opREM dobro, frau Z.

"Sloboda medija je jedan od najvažnijih stubova demokratskog društva."

"Svako je slobodan da bez odobrenja, na način predviđen zakonom, osniva novine i druga sredstva javnog obaveštavanja.

Televizijske i radio-stanice osnivaju se u skladu sa zakonom.

U Republici Srbiji nema cenzure. Nadležni sud može sprečiti širenje informacija i ideja putem sredstava javnog obaveštavanja samo ako je to u demokratskom društvu neophodno radi sprečavanja pozivanja na nasilno rušenje Ustavom utvrđenog poretka ili narušavanje teritorijalnog integriteta Republike Srbije, sprečavanja propagiranja rata ili podstrekavanja na neposredno nasilje ili radi sprečavanja zagovaranja rasne, nacionalne ili verske mržnje, kojim se podstiče na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje.

Ostvarivanje prava na ispravku neistinite, nepotpune ili netačno prenete informacije kojom je povređeno nečije pravo ili interes i prava na odgovor na objavljenu informaciju uređuje se zakonom."

- Ustav Republike Srbije, član 50

U Srbiji, trideset i tri godine nakon "oslobođenja" od tzv. Eseferjot iliti Сефереју, priča o slobodi medija traje isto toliko. Kao i svaka druga priča, i ova ima svoj početak ...

... i kraj.

Danas, tri godine kasnije u odnosu na donju karikaturu, u zemlji medijskih sloboda bez slobodnih medija, čak ni REM u raljama nadležog kapoa više nije aktuelan. Po društvenim mrežama sada je aktuelno fotošopirano paradiranje u uniformama istinskih uzora kradikalske bande manipulatora i lopova. Ustavom regulisano kao kažnjivo. Medijski ZEKovi su zamukli pred ZEKićkom, koja je ovoga puta izvukla najkraću slamku na lutriji "Ko sledeći odvlači pažnju sa šefa bande" pa orno prionula da odradi poverenu joj šihtu dok Vrhovni Besomuk otvara poljske klozete po terminima predizbornomg marketinga rezervisanog na svim nacifrekventnim televizijama samo za njega.
Ako ne verujete, pitajte NIN-ovce.

Slobodno.

Ne nasedajte na priču koju su podmetnuli javnosti, jer gorespomenuta nema dovoljno vijuga u glavi ni da ovo osmisli niti da napravi najobičniju fotomontažu, to je samo još jedno od ruganja svima koje kreira lični Vučićev tim zadužen za propagandu o trošku svih građana, i ide paralelno uz Srbljanovićkin "odgovor" iz oktobra prošle godine kao kontrapunkt Petričićevoj karikaturi na kojoj učiteljica đacima (koji su lideri nacionalističkih proputinovskih stranaka i vlasti pojedinih EU država, plus ovaj naš bolesnik) pokazuje na Aušvic kao istorijsku opomenu na neminovni epilog takvog ponašanja.

Kreativno ogavno, nema šta.

Svaki diktator ima svoje goniče medija, to im je nekako u prirodi posla. Priča Saurona Miloševića je imala svoj početak i svoj kraj. Tako i priča ovog AV Besomuka ima svoj početak a imaće, bogumi, i kraj koji će sve manje zavisiti od njega što on više bude besomučniji.

Neminovno.

"Zabranjeno je i kažnjivo svako izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti."

- Ustav Republike Srbije, član 49