Dezinformacija koje se šire medijima dostižu zabrinjavajući nivo.
Kako se od toga zaštititi?
Živimo u vremenu za koje se može reći da predstavlja najuspešniji period u dosadašnjoj istoriji ljudske civilizacije. Taj uspeh se ogleda u brojnim oblastima, od ljudskih prava do demokratije. Na putu smo nestanka siromaštva još u ovoj generaciji, veoma smo blizu toga da svako dete ima neki vid obrazovanja. Jasno je da su za to zaslužni demokratija, velika imena novinarstva, odgovorni politički lideri i sami građani. Međutim, oni koji podmeću dezinformacije imaju veliku moć i prete da sve to unište. Ne treba im to dopustiti tako što ćemo odustati od nade da su svi naši ciljevi i dalje realni i ostvarljivi.
Pomoću dezinformacija se šire nepoverenje, strah i laži. Međutim, što o njima znamo više, lakše im možemo stati na put.
5 stvari o dezinformacijama koje bi trebalo da znaju svi:
1. Njima se hrane naši strahovi i veoma se brzo šire
Način na koji učimo od sveta oko nas podrazumeva da lakše pamtimo negativne od pozitivnih informacija. Dileri dezinformacija to odlično znaju i igraju na snažne emocije, zbog čega raste verovatnoća da ćemo te dezinformacije dalje deliti na društvenim mrežama - gde se one šire i do šest puta brže od stvarnih vesti.
2. Bujaju na društvenim mrežama, u brojkama koje dostižu milijarde
Što više vremena provodimo na društvenim mrežama, to više novca te kompanije zarađuju. Oni dobro znaju da ekstremni i šokantni sadržaji privlače našu pažnju, pa programiraju svoje internet stranice kako bi promovisali upravo takve sadržaje. Najpoznatije svetske novinske kuće prodaju svoja izdanja u milionskim tiražima, dok se vesti na Fejsbuku dosežu preko milijardu dnevno.
3. Koriste se i kao oružje protiv nas
Autoritarni lideri i režimi, od Brazila do Kine, koriste dezinformacije kao najnovije oružje iz arsenala drevne igre "zavadi pa vladaj" politike. Međutim, Rusija je ipak lider u toj ekipi - njihove ogromne "farme trolova" imaju legije upošljenih likova koji otvaraju milione lažnih profila i naloga sa kojih šire dezinformacije. "Rusija danas" (Russia Today) je njihovo glavno propagandno oruđe, čiji info-kanal na YouTube spada u najgledanije na svetu sa preko dve milijarde pregleda.
4. Ne samo što truju demokratiju, one i ubijaju ljude
Dezinformacijama je izazvano nasilje u Indiji i Brazilu, potpaljeno brutalno etničko čišćenje u Mjanmaru. Dezinformacjama se truje demokratija. Lažne vesti su doprinele uspehu Brexita, Bolsonara i Trampa. Sve to razara poverenje u mejnstrim medije, demokratske institucije, stvara savršeno plodno tle za antisistemske moćnike željne uspona na vrh vlasti. Upravo zbog širenja dezinformacija, društvene mreže su postale opasnost po demokratiju.
5. Na njih niko nije otporan
Ljudi širom političkog spektra su mikrotargetirani u okviru strategije polarizacije i erodiranja društva. Ruska armija trolova je u SAD kreirala lažnu stranicu Američkih crnih aktivista, koja je privukla pažnju više pratilaca nego zvanične stranice Black Lives Matter pokreta. Uobičajeno je mišljenje da nećemo nasesti na ovakve podmetačine, ali istraživanja ukazuju na to da su čak i najobrazovaniji među nama skloni da poveruju lažnim vestima, dok su ljudi stariji od 65 godina pogodniji da ih dalje šire.
Kako, zapravo, izgleda jedna dezinformacija?
Evo nekoliko primera iz stvarnog života:
Pored novoizabranog brazilskog predsednika, Tramp izgleda kao svetac - Bolsonaro hvali diktatore, namerava da uništi Amazonske šume, tvrdi da gej decu obavezno treba prebiti. Kao i u Trampovom slučaju, predizborne analize mu nisu davale velike šanse, a on je ipak pobedio. Koje je to tajno oružje upotrebio? Dezinformacije, naravno. Njegove pristalice su koristile lažne naloge da doslovno zatrpaju društvene mreže ogavnim lažima kako bi zbunili glasače i posejali nepoverenje. U tome su uspeli. Postizborne ankete pokazuju da je većina njegovih glasača poverovala u te laži, poput one da je njegov glavni protivkandidat pedofil. A tako nije samo u Brazilu. Svi smo mi targetirani, gde god da živimo i kakva god da su nam politička ubeđenja. Ovo je najozbiljnija pretnja sa kojom se demokratija danas suočava širom sveta, i moramo je razumeti kako bi smo je zaustavili.
Evo još nekih primera širenja dezinformacija, koji su doveli do gubitka ljudskih života.
U Mjanmaru su dezinformacije iskorišćene da podstaknu genocid. Laži pune mržnje, uperene na pripadnike muslimanske Rohingja manjine u toj zemlji, postale su viralne na internetu. Lažne tvrdnje o stvarima poput kanibalizma (poput one na slici, širene preko fejsbuka) širile su militantne i antimuslimanske grupe i organizacije, kako bi opravdale etničko čišćenje koje su sprovodile uz blagoslov vlasti. Hiljade Rohingja porodica su bile pobijene i masakrirane, žene brutalno i masovno silovane, kuće su im bile spaljivane i sravnjene do temelja. Ti zločini su doveli do toga da zvaničnici UN takvo ponašanje u Mjanmaru proglase genocidom.
Lažne vesti se mogu koristiti za napad na određene grupe, poput migranata. Preko 10 miliona ljudi je pogledao gornji video u kome grupa migranata demolira jedna policijska kola. Pa, u čemu je problem? Snimak je u potpunosti - lažan. Radi se o kadru iz jednog igranog filma, i ova laž je u potpunosti bila razotkrivena još pre nekoliko godina. Međutim, to nije sprečilo ultradesničarske grupe u Italiji i širom Evrope da je iznova dele - pre samo nekoliko nedelja. Kompanija Fejsbuk nije ništa učinila tim povodom sve dok širenje ove laži nije postalo viralno, potpirujući sumnju, neprijateljstvo pa čak i mržnju prema migrantima.
Setite se fotografija uništenih automobila i vozila gradskog prevoza po ulicama Stokholma, koje su "spalili razulareni migranti iz arapskih zemalja". To, što je bilo zimsko vreme, na švedskim ulicama nigde snega a "potpaljivači" nose tanke majice kratkih rukava - nije smetalo da ljudi masovno dalje šire ovu priču koaj je bila lažna. Fotografija uopšte nije bila snimljena u Stokholmu, već tokom nereda u predgrađu Pariza, par godina pre toga.
Dezinformacije se koriste za izazivanje polarizacije i potpaljivanje straha i besa, kao što je to bio slučaj u Francuskoj, gde su ljudi masovno delili (više od 250 hiljada puta) pismo poznatog glumca Žerara Lanvena, u kome on kritikuje predsednika Makrona i njegovu Vladu. OK, gde je sad problem? Pismo je bilo u potpunosti lažno, jer je glumac tvrdio da je bio žrtva krađe identiteta, tj. naloga na Fejsbuku. Ovo predstavlja jasan primer upotrebe dezinformacija za sejanje nepoverenja prema vlastima (čak i kada one zaslužuju nepoverenje zbog jasnih poteza koje povlače). Sve to predstavlja veliku, ako ne i glavnu pretnju za demokratiju u današnjem svetu.
Fotografija devojke okrvavljene glave, koju su policajci pretukli tokom protesta, postala je viralna na društvenim mrežama u Francuskoj. Međutim, tu postoji jedan problem - ova slika nema nikakve veze sa Francuskom. Snimljena je u Madridu, pre nekoliko godina. "Vest" je nameštena, neistinita. Lažna.
U ovome se krije velika opasnost koju dezinformacije i lažne vesti sa sobom nose. Uz pomoć njih je moguće miran protest preokrenuti u nasilje, razoriti poverenje u demokratiju, naterati nas da mrzimo, pa čak i ubijamo jedni druge. Zato je bitno širiti činjenice o svemu, poput ove fotografije, i to svakome ko je to video i poverovao da je istinito.
Hajde da vidimo da li se i kako možemo zaštititi od svega toga.
5 načina načina da se zaštitimo od dezinformacija:
1. Ako nešto vidite, nešto recite!
Nemojte verovati u sve što pročitate na internetu. Videli ste neku objavu na Fejsbuku sa šokantnim informacijama o nekom političkom kandidatu? Nemojte da verujete u to što ste pročitali. Proverite činjenice iz pouzdanih izvora, i ukoliko smatrate da ste naišli makar na delić dezinformacije - podelite to sa svima.
2. Nastavite sa podrškom pravim novinarima
Većina tradicionalnih medija posluje u okvirima pravila i etike, koji ih čine daleko verodostojnijim od nekog nasumičnog lika koji objavljuje svašta po internetu. Naravno, oni nisu savršeni, ali ipak proveravaju činjenice pre nego što ih objave jer za to što objave mogu biti odgovorni i snositi posledice. Pretplata na određene novine dokazanog visokog kvaliteta, sa zaposlenima koji se bave stvarnim novinarstvom, predstavlja jedan od najmoćnijih poteza koji građanin danas mogu povući u borbi protiv dezinformisanja.
3. Pridružite se kampanji "čišćenja" društvenih mreža
Širom sveta poznat peticioni sajt AVAAZ ima jednostavan i efikasan plan kako naterati tehnološke gigante da istrebe dezinformacionu pošast sa društvenih medija - objavljivanjem činjenica verifikovanih od strane nezavisnih izvora, koje pobijaju lažne vesti. Fejsbuk je kompanija koja je itekako "osetljiva" na svoj imidž u javnosti, pa su se odazvali ovom pozivu. Pridružite se i vi ovoj kampanji.
4. Ne odustajte od demokratije
Cilj trolovskih armija je da stvore takvu klimu nepoverenja u kojoj bi obični građani demokratiji okrenuli leđa. A kada do toga dođe, fanatični ekstremisti preuzimaju komandu u svoje ruke. Moramo nastaviti da se izjašnjavamo, javno govorimo, glasamo, ohrabrujemo prijatelje i članove porodice da urade isto, da naše izabrane predstavnike uvek podsećamo da su odgovorni građanima koje predstavljaju.
5. Čuvajte nadu u čovečanstvo
Dezinformacije vrebaju naše najdublje strahove, računaju na našu prirodnu sklonost ka negativizmu, na površinu izvlače našu gnevnu i ciničnu stranu. Međutim, ukoliko naučimo da se nosimo sa argumentima ljudi koji nemaju stavove poput naših i ne misle kao mi, i to sa dosta empatije, sluha i mudrosti, onda ćemo moći da se sa njima povežemo mimo naših razlika. Svi mi imamo daleko više zajedničkog nego što nas naši strahovi teraju da verujemo. Ukoliko u ovome uspemo, možemo zajedno postići zaista neverovatne stvari.
Podelite ovaj tekst svojim prijateljima, recite im da je dezinformaciona pretnja realna i da se protiv nje može boriti znanjem.
Građani Srbije su danas zatrpani megatonama, kako svetskih tako i domaćih dezinformacija, poluinformacija i bezočnih laži. Pogledajte samo naslovne strane "novina" po kioscima ili udarne naslove po info-portalima, i priznajte sebi da vam se makar zavrtilo u glavi... ako vam se već nije smučilo. Svrha dezinformisanja je da eliminišete i jedno i drugo, prihvatite ponuđeno kao činjenice, istinu. Dodatno uskraćivanje kritičke i nezavisne provere objavljenih ludorija po medijima, samo armira kolektivnu hipnozu o Zlatnom dobu u kome živimo po prvi put u istoriji.
Razni izveštaji o ratnim uspesima iako nismo učestvovali u ratu, ekonomskom rastu i investicijama nakon "pobede", rusko oružje tek što nije stiglo, netransparentni ugovori o prodaji zemlje strancima i burazerskom ugrađivanju u iste, izborne laži, prevare i neprekidna krađa, On je sve najnajnaj i sve je po prvi put otkad je zajahao ovu zemlju po drugi put, dinar u vrhu najjačih svetskih valuta, bezbroj doktorata i diploma kao apsolutni originali falsifikata, ako niko drugi neće onda Srbija hoće (da bude kineska kolonija u srcu Evrope)...
I "demokratska" i "napredna" vlast koriste skoro u ime iste timove propagandnih magova, da promovišu sopstveno farbanje stvarnosti i bežanje od odgovornosti za sudbinu društva koje ih je izabralo. Dovoljno je spomenuti samo vrh propagandista-preletača: Šaper, Krstić, Mitrović, Vučićević, Popović. Omiljeni i dovoljno upotrebljivi i kod jednih i kod drugih.
Pametnome dosta.
Lažne činjenice ne postoje.
Ili je laž, ili je činjenica, istina.
Sve ostalo je u domenu ali-kaide, apologeta laganja koji obavezno kažu "da, ali..."
Tu ih zaustavite, činjenica i istine ne poznaju "ali".
Tačka.
