Thursday, 28 November 2019

Bele strane, specijalno izdanje


Tema dana:


Prazna naslovnica novog broja NIN, zbog glupe fotografije koja može a i ne mora da bude to što joj pripisuju naprednjački botovi.
Ili je to u pitanju, ili je NIN namerno napravio incident, najavio pa uklonio fotografiju i umesto nje ostavio prazan prostor, čisto da se dodatno digne prašina oko Krušika i Kradikala.
Bez obzira ko je tu zaista odgovoran (i za šta), jasno je da je svaki pokušaj napada na taj nedeljnik od strane SNS-botova unapred osuđen da rikošetira direktno u onoga koga bi da brane od "fotografije koju je NIN ukrao od Tanjuga i morbidno prekrojio".
Šta god da je u pitanju, prašina jeste opet dignuta. U stvari, pre bi se reklo da je i dalje u stanju radnom.
Danas se mnogi pitaju da li je ovo još jedan slučaj cenzure "nepodobnih" medija, kada se u obzir uzme pritisak na NIN u poslednja 24 sata koji je rezultirao medijskim blaćenjem redakcije i kolumnista od strane Vučićevog bašibozuka, kao i konačnim povlačenjem fotografije i objavljivanjem (polu)bele naslovne strane.


Zapravo, nije cenzura već - sve se više čini - promišljena provokacija. Izgleda kao da su namerno u javnost preko neta unapred pustili naslovnu stranu (što je ionako standardni postupak najave novog broja), sačekali reakciju SNS-botova - naravno, idiotsku - pa danas objavili blanko prvu stranu kako bi u što većoj meri privukli pažnju javnosti na ono glavno: ne naslovnicu, već na tekst "Ko ruši Krušik". Jer, to jeste stvarna tema #1 ovog broja NIN-a. I ne samo tog nedeljnika. Što bi rekli neki, secite me gde sam najtanji ako ovo danas nije pospešilo osetan skok dnevne prodaje NIN-a.* Vrlo lukav marketinški potez, naročito ako se u obzir uzme da svaki pokušaj botovske odbrane Vođe samo dodatno usmerava pažnju na sve smrdljiviju umešanost najvišeg državnog vrha u kriminalnu trgovinu "oružjem i ubojnim sredstvima".
Hoće li ovo biti prvi put da se Vučiću o glavu obije upravo njemu omiljen vid marketinške taktike? Videćemo.
Vreme je.
A tekst "Ko ruši Krušik" počinje ovako:

Dok vlast pokušava da priču o trgovini oružjem skrene na drugu vodenicu, da se umesto o sukobu interesa oca i sina - Branka i Nebojše Stefanovića - fokus prebaci na sukob interesa majke i sina - Milijane i Aleksandra Obradovića - fabrika iz Valjeva odlaže rate dospelih kredita i uzima nove zajmove, dok joj Tešićeve firme i GIM, koji je zastupao otac ministra policije, duguju novac.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pre nekoliko dana nesvesno je pojačao sumnje da su neke privatne firme, poput GIM-a, Partizan teka, Vektura transa i Internešnal golden grupe, mine iz valjevskog Krušika kupovale po privilegovanim cenama, znatno nižim od tržišnih, a u nekim slučajevima čak i ispod cene koštanja, kao što to tvrdi i radnik valjevske fabrike Aleksandar Obradović, koji se još nalazi u kućnom pritvoru, jer vlast na sve načine odbija da mu prizna status uzbunjivača.
- Vuk Z. Cvijić, Milan Ćulibrk (NIN #3596, 28.11.2019)

***
This is Serbia, zemlja neslućenih (neograničenih?) mogućnosti teorija i praksi zavera.
Uzbunjivač Aleksandar Obradović, zaposlen u valjevskom "Krušiku" je 18. septembra uhapšen na radnom mestu i odveden u Centralni zatvor u Beogradu. Nakon puštanja, od 14. oktobra se neprestano nalazi u kućnom pritvoru (čitaj: apsolutna zabrana izlaska iz sopstvenog doma) pod nadasve sumnjivim obrazloženjem Višeg suda u Beogradu. Naravno, dok je još uvek bio u Centralnom zatvoru (7. oktobra), dobio je otkaz u "Krušiku".
Naravno.
Baš kao i poslednji broj NIN-a koji je postao specijalno izdanje Belih strana. Svakojakih imena, adresa i poslova tu ima. Pa ko voli, neka kupi. (sic!) A naš narod, naravno, obožava zavere. Dakle...
299 rajhsdinara u džep, pa na prvi kiosk.

No comments:



Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...