Osim lova na Jevreje tokom "kristalne noći", lovili su nacisti i mnoge druge - "nejevreje", podjednako nepodobne ideologiji totalitarizma i mržnje, tom svojevrsnom kultu smrti koji je po nekim elementima čak bio bliži Istazijskom nego onom Okeanijskom ili Evrazijskom. Doduše, sam Orvel je govorio da se te tri superdržave suštinski uopšte ne razlikuju osim boje zastava i formalnog naziva.
A u stvarnom svetu, po konačnom učinku, teško da ćete (iako puni entuzijazma i dobre volje) pronaći suštinsku razliku između Staljina i Hitlera - osim dužine brkova.
Upravo je takvima forma bitnija od suštine, jer prikriva njihovu prazninu i besmisao.
Ovo je nacistički poster u okviru T4 programa prisilne sterilizacije i eutanazije, na kome otprilike piše:
"Šta pošten Nemac sve nosi na svojoj grbači? Jedan (pre)nosilac naslednih bolesti svakoga od vas do 60. godine života košta pedeset hiljada rajhsmaraka". A bilo je i gorih od ovoga.
Pa vi onda vidite, da li vam je takvih parazita još uvek žao. Porazmislite dobro šta ćete na ovo da odgovorite, čisto da i sami, jednoga dana ne zažalite.
Jer...
Progon "nejevreja"
Iako su Jevreji predstavljali glavnu metu na koju je bila usmerena mržnja nacista, podmetnuta nemačkom narodu (koji se, doduše, i nije nešto tome opirao), bilo je i drugih na koje su se podjednako bili obrušili zbog njihove rasne ili genetske "inferiornosti". Bilo je naučnika koji su podržavali i "objašnjavali" nacističku rasnu ideologiju i zakone, zalažući se za "selektivni uzgoj" (čista eugenika, koja vuče korene iz socijal-darvinizma 19. veka) zarad "poboljšanja" ljudskog roda. Zakoni usvajani u periodu 1933-1935 za cilj su imali smanjenje broja "inferiornih" (untermensch, podljudi - nasuprot "superiornih" übermensch nadljudi), programom prisilne sterilizacije: preko trista hiljada građana tadašnje Nemačke, proglašeno je mentalno i fizički hendikepiranim, zbog čega su bili podvrgnuti hirurškom tretmanu ili zračenju kako ne bi mogli da se dalje "razmnožavaju".
Pristalice prisilne sterilizacije su takođe isticale finansijski element te priče, tvrdeći da ti "hendikepirani" samo opterećuju društvo i budžet troškovima koji su izdvajani za njihovu negu. U medicinski hendikepirane su svrstali ne samo one sa fizičkim i mentalnim nedostacima, već i one sa genetskim, ali i pacijente sa terminalnim bolestima - poput obolelih od kancera kojima "ionako nije bilo pomoći, pa što da oštećuju Rajhsbudžet" kada smo iza njih takve pronašli Konačno rešenje. "Pacijentima koji se smatraju neizlečivim prema najboljoj dostupnoj ljudskoj proceni stanja njihovog zdravlja, treba omogućiti milosrdnu smrt", stajalo je u Dekretu o eutanaziji, napisanom na Hitlerovom ličnom memorandumu. Posle su dodali i društveno-politički hendikepirane - što da se oni izvuku.
Pristalice prisilne sterilizacije su takođe isticale finansijski element te priče, tvrdeći da ti "hendikepirani" samo opterećuju društvo i budžet troškovima koji su izdvajani za njihovu negu. U medicinski hendikepirane su svrstali ne samo one sa fizičkim i mentalnim nedostacima, već i one sa genetskim, ali i pacijente sa terminalnim bolestima - poput obolelih od kancera kojima "ionako nije bilo pomoći, pa što da oštećuju Rajhsbudžet" kada smo iza njih takve pronašli Konačno rešenje. "Pacijentima koji se smatraju neizlečivim prema najboljoj dostupnoj ljudskoj proceni stanja njihovog zdravlja, treba omogućiti milosrdnu smrt", stajalo je u Dekretu o eutanaziji, napisanom na Hitlerovom ličnom memorandumu. Posle su dodali i društveno-politički hendikepirane - što da se oni izvuku.
Kao što smo već rekli, "hendikepirani" su bili ne samo fizički i psihički, već i "rasno" bolesni.
Svima njima bila je namenjena vozna karta u jednom pravcu, bez povratka.
Gasne komore, smrtonosne injekcije sa otrovom, krematorijumi.
Gasne komore, smrtonosne injekcije sa otrovom, krematorijumi.
Veliki broj od trideset hiljada tada "popisanih" nemačkih Roma, bio je sterilisan i zajedno sa "crncima" im je bilo zabranjeno da sklapaju brakove sa Nemcima i Nemicama. Po nekim izvorima, oko pet stotina dece "afronemačkog" porekla bilo je takođe sterilisano. Novousvojeni zakoni su bili kombinacija tradicionalnih palanačkih predrasuda (tako svojstvenih, nažalost, svim društvima čak i danas) i rasističke ideologije nacista; shodno tim "zakonima", Romi su bili proglašeni "kriminalnom i asocijalnom rasom".
Još jedna "tekovina" nemilosrdne diktature Hitlera i nacista tokom tridesetih godina prošlog veka, predstavljala su brutalna i teatralna hapšenja političkih protivnika, sindikalaca (ovo su mu naročito obožavali zapadni industrijalci poput Forda, obilato ga nagrađivajući poklonima i novčanim prilozima sve do početka rata) kao i svih ostalih koje su nacisti obeležili kao "nepoželjne" i "neprijatelje države". Između pet i petnaest hiljada homoseksualaca bilo je među prvim tranšama "isporuka" u konclogore; nakon izmena i dopuna nacističkog Krivičnog zakonika iz 1935. godine, dovoljno je bilo dojaviti nadležnim službama da je neko "homoseksualac" pa da taj dobije ekspresno hapšenje, suđenje i presudu - po kratkom postupku, i sa unapred poznatim konačnim ishodom.
Jehovinih svedoka je tada u Nemačkoj bilo najmanje dvadeset pet hiljada, i njihova verska organizacija je takođe bila zabranjena (početkom aprila 1933) uz debelo ćutanje (ponekad i odobravanje) katolika i protestanata - sve dok i oni sami nisu došli na red (sveštenik Martin Nimeler je to osetio na svojoj koži, pa opevao). Problem za naciste je predstavljalo verovanje "jehovnjaka" koje im je zabranjivalo davanje bilo kakve podrške i zaklinjanja silama ovozemaljskim - nacističkoj državi i vojnoj službi u Vermahtu. Njihova literatura je bila konfiskovana, oduzimali su im radna mesta, naknade za nezaposlene, penzije i sva ostala socijalna davanja. Mnogi od njih bili su poslati u zatvore i koncentracione logore, a deca predata u sirotišta i domove za (prevaspitavanje) maloletnika.
- Nazi Germany 1933-1939: Early Stages of Persecution - Non-Jewish Targets of Persecution
- Dave Andrusko: Before the Nazis killed Jews, they euthanized hundreds of thousands of disabled people (Life News, 13.09.2019)
- Dave Andrusko: Before the Nazis killed Jews, they euthanized hundreds of thousands of disabled people (Life News, 13.09.2019)
***
Kakve sad pa ovo gore ima veze sa Srbijom, 80 i kusur godina kasnije?! - zapitaće se mnogi. Pa, kao što je to bezbroj puta već bilo rečeno, zlo se ne ogleda samo u zlim delima već i u nečinjenju. Tako je i sa ovim, gornjim "primerom" istrebljivanja sopstvenog naroda.
Nacisti su, dokazano, svrstani među najveće pljačkaške režime u istoriji ljudskog roda.
Dok nas, danas, "naši" pljačkaju na sve strane a mi i dalje šaljemo viralne SMS-poruke za sakupljanje humanitarne pomoći za izlečenje nekog deteta (od čega državni telekom takođe ubire sopstveni kajmak), najmanje što možemo da uradite je da se trgnemo i zapitamo da li smo svi mi, obični građani, drugovi-nečlanovi SNS i njihovih satelita, zapravo - "nepoželjni", "nepodobni", "nedostojni života", "neprijatelji države", "ološ", "bolesni", "hendikepirani", "bezvredni", "inferiorni"?
Podljudi?
Da nas svakodnevno ubijaju zakonski nečinjenjem - nesposobnošću lekara, korupcijom i partijskom podobnošću istih, zakidanjem i ukidanjem socijalne pomoći, ucenjivanjem nezaposlenih učešćem u javnim radovima što je apsolutna besmislica i zloupotreba od strane ove države (umesto da ih lepo uposle na sat i isplate dnevnice, ucenjuju ih redovnom mesečnom naknadom za nezaposlene), neskrivenim prozivanjem "cigana, tih društvenih parazita i asocijalnih kriminalaca, jer svi su oni isti", etiketiranjem svih politički i verski nepodobnih (čitaj: neSNSrboslavnih) građana da su zlo tkivo ovog naroda koje treba podhitno odstraniti... samo da nije njihovih stranih mentora koji ih štite, inače bi mi njih odma' em po kratkom postupku.
Šta - sterilisali?
Ali, šta će vam veća sterilizacija jednog naroda od masovnog bekstva u inostranstvo upravo najreproduktivnijeg sloja stanovništa, koji beži od očaja, ludila i beznađa ovdašnjeg.
Šta - eutanazirali?
Srbija ima ministra zdravlja koga zovu "Doktor Smrt".
Srbija je danas zemlja mrtvih. Neki leže, neki hodaju jer još uvek nisu obavešteni o svom stanju. A neki, bogami, i glasaju - i to iz obe, navedene, grupe.
Glasaju, i to baš za one koji ih ubijaju.
One iste koji nacizmom proglašavaju svaku slobodnu reč, neslaganje i kritiku vlasti.
Jer, svi su oni bolesni.
Jer, samo bolesnici mogu Vučićevo "Zlatno doba" da proglase za laž jednog bolesnika - al' stvarnog.
 |
| Današnja Srbija je naopaki negativ svega normalnog, ovakva zastava joj pristaje. |
Za terminalne bolesnike u Srbiji nema bolničkih postelja. Palijativni bolesnici u Srbiji praktično nisu ni prepoznati kao posebna kategorija, već ih zdravstveni sistem i dalje tretira kao one "koji zauzimaju bolnički krevet", odakle ih najčešće i izbacuju. Umiru u agoniji, na očigled članova porodice potpuno nemoćnih da im pomognu. U okruženju od 125 zemalja, Srbija je jedina koja nema institucionalno rešeno pitanje palijativne nege, već su terminalni bolesnici prepušteni sami sebi i svojoj porodici. Srbija spade u zemlje koje izdvajaju minimalna sredstva za zdravstvenu zaštitu svojih građana.
Arhikliconoša Vučić se slika sa decom obolelom od raka u striktno probranim i umivenim, Potemkinovim klinikama.
Mislite da je slučajno svoje kritičare, opozicionare i demonstrante nazvao "nedostojnim ljudima"?
Pa nismo baš toliko naivni.
No comments:
Post a Comment