Danas je dan posle.
Dan posle prvog dana škole, koji je skoro-pa-tradicionalno bio štrajkački - em još u ponedeljak. Došao i prošao. Čak je i Gugl tome posvetio svoj jučeranji dudl. Ove godine Dragoljub nije (još uvek) odvalio neku od svojih čuvenih sentenci na zadatu temu.
Počela je i nastava sexualnoga odgoja u nekim vojvođanskim srednjim školama, kao nastavak prošlogodišnje prakse. OK, i treba. Šta je onda tu zanimljivo? Pa, osim standardnog srBopatriotskoslavnog laprdanja o čistoti detinjega uma od tih vražjih rabota (takvi se, inače, ne ... znate već šta, naprotiv - oni se voskrešu), te bacanja kletvi opanačko-palanačkih na 'promotere pederluka', čini se da ni sami uvoditelji ove nastave (mada ona pomalo podseća i na obuku) nisu baš sigurni šta to uvode. Ili, makar kako da to tačno nazovu. Samo da nije čuveno "ono", jer ne bi bilo in.
Da bacimo oko na hronologiju blagog zbunjivanja masa:
Od septembra ove godine, đaci deset srednjih škola na teritoriji
Vojvodine jednom nedeljno će imati priliku da slušaju časove novog
predmeta koji će nositi naziv reproduktivno vaspitanje. U pitanju je
pilot projekat pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, socijalnu
politiku i demografiju tokom kog će se u pet gimnazija i pet stručnih
srednjih škola u deset vojvođanskih gradova i opština uvesti novi
van-nastavni predmet. Učenici će na predmetu koristiti udžbenik čija će poglavlja govoriti o
ljudska pravima i slobodama, o polno prenosivim bolestima,
kontracepciji.
Sva istraživanja rađena u Srbiji pokazuju da mladi ne znaju dovoljno o
osnovnim činjenicama vezanim za fiziologiju reprodukcije. O
kontracepciji i polno prenosivim infekcijama znaju još manje, a često su
opterećeni i brojnim pogrešnim uverenjima. Seksualno vaspitanje je mnogo šire od informisanosti, jer mladima pomaže
da razviju veštine pregovaranja u partnerskoj vezi, kritičkog
mišljenja, donošenja odluka, prepoznavanja i izbegavanja rizika, ali i
razvijanja pozitivnog odnosa prema seksualnosti. Seksualna edukacija
podrazumeva i zaštitu mladih od seksualnog nasilja i eksploatacije i
tolerantni odnos prema različitim seksualnim orijentacijama. Seksualno
vaspitanje počinje od rođenja. Znači, podrazumeva aktivnu ulogu
roditelja i odgovornost obrazovnog sistema, medija i celokupne društvene
zajednice.
Nažalost, u Srbiji seksualna edukacija nije sastavni deo odrastanja, jer
se u roditeljskoj kući obično ne razgovara o ovim temama, a
odgovarajuća edukacija do sada nije bila sastavni i obavezni deo
školskih programa.
Želimo da Vam skrenemo pažnju da je u poslednjem broju nedeljnika
"Vreme" napravljena velika greška u tekstu koji je potpisao gospodin
Mirko Rudić, a koji se tiče projekta "Zdravstveno vaspitanje o
reproduktivnom zdravlju". Naime, u prvom pasusu teksta navodi se da ovaj
projekat sprovodi Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo, socijalnu
politiku i demografiju, što je potpuno pogrešno. Pilot-projekat,
uvođenje "Zdravstvenog vaspitanja o reproduktivnom zdravlju" u deset
vojvođanskih srednjih škola, u potpunosti je projekat Pokrajinskog
sekretarijata za sport i omladinu na kome Sekretarijat radi poslednjih
devet meseci. Reč je o jedinstvenom pilot-projektu na kome je radila
radna grupa sastavljena od eminentnih stručnjaka iz oblasti
ginekologije, urologije, psihologije i epidemiologije.
Demokratska stranka Srbije zatražila je danas ostavku pokrajinske
sekretarke za omladinu Marinike Čobanu, zbog po njima, spornog sadržaja
udžbenika o seksualnom obrazovanju za koji tvrde da propagira
homoseksualnost. Marinika Čobanu kaže za Radio 021 da nije ni očekivala da će jedna
ovakva inicijativa proći bez problema, inače bi takvi sadržaji mnogo
ranije postojali u školama. Ona preporučuje svima da prvo pročitaju
pažljivo udžbenik pre nego što daju sebi za pravo da ga komentarišu,
dodajući da u ovome vidi čisto politički stav, budući da je, kako ona
navodi, DSS blizak pokretu Dveri, te je ovakva reakcija ne čudi. Ona navodi da se u poglavlju seksualnost čoveka istorijski objašnjava
kako nastaje homoseksualnost, gde se oni pozivaju na Svetsku zdravstvenu
organizaciju koja je homoseksualnost skinula sa liste bolesti. Na pitanje šta misli da je DSS-u najviše zasmetalo u udžbeniku, ona kaže
da je to rečenica u kojoj je homoseksualnost definisana kao 'normalna i
pozitivna varijacija ljudske seksualnosti'. "U zdravstvenom kontekstu
to znači da u homoseksualnom odnosu nema posledica mentalne vrste. Samim
tim što ne postoji mogućnost reprodukcije, onda nema ni rizika te
vrste", objašnjava ona za 021.
Portparol pokrajinskog odbora DSS-a Milenko Jovanov kaže za Radio 021
da je reč o udžbeniku koji on vidi kao propagandno sredstvo kojim se 'na jasan način propagira homoseksualnost kao opredeljenje'. "Očigledno
je da ta knjiga služi za indoktrinaciju dece, a ne za njihovo seksualno
vaspitanje. Pokrajinska sekretarka je iskoristitla udžbenik da bi
propagirala svoje političko opredeljenje". Rečenice koje su njemu zasmetale su da je nekad homoseksualnost bila
bolest, a da je danas to normalno ponašanje i da je nastalo u periodu
kada su se lovci vraćali iz lova 'pa su se zajedno veselili'.
Predsednik Pokrajinskog odbora DSS Milenko Jovanov najavio je da će ta
stranka formirati "jezičke patrole" kojima će utvrditi u koliko
naseljenih mesta, posebno na severu Bačke, građani mađarske
nacionalnosti, kako tvrdi, ne govore srpskim jezikom. "Proverićemo da li i koliko u Srbiji Mađari govore srpski jezik, da nam
se ne bi dešavalo da u pojedinim mestima građani koji govore srpski ne
mogu da se sporazumeju sa lokalnim stanovništvom", rekao je Jovanov,
dodajući da zna da postoje čitava naselja u kojima se ne govori srpski
jezik.
Pokrajinski ombudsman izražio je danas zabrinutost zbog mogućih
posledica izjava funkcionera DSS Milenka Jovanova o formiranju "jezičkih
patrola", upozorivši da one mogu izazvati pogoršanje međunacionalnih
odnosa u Vojvodini i osećaj straha kod pripadnika nacionalnih manjina. "Smatramo da političke organizacije nemaju ovlašćenje za ovu vrstu
aktivnosti, posebno kada se one koriste za političku promociju u momentu
kada su politički odnosi Srbije i Mađarske na veoma visokom i
kvalitetnom nivou", zaključuje se u saopštenju.
Seksualno vaspitanje stiže u srpske škole: srednjoškolci iz Vojvodine tokom školske 2014/15. izučavaće i seksualno obrazovanje. Seksualno vaspitanje od oktobra će se pohađati u čak 66 srednjih škola u
Vojvodini, a uskoro će uslediti i inicijativa za izmenu zakona kako bi
taj predmet zaživeo u svim školama u Srbiji.
To za Blic potvrđuje Marinika Tepić, pokrajinska sekretarka za sport i
omladinu. Sekretarijat je tokom prošle školske godine ovaj
pilot-projekat uspešno sproveo u 10 srednjih škola. Predavanja o seksualnom obrazovanju, tačnije izborni časovi o temi "zdravstveno vaspitanje o reproduktivnom zdravlju", će se slušati u ukupno 66
srednjih škola u Vojvodini. Nastavu će držati profesori, psiholozi i
pedagozi koji već rade u školi, ali i nezaposleni nastavnici.
"Novi predmet doprineće dobrom planiranju porodice, što je prva odbrana
od bele kuge, koja nam je uveliko zakucala na vrata" kaže Marinika
Tepić.
U 66 srednjih škola u Vojvodini od danas će biti uveden predmet "Zdravstveno vaspitanje o reproduktivnom zdravlju". Test za čitaoce: Možete li i VI do dvojke iz seksualnog vaspitanja?
Ima još:
U intervjuu, koji je u septembru 2012. godine objavljen u časopisu Roditelj & dete pod naslovom Reproduktivno učenje za mozak ne postoji, direktor MENSE za Srbiju dr Ranko Rajović odgovara na pitanja novinara o kvalitetu našeg obrazovanja.
Vremena i deca se menjaju, a školski sistem ne. Da li su, i zašto, potrebne promene u načinu na koji škole rade sa decom?
- Mislim da je to najvažnije - promeniti način pristupa školi. Ako se
malo ozbiljnije pogleda značaj PISA testa, jasno se uočava da je
reproduktivno znanje naše dece solidno, ali da je funkcionalno-upotrebno
znanje veoma loše. A ono što moramo znati, to je da zapravo postoji
direktna veza između funkcionalnog znanja i bruto nacionalnog dohotka.
Upravo zbog toga je funkcionalno znanje prioritet za obrazovnu politiku
EU, a pošto smo mi među najslabijima u Evropi, onda bih rekao da je
funkcionalno znanje za nas dupli prioritet. Kopiranje neće pomoći. Mi moramo da prilagodimo naš školski sistem našoj
deci, našim običajima, tradiciji, igrama koje naša deca vole, da
koristimo ono što nas okružuje i da pomažemo deci da maksimalno
razvijaju svoje potencijale.
***
Nije vam jasna poruka teksta? Kakva je veza seksualnog i celokupnog obrazovanja, DSS, jezičkih koštunjavih trojki, MENSE, bruto nacionalnog dohotka? Ne pomažu ni boldirano podpitanje, pomoć prijatelja?
Promakla vam je reproduktivno-jezička zavrzlama kojom odišu gornji (i drugi slični) novinski članci, objavljeni u poslednjih petnaest meseci. Tzv. seksualno obrazovanje je primarno definisano favorizujućim pojmom u naslovu predmeta koji deca fakultativno pohađaju: Zdravstveno vaspitanje o reproduktivnom zdravlju. Dakle, srpski rečeno, u pitanju je učenje o zdravom razmnožavanju budućih naraštaja - za sada, samo fakultativnom a posle će vidimo. To nema veze sa seksualnošću (naravno, i homoseksualnošću) i seksualnim vaspitanjem/odgojem, koje ima veze sa zdravljem (safe sex i ništa drugo) ali ne (obavezno) i sa razmnožavanjem. Modernisti i tradicionalisti se oko ove teme prepucavaju, svako u svojoj niši iz koje gleda na svet, ali kada već ovi drugi brkaju seksualnost i reproduktivnost, oni prvi ne moraju da se brane terminologijom drugih. Dovoljno je bilo da kažu kako u seksualnost, pored hetero/bi/homo spada i aseksualnost. Mada, teško da bi tako nešto moglo da dopre do okoštunjavih mozgova i ostaloga dverinja. Tim hunhirnovima je nemoguće da prihvate kako postoje i oni koji neće. Šta? Pa... ono, jelte.
Seksualnost može i ne mora da bude širi pojam, ili sredstvo postizanja reproduktivnosti (valjda je neko čuo za veštačku oplodnju). Takođe, ni razmnožavanje uopšte ne mora da ima veze sa seksualnošću - šta, niste čuli ni za sistematska silovanja? Jeste, jeste, ne folirajte se.
Dakle, shodno nazivu fakultativnog predmeta i potonjim pojašnjenjima i komentarima nadležnih i nenadležnih, možemo reći da stvari stoje ovako: seksualno vaspitanje nije uvedeno u škole, već samo jedan njegov uži deo (ili poimanje), a to što jeste slobodno možete nazvati i predrazmnožavajuća obuka. Nećete mnogo pogrešiti.
To jezikolomstvo je nastavljeno potonjom glavolomkom, ponovo u ovogodišnjoj izvedbi prepodobnog Jovanova, kreacionistički evoluisanog iz portparola u oborkneza koštunjavog za Vojvodstvo serBsko, koji bi sada da terenski malo lovački patrolira i usput uteruje srBski jezik. Samo bez insinuacija glede nereproduktivnih tehnika koje su, jelte, strane srBskom nacionalverskom biću, molićufino. Ukoliko vas i ovo podseća na neželjeni (seksualni) odnos, šta ćete - deja vu.
Samo, kad se taj deesesovac već uhvatio za ono veselje posle uspešnog lova, da li ima nešto da kaže na silna veselja posle uspešnih ratišta na kojima, naravno, nismo bili? Ima li tu, po njemu i njegovima, ičega reproduktivnog? A orgazmično praćenje TV Dnevnika početkom devedesetih, da li i to spada u seksualnost ili je svrstano u tehniku, samo takvima znanu & toliko dragu?
Konačno, stigli smo i do reproduktivnosti po Rajoviću od MENSE. U kontekstu obrazovanja i reproduktivnosti, on ne govori o razmnožavanju već o umnožavanju - ne ljudi, dece, već znanja: ono ne treba da bude reproduktivno (možda je bolji izraz bio reprodukciono) već funkcionalno. Znanje treba da bude upotrebno, jer samo kao takvo donosi pare. Od kopiranja stranih rešenja nema 'leba, od primene domaćih koja ne postoje - još i manje. Od onih, poput koštunjarskih - nikako.
Ako za krajnje merilo uspešnosti nekog sistema obrazovanja uzmemo finansijsku dobit, nacionalni dohodak, onda od tog obrazovanja nema ništa a ono samo će se pretvoriti u sopstveni antipod - fabriku oprihodujućih umova, automatona bez emocija, u besomučnoj trci za zaradom još od malih nogu. Tu nema ničega od emocija, bez kojih seksualnost i sledstveno ljubav gube svaku šansu u trci sa parama.
Naravno da se treba okrenuti deci, pustiti ih da ispolje sopstvene sklonosti i sposobnosti. Baš kao što ne treba, sa druge strane, roditeljima i nastavnicima na svakom koraku trljati nos u BDP-navlaku, jer će oni odbrambeno uzvratiti - po deci.
Isto važi i za seksualno/reproduktivno vaspitanje. Skoro sva deca, pa i ona u osnovnoj školi, o tome znaju daleko više od nekakvih kiflica, kosetankeuspravnedebele crte, klikera, pisaljki i računaljki. To što se roditeljima, nastavnicima, popovima i ostalim telodušebrižnicima ne sviđa kada deca samo ponavljaju (reprodukuju) rečnik koji su baš od njih čula, taj nezaobilazan začin prilikom gledanja vesti, prenosa skupštine ili utakmica, 18+ filmova, komunikacije sa ostalim učesnicima u saobraćaju, po slavama i rođendanima, na ulici.
Narod koji 'ne vadi ono iz usta' licemerno se zgražava kada od sopstvene dece čuje čuveno "Trgni se bre ćale, otišo si u pičku materinu". Samo, to nije pitanje seksualnog odgoja ili zdravog razmnožavanja, već domaćeg vaspitanja - nastavni predmet koji smo poodavno proterali iz škola. A bogami, i iz kuća.
Reproduktivno vaspitanje ili neproduktivno obrazovanje, seksualni odgoj ili predrazmnožavajuća obuka? Svejedno, deca nam se smeju i upijaju. Sve dok ih ne iskvarimo idiotarijama poput megareproduktivne izjave 'nema razmnožavanja, dakle, nema ni rizika za posledice mentalne vrste', kao da nam mozgovi okoštunjavelih talibana nisu dovoljni.
I tako, još jedan prođe prvi dan.
