I šta ćemo sad?

Ništa.

Moša.

Opet.

Izađi

Izbori su prilika da im kažeš šta misliš, i niko to ne sme niti može da ti ospori.

Osim tebe, ako na to pristaneš.

Ali, svi su isti, nemaš za koga da glasaš...

Kandidovano je više od dvadeset izbornih lista i predsedničkih kandidata. Čak bi i monarhisti da imaju predsednika. Ako i dalje ne znaš šta ćeš, onda izađi pa ih sve precrtaj. Danas sve osim direktnog glasanja za njih ne odgovara kradikalima, čak i nevažeći listići - naročito onih koji su do juče za njih glasali, sada su razočarani ili prevareni ali i dalje ne bi da glasaju za ove iz opozicije. Precrtaj, danas se i to protiv njih računa.

Nevažeći listić samo povećava lestvicu cenzusa koju izborna boranija treba da preskoči. Nevažeći listić ne ide nikome, pa tako ni vlasti. Nevažeći listić je to što kaže - nevažeći, i ništa drugo, i problem je samo u tome što birački odbor prečesto ume "kreativno" da tumači zakon kada odlučuje da li je glasački listić važeći ili ne. Uloga kontrolora je tu od presudnog značaja. Takođe, nakon izbora se mandati po d'Ontovom sistemu preračunavaju samo od glasova onih koji su preskočili cenzus, a ne od svih. Sve ostalo što vam serviraju je čisto laganje i falsifikovanje slova izbornih zakona, sa samo jednim ciljem - da na izbore ne izađete i ne glasate protiv vlasti.

Izlaznost veća od 70% baca u vodu sve planove Vučića Uveoka i njihovih supozitorija, naročito onih maskiranih koji će sada morati da poskidaju kamuflažu.

Ali, sve je to namešteno, unapred se zna rezultat, oni su se dogovorili...

Kontrolora-posmatrača ovog puta ima više nego na prethodnim izborima, mnogima od njih neće biti lako da prećute ili okrenu glavu od izborne krađe koja ovde neprekidno traje svakoga dana već deset godina. Svakako je teže da budu pošteni onima koji čuvaju kutije po palankama širom naše zemlje ponosne, ali čak i tu ima dovoljno hrabrih pojedinaca koji će prijaviti i pokušati da spreče kradikalske izborne marifetluke.

Stranački čuvari kutija na glasačkim mestima na prvom mestu čuvaju" svoje" glasačke listiće.

Izlaskom na današnje izbore, svako od nas prvenstveno čuva od krađe sopstveno pravo na slobodno mišljenje, slobodan izbor, izborni proces i život uopšte uz poštovanje zakona. Svoj glasački listić. Svoj izbor. Niko nam ne brani da kao građani-glasači i sami, bez stranaka, prijavimo svaku nepravilnost i izbornu manipulaciju. Postoji bezbroj načina da se to argumentovano uradi i objavi.

Uostalom, prijaviti krađu je naša građanska dužnost i obaveza, baš kao i braniti pravo koje je Ustavom i zakonima garantovano.
Kako ćeš znati da je bilo (ili ne) krađe ako ne izađeš na izbore?

Tako što te ne zanima politika, jer 364 dana u godini imaš pametnija posla pa bi baš ovog 365. malo da odmoriš glavu od svega? OK, ali politika je i kada te zanima cena hrane, visina plate, nestašica goriva za auto, poskupljenje struje, porezi na poreze, bezobrazne vaspitačice u obdaništu, nezainteresovani učitelji ili lekari-reketaši.

Politika nije 100 evra za mlade, 20 hiljada za penzose, tri hiljade za gospođu.

To je pljačka, koja počinje uvek iznova jednog od ovakvih - izbornih dana.

I zato - izađimo danas do glasačke kutije. Ona je naše ogledalo, što se u njoj češće ogledamo više znamo o sebi. Ne koristimo glasačko pravo, nemamo ogledalo - svakako smo najlepši, sam sebi.
Kakvi budemo danas, kada pred glasačku kutiju stanemo i ogledamo se, takvi ćemo i pred Sutra.
Prosto.

Budimo svoji Watchmeni, i toliko je dovoljno.

AV Bros.

Big Brother is watching you.

His Brother too.

U kom svojstvu je Andej Vučić bio u Moskvi danas, stajao na svečanoj tribini tokom Parade iza Aleksandra Vučića?

Ako je bio član državne delegacije, po kom kriterijumu je to postao?

Ako nije, već se pojavio u privatnom aranžmanu, da li je ruski organizator prodavao ulaznice pa je i on kupio jednu?

Ako nije, zašto građani Srbije moraju beskonačno i u raspamet da plaćaju privatne zajebancije svakoj od porodičnih dinastija patridiota koji zajašu vlast u ovoj državi? I dokle?

Da li u Moskvi ne važe mere zaštite od koronavirusa, baš kao i u Beogradu?

Da li u Rusiji, baš kao i u Belorusiji, ne postoji nikakva epidemija - za unutrašnju upotrebu?

Da li u Rusiji, baš kao i u Srbiji, ne postoji nikakva epidemija - za spoljnu upotrebu?

Da li je nekome u Rusiji palo na pamet da (eventualno) izmeri temperaturu braći Vučić?

Da li će im meriti temperaturu na ulasku u SAD, u subotu?

Da li će im Darija i Peca izmeriti temperaturu po povratku u Srbiju?

Zašto neće?

AV Brothers are watching you.

Braća po materini su to.

Čuvaj se psa

Dok vam ovih dana pažnju odvaraćaju Dačićevim premeravanjem patke sa Kosovarima u UN, uličnim i kućnim pucnjavama, podrškama Vođi, Tadićevim lupetanjima, nevidljivim metroom i divljim svinjama, sve vreme treba imati na umu da u Srbiji poplave i dalje predstavljaju opasnost koja još uvek nije prošla. Samo su, po starom običaju, šutnute pod tepih da sačekaju bolji trenutak za dizanje rejtinga Šizoju i njegovoj ekipi.

Francuska buržoaska (građanska) revolucija iznedrila je, pored nacionalne države, svima dobro poznatu parolu: "Sloboda, jednakost, bratstvo". U međuvremenu je francuska država od nacionalne postala Ustavom garantovana građanska, što i dan danas bespogovorno važi (bez obzira na neke suprotne primere iz života, koji uglavnom služe da potvrde pravilo). Savremena nauka o društvu kaže da je ono "bratstvo" zapravo kolektivistički eufemizam za "sabornost" i pripadnost (poželjnoj) grupi, te da se sve češće umesto njega koristi "solidarnost" koja je daleko primerenija današnjici.
Srpska nacionalna država, nastajala otprilike u isto vreme kada i francuska, prolazila je kroz razne svoje metamorfoze da bi se nakon više od veka i po vratila na početak - primordijalni mulj u kome caruju palanačke strasti, radikalski nacionalboljševizam (samo naizgled oksimoron, ali zapravo to je tačan opis politike koja je ovde dominantna sto pedeset godina). Nasilje, laganje i pljačka od strane vlasti.

Domaći moto je povazdan bio i ostao: "SrBstvo, bratstvo, jedinstvo", čak i u rahmetli SFRJ.

Na to treba dodati "i poplave", kao najnoviji kohezivni izum koji već neko vreme spaja naciju.
Mislite da nije tako? Grdno se varate.

Da li je bilo izbora u Republici Srpskoj? Bilo je.

Da li je bilo poplava? Bilo.

Da li je bilo budalaština? Jašta!

Jednu od njih je u okolini Banja Luke snimo Draško Stanivuković, pa okačio na tviter:

Da li je bilo izbora u Republici Srbiji? Iha - svaki čas!

Da li je bilo poplava? Bilo, i još uvek su tu.

Da li je bilo budalaština? A kako bi drugačije...

Ovo je snimljeno u okolini Novog Pazara, takođe okačeno na tviter:

Isto.

Pod tepih, nizvodno, preko komšijskog plota... u bratski obor.

Ako ovo nije dovoljan dokaz bratstva i jedinstva Srba iz Bosne i Srbijanaca iz Srbije (kako "tamo" non-stop laprdaju), onda vam ni beskrajno zagrljeni Dodik i Vučić (i njihovi džeparoški "biznisi", savršeno razrađeni sa obe strane Drine) neće biti dovoljno dobri da progledate o kakvoj se zapravo bandi "nacionalnih radnika" ovde radi.

O teškim, preteškim lopovima koji odlično razumeju i koriste mentalitet Braće.

Srbima laž i krađa nikada neće biti preteške - samo ako su bratske.

Solidarno ćemo ih prećutati i progutati, kao i bezbroj puta do sada.

Nećemo se pobuniti protiv vlasti koja besomučno laže i krivi sve druge osim samu sebe što odbrana od poplava (i svih drugih elementarnih nepogoda) ne funkcioniše. Šta mene u Tekiji zabole za Knić, ako ja preko mesnog odbora SNS dobijem za džabe 300 frižidera, zamrzivača, šporeta i ostalih sokoćala?

Ma šta bre men' u Lučanima bole briga za Paraćin koji nije glasao za Vučića, kad smo mu mi pre neki mesec podarili 66% poverenja (a bilo bi i više, da ne beše nekih idiota), i će mu podarimo opet čim Vođa i nama uzvrati po tekijanskoj formuli. I ne samo to, će zahtevamo da se izbori ponove, ima da preokrenemo rezultat: umesto 66, more, sad će da ima 99% - i tačka.

Evropska unija godinama unazad Srbiji donira sredstva za unapređenje zaštite od poplava, i godinama unazad poplave prave istu, ako ne i veću štetu, a da niko ne zna (ili neće da kaže) gde nestadoše silni milioni evra za tu svrhu namenjeni. Važno je da bratska Rusija ne da Kosovo, ali ne da ni žutu banku pomoći ugroženima od poplava. Jbš preventivu, toga kod braće nema, da se ne posvađaju.

Stvarno - ko je na vlasti u ovih dvadesetak opština širom Srbije, u kojima i dalje važi opsadno stanje prouzrokovano poplavama? Zdrav razum svakako nije.

Lepo reče Mića, samo još da neko to i upamti, pa se uzme u pamet.

Trebalo bi i to imati na umu, neće da se baci. Niz rijeku.

Bernulijeva jednačina dinamike fluidnog srBstva/bratstva/jedinstva je na praktičnom primeru poplava po ko zna koji put bila iznova dokazana. Uzimala davala, presipanje iz šupljeg u prazno, uzvodno nizvodno, Mile Aleku & Alek Miletu. Čudo jedno, taj hidrostatički pritisak mrtvog mora u spojenim sudovima kvazidržava bez pravde i zakona.

Ču-do, velim.

Noć pada

Grupa desničara okupila se i danas ispred pekare "Roma" u Borči, zahtevajući da se zatvori pekara, jer je na društvenoj mreži objavljena fotografija bivšeg radnika kako u centru Beograda rukama pokazuje dvoglavog orla, albanski nacionalni simbol. Oni su apelovali da građani tu više ne kupuju. Učesnici skupa su izjavili da spomenutu fotografiju doživljavaju kao provokaciju i da su se spontano organizovali kako bi izrazili nezadovoljstvo. Nakon njihovog obraćanja usledila je protestna šetnja koju su obezbeđivali pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, a incidenata nije bilo.

- N1, 5. maja 2019.

Istoričari se danas slažu da nema govora o tome da je “izliv besa” koji se dogodio tokom noći 9. novembra 1938. širom Nemačke bio “spontan i slučajan”. Reč je pre bila o dobro organizovanoj i koordinisanoj akciji divljanja koju je organizovala nacistička vlada. "Kristalna noć" se smatra simboličnim početkom sistematskog iskorenjivanja jevrejskog naroda koje je započeto diskriminacijom i isključivanjem nemačkih Jevreja još 1933. godine i naposletku dovelo do ubistva miliona Jevreja ali i tzv. "neprijatelja nemačke države": homoseksualaca, kriminalaca, "asocijalnih" ljudi, članova raznih religijskih zajednica, ljudi s mentalnim tegobama, političkih "prestupnika" (poput komunista i socijalista) i pacifista, španskih republikanskih izbeglica, manjina (poput Roma i Sinta) i ostalih.

***

U Srbiji, danas, ispada da nije toliko zabrinjavajuće (po izjavi nekih političara ali i predstavnika organa reda i mira) okupljanje nimalo zanemarljivog broja građana ispred "nacionalno nepodobne" pekare povodom fotografije neke budale, uslikane još pre dve godine. Šta su, ti silni okupljeni građani, čekali toliko dugo, pa da se tek sad oglase i iskažu svoje nezadovoljstvo zahtevajući da se zatvori ta pekara tj. da "nacionalno podobne" mušterije u nju više ne ulaze?

U stvari, zaista postoji nešto što je daleko više zabrinjavajuće od današnjeg okupljanja ljudi, koji će vam oči iskopati ukoliko im kažete da to što rade ima svoje pravo ime, i da je ono "fašizam" - po bezbroj parametara koji idu u prilog takvoj oceni. Možda su previše gledali domaću kaubojštinu, poznatu i kao "partizanski filmovi", pa zaista veruju da je fašizam "pun kamion s Nemci", ali to što rade i dalje jeste upravo fašistički progon manjine, kolektivističko bezumno urlanje unapred podmetnutih parola i idiotarija (za koje čak i oni koji ih urlaju znaju da nisu istinite), traženje žrtvenog jarca za sopstvene frustracije, palanački patridiotizam, paravan iza koga se uvek kriju bezumni potezi koje vuku oni koji su na vlasti. Toga smo se siti - i presiti - nagledali tokom devedesetih, i čini se da mnogima nije bilo dosta.

Potpirivanje strasti i potpaljivanje vatre, od strane vlasti - upravo je to ono što u sve većoj meri zabrinjava svakoga od preostalih iole razumnih ljudi u ovoj sumanutoj zemlji. Današnje majmunisanje u Borči praktično pokazuje u kojoj meri domaća vlast može da manipuliše građanima i javnošću, i dokle je sve spremna da ide ne bi li opstala (kao i svaka druga kasta pljačkaša, koja ni po koju cenu nema nameru da sjaši s vlasti). Poslušajte samo rečenice, te stereotipne izjave "spontano" okupljenih organizatora ovog izliva mahnitosti, o tome da su baš pekari, poput ovog u Borči, krivi za (buduću) nezavisnost Kosova od Srbije i da zbog toga treba da idu odavde.
Zvuči poznato, čini vam se da ste sve to već negde čuli?

"Jevreji su krivi za ekonomsku propast Nemačke nakon prvog svetskog rata. Dok su Nemci umirali od gladi oni su se bogatili a nemačkim vojnicima na frontu zabijali nož u leđa na svakom koraku. To su poluljudi i stoga ne potpadaju pod naše zakone. Za to su jedino oni sami krivi, i zato će nemačko jevrejstvo kao kaznu za svoje gnusne zločine morati da plati doprinos od jedne milijarde maraka. Te svinje više neće počiniti nova ubistva. Uzgred, ne bih voleo da sam Jevrejin danas u Nemačkoj", reče u novembru 1938. Herman Gering, zalažući se za mere još oštrije od "spontanog" razbijanja i spaljivanja jevrejske imovine i proterivanja njenih vlasnika iz Nemačke.

Za početak... kraja.

A ovo?

"Ovih nam je dana mnogo deklemovano o strategijskim tačkama prema Albaniji koje treba da obezbede našu teritoriju. Strategijske tačke nesumnjivo nešto znače; ali ma koliko sigurne i strašne one bile, nikada nas one neće osigurati od gneva i osvete jedne smrtno uvređene i ranjene nacije. Dokle god u naše buržoazije budu vladali ovakvi vardarski pojmovi; dokle god i najtrezveniji njeni političari budu branili tezu da su Arnauti poluljudi i da se arbansko pitanje može rešiti jedino mačem i ognjem, dotle ćemo mi stalno imati mobilizaciju za mobilizacijom prema zapadnoj granici nove teritorije i fijasko za fijaskom. I sve dotle neće nam pomoći ni strategijske tačke prema Albaniji - a već i da ne govorimo o tome što će nam trebati da stalno i dan i noć držimo 'strategijske tačke' unutra u zemlji sa kojih ćemo klati i uništavati one stotine hiljada arbanaskih saplemenika koji žive u našim granicama i koji treba da budu neki vajni temelj Velike Srbije!" napisao je Dušan Popović u septembru 1912. godine.

Godinu dana kasnije, 1913, Popović piše: "Ne treba se svemu tome mnogo čuditi, pošto parolu za takvo shvatanje i takvu politiku bacaju ljudi koji stoje na najvišoj društvenoj i političkoj visini u Srbiji. I pošto jedan g. Stojan Protić, radikal, predstavnik demokratsklh ideja i šampion engleskog parlamentarlzma u Srbiji, ima kuraži da, u obliku objektivne naučne rasprave dokazuje pred celim svetom kako Arbanasi nemaju prava ni na naclonalnu ni na državnu samostalnost, kako su to bezmalo poluljudi koji nemaju prava da budu članovi velike ljudske porodice, pozivajući se za ta svoja 'naućna' tvrđenja na neke evropske avanturiste i pustolove."

***

Odnos države Srbije - u svim metamorfozama kroz koje je prolazila tokom poslednjih sto i kusur godina - prema njenim građanima tj. državljanima, nije se promenio ni za jotu. I ne samo prema onim "nesrbima" koji žive na teritoriji Kosova (zvali ih Albancima, Arbancima, Arbanasima, Šiptarima ili kako god vam milo&drago bilo) ili npr. u Borči, već i prema svim "dasrbima" koji žive diljem vascele Srbije a ne iskazuju niti trunku slepog podaničkog poštovanja za vlast boljševičke radikalštine koja ovde caruje skoro vek i po, uz obilatu pomoć crnorukaškog udbaštva kao njene udarne pesnice.

Pre sto godina, po okončanju Prvog balkanskog rata i nakon prvog teritorijalnog proširenja Srbije na jug, medijske perjanice kvazipatriotskog bulažnjenja su bili listovi "Politika" i "Večernje novosti". Danas - isto: iste novine, isto lupetanje, ista propaganda, iste rečenice i "ideje", isti medijski progon nepodobnih i nepoželjnih. Ista deca pašićevštine, na vlasti.

Kažu, "vratili smo se u devedesete". Kažu - i greše, i to mnogo. Mi nikada nismo ni izašli iz devedesetih, ali jesmo se vratili - istovremeno u nemačke tridesete i sto godina u "naš" rikverc.

Naravno da je "šiptarska" pekara kriva za nezavisnost Kosova, isto kao što je i onaj bečki kafe sa slike bio kriv za Aušvic. Ili opljačkane INA, Zlatarna Celje, Ledo, meštani Hrtkovaca, Barbalići, slavonski frižideri... za nezavisnost Hrvatske i Slovenije. I kakve bre to veze ima sa Vučićima, Dačićima, Vulinima i ostalim Šešeljčićima?

Posebno je surovo i cinično smešno to, da sve ovde napisano podjednako važi za bilo koje od podivljalih i posvađanih balkanskih plemena istog roda; nema tu ama baš nikakve "srBske" ekskluzive - tradicija kolektivnog ludila je ovde deo folklora neumlja.

Noć i dalje pada. Stalno i bez prekida.
Kristalni mrak je esencijalni sastojak bez koga na Balkanu nema života nijednoj vlasti. Ona, zbog toga, neće od njega odustati ni po koju cenu koju ćemo svi platiti - opet.

Trg

Potpuno je nebitno da li se zove Trg Krajine ili Davorov.

Okrvavljen je.

Bijeljina 1992 - Banja Luka 2018

"Milorad Dodik je žestoko odgovorio koristeći svoju policijsku huntu, oslonjenu na narko kartel. On je mogao da bude siguran u svoju pobedu jedino oslanjajući se na policiju i funkcionere koji su do grla u kokainu. Neki od glavnih Dodikovih ljudi su Mićo Mićića i Obren Petković, gradonačelnike Bijeljine i Doboja. Takođe, iza obračuna sa građanima, ali i direktno u vlasti stoje kadrovski ostaci Centralnog komiteta i Službe državne bezbednosti. Oni čine šarenu koaliciju etnofašističkog režima.

Ovo je kontinuitet zločina, ratnih, nad nesrbima, ali i onih počinjenih u vreme rata nad građanima srpske nacionalnosti koji nisu želeli da budu deo kriminalne vlasti. Na vlasti su četnički nepismeni kramp-kadrovi, kokainski kartel je pruzeo MUP RS. Policijska brutalnost je posledica činjenice da je sprečeno formiranje jedinstvenog MUP Bosne i Hercegovine, kojim ne bi upravljala entitetska grupacija političara - ta policija ostala je nedirnuta posle rata i zločina. Sada rade na zastrašivanju, učiniće sve da na ulice ne izađe veliki broj ljudi, kako bi mogli da se pravdaju pred međunarodnom zajednicom."

- Srđan Šušnica, kulturolog i publicista iz Banjaluke (XXZ magazin, 25.12.2018)

Beograd 2017

Da li će otkrivanje ubica Olivera Ivanovića i Davida Dragičevića biti fatalno po režime u Srbiji i jednom od dva entiteta u Bosni i Hercegovini, pod uslovom da ubice uopšte budu pronađene? Ono bi imalo smisla kada bi to bila jedina ubistva koja se pripisuju "srpskim" režimima s obe strane Drine. Znamo da nije tako. Imamo posla s akterima iza kojih stoje - da tako kažemo - strukture koje su odgovorne i za sistematske masovne zločine i ubistva iz devedesetih. Dva uzeta života više ili manje, ne menja mnogo u načinu na koji oni operišu. Za njih je to rutina. Kao što je rutina i da za to dobiju, pribave ili iznude masovni pristanak ili barem privid pristanka, pozivanjem na tradiciju i nekakav navodni kolektivni identitet.

Policija u Banjaluci je uhapsila oca i majku ubijenog Davida Dragičevića. Uhapsila ih je pod sumnjom da njih dvoje "ugrožavaju bezbednost najviših zvaničnika Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske". Zahtev roditelja da saznaju istinu o smrti deteta ugrožava dakle "najviše zvaničnike". Tako se umesto života/smrti deteta kao novi tabui u ovdašnjim kulturama u nastajanju pojavljuju upravo oni - "najviši zvaničnici". Oni su nedodirljivi, njima je sve dopušteno, oni nikome ne polažu račune, čak i kada prekrše tabue bez kojih ne postoje tradicije na koje se pozivaju. Nacionalizam - ni ovde ni bilo gde drugde - nikada nije imao nikakve veze s postojećim tradicijama i identitetskim privrženostima.

Ako već masovna ubistva od pre dve i po decenije nisu bila dovoljna da se raskrinka ova kriminalna manipulacija i uzurpacija prava da se govori u ime zajednice, da li će smrti Olivera Ivanovića i Davida Dragičevića biti okidači da se to promeni? Pitanje jeste i dalje naivno, ali je i nezaobilazno.

- Dejan Ilić, Peščanik 25.12.2018.

Banja Luka 2018

Događaji koji su uslijedili nakon smrti Davidova Dragičevića razotkrili su ružnu, crvljivu političku realnost u kojoj obitavaju ne samo stanovnici grada Banjaluke ili Republike Srpske - to je realnost čitavog regiona. Odjednom, stanovništvo je postalo svjesno korupcije, bahatosti, nepotizma, nasilnosti i bezočnosti vladajućih struktura, koje su nam svima ukrale preko 15 godina života. Davidova smrt ujedinila je, čini se, čitav region, i vlast je počela da pokazuje znake panike.

Na kraju 2018. godine, jedina osoba koja je uspela da artikuliše nezadovoljstvo i nesreću naroda je otac jednog ubijenog dječaka. Bol i nesreća koja je zadesila ovog čovjeka dovela ga je u stanje očiglednog nervnog rastrojstva; on je, međutim, ostao stabilan i dostojanstven kada je riječ o nastupanju prema sistemu i državi. Ostao je pošten i čist, iako je veoma privlačan opoziciji; ostao je onaj nacijom neopterećen Srbin, ranjen u proteklom ratu, a otvoren prema svima i svakome; grupa okupljena oko ubijenog Davida je ostala takođe dostojanstvena, nenacionalistička. Tog i takvog Davora, ratnog vojnog invalida i oca ubijenog mladića, MUP RS je uhapsio, a nedugo zatim i njegovu suprugu Suzanu, mati ubijenog Davida.

Vlast Republike Srpske, na čelu sa Miloradom Dodikom, pokazala je prekjuče svoje pravo lice. Lice je to bestidno, zlo, nezajažljivo. Lice koje izaziva mučninu i prezir.

- Igor Maglov (Peščanik, 27.12.2018)

***

Šutiranje žena oborenih na zemlju, od strane uniformisanih lica, nije izostalo ni u Banja Luci. Zašto bi - baš ih je lepo krenulo 1992, i još "ih ne prestaje" iako je 2018. Inače, ovaj banjalučki šut-majstor je "lice poznato organima reda" i to ne samo po nošenju uniforme tih istih organa već i po suspenziji zbog počinjenog krivičnog dela korupcije i zloupotrebe službenog položaja.

"Mi smo pravi Srbi, vi ste samo srbijanci."

Ovo je omiljena mantra prekodrinskog srBovanja, po sto i jedan put u razgovoru ponovljena kao neizostavan začin prilikom konzumiranja nacipalanačke klin-čorbe; nakon toga obavezno ostaju krvave lokve po betonu - od Vardara pa do Triglava, od Neuma do Đerdapa.

Ne, trebalo bi da glasi ovako:

"Mi smo pravi kriminalci - svih boja, uniformi i pod istom zastavom - a vi ostali ste samo Obični Ljudi."

Poštenije je.

Kampovanje

"Ne brinite, kamp je rasklopljen na moju komandu" reče kula-Nebojša, tj. neustrašivi ministar unutrašnji.

Stvarno?

Ali, kako smo došli do toga da kamp uopšte bude sklopljen, i zašto ministar to nije sprečio? Razlog svakako nije isti kao za rasklapanje - "moguća zloupotreba dece i uznemirenje javnosti", kako to reče ministar. Šta je onda razlog za nereagovanje "nadležnih", i čemu sve to?

Bez obzira na reakcije "uznemirene javnosti", ništa od svega toga se nije desio preko noći. Naprotiv. A nije ni prvi put, iako su skoro svi ubeđeni da jeste pod uticajem Vučićevog "primalističkog" mesmerizma.
Krenimo redom - al' unatrag:

17. avgust 2018. (Kurir, b92, Blic, N1)

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio je da je kamp na Zlatiboru, u kojem su deca učila vojničke veštine, zatvoren i da su deca vraćena kući. "Mi smo dali nalog za raspuštanje kampa zbog moguće zloupotrebe dece i uznemirenja javnosti", rekao je Stefanović. On je dodao da se trenutno odvija završni deo rasklapanja kampa.

Na zatvaranje kampa na Zlatiboru osvrnuo se i predsednik Aleksandar Vučić koji je, pre svega roditeljima, poručio da “to ne mora da se radi u uniformama”. Zemlji to nije potrebno i takve stvari država Srbija neće tolerisati. To nije Srbija budućnosti i to nije Srbija kakvom želimo da se ponosimo. A, ta deca su divna, treba da uče, da rade, da budu dobri vojnici, ali zna se kad je vreme za vojsku, a kad je vreme za učenje i školu”, poručio je Vučić.

Predsednik Inicijativnog odbora Zdrave Srbije (i predsednik opštine Čajetina) Milan Stamatović potvrdio je da je kamp na Zlatiboru zatvoren. On je naveo da su sinoć oko 22:00 policajci došli u "Omladinsko-patriotski kamp Zlatibor 2018" i bez pisanog naloga, "uz usmeno obrazloženje Javljeno nam iz Beograda", naredili da se kamp rasformira, a deca napuste Tić polje i Zlatibor. "Niko od zvaničnih predstavnika države nije se oglašavao niti imao išta protiv organizovanja ovog kampa", naveo je Stamatović.

16. avgust 2018. (Blic, b92)

Predsednik inicijativnog odbora Zdrave Srbije Milan Stamatović izjavio je da je omladinsko-patriotski kamp na Zlatiboru organizovan sa ciljem da se deca uče samoodbrani i preživljavanju u prirodi, a ne da bi se organizovao puč protiv vlasti Aleksandra Vučića i dodao da oružje koje deca koriste nije rusko već su u pitanju puške kineske proizvodnje nabavljene u srpskim prodavnicama kineskih plastičnih igračaka.

Na video-servisu ruskog portala Raša tudej pojavio se snimak u čijem opisu se navodi da u kampu učestvuje tridesetak dece starosti od 14 do 23 godine. ”Deca uče osnovne tehnike preživljavanja u prirodi, uključujući i pružanje prve pomoći, kako da se ponašaju u borbama, kako da pucaju iz pušaka, da se odbrane noževima, uz orijentiring”. Dodaje se da su slični kampovi ranije održavani u Rusiji, kao i da je ovo prvi te vrste u Srbiji. U ime organizatora u snimku govori predstavnik Udruženja učesnika oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije Željko Vukelić, koji je ranije za Blic rekao da to nije vojni kamp već “omladinsko-patriotski”, ali je za razliku od njega Valerij Šambarov, predsednik organizacionog komiteta kampova za mlade, tada rekao da je cilj da mladi ljudi “postanu pravi ljudi i ratnici koji mogu da brane svoju zemlju”.

"Uz podršku i pomoć predsednika opštine Čajetina Milana Stamatovića napravljen je kamp po uzoru, kako sami kažu, na ruske kampove u kojima se vrši obuka dece za korišćenje naoružanja i ponašanja u borbi što je neprihvatljivo i graniči se sa zdravim razumom. Takođe, neprihvatljiva je bilo kakva zloupotreba dece, posebno ovakva gde se promoviše ratna obuka, rukovanje naoružanjem kao i podsticaj agresivnom ponašanju", navodi LDP u svom saopštenju ovim povodom.

15.avgust 2018. (Blic, N1, Novosti)

Kamp koji traje od 9. do 18. avgusta organizuju srpski ratni veterani uz podršku i pomoć lokalne opštine, i u njemu učestvuje deset devojčica i 34 dečaka. Reč o Udruženju učesnika oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije. Deca tamo rukuju replikama oružja, ali i vazdušnim puškama i pištoljima. Ova, u najmanju ruku čudna praksa, otkrivaju njeni organizatori, u Srbiju je stigla - iz Rusije. Kažu da su kamp osnovali prema uzoru na slične u Rusiji, a decu osim vojnih veština uče i srpskoj "duhovnoj, nacionalnoj i vojnoj" istoriji i kulturi, a oni koji ga pohađaju druže se i sa srpskim i ruskim ratnim veteranima. "Već sam bila u Rusiji u jednom ovakvom kampu. Super je" rekla je jedna devojčica, koja inače pohađa i ovaj kamp u Srbiji. "Dobro je zbog nas, zbog naše aktivnosti, da se malo odvojim od grada i računara, družimo, naučimo nešto..." kaže njen kolega. Ovo nije prvi put da deca iz Srbije učestvuju u takvim vojnim kampovima.

14. avgust 2018. (Blic, Srbin,Info)

Organizatori tvrde da se sve radi u skladu sa zakonom i da je kamp prijavljen kao javni skup. Dozvola, ali i finansijska podrška dobijena je od opštine Čajetina i za predsednika te opštine nema ništa sporno.

"Niti smo mi, Zlatiborci, antievropljani, šovinisti i fašistoidi niti osnivamo privatne vojsne kampove za obuku dece, za šta nas je optužio Vučićev trbuhozborac, revidirac i član Upravnog odbora Javnog medijskog servisa RTS dr Nebojša Krstić, kome će, ovim povodom, uskoro stiči i odgovarajuća sudska čestitka, ali se ponosimo činjenicom da je Čajetina podržala napore Udruženja učesnika oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, u organizovanju Omladinsko-patriotskog kampa Zlatibor 2018 koji se, po uzoru na slične kampove u Rusiji, od 9. do 18. avgusta, održava na Zlatiboru, a u okviru koga će se mladi, kroz druženje sa srpskim i ruskim vojnim veteranima, upoznati sa srpskom duhovnom, nacionalnom i vojnom istorijom i kulturom i naučiti prve lekcije iz rodoljublja, pošto ih već aktuelni veleizdajnički režim tome ne uči. Ne osnivamo dečje vojne kampove, već mlade učimo da razlikuju rodoljublje i veleizdaju! Čajetina je jedina opština u Srbiji koja ima svoju Kancelariju za saradnju sa Ruskom Federacijom i zato zahvalnost Moskvi što je, ovih dana, razočarala Vučića" izjavio je predsednik Inicijativnog odbora Zdrave Srbije (ZS) Milan Stamatović.

OK, ali - ako je početak ovog "kampovanja" najavljen za 9. avgust, šta su onda prvih pet dana radili mediji a šta čak osam dana nadležni državni organi - osim što nisu radili ništa, sve dok 14. avgusta Blic nije objavio svoj članak? Šta god da jesu (ili nisu), ovo nije kraj a nije ni početak priče.

Ima još.

8. april 2018. (Blic)

Trideset tinejdžera iz Srbije je otputovalo u Rusiju da prisustvuju "Međunarodnom kampu ratne patriotske omladine". Kamp vodi ultranacionalistička grupa pod nazivom "E.N.O.T. Korpus", čiji vojni treneri uče decu kako da pronađu svoj put u šumi, rukuju oružjem i pripreme se za mogućnost rata. U raznim disciplinama deca iz Srbije su se ravnopravno takmičila sa ostalom decom i osvojila prvo mesto u gađanju snajperom. Deca iz Srbije i prošle godine boravila su u istom kampu. Tada je, kako su mediji preneli pozivajući se na saopštenje Udruženja učesnika oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, 13-oro dece iz Srbije besplatno boravilo na "uskršnjem vojno-patriotskom Međunarodnom kampu mladih posvećenom 75. godišnjici bitke za Staljingrad u okviru državnog programa patriotsko obrazovanje građana Ruske Federacije 2016-2020, koji je odobren od strane Ruske vlade".

9, maj 2017. (Blic, Subotica,Com)

Deca ratnih veterana iz Srbije boravila su besplatno u "vojno-patriotskom" kampu u Rusiji, saopštilo je danas Udruženje učesnika oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije. Reč je o kampu koji je organizovan u okviru državnog programa "patriotsko obrazovanje građana Ruske Federacije od 2016-2020 godine" i bio je posvećen 75. godišnjici bitke za Staljingrad, navedeno je u saopštenju. Dodaje se i da su ciljevi kampa, između ostalog, bili razvoj vojno-sportskih veština, uspostavljanje saradnje vojno-patriotskih omladinskih klubova, kao i jačanje svesti današnje omladine u skladu sa pravoslavnim tradicijama.

"S obzirom da je vreme u kojem naša deca žive obojeno kompjuterizacijom, gde se javljaju deformiteti kičme i drugo, narkomanijom, prostitucijom, drugim porocima i zavisnošću, organizacija želi da zaštiti današnju omladinu na ovakav način. Iako će i ovaj vid sportskog nadmetanja nekom da zasmeta, mi smo svesni svega, za sada samo mogu reći da su naša deca zdrava i žive u takmičarskom duhu" rekao je predsednik Udruženja učesnika oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije Aleksandar Panić. On je izrazio uverenje da će se uskoro sličan kamp biti organizovan i u Subotici, jer "grad raspolaže resursima" i ocenio da je to način da se "pojača i turizam" u tom gradu.

7. jun 2016. (Novi Vjetar)

Pripadnici "humanitarne" Srbske časti u kampu u Nišu godinama vežbaju gađanje. Udruženje Srbska čast povezano je sa Putinovim Noćnim vukovima koji su na crnoj listi SAD zbog terorističkih akcija u Ukrajini. Dodik je odlikovao Noćne vukove, ruski veterani odlikovali Srbsku čast. "Bratskom centru ponudili smo pomoć u vidu ljudstva. I da računaju na nas" kažu u Srbskoj časti.

I još...

3. avgust 2014. (Blic, Facebook Reporter)

Devojčice i dečaci pucaju iz replika "kalašnjikova", rade sklekove i spavaju u pećini. To su neki od jezivih prizora na fotografijama sa Svetolazarevog pravoslavnog omladinskog kampa (SPOK). Kamp je julu u bespuću Kučajskih planina organizovala "Srpska istinski pravoslavna crkva" (SIPC). Mališani uzrasta od sedam do 17 godina, pod okriljem ove sekte, deset dana su živeli u vojničkim uslovima u prirodi, pešačili po deset kilometara i spavali u pećini. Ono što je zapanjujuće jeste činjenica da su nosili maskirne uniforme i učili da pucaju iz takozvanih airsoft pušaka.

Živica Tucić, verski analitičar, smatra da bi se u bilo kojoj evropskoj zemlji ovo smatralo verskim ekstremizmom.

Na sajtu SIPC-a istaknuto je da se kamp sprovodi na Kučajskim planinama poslednje dve godine, kao i da je "veoma poželjno da se u SPOK-u sledećih godina nađe veći broj tinejdžera" jer je ovakav vid edukacije potrebniji tinejdžerima. SIPC je naziv za nekanonsku i nepriznatu pravoslavnu crkvu koja od 1995. deluje u Srbiji. Oni su pravoslavni fundamentalisti kojima je glavna ideologija antiekumenizam protiv katolika, ali i prekid svih kontakata s drugim hrišćanima. Smatraju i da je pravoslavna crkva pala u jeres. Prvi čovek SPIC-a je Nemanja Stanković, poznatiji kao episkop Akakije. "Izviđači pucaju iz vazdušnih pušaka. Ako se gleda zlim očima, onda to neko može da protumači negativno. Ovo nije samo verski kamp već i patriotsko-crkveni i mi učimo omladinu na odbranu otadžbine i naroda sada kada je vojska ukinuta. Obaveza je odbrana svoje države i naroda. Ovo je letnji kamp koji traje samo deset dana, a ne tokom cele godine. Roditelji sami šalju decu" kaže za Blic episkop SPIC-a Akakije.

Srpska istinska pravoslavna crkva je otcepljena frakcija SPC, a njenog vođu vladiku Akakija je patrijarh Irinej proterao iz SPC. Mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije je naglasio je da ovim kampom treba da se pozabave država i policija.

21. januar 2013. (e-Novine)

Pripadnici falange Naši iz sastava srbijanskih borbenih snopova koji su gostovali kod svoje ideološke braće u Moskvi - izvesnog udruženja "Kosovski front", pohvalili su se najzanimljivijim momentima sa turneje ilustrujući ih video snimkom iz takozvanog pravoslavno vojno-sportskog kluba za mlade smeštenog u podrumu jedne crkve, u kojem njihove ruske kolege obučavaju naoružanu decu vojnim veštinama i indoktriniraju idejama fašizma. Snimak skorijeg datuma nastao je tokom posete šturmera falange Naši svojim ruskim istomišljenicima - izvesnom udruženju "Kosovski front", a sve radi, kako navode srbijanski ekstremi, jačeg povezivanja i saradnje srpskih i ruskih organizacija, te razmene iskustava u radu, obuke i usavršavanja. U "Centru ruskog rukopašnogo boja", kako slovi pun naziv ovog pravoslavno-militarističkog matinea, mladi uče borilačke veštine, preživljavanje u prirodi, marširanje, strategija, gađanje, bacanje noževa, topografiju, a jednom nedeljno imaju i razgovor sa sveštenikom. Međutim, zaprepašćujuća je izjava organizatora vojnih vežbi da kao polaznike primaju i decu od samo četiri godine starosti. 

Organizacija "Kosovski front" nastala je 2008. godine, nakon proglašenja nezavisnosti Kosova. Prvi i osovni cilj "Kosovskog fronta" po osnivanju, prema tvrdnjama utemeljivača, bio je direktno učešće u "oslobađanju Kosova i Metohije". "Kosovski front" je ideološki vrlo blizak srbijanskoj ekstremističkoj organizaciji Naši, pa se stoga, očito je, vrlo dobro razumeju i sarađuju. Svakako, KF sarađuje i sa ostalim ruskokolonašima iz Srbije, među kojima je i udruženje "Patriotski front".

18. jul 2012. (e-Novine)

U nedelju 15. jula 2012. godine, u Banji Junaković kod Apatina je otvoren takozvani Međunarodni omladinski edukativni kamp "Sabor 2012", treći po redu. Glavni organizator manifestacije je izvesno ekstremnodesničarsko udruženje Patriotski front, koje je postalo poznato javnosti nakon što je pre nekoliko godina vrbovalo srpsku decu za desničarske kampove u Rusiji, gde su male Srbe učili sve u vezi oružja - kako da ih sklapaju i rasklapaju, pucaju iz njih, bacaju bombe jašući na konju, učestvuju u borbama, ali i kako da ojačaju dušu i telo. Desničarske bahanalije u Banji Junaković, koje je otvorio predsednik Opštine Apatin, dr Živorad Smiljanić iz Socijalističke partije Srbije (SPS), podržala je ruska ambasada u Beogradu i nekoliko desničarskih i neofašističkih organizacija iz Rusije. Moto desničarskog skupa je - "Zdrav život-zdrava mladost". Otvaranju skupa prisustvovali su, takođe, Dejan Drakulić, donačelnik Opštine Vukovar iz Republike Hrvatske, Mirko Pušara, predsednik Opštine Bač, Mirko Cvetićanin, zamenik predsednika SO Apatin i visoki predstavnici ORVS Apatin, Petog centra za obuku Vojske Srbije iz Sombora i Policijske uprave Sombor. U otvoreni pravoslavni kamp je sa Kosova stigla i grupa pitomaca sa kojima je i Veroljub Petronić, savetnik predsednika Opštine Kosovske Mitrovice.

Prvog dana kampovanja, funkcioneru SPS dr Živoradu Smiljaniću je uručena prestižna povelja počasnog člana ekstremističkog Patriotskog fronta.

Patriotski front se u osnovi finansira iz budžeta SO Bačka Palanka i AP Vojvodine, a manjim delom od privatnih lica, pojedinih institucija i organizacija, odnosno donatora sa prostora Srbije i inostranstva, navodi se na sajtu tog udruženja, koje je osnovano 28. juna 2007. godine kao nevladina organizacija sa sedištem u Bačkoj Palanci.

22. maj 2012. (Srbska Akcija blog)

Duhovna, idejna i fizička sprema aktivista jesu bedemi na kojima treba čvrsto da stoji svaki nacionalni pokret. S tim u vezi, od počeka svog delovanja Srbska Akcija je ovakvo svoje viđenje političkog vojinstva svedočila insistirajući na neprestanom izgrađivanju svojih aktivista, što je do sada pokazalo rezultate u svakom pogledu. Svojom posvećenošću na fizičkoj spremnosti, kao i učešćima na takmičenjima u borilačkim disciplinama, poput MMA, naši borci su delom posvedočili jednu od naših lrilatica ("Sport, Zdravlje, Rodoljublje"), pozivajući i ostale rodoljube na takvo pregalaštvo. Sa tim u vezi, od skoro u srbskoj Prestonici postoji sjajan projekat koji će zasigurno biti prepoznat i sa oduševljenjem prihvaćen od strane srbskih rodoljuba. U pitanju je "Boot Camp Serbia", koji predvode mladi, obrazovani i posvećeni ljudi, koji svakako predstavljaju primer mladosti kakvu želimo u budućoj Srbiji, slobodnoj i ujedinjenoj. Dakle, Boot Camp je:

- Bazični vojni trening dostupan rekreativcima i sportistima

- Odličan način da dostignete vrhunac telesnih mogućnosti

- Praktičan, jer se odvija tokom cele godine, u otvorenom ili zatvorenom prostoru

- Zabavan, zato što je svaki zadatak drugačiji i još veći izazov od prethodnog

- Efikasan program koji angažuje sve velike mišićne grupe i pomaže sagorevanje velikog broja kalorija

I još...

21. oktobar 2010. (RSE)

Posle svedočenja dece koja su na ekskurziji u Sibiru, u organizaciji udruženja veterana "Patriotski front", učila da pucaju i bacaju bombe, reakcije nadležnih nema. U okviru konkursa za najbolji literarni rad, ovo udruženje pohvalio se uspomenama mališana iz Rusije na svom sajtu još pre dve godine. Istraživali smo ko je odgovoran, ali i koji roditelji svoju decu šalju na ovakve obuke?

Nebojšu Kuzmanovića, oca jednog od dečaka koji su putovali u Rusiju, našli smo u Bačkoj Palanci. U ovom gradu je i sedište organizacije Patriotski front, čiji je Kuzmanović član. Platu međutim prima kao načelnik Odeljenja za društvene delatnosti u istoimenoj opštini. Sina je u Sibir poslao da se uči tradicionalnim vrednostima. To što, u ovom slučaju, obuhvataju i svojevrsnu vojnu obuku, ne vidi kao problem: "Pa nisu oni pucali sa pravim oružjem, to nije bojeva municija nego ona… uopšte to nije pravo oružje."

Uz očiglednu roditeljsku podršku, gotovo iste utiske iz Rusije donose i devojčice. 

Generalni sekretar Patriotskog fronta Zoran Vranešević, međutim, tvrdi da se ta organizacija zalaže za borbu protiv poroka današnjice, kao što su droga i alkohol. U tome im pomažu ruske organizacije veterana, kao i one koje se bave patriotskim obrazovanjem mladih. "To je ruski program, pazite, koji je neprilagođen našim programima. Mi nemamo tu nameru, niti to radimo, niti smo to uradili. Niko normalan ne želi da izlaže svoje dete bilo kakvoj opasnosti, riziku, a kamoli ovome.U Rusiji smo bili posmatrači, videli smo, ali nisu svi kampovi takvi." Patriotski front je u Srbiji registovan kao nevladino udruženje. Iako postoji zakon koji uređuje pitanje njihovog osnivanja i eventualne zabrane, brojnost ekstremističkih grupa, koje su svoju snagu demonstrirale poslednjih nedelja u Beogradu i Italiji, pokazuje da primene nema.

U Ministarstvu omladine, kažu da oni sa tim nemaju nikakve veze.

Dok vlasti prebacuju odgovornost jedni na druge, Patriotski front planira nove kampove. Usled nedostatka novca, držaće se Srbije i okruženja, kaže Zoran Vranešević i odbacuje mogućnost zabrane njihove organizacije: "Sve stranke su zastupljene u Glavnom odboru ove organizacije. Ne možete optužiti nekoga za klerofašistu ko je član Demokratske stranke ili Demokratske stranke Srbije i sedi za istim stolom. Neću vam dati njihova imena zato što je to interna tajna. Jednostavno, cilj kampova je borba protiv poroka današnjice, droga, alkohol, nezdrav život i tako dalje. Iduću godinu i naredne godine baziraćemo na organizaciji kampova u Srbiji i okruženju. Konkretno ove godine smo već dogovorili sa Makedonijom, Češkom, sa Republikom Srpskom, Crnom Gorom. Jednostavno, takvo je bilo naše iskustvo u Rusiji tada, a deca kao deca, imaju svoje utiske”.

Kakve ljude možemo očekivati za desetak godina kada deca sa utiscima iz Rusije stasaju, budući da se i bez obuke sadašnje generacije dobro snalaze u primeni sile. Umesto da se vlasti i stučna udruženja oglase povodom još jednog u nizu primera koji pokazuje ravnodušnost u odnosu na prisutvo nasilja među mladima, i slučaj mališana na vojnim kampovima u Rusiji uglavnom prolazi nezapaženo.

Kampovanje... ludom radovanje.

***

Da rezimiramo priču o kampovanju:

Zlatiborsko kampovanje nije prvi takav slučaj, niti su njegovi učesnici i organizatori po prvi put u tome. Patriotski, vojni i verski način kampovanja u Srbiji postoji, sudeći po vesti iz 2010. najmanje još od 2008. godine, baš kao i konstantna i neprekinuta saradnja između ovdašnjih i ruskih patriota, veterana, nacionalista, militarista ili kako god već želite da nazovete ekipe privatnih vojnih plaćenika koji sve što rade, rade sa saznanjem da su državni organi o tome obavešteni i da neće reagovati, pa se čak na njih i pozivaju (u zlatiborskom i apatinskom slučaju direktno je prozvana Vojska Srbije).

U svemu (sa)učestvuju i neki od državnih funkcionera (od Bačke Palanke i Apatina, preko Kosovske Mitrovice, do Čajetine), barem što se tiče onih koji se ne kriju, a koliko tek ima onih čija se imena ne znaju... Jedan od glavnih organizatora kampa na Zlatiboru je čovek koji uopšte ne krije da je zastupnik navodnih interesa Ruske Federacije na teritoriji Republike Srbije - za šta u narodu postoji sasvim prigodna reč, koju i on sam obilato u poslednje vreme koristi. Taj isti, istovremeno slovi i za jednog od najgrlatijih protivnika aktuelnog kradikalskog režima.

Više je nego jasno da se sve vreme radi prvenstveno o deci organizatora ovakvih "kampovanja", i da su oni listom učestvovali u ratnim sukobima devedesetih godina. Nije, doduše, jasno da li su bili pripadnici regularne JNA (poput većine učesnika ratova u kojima Srbija nije učestvovala) ili paravojnih jedinica sa kojima - jelte - niko iz režima devedesetih tj. tih istih sada, nema ama baš nikakve veze. Uopšte.

Takođe je jasno da duži niz godina Srbijom špartaju, organizuju kampovanja i "edukativna" gostovanja u inostranstvu, takozvani i samozvani ruski instruktori, veterani, bajkeri, patriote - jednim imenom: plaćenici - i da su državni organi RS/RF i državne SPC/RPC o svemu itekako dobro obavešteni. Što se naše strane tiče, sve ovo ide na dušu kako kradikalima, tako i nacionalsocijalistima, ali i gospodi demokratama.

Šta još reći, kada se na sve ovo doda i podatak da je pre desetak godina, u nekoj šumi kraj Niša, grupa mladih ljudi organizovala šatorski kamp, u kome su nosili crne i maskirne uniforme, brijali glave, učili "lov na cigane" po šumi, ujutru uz podignutu ruku pozdravljali podizanje zastave Trećeg Rajha... O da, naravno da za to ne znate, jer su mediji sve to tada prećutali. Govorimo o postpetooktobarskim medijima, čisto da se razumemo. O tome ste mogli da saznate jedino u ličnom razgovoru, npr. sa ocem jednog od uhapšenih "kampera", koji je kukao kako mora da potegne sve svoje ex-julovske veze da mu sina "prebace iz Niš u Zabelu, da barem nauči neki zanat, jer će ga u Niš sve upropaste".

Konačno, celoga dana je postavljano pitanje na koje, oni koji pitaju, znaju da neće dobiti odgovor. Barem ne od ovih na vlasti. Pitanje glasi:

- Da li bi ministar Nebojša rasklopio zlatiborski boot-camp da jedan od glavnih organizatora nije bio čajetinski predsednik opštine Stamatović, koji je takođe jedan od članova Vrhovne komande nacional-patriotskog opozicionog bloka u najavi?

Silna se prašina digla oko učešća maloletne dece u ovoj kamp-ujdurmi, a da niko ne reaguje na stvarnu suštinu toga. OK, možda i na to da se u Srbiji uopšte nije prestajalo sa obukom paravojnih formacija, čak ni nakon 2000. godine, ali kako to da niko ne vidi glavnu stvar: militarističko-kleronacionalističko angažovanje svih mišićnih grupa i sagorevanje velike količine kalorija?!

Zaista nemate razloga da brinete, svi ti kampovi su odavno sklopljeni.

Na nečiju komandu.
Čisto sumnjam da je to bio Akakije.

Nemojte to vi da budete, razumeš

Vučić: Na svakih 15 minuta, o rezultatima potrage za nestalim novinarom izveštavaju me ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović i direktor BIA Bratislav Gašić. Nadam se da će uspeti da reše taj slučaj, više podataka ne mogu da iznosim u javnost.

- Četvrtak, 14. jun

Vučić: Stefan Cvetković je pronađen živ i zdrav i trenutno je na ispitivanju u policiji. U ranim poslepodnevnim satima Cvetković je pronađen u širem reonu Bele Crkve, bez ikakvih vidljivih povreda. Sumnjamo da je više osoba planiralo ovu igru ali istraga će to utvrditi. Cvetković ima čudnu priču, ali ona se proverava kao da je najveća istina u pitanju.

- Petak, 15 jun

Pre više od 24 sata predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je da je nestali novinar Stefan Cvetković pronađen "živ i zdrav" u Beloj Crkvi. Međutim, još nema odgovora na brojna pitanja - Cvetkovićevi telefoni su i dalje nedostupni, a njegova majka Slavica za N1 kaže da se još nije vratio u porodičnu kuću u kojoj inače živi.

- Subota 16. jun

Cvetković: Od petka sam bio na sigurnom, čuvala me policija.

- Nedelja, 17. jun

Lepo, da sve ovo meni priznaš, evo ja tebi ovo govorim kao što bi govorio mom bratu Đuri da se našao u sličnoj situaciji. Da meni lepo priznaš, pa da sednemo u moja kola, odemo do SUP-a, gde ćeš stati pred licem zakona i reći: "Jeste, kriv sam, jeo sam govna", baš tim rečima bez moljenja, "jeo sam govna radio sam to i to, jer sam bio slep pored očiju. Kaznite me da okajem svoje grehe, da ponovo budem čovek, da stanem na svoje noge."
Smem li nešto da vas zamolim?
Pomozite mi da vas ne ubijem! Razumeš, sa puno razloga da nikog ne ogovaram, ja sam uvek bio na ivici da nekog ubijem, nemojte to vi da budete, nemojte molim vas, nemojte vi da budete... da mi platite za sve one koji su me ponižavali, koji su me mučili. Nemojte vi!
Tako ćeš ti, brate njima lepo da kažeš a oni će lepo da se povuku, dok se dogovore i vratimo se lepo kod Danice. Ona spremi ručak, pozovemo Đuru. On će ti oprostiti što te tukao, je li, i ti se lepo vratis u Pariz i počneš da radiš ali za naše.
Mene, ako se sete na Dan bezbednosti, sete se, ako se ne sete nikom ništa. To je bila moja dužnost, da radim. Najveće zadovoljstvo biće mi misao da sam jednog čoveka izveo na pravi put.

x x x

appendix:

Stefanović: Cvetković laže sve, osim kako se zove. Nije prošao na poligrafu.
- Ponedeljak, 18. jun

Informer: Cvetković se pred kamerama CIA TV N1 skidao go na konferenciji za medije.
- Utorak, 19. jun (afterparty)

Cvetković: Bio sam otet, ubijen, saslušan kao oštećeni, okrivljen kao optuženi, lagao sam... ali sada je sve je u redu. Hvala Vučiću, Informeru i Iliji Čvoroviću.
- Utorak, 19. jun