Papaludnji kružok

 

Iako većinu izvora političkih dezinformacija u Bosni i Hercegovini predstavljaju lokalni mediji, kreiran je jedan poseban veliki centar za širenje dezinformacija u kome udela ima alarmantno visok broj medija iz susednih zemalja, i koji potencijalno može biti iskorišćen od strane političkih faktora iz inostranstva. Srpsko izdanje Sputnjika je jedini medij u tom centru koji je u stranom vlasništvu. Slede nalazi iz nedavno objavljenog izveštaja "Dezinformisanje u onlajn sferi: Slučaj BiH", pripremljenog od strane portala Raskrinkravanje koji je međunarodno priznata platforma za proveru pouzdanosti i istinitosti objavljenih činjenica.

Sputnjik je jedini medij u spomenutom centru koji je u vlasništvu državnog "igrača" van ovog regiona, koji ovde deluje preko svog izdanja na srpskom jeziku - Sputnjik Srbija (Спутник Сербиа). Ta ispostava takođe nudi svoj radio program na lokalnom jeziku preko nekoliko radio stanica u Srbiji i BiH, a takođe ima i značajan broj pratilaca na društvenim mrežama.

Tokom istraživanja, koje pokriva period od godinu dana, Raskrinkavanje je 36 puta označilo Sputnjik odgovornim za objavljivanje dezinformacija u 16 članaka. Baš kao i u prethodnim istraživanjima koja je organizovalo Raskrinkavanje, i ovoga puta je ukazano da Sputnjikovi članci u vezi BiH imaju očigledno pristrasan stav uredništva prema vladajućoj partiji u Republici Srpskoj, koja predstavlja srpski entitet u BiH.

Istraživanje Raskrinkavanja ukazuje da se Sputnjik de fakto ponašao kao nosilac medijske kampanje Milorada Dodika u vreme izbora 2018. godine. Neke zemlje-članice EU i NATO (ova organizacija naročito), bili su u ovim vestima prikazivani kao pretnja Srbima, Republici Srpskoj i posebno Miloradu Dodiku, navodi se u ovom izveštaju. Njegovi politički protivnici su bili označeni kao "marionete" stranih sila, ukazivano je na njihovo saučesništvo u teorijama zavera o navodnim planovima za državni udar ili "obojenu revoluciju" u organizaciji nekih država-članica EU ili NATO.

Dalja analiza je pokazala da se Sputnjik i RTRS (javni medijski servis Republike Srpske), javljaju kao glavna spona između medija u Srbiji i medija u BiH u okviru dezinformacijskog centra, što samo dodatno pokazuje koliki je njihov uticaj na lokalnu politiku. Shodno istraživanju, Sputnjik ima istaknutu ulogu i u kreiranju priča o sukobu "Zapad protiv Rusije", koje često dodatno pojačavaju drugi mediji iz tog klastera, kako iz Srbije tako i iz Republike Srpske.

- How Serbian Sputnik infiltrated a disinformation hub in Bosnia and Herzegovina (EU vs Disinfo, 14.06.2019)

***

Inače, Sputnjik je ruski medij, pokrenut 2014. godine kao deo državnog medijskog konzorcijuma "Россия сегодня" (Rusija danas), koji ima tri glavne celine: novinsku agenciju RIA Novosti, radio Glas Rusije i međunarodni portal Sputnjik (koji vesti objavljuje na 35 jezika). Glavna ruska TV stanica na engleskom jeziku "Russia Today" (Rusija danas - opet), zvanično nije povezana sa ovim državnim medijskim konzorcijumom. Međutim, glavni i odgovorni urednik u obe medijske grupe je ista osoba - Margarita Simonovna Simonjan. Dovoljno za crva sumnje, ako ne i nešto daleko veće.

O tome kako Sputnjik Srbija (naravno, nisu jedini) širi dezinformacije po Srbiji, ovde nije bilo reči - što ne znači da to i ne radi. Naprotiv, delovanje tog medijskog portala (potpomognutog radio programom) oseća se na svim nivoima političke (i drugih) scene, ošamućene enormnom količinom dezinformacija na dnevnom nivou, većom nego ikada ranije.

Pogledajte pregled direktnih stranih ulaganja u Srbiji u periodu 2010-2017:

Ili ovaj prikaz, objavljen na sajtu Radija Slobodna Evropa, o međunarodnoj vojnoj saradnji Srbije:

Uporedite to sa većinski prihvaćenim mišljenjem domaće javnosti o tome ko i koliko ulaže u Srbiju, ko nas "voli" a ko ne, sa kojom/čijom vojskom najviše sarađujemo, vežbamo i primenjujemo standarde, ko su nam Braća a ko Vilotići, čiju robu najviše uvozimo i gde najviše izvozimo, gde nam odlaze deca i od koga/čega odavde beže.

Ko nam otima Kosovo a ko ga ne da.

Na koju stranu sveta Srbija okreće glavu a na koju guzicu.

U kojoj stranoj valuti popovi naplaćuju neoporezive usluge.

Kome su za nevericu gornji prikazi (samo) nekoliko opštepoznatih i lako proverljivih činjenica, odmah neka skokne do prvog kioska, ispere i povrati pamjat dvominutnim gledanjem u naslovne strane domaćih tabloida i državnih novina, pa onda hitro natrag, ovde - da se još malo svađamo oko toga ko je strani plaćenik, zaverenik, marioneta, ološ, nedostojan čovek, pacov, hijena ili domicilna ništarija. Plus - lokator.

Hajde bre, давай быстро!

Čuvaj se psa

Dok vam ovih dana pažnju odvaraćaju Dačićevim premeravanjem patke sa Kosovarima u UN, uličnim i kućnim pucnjavama, podrškama Vođi, Tadićevim lupetanjima, nevidljivim metroom i divljim svinjama, sve vreme treba imati na umu da u Srbiji poplave i dalje predstavljaju opasnost koja još uvek nije prošla. Samo su, po starom običaju, šutnute pod tepih da sačekaju bolji trenutak za dizanje rejtinga Šizoju i njegovoj ekipi.

Francuska buržoaska (građanska) revolucija iznedrila je, pored nacionalne države, svima dobro poznatu parolu: "Sloboda, jednakost, bratstvo". U međuvremenu je francuska država od nacionalne postala Ustavom garantovana građanska, što i dan danas bespogovorno važi (bez obzira na neke suprotne primere iz života, koji uglavnom služe da potvrde pravilo). Savremena nauka o društvu kaže da je ono "bratstvo" zapravo kolektivistički eufemizam za "sabornost" i pripadnost (poželjnoj) grupi, te da se sve češće umesto njega koristi "solidarnost" koja je daleko primerenija današnjici.
Srpska nacionalna država, nastajala otprilike u isto vreme kada i francuska, prolazila je kroz razne svoje metamorfoze da bi se nakon više od veka i po vratila na početak - primordijalni mulj u kome caruju palanačke strasti, radikalski nacionalboljševizam (samo naizgled oksimoron, ali zapravo to je tačan opis politike koja je ovde dominantna sto pedeset godina). Nasilje, laganje i pljačka od strane vlasti.

Domaći moto je povazdan bio i ostao: "SrBstvo, bratstvo, jedinstvo", čak i u rahmetli SFRJ.

Na to treba dodati "i poplave", kao najnoviji kohezivni izum koji već neko vreme spaja naciju.
Mislite da nije tako? Grdno se varate.

Da li je bilo izbora u Republici Srpskoj? Bilo je.

Da li je bilo poplava? Bilo.

Da li je bilo budalaština? Jašta!

Jednu od njih je u okolini Banja Luke snimo Draško Stanivuković, pa okačio na tviter:

Da li je bilo izbora u Republici Srbiji? Iha - svaki čas!

Da li je bilo poplava? Bilo, i još uvek su tu.

Da li je bilo budalaština? A kako bi drugačije...

Ovo je snimljeno u okolini Novog Pazara, takođe okačeno na tviter:

Isto.

Pod tepih, nizvodno, preko komšijskog plota... u bratski obor.

Ako ovo nije dovoljan dokaz bratstva i jedinstva Srba iz Bosne i Srbijanaca iz Srbije (kako "tamo" non-stop laprdaju), onda vam ni beskrajno zagrljeni Dodik i Vučić (i njihovi džeparoški "biznisi", savršeno razrađeni sa obe strane Drine) neće biti dovoljno dobri da progledate o kakvoj se zapravo bandi "nacionalnih radnika" ovde radi.

O teškim, preteškim lopovima koji odlično razumeju i koriste mentalitet Braće.

Srbima laž i krađa nikada neće biti preteške - samo ako su bratske.

Solidarno ćemo ih prećutati i progutati, kao i bezbroj puta do sada.

Nećemo se pobuniti protiv vlasti koja besomučno laže i krivi sve druge osim samu sebe što odbrana od poplava (i svih drugih elementarnih nepogoda) ne funkcioniše. Šta mene u Tekiji zabole za Knić, ako ja preko mesnog odbora SNS dobijem za džabe 300 frižidera, zamrzivača, šporeta i ostalih sokoćala?

Ma šta bre men' u Lučanima bole briga za Paraćin koji nije glasao za Vučića, kad smo mu mi pre neki mesec podarili 66% poverenja (a bilo bi i više, da ne beše nekih idiota), i će mu podarimo opet čim Vođa i nama uzvrati po tekijanskoj formuli. I ne samo to, će zahtevamo da se izbori ponove, ima da preokrenemo rezultat: umesto 66, more, sad će da ima 99% - i tačka.

Evropska unija godinama unazad Srbiji donira sredstva za unapređenje zaštite od poplava, i godinama unazad poplave prave istu, ako ne i veću štetu, a da niko ne zna (ili neće da kaže) gde nestadoše silni milioni evra za tu svrhu namenjeni. Važno je da bratska Rusija ne da Kosovo, ali ne da ni žutu banku pomoći ugroženima od poplava. Jbš preventivu, toga kod braće nema, da se ne posvađaju.

Stvarno - ko je na vlasti u ovih dvadesetak opština širom Srbije, u kojima i dalje važi opsadno stanje prouzrokovano poplavama? Zdrav razum svakako nije.

Lepo reče Mića, samo još da neko to i upamti, pa se uzme u pamet.

Trebalo bi i to imati na umu, neće da se baci. Niz rijeku.

Bernulijeva jednačina dinamike fluidnog srBstva/bratstva/jedinstva je na praktičnom primeru poplava po ko zna koji put bila iznova dokazana. Uzimala davala, presipanje iz šupljeg u prazno, uzvodno nizvodno, Mile Aleku & Alek Miletu. Čudo jedno, taj hidrostatički pritisak mrtvog mora u spojenim sudovima kvazidržava bez pravde i zakona.

Ču-do, velim.

Trg

Potpuno je nebitno da li se zove Trg Krajine ili Davorov.

Okrvavljen je.

Bijeljina 1992 - Banja Luka 2018

"Milorad Dodik je žestoko odgovorio koristeći svoju policijsku huntu, oslonjenu na narko kartel. On je mogao da bude siguran u svoju pobedu jedino oslanjajući se na policiju i funkcionere koji su do grla u kokainu. Neki od glavnih Dodikovih ljudi su Mićo Mićića i Obren Petković, gradonačelnike Bijeljine i Doboja. Takođe, iza obračuna sa građanima, ali i direktno u vlasti stoje kadrovski ostaci Centralnog komiteta i Službe državne bezbednosti. Oni čine šarenu koaliciju etnofašističkog režima.

Ovo je kontinuitet zločina, ratnih, nad nesrbima, ali i onih počinjenih u vreme rata nad građanima srpske nacionalnosti koji nisu želeli da budu deo kriminalne vlasti. Na vlasti su četnički nepismeni kramp-kadrovi, kokainski kartel je pruzeo MUP RS. Policijska brutalnost je posledica činjenice da je sprečeno formiranje jedinstvenog MUP Bosne i Hercegovine, kojim ne bi upravljala entitetska grupacija političara - ta policija ostala je nedirnuta posle rata i zločina. Sada rade na zastrašivanju, učiniće sve da na ulice ne izađe veliki broj ljudi, kako bi mogli da se pravdaju pred međunarodnom zajednicom."

- Srđan Šušnica, kulturolog i publicista iz Banjaluke (XXZ magazin, 25.12.2018)

Beograd 2017

Da li će otkrivanje ubica Olivera Ivanovića i Davida Dragičevića biti fatalno po režime u Srbiji i jednom od dva entiteta u Bosni i Hercegovini, pod uslovom da ubice uopšte budu pronađene? Ono bi imalo smisla kada bi to bila jedina ubistva koja se pripisuju "srpskim" režimima s obe strane Drine. Znamo da nije tako. Imamo posla s akterima iza kojih stoje - da tako kažemo - strukture koje su odgovorne i za sistematske masovne zločine i ubistva iz devedesetih. Dva uzeta života više ili manje, ne menja mnogo u načinu na koji oni operišu. Za njih je to rutina. Kao što je rutina i da za to dobiju, pribave ili iznude masovni pristanak ili barem privid pristanka, pozivanjem na tradiciju i nekakav navodni kolektivni identitet.

Policija u Banjaluci je uhapsila oca i majku ubijenog Davida Dragičevića. Uhapsila ih je pod sumnjom da njih dvoje "ugrožavaju bezbednost najviših zvaničnika Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske". Zahtev roditelja da saznaju istinu o smrti deteta ugrožava dakle "najviše zvaničnike". Tako se umesto života/smrti deteta kao novi tabui u ovdašnjim kulturama u nastajanju pojavljuju upravo oni - "najviši zvaničnici". Oni su nedodirljivi, njima je sve dopušteno, oni nikome ne polažu račune, čak i kada prekrše tabue bez kojih ne postoje tradicije na koje se pozivaju. Nacionalizam - ni ovde ni bilo gde drugde - nikada nije imao nikakve veze s postojećim tradicijama i identitetskim privrženostima.

Ako već masovna ubistva od pre dve i po decenije nisu bila dovoljna da se raskrinka ova kriminalna manipulacija i uzurpacija prava da se govori u ime zajednice, da li će smrti Olivera Ivanovića i Davida Dragičevića biti okidači da se to promeni? Pitanje jeste i dalje naivno, ali je i nezaobilazno.

- Dejan Ilić, Peščanik 25.12.2018.

Banja Luka 2018

Događaji koji su uslijedili nakon smrti Davidova Dragičevića razotkrili su ružnu, crvljivu političku realnost u kojoj obitavaju ne samo stanovnici grada Banjaluke ili Republike Srpske - to je realnost čitavog regiona. Odjednom, stanovništvo je postalo svjesno korupcije, bahatosti, nepotizma, nasilnosti i bezočnosti vladajućih struktura, koje su nam svima ukrale preko 15 godina života. Davidova smrt ujedinila je, čini se, čitav region, i vlast je počela da pokazuje znake panike.

Na kraju 2018. godine, jedina osoba koja je uspela da artikuliše nezadovoljstvo i nesreću naroda je otac jednog ubijenog dječaka. Bol i nesreća koja je zadesila ovog čovjeka dovela ga je u stanje očiglednog nervnog rastrojstva; on je, međutim, ostao stabilan i dostojanstven kada je riječ o nastupanju prema sistemu i državi. Ostao je pošten i čist, iako je veoma privlačan opoziciji; ostao je onaj nacijom neopterećen Srbin, ranjen u proteklom ratu, a otvoren prema svima i svakome; grupa okupljena oko ubijenog Davida je ostala takođe dostojanstvena, nenacionalistička. Tog i takvog Davora, ratnog vojnog invalida i oca ubijenog mladića, MUP RS je uhapsio, a nedugo zatim i njegovu suprugu Suzanu, mati ubijenog Davida.

Vlast Republike Srpske, na čelu sa Miloradom Dodikom, pokazala je prekjuče svoje pravo lice. Lice je to bestidno, zlo, nezajažljivo. Lice koje izaziva mučninu i prezir.

- Igor Maglov (Peščanik, 27.12.2018)

***

Šutiranje žena oborenih na zemlju, od strane uniformisanih lica, nije izostalo ni u Banja Luci. Zašto bi - baš ih je lepo krenulo 1992, i još "ih ne prestaje" iako je 2018. Inače, ovaj banjalučki šut-majstor je "lice poznato organima reda" i to ne samo po nošenju uniforme tih istih organa već i po suspenziji zbog počinjenog krivičnog dela korupcije i zloupotrebe službenog položaja.

"Mi smo pravi Srbi, vi ste samo srbijanci."

Ovo je omiljena mantra prekodrinskog srBovanja, po sto i jedan put u razgovoru ponovljena kao neizostavan začin prilikom konzumiranja nacipalanačke klin-čorbe; nakon toga obavezno ostaju krvave lokve po betonu - od Vardara pa do Triglava, od Neuma do Đerdapa.

Ne, trebalo bi da glasi ovako:

"Mi smo pravi kriminalci - svih boja, uniformi i pod istom zastavom - a vi ostali ste samo Obični Ljudi."

Poštenije je.

Einstürzende Sexbauten

E, tako uvek biva kada ne slušaš Velikog Arhitektu Vučić Aleksandra (skr. VAVA): on je lepo rekao da od seksa nema ništa na višim spratovima i da ne treba graditi objekte zajedničkog stanovanja koji su viši od četiri sprata, a ovo dvoje baš zapeli k'o mutavi pa im je sad gravitacija kriva za sve. 

Plus, VAVA čak nije ni spomenuo angažovanu kilogramažu, jer ko zna šta bi tek tada bilo...

U Bosni nisu hteli da im "onomad" VAVA i njegovi učitelji budu gazde, i sad im se ruše zgrade svaki put kada krenu u forvardovanje nataliteta. Čak je i Mile Bukva ukapirao pa krenuo da ruši sve spratove viška - baš kao i njegovi preci pre dvadeset pet i kusur godina (tj. "onomad").

Doduše, na slici je dvospratnica, pa baš i nije jasno kako su to ovo dvoje "propali kroz tri sprata"?! Mora da je i to neka napredna računica, pinkformerska donacija prekodrinskim kolegama na istom zadatku sluđivanja raje.

Garant je to u pitanju, ne verujem da bi se Bosanci usudili da lažu ili - daleko bilo - zajebavaju Ovog Našeg.

Duduk

Postizborno prebrojavanje se nešto oteglo u Bosni...

Hajde malo o tamošnjim dešavanjima - i Dodiku.

Elem, uzeh ovih dana opet da pročitam knjigu našeg diplomate Nebojše Vujovića "Poslednji let iz Dejtona". Ne znam da li ste je čitali, ne znam da li znate čoveka i koliko je relevantno ono čemu on svedoči. Naime, gledao sam jednu emisiju na netu u kojoj je Vujović gostovao, i izrekao otprilike sledeće: da je u šetnji sa saradnicima primetio nekog tipa u razgovoru sa jednim čovekom iz "Stejt departmenta" i jednim iz CIA ... Na pitanje "Ko je onaj?", dobio je odgovor da je to "neki Dodik, nova politička zvezda u usponu, očigledno američki čovek".

Posle toga sam otišao i kupio knjigu, pročitao je.

Evo jednog detalja iz knjige (na stranici 172/173):

"Nakon Milutinovićevog odlaska, telefonirao mi je Milorad Dodik, koji je bio u Vašingtonu i predlagao da se vidimo. Pozvao sam ga da dođe u Ambasadu, ali je on rekao da bi se radije sastao sa mnom u hotelu Meriot, u kojem je odseo. Dogovorili smo se da se vidimo oko šest sati po podne. Razgovarali smo u hotelskom separeu. Rekao je da je došao u okviru programa USIA (Unated States Information Agency) na sastanke i na upoznavanje s Vašingtonom kao američkim političkim centrom. Imao je korisne razgovore u Republikanskom institutu, u Nacionalnom demokratskom institutu, s predstavnicima Stejt departmenta, i svi su ga oni, a posebno novi šef odseka za Balkan, Bertran Braun, posavetovali da mi se javi, da porazgovara sa mnom. Stekao sam utisak da je to bilo američko ulaganje u nekog novog političkog lidera među bosanskim Srbima, koji bi popunio prostor posle odlaska, odnosno eliminacije Karadžića, Mladića i stare ekipe, optužene za ratne zločine. Pretpostavio sam da je u toj formi Milorad Dodik bio izabran da bi bio testiran i da bi ga Amerikanci bolje upoznali i bliže mu preneli svoje stavove.

Posle dužeg razgovora, zadržali smo se i na ručku, takođe u hotelu. Dao sam Dodiku nekoliko korisnih saveta. Bio je to naš prvi susret. Narednih godinu-dve Milorad Dodik je u svim mojim kontaktima, a i na druge načine, bio pozitivno okarakterisan u američkoj administraciji, kao i u američkoj vodećoj štampi, Washington Postu i The New York Timesu."

Interesantno, hm?

Probajte da u gornjem tekstu umesto "Karadžića, Mladića i stare ekipe" stavite "Miloševića, Šešelja i stare ekipe" i umesto "Milorad Dodik" stavite "Nikolić / Vučić..." - al' da ne dirate ništa drugo. Čudo jedno...

Ovisno o izvorima, do ponedeljka uveče u Bosni je prebrojano "između 70 i 89 procenata glasačkih listića", ali domaća i strana glasila su već objavila "pobede" favorizovanih kandidata. Dakle - i Mileta D. Laktaša.

Onog istog, koji je pretio otkazom svakom državnom službeniku koji ne glasa za njega i njegove, baš kao i svim stanovnicima teritorije koju svojata: da će ih "pojesti Turci" ako ne glasaju - za njega i njegove, naravno.

Zajeban neki lik, ha? Američki čovek, ruski čovek, kineski čovek, Tadićev čovek, Vučićev čovek...

A Vučić se, baš kao i on, ljubaka sa svima - pa i Turcima.
I, kako sad?!

Vaistinu interesantno...

Bratislav Rančić

Bracina posla:

- post #503 (26.04.2013): Razmišljanje jednog radnika u kotlarnici

- post #606 (11.02.2014): Vox populi, vox non populari

- post #1232 (26.06.2017): Nebitno je jedino bitno

- post #1237 (03.07.2017): Uzrok i posledica stanja

- post #1501 (22.07.2018): Evo duša, evo telo