Trg

Potpuno je nebitno da li se zove Trg Krajine ili Davorov.

Okrvavljen je.

Bijeljina 1992 - Banja Luka 2018

"Milorad Dodik je žestoko odgovorio koristeći svoju policijsku huntu, oslonjenu na narko kartel. On je mogao da bude siguran u svoju pobedu jedino oslanjajući se na policiju i funkcionere koji su do grla u kokainu. Neki od glavnih Dodikovih ljudi su Mićo Mićića i Obren Petković, gradonačelnike Bijeljine i Doboja. Takođe, iza obračuna sa građanima, ali i direktno u vlasti stoje kadrovski ostaci Centralnog komiteta i Službe državne bezbednosti. Oni čine šarenu koaliciju etnofašističkog režima.

Ovo je kontinuitet zločina, ratnih, nad nesrbima, ali i onih počinjenih u vreme rata nad građanima srpske nacionalnosti koji nisu želeli da budu deo kriminalne vlasti. Na vlasti su četnički nepismeni kramp-kadrovi, kokainski kartel je pruzeo MUP RS. Policijska brutalnost je posledica činjenice da je sprečeno formiranje jedinstvenog MUP Bosne i Hercegovine, kojim ne bi upravljala entitetska grupacija političara - ta policija ostala je nedirnuta posle rata i zločina. Sada rade na zastrašivanju, učiniće sve da na ulice ne izađe veliki broj ljudi, kako bi mogli da se pravdaju pred međunarodnom zajednicom."

- Srđan Šušnica, kulturolog i publicista iz Banjaluke (XXZ magazin, 25.12.2018)

Beograd 2017

Da li će otkrivanje ubica Olivera Ivanovića i Davida Dragičevića biti fatalno po režime u Srbiji i jednom od dva entiteta u Bosni i Hercegovini, pod uslovom da ubice uopšte budu pronađene? Ono bi imalo smisla kada bi to bila jedina ubistva koja se pripisuju "srpskim" režimima s obe strane Drine. Znamo da nije tako. Imamo posla s akterima iza kojih stoje - da tako kažemo - strukture koje su odgovorne i za sistematske masovne zločine i ubistva iz devedesetih. Dva uzeta života više ili manje, ne menja mnogo u načinu na koji oni operišu. Za njih je to rutina. Kao što je rutina i da za to dobiju, pribave ili iznude masovni pristanak ili barem privid pristanka, pozivanjem na tradiciju i nekakav navodni kolektivni identitet.

Policija u Banjaluci je uhapsila oca i majku ubijenog Davida Dragičevića. Uhapsila ih je pod sumnjom da njih dvoje "ugrožavaju bezbednost najviših zvaničnika Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske". Zahtev roditelja da saznaju istinu o smrti deteta ugrožava dakle "najviše zvaničnike". Tako se umesto života/smrti deteta kao novi tabui u ovdašnjim kulturama u nastajanju pojavljuju upravo oni - "najviši zvaničnici". Oni su nedodirljivi, njima je sve dopušteno, oni nikome ne polažu račune, čak i kada prekrše tabue bez kojih ne postoje tradicije na koje se pozivaju. Nacionalizam - ni ovde ni bilo gde drugde - nikada nije imao nikakve veze s postojećim tradicijama i identitetskim privrženostima.

Ako već masovna ubistva od pre dve i po decenije nisu bila dovoljna da se raskrinka ova kriminalna manipulacija i uzurpacija prava da se govori u ime zajednice, da li će smrti Olivera Ivanovića i Davida Dragičevića biti okidači da se to promeni? Pitanje jeste i dalje naivno, ali je i nezaobilazno.

- Dejan Ilić, Peščanik 25.12.2018.

Banja Luka 2018

Događaji koji su uslijedili nakon smrti Davidova Dragičevića razotkrili su ružnu, crvljivu političku realnost u kojoj obitavaju ne samo stanovnici grada Banjaluke ili Republike Srpske - to je realnost čitavog regiona. Odjednom, stanovništvo je postalo svjesno korupcije, bahatosti, nepotizma, nasilnosti i bezočnosti vladajućih struktura, koje su nam svima ukrale preko 15 godina života. Davidova smrt ujedinila je, čini se, čitav region, i vlast je počela da pokazuje znake panike.

Na kraju 2018. godine, jedina osoba koja je uspela da artikuliše nezadovoljstvo i nesreću naroda je otac jednog ubijenog dječaka. Bol i nesreća koja je zadesila ovog čovjeka dovela ga je u stanje očiglednog nervnog rastrojstva; on je, međutim, ostao stabilan i dostojanstven kada je riječ o nastupanju prema sistemu i državi. Ostao je pošten i čist, iako je veoma privlačan opoziciji; ostao je onaj nacijom neopterećen Srbin, ranjen u proteklom ratu, a otvoren prema svima i svakome; grupa okupljena oko ubijenog Davida je ostala takođe dostojanstvena, nenacionalistička. Tog i takvog Davora, ratnog vojnog invalida i oca ubijenog mladića, MUP RS je uhapsio, a nedugo zatim i njegovu suprugu Suzanu, mati ubijenog Davida.

Vlast Republike Srpske, na čelu sa Miloradom Dodikom, pokazala je prekjuče svoje pravo lice. Lice je to bestidno, zlo, nezajažljivo. Lice koje izaziva mučninu i prezir.

- Igor Maglov (Peščanik, 27.12.2018)

***

Šutiranje žena oborenih na zemlju, od strane uniformisanih lica, nije izostalo ni u Banja Luci. Zašto bi - baš ih je lepo krenulo 1992, i još "ih ne prestaje" iako je 2018. Inače, ovaj banjalučki šut-majstor je "lice poznato organima reda" i to ne samo po nošenju uniforme tih istih organa već i po suspenziji zbog počinjenog krivičnog dela korupcije i zloupotrebe službenog položaja.

"Mi smo pravi Srbi, vi ste samo srbijanci."

Ovo je omiljena mantra prekodrinskog srBovanja, po sto i jedan put u razgovoru ponovljena kao neizostavan začin prilikom konzumiranja nacipalanačke klin-čorbe; nakon toga obavezno ostaju krvave lokve po betonu - od Vardara pa do Triglava, od Neuma do Đerdapa.

Ne, trebalo bi da glasi ovako:

"Mi smo pravi kriminalci - svih boja, uniformi i pod istom zastavom - a vi ostali ste samo Obični Ljudi."

Poštenije je.