GRAĐANSKI KRUG: Mito i korupcija

- Bole, kolika je danas cena mita & korupcije?

- Prava sitnica, gazda Grujo.

Korupcija predstavlja globalni problem jer je podjednako ima i u bogatim i u siromašnim zemljama. To je kriminalno delo koje podriva društveni i ekonomski razvoj u svim državama sveta (nijedna nije imuno na korupciju), s tim što su posledice po slabije razvijene zemlje daleko gore jer doprinose nestabilnosti, siromaštvu i čine dominantni faktor njihovog "neuspeha". Istraživanja kažu da u manje razvijenim zemljama na svaki dolar zvanično uložen u razvoj ide deset dolara utrošenih kroz razne vidove korupcije. Procena UN je da se svake godine oko 1 bilion američkih dolara utroši na mito a da se još 2,6 biliona ukrade kroz druge koruptivne vidove - a to je više od 5% ukupnog svetskog BDP-a.

Korupcija bi lako mogla da bude jedna od najvećih tragedija ljudskog društva. Razlog je jednostavan: ona ne prestaje i ekstremno je teško s njom izaći na kraj, siromašne baca u još teže stanje dok šačica "probranih" koja u rukama ima moć postaje još bogatija i moćnija. Ti "odabrani" kriminalci, uz pomoć podmićivanja, nikada ne preuzmu odgovornost za počinjena (ne)dela. Političari zapošljavaju sve svoje rođake i ortake čim sednu u fotelju. Policajci sarađuju sa dilerima droge. Svako ko se usudi da nešto o tome kaže ili se pobuni, biva odmah stavljen na crnu listu, ucenjuju ga da ćuti, a poneko čak i "misteriozno" nestane.

Korupcija rađa još korupcije i pothranjuje razarajuću kulturu nekažnjivosti. Konvencija UN protiv korupcije spada u jedno od glavnih sredstava koje koristimo u ovoj borbi.

- Antonio Guteres, generalni sekretar UN

9. decembar je 2003. godine, od strane Generalne skupštine UN, proglašen Međunarodnim danom borbe protiv korupcije. To je jedan od načina podizanja svesti o problemu korupcije u svetu i jačanja uloge Konvencije UN u borbi protiv nje. Ovaj dan je uvršten u kalendar "svetskih" usled zabrinutosti zbog ozbiljnosti ovog problema i pretnje koju korupcija predstavlja po stabilnost i bezbednost društva, država i zajednica, jer podriva institucije i vrednosti demokratije, etičke vrednosti i pravdu, ugrožava održivi razvoj i vladavinu prava. Organizatori ove akcije kažu da je za ovih petnaest godina, otkad se obeležava ovaj Dan, netolerancija prema korupciji u celom svetu u porastu, što potkrepljuju činjenicom da sve veći broj političara i funkcionera širom sveta biva osuđeno upravo zbog koruptivnih radnji kojima su se bavili. Nažalost, i dalje je mnogo veći broj onih kojima ne fali dlaka s glave.

Ljudi često smatraju da je korupcija samo svojevrstan "stil života", ali svako društvo, zajednica ili pojedinac itekako mogu imati koristi ukoliko se pridruže akciji Ujedninjeni protiv korupcije. Kako? Pa, na primer, ovako:

Država treba da ratifikuje i sprovede Konvenciju UN. Države koje se uspešno bore protiv korupcije imaju daleko veći legitimitet u očima njihovih građana, stvarajući stabilnost i poverenje.
Treba znati šta se u okviru Konvencije zahteva od vlade i njenih zvaničnika. Iskorenjivanje korupcije omogućava društveni i ekonomski razvoj.
Treba edukovati javnost o odgovornosti vlade da ne bude korumpirana. Jednakost pravde za sve predstavlja ključni element stabilnosti i rasta države i društva, a takođe pomaže u borbi protiv kriminala.
Podizanje svesti u javnosti, medijima i vlasti o šteti koju korupcija nanosi ključnim oblastima kao što su obrazovanje i zdravstvo, jer od ispravnog funkcionisanja osnovnih usluga koristi ima celo društvo.
Učiti mlade o tome šta je etičko ponašanje, šta je korupcija i kako se protiv nje boriti, baš kao i učiti ih da zahtevaju svoje pravo na obrazovanje koje im pripada. Obrazovanje budućih generacija predstavlja nadu za društvo budućnosti bez korupcije.
Prijavimo korupciju, stvorimo društvo u kome postoji vladavina prava.
Odbijte da učestvujete u bilo kakvim aktivnostima koje nisu legalne i transparentne. To podjednako utiče na porast i domaćih i stranih investicija. Svako će radije investirati tamo gde je jasno da uložena sredstva ne cure u džepove korumpiranih zvaničnika.
Ekonomska stabilnost se postiže nultom tolerancijom prema korupciji. Društvo sa transparentnim i otvorenim poslovanjem predstavlja kamen temeljac svake snažne demokratije.

Možda vam se ne čini kao neka silna stvar kada podelite antikoruptivni status ili poruku na fejsbuku ili tviteru, ali društvene mreže zaista imaju uticaj na stvaranje boljeg sveta u kome živimo - mali, ali korak po korak on postaje sve veći. Pogledajte samo sve što se dešavalo oko sada već čuvenog "Ledenog izazova", pa još jednom razmislite da li je to samo sitnica.

Baš kao i svakodnevno nevraćanje kusura na kasi, sitni poklončići u vidu kafice, slatkiša, parfemčića i evrića, prodaje u bescenje svog glasića na izborima ili ćutanje "jer si ti samo jedan, mali i ništavan". Sve ono čime se ništarije hrane.

U globalu, svaka velika stvar (dobra ili loša) sastoji se od bezbroj malih, sitnih i naoko nebitnih.

***

A mi, gde smo u toj priči mi?
I koliki je naš deo, što reče Mirko Topalović.
Konvencija UN protiv korupcije je usvojena u oktobru 2003. godine. Skupština rahmetli SRJ prihvatila je ovu Konvenciju u decembru 2005. usvajanjem Zakona o njenoj ratifikaciji, Zakona o potvrđivanju krivičnopravne konvencije o korupciji, Zakona o potvrđivanju dodatnog protokola uz krivičnopravnu konvenciju o korupciji i Zakona o potvrđivanju građanskopravne konvencije o korupciji. Zanimljivo, ali sve ove zakone usvojila je Skupština Savezne republike Jugoslavije koju su činile Srbija i Crna Gora, države koja danas više ne postoji. Pogledajte sajt srbijanske Agencije za borbu protiv korupcije, ukoliko ne verujete; u sekciji "Međunarodne konvencije" imate 4 dokumenta, u sekciji "Zakoni i drugi propisi" - 0. Domaća nula. Crna Gora je proglašenjem samostalnosti usvojila sopstvene zakone u ovoj oblasti, dok Srbija sebe smatra naslednikom svih Jugoslavija pa tako i njihovih legislatura. Takođe i koruptivnih običaja, bez kojih nije mogla da prođe nijedna od prethodnih 200 godina postojanja kakve-takve srpske države.

Svedoci smo užasne korumpiranosti današnjeg srpskog društva i pripadajućeg mu državnog aparata, otuđenog čudovišta koje je poodavno prevazišlo granice servisa građana i pretvorilo u organizam za sebe. Palanačko društvo je svuda moguće, baš kao što svuda ima i korupcije, tako da izanđala fora o Turcima koji su nam to uvalili jednostavno ne pije vodu. Korupcija raste tamo gde nađe plodno tle, gde ne smeta - nikome ko se njom bavi.
A bavi se.

Bavi se na najpokvareniji način i na mestima gde bi najmanje trebalo da je bude - u zdravstvu. Možete uceniti nekoga i cediti mu pare zarad zaposlenja, školske ocene ili ispita, kazne za saobraćajni prekršaj, građevinske dozvole, naplate usluga, biznisa ili bezbroj drugih gluposti koje džeparošima neprekidno padaju na pamet. Ali uceniti nekoga sopstvenim životom, bolesnika koji nema druge alternative osim da se obrati lekaru...
Uceniti osamdesetogodišnju ženu, koja iz "provincije" dođe u "prestonicu" kod lekara radi pregleda i operacije raka, u (po propisanoj proceduri) zakazani dan i čas, čeka još sat preko termina, da bi joj sestra prvo rekla "što ste sad došli, doktor sad ne može", potom "a što ne dođete sutra", zatim (nakon što ukapira da pacijent ne može da dođe sutra ni po kom osnovu) "saću vidim, da ga pitam". Onda na scenu stupa On, vrač, koji za 120 sekundi uspe da uradi sledeće: samo ovlaš pogleda papire, ponovo pita "zar se sad dolazi" (pa kad, aman?!), i zaključi "Vratite se odakle ste došli, zaboravite da ste ovde bili. Jel' vi znate da živite u zemlji ludaka, a ti što su vas ovamo poslali su budale, idioti i ludaci koji nemaju pojma. Tako im recite."

Ne, nije to Klinički centar Srbije. To je Cinički centar Srbistana. A tako je svuda, širom naše zemlje ponosne, u kojoj pacijent umre u Hitnoj iako je dežurnom lekaru rekao da je pojeo otrovne glive, na šta je ovaj samo komentarisao "ma kakvi, to ti je rednja, stomačni grip". Dođi sutra.
To je dno dna, i kao društvo mi smo ga dosegli.

Zašto ljudi to ne prijavljuju?
Kako da prijave kada apsolutno na to nespremni, jer su bolesni, dolaze kod lekara ne očekujući "poseban tretman" koji zapravo sve više postaje redovan. Šta da rade - da ponesu diktafon, snime idiota za koga pacijenti koji prolaze hodnikom komentarišu da "ne radi za 500, taj neće za manje od 2000 evra"? Objasnite to ženi u osamdeset godina, neće znati ni da izgovori "diktafon" a kamoli da ga upotrebi.
I kome prijaviti - ministru koga zovu "dr. Smrt", i to ne samo zato što je umešan u pad helikoptera koji je morao da posluži za političku promociju njegove Partije, umesto da vozi povređene ljude ili bolesnu bebu.

Prijaviti finansijske malverzacije ministarstvima i inspekcijama na čijem čelu se izmenjala, godinama unazad, čitava plejada likova kojima je mesto na poternicama a ne u foteljama? Ili, prijaviti stranim investitorima i donatorima šta sve sa njihovim parama rade ovdašnji oborknezovi, oni isti koje ti stranci tapšu po ramenima jer su kooperativni i "obezbeđuju mir i stabilnost regiona"?
Budimo ozbiljni, daleko je veća šansa da će nastradati oni koji prijavljuju nego oni koje prijavljuju. Zato što ovde nema sistema koji bi štitio građane od korupcije; ovde je korupcija sistem.

Korupcije ima svuda - pa i u briselskoj EU administraciji, za koju sami građani država članica kažu da nema veze sa običnim svetom i njegovim potrebama, da se otrgnula od zdrave pameti baš kao i ovi naši u Srbiji. Samo, ima i razlike među njima: njih, tamo u EU povremeno uhapse i osude na robiju, dok ove ovde sve vreme "glasaju".

U Srbiji korupcija ima status državnog servisa, bezakonjem ozvaničenog i zaštićenog od bilo kakvog vida sankcionisanja ukoliko ste član "prave strane".
Pročitajte samo šta je domaća štampa objavila u martu ove godine:
"Srbija nije na zadovoljavajucji način sprovela bilo koji od trinaest preporuka koje je antikorupcijsko telo Saveta Evrope GREKO uputilo u julu 2015. godine. Postignut je samo ograničen napredak u pogledu transparentnosti rada Narodne skupštine. U tom pogledu je neophodna odlučnija akcija, kao i usvajanje kodeksa ponašanja i uvođenje pravila za članove parlamenta o tome kako oni komuniciraju sa lobistima trećim stranama. GREKO zaključuje da je ukupan veoma nizak nivo usklađenosti sa preporukama globalno nezadovoljavajući. Šef srpske delegacije GREKO trebalo bi da dostavi novi izveštaj o napretku u sprovođenju svih očekivanih preporuka što je pre moguće, najkasnije do 31. oktobra 2018."

Pogledajmo mesto Srbije na svetskoj listi korupcije, formiranoj po indeksu percepcije (1-100):
1995-1997 nema rezultata
1998 - indeks 30, mesto 61/85 kao Jugoslavija
1999 - indeks 20, mesto 90/99 kao Jugoslavija
2000 - indeks 13, mesto 89/90 kao Jugoslavija
2001-2002 nema rezultata
2003 - indeks 23, mesto 106/123 kao Srbija i Crna Gora
2004 - indeks 27, mesto 97/145 kao Srbija i Crna Gora
2005 - indeks 28, mesto 97/158 kao Srbija i Crna Gora
2006 - indeks 30, mesto 90/163 kao Srbija
2007 - indeks 34, mesto 79/179
2008 - indeks 34, mesto 85/180
2009 - indeks 35, mesto 83/180
2010 - indeks 35, mesto 78/178
2011 - indeks 33, mesto 86/182
2012 - indeks 39, mesto 80/174
2013 - indeks 42, mesto 79/177
2014 - indeks 41, mesto 78/175
2015 - indeks 40, mesto 71/168
2016 - indeks 42, mesto 72/176
2017 - indeks 41, mesto 77/180

izvor: Transparency International CPI results 1995-2017

Kronizam, taj burazerski ortakluk u svim sferama života (i smrti), predstavlja Zakon nad zakonima.
Retke bundžije i "zviždači" bivaju nemilosrdno izdvajani, etiketirani, diskriminisani i eliminisani.
Strah je osnovno sredstvo korumpiranja javnosti i pojedinaca. Strah od svega, strah od straha.
Kronizam, diskriminacija, vladavina strahom (fearmongering), državno nasilje, sveopšti lopovluk (od pljačkanja budžeta i samih građana, do krađe sapuna u toaletu na poslu) tzv. "patriotska pljačka", državna kontrola masmedija, korporativne "šeme" vlasti i "biznisa" (domačeg i stranog), neprekidan niz nepotrebnih izbora i izbornih krađa, teška zatupljenost i zatucanost društva - sve su to odlike današnje Srbije (i brojnih drugih kvazidržava poput naše). Zanimljivo, ali sve te odlike se nalaze i na spisku Lorensa Brita "14 odrednica koje odlikuju fašizaciju društva".