Daleka grmljavina

14 ODREDNICA FAŠIZMA

(nezavisno istraživanje, 11.05.2003)

Dr. Lorens Brit se u svojoj studiji, objavljenoj u proleće 2003. godine, bavio istraživanjem fašističkih režima u Nemačkoj (Hitler), Italiji (Musolini), Španiji (Franko), Indoneziji (Suharto) i nekoliko Latinoameričkih država. Zaključio je da postoji 14 definišućih karakteristika koje su zajedničke za sve njih, koje možemo smatrati znacima ranog upozorenja i ukazivanja na (moguću) pojavu fašizma:

1. Snažan i kontinualan nacionalizam

Fašistički režimi teže konstantnoj upotrebi patriotskih slogana, parola, simbola, pesama i drugih "rekvizita". Zastave se kače na sve strane, poput oznaka na garderobi ili javnim i istaknutim mestima.

2. Prezir prema priznavanju i omalovažavanje ljudskih prava

Zbog straha od neprijatelja i potrebe za bezbednošću, u fašističkim režimima su građani ubeđeni da se ljudska prava smeju ignorisati u slučaju "potrebe". Ljudi tada stiču naviku da okreću glavu ili čak opravdavaju mučenja, egzekucije po kratkom postupku, ubistva, dugotrajna držanja pojedinaca i grupa po zatvorima itd.

3. Identifikovanje neprijatelja/žrtvenih jaraca koji su predstavljeni kao razlog za ujedinjenje

Ljudi se okupljaju u unificirajućem patriotskom ludilu usled potrebe za eliminacijom nečega (ili nekoga) što doživljavaju kao zajedničku pretnju ili neprijatelja: rasne, nacionalne ili verske manjine, liberali, komunisti, socijalisti, teroristi i dr.

4. Vojna (militaristička) nadmoć

Čak i kada u društvu postoje veliki unutrašnji problemi (poput ekonomskih), vojsci je dopušteno neproporcionalno veliko finansiranje od strane vlasti, dok se ostali problemi zapostavljaju. Vojnici i vojna služba se veličaju.

5. Favorizovanje seksizma

Vlasti fašističkih režima se trude da u njima skoro isključivo dominiraju muškarci. U takvim sredinama, tradicionalne uloge polova su još rigidnije. Razvod, abortus i homoseksualnost su pod presijom, a država se predstavlja kao vrhovni čuvar institucije porodice.

6. Kontrola masmedija

Ponekad su mediji pod direktnom kontrolom vlasti, ali u ostalim slučajevima mediji su pod indirektnom kontrolom državnih pravila igre, tj. portparola i rukovodilaca u samim medijima koji "simpatišu" vlasti. Cenzura je veoma česta pojava, naročito u ratna vremena.

7. Opsednutost nacionalnom bezbednošću

Vlasti koriste strah kao motivaciono sredstvo za manipulaciju građanima.

8. Isprepletenost vlasti i verskih organizacija

U fašističkim društvima vlast često praktikuje korišćenje dominantne religije u narodu kako bi manipulisala javnim mnjenjem. Lideri vlasti rado koriste religijsku retoriku i terminologiju, čak i onda kada su glavna načela te religije dijametralno suprotna u odnosu na politiku i akcije koje vlast sprovodi.

9. Korporativna moć je zaštićena

Oni koji čine industrijsku i poslovnu aristokratiju u fašističkim društvima, zapravo su često isti oni koji dovode političare na vlast, stvarajući obostrano korisne poslovno/političke odnose i elitu moćnika.

10. Snaga radničke klase je potisnuta

Organizovana radnička klasa je jedina snaga koja predstavlja realnu pretnju fašističkim režimima, i zato oni ili u potpunosti eliminišu sindikate, ili ih ozbiljno potiskuju i minimiziraju.

11. Omalovažavanje i prezir prema intelektualcima i umetnosti

Fašistička sredina nastoji da promoviše i toleriše otvoreno neprijateljstvo prema visokom obrazovanju i akademskoj zajednici. Nije neuobičajeno da profesori i akademici bivaju cenzurisani ili čak hapšeni. Sloboda izražavanja u umetnosti i literaturi je otvoreno napadnuta.

12. Opsednutost zločinom i kaznom

Policija u fašističkim režimima ima gotovo neograničenu moć da sprovodi zakone. Ljudi su prečesto spremni da zažmure na zloupotrebe policijskih ovlašćenja, pa se čak u ime patriotizma odriču i građanskih sloboda. Nacionalna policija sa praktično neograničenom moći često postoji u takvim društvima.

13. Široko uspostavljeni kronizam i korupcija

Fašističkim režimima gotovo uvek upravljaju grupice prijatelja i saradnika koji jedni druge postavljaju na rukovodeće pozicije, koriste moć i autoritet kako bi svoje prijatelje štitili od odgovornosti. U takvim režimima nije neuobičajeno da nacionalni resursi, blago ili finansije budu dodeljeni pa čak i otvoreno pokradeni od strane funkcionera vlasti.

14. Izborno lažiranje i prevare

U takvim režimima, izbori su ponekad potpuna prevara. U nekim drugim prilikama, na izborima se manipuliše korišćenjem brišuće kampanje protiv suprotne strane, pa čak i ubistvima opozicionih kandidata, zloupotrebom zakonske regulative radi kontrole izbornih rezultata ili izbornih jedinica, ili medijskim manipulacijama. Fašistička društva su tipična baš po tome da koriste sopstveno pravosuđe u cilju manipulacije i kontrole izbora.

dr. Lawrence Britt:
The 14 defining characteristics of fascism
(11.05.2003.)

***

Možete pročitati samo gornji tekst, pogledati samo slike, uvažiti i uporediti oba ili s prezirom pljunuti na još jedan antirežimski pamflet frustriranih luzera koji ništa drugo i ne znaju osim da kritikuju one koji vas vole. Jer to ionako nije problem koji smo primorani da živimo.
Problem je što je situacija prestala da bude samo zabrinjavajuća.

Situaciju možete dodatno začiniti definicijom strategije manipulacije masama, koju daje Noam Čomski, pa ako i dalje neko više voli detelinu... slobodno neka sam izvoli u raj za takve. Tamo i nema toliko mesta za sve, koliko su neki umislili.
Žmurenje ne pomaže kada vam noću zakucaju na vrata. Tada je već kasno.



srodni tekstovi:

Poneka misao... blog: Fascismus ante portas (17.10.2013)
Građanski krug, post #454: Hronika palanačkog uma VII deo (23.08.2012)
Građanski krug, post #652: Fascism begins at home (09.05.2014)