Oktobar je mesec vampira, utvara, vukodlaka i veštica. Mi danas slavimo tu "decu noći", ali u neka druga i davna vremena oni su pohodili najmračnije dubine naše mašte. Krajem 17. veka u Novoj Engleskoj, veštice su bile nešto čega su se puritanci posebno plašili. Zbog toga im je bilo veoma važno da znaju kako da prepoznaju vešticu i tako lakše očiste svoju zajednicu od nje (ili njega). U Salemu, Masačusets, koji je bio žarište zloglasne histerije lova na veštice 1692. godine, koristili su sledeće metode utvrđivanja da li je neko potpisao pakt na Vražjoj knjizi ne bi li stekao magične moći:
1. Bacanje u vodu: U upotrebi su bili i nazivi "kupanje veštica" i "vodeno iskušenje". Ovaj metod utvrđivanja da li je neko veštica ili ne, nije davao nikakve izglede za pozitivan ishod. Osumnjičenoj osobi su vezivali ruke i noge i tako je bacali u vodu. Ako potone, doneli bi oslobađajuću presudu od sumnje za veštičarenje, ali optužena osoba bi se svakako udavila. Ukoliko bi optuženik isplivao na površinu, odmah bi bio proglašen krivim i obešen. Ovaj brutalni metod je zapravo trebalo nazvati "i da jesi i da nisi - kriv si".
2. Bockanje: Telo osumnjičene veštice bivalo je pregledano bockanjem nekim oštrim predmetom. Ako otkriju neku tačku na telu u kojoj nije osećala bol, nije krvarila ili je samo bila hladna na dodir, odmah je bilo jasno da se radi o veštici.
3. Nadziranje: Ukoliko bi meštani posumnjali da se neko bavi veštičarenjem, ta bi osoba bila izolovana i prinuđena da ostane budna danima, pod budnim okom stražara. Iščekivali su da joj u posetu dođe neki od njenih ličnih demona (kao mačka, ptica ili neki drugi duh). Ukoliko bi se "posetilac" pojavio, to bi potvrdilo optužbu.
4. Đavolji beleg: Verovalo se da svako ko sklopi pakt sa Đavolom, negde na telu mora da ima đavolski beleg ili bradavicu. Optužujući znak je mogao da bude i mladež, izraslina pa čak i nedavni ujed buve.
5. Molitva: U to vreme se smatralo da ukoliko neko ne može da napamet izgovori Očenaš kako treba, onda se očigledno radilo o veštici. Međutim, čak i ispravno izgovorena molitva nije automatski značila oslobađajuću presudu.
6. Spektralni dokazi: Poznatiji pod nazivom "vizije", predstavljali su glavni dokaz na sudu tokom lova na veštice u Salemu 1692. godine. Bilo je dovoljno samo da svedok izjavi kako je "video" (ukazalo mu se) optuženog kako uznemirava susede, noću leti na metli ili pocupkuje sa Đavolom lično, negde u dubini mračnih šuma.
7. Rekviziti: Posedovanje određenih rekvizita i trgovina njima, smatrano je posebnim prokletstvom - neobični napici, masti, metle, čudne lutke izbodene oštrim predmetima, knjige koje upućuju na bavljenje magijom.
8. Napadi histerije: U Novoj Engleskoj 17. veka smatrani su za posledicu nečijeg bavljenja veštičarenjem. Istoričari smatraju da su takvi napadi, kao u slučaju mlade Beti, kćeri velečasnog Perisa, bili uzrok početka tadašnjeg lova na veštice u Salemu.
Ta histerija, koja je 1692. preplavila Salem i okolna mesta, bila je naglo prekinuta kada je optužba za veštičarenje pala na suprugu guvernera Masačusetsa. Zbog toga je guverner doneo odluku da se subjektivni spektralni dokazi više neće prihvatati na sudu kao validni. Međutim, kraj histerije nije došao dovoljno brzo. U tih nekoliko meseci, dvadeset nevino optuženih ljudi skončalo je obešeno ili smrskanih lobanja, a najmanje još petoro ih je umrlo u zatvoru, i sve to zasnovano na osam sumanutih gorepobrojanih "pravila".
Ova tragična epizoda američke istorije podseća na to da se, kada strah i histerija počnu da se šire, u društvu javlja snažna potreba za iznalaženjem žrtvenih jaraca, kao i na to da obavezno potom sledi osećaj dubokog srama kao posledica svega počinjenog. Danas, kada se svet suočava sa novim pretnjama koje potpiruju strah i histeriju, poput ebole ili terorizma, tragični događaji iz vremena lova na veštice u Salemu služe kao podsetnik na koju to stranu ljudsko društvo više nikada ne treba da ide.
(Care2.com 29.10.2014)
Svi znamo kako su starinski običaji lova na veštice bili glupi i puni mržnje; veliko olakšanje predstavlja činjenica da su ti dani odavno postali prošlost.
A zapravo nisu. U nekim zemljama još uvek ubijaju ljude zbog sumnje da se bave veštičarenjem. Eksperti UN su u svom izveštaju za 2009. godinu upozorili kako je broj ubistava žena i dece, optuženih da se bave magijom - u porastu. Kao primer navodimo nekoliko zemalja, iako im je širom sveta broj daleko veći:
1. Saudijska Arabija: U okviru ministarstva unutrašnjih poslova postoji posebno odeljenje verske policije koje ima zvaničnu jedinicu za borbu protiv veštica, koje se bavi hvatanjem istih i razbijanjem njihovih čini. U 2007. godini je izvršena smrtna kazna nad čovekom optuženim da je čarobnjak, a žena koja je čekala izvršenje smrtne kazne pod optužbom za navodno veštičarenje, umrla je u zatvoru.
Poput drevnih lovaca na veštice iz Nove Engleske, i ovi u Saudijskoj Arabiji koriste magiju kao zgodan izgovor da ućutkaju nepodobne. Optužbe za vračanje su bile uperene i protiv strankinja koje rade u domaćinstvima Saudijaca, jer su neke od njih prijavljivale svoje poslodavce zbog seksualnog zlostavljanja - stoji u izjavi Krištofa Vilkea, stručnjaka za Saudijsku Arabiju.
2. Tanzanija: U ovoj istočnoafričkoj zemlji je pre dve godine bilo pogubljeno oko 600 uglavnom starijih žena pod optužbom da su se bavile veštičarenjem. Pjuov fond za verski i javni život uočio je jako i sveprisutno verovanje u magiju među stanovnicima te zemlje. To ponekad vodi strahopoštovanju, pre nego ubistvima. Jedna žena, koja tvrdi da je veštica, naplaćuje 20-120 USD za svoje usluge koje uključuju i narodske lekove i egzorcizam, i to u zemlji u kojoj je prosečna zarada niža od 2 USD na dan.
3. Gambija: Lokalni diktator Jahja Jameh je opkolio, mučio i pobio jedan deo građana te zemlje pod izgovorom lova na veštice. Amnesty International procenjuje da je najmanje šestoro ljudi stradalo jer su ih Jamehovi miljenici primorali da popiju tečnost nepoznatog sadržaja. Desetine drugih su imali halucinacije i trpele teške i dugotrajne bolove. Oni koji su preživeli bili su javno posramljeni i optuženi, i to u zemlji u kojoj ljudi istovremeno veruju i osuđuju veštice.
4. Nepal: Prošle godine je rulja živu spalila jednu vešticu nakon što je lokalni šaman optužio da je ubila jednog dečaka. Šamanizam kod stanovnika Nepala sugeriše kako vradžbine mogu biti korišćene i za dobra dela, ali kazna za crnu magiju je samo smrt. Ove godine je druga rulja na smrt prebila jednu 45-godišnju ženu zbog optužbe da je urekla komšijinu kćerku. Vlada Nepala ne saučestvuje u tom ubijanju veštica: policija je uhapsila tri žene, optužene da su učestvovale u ubistvu. U prošlosti je jedan čovek bio osuđen na 20 godina zatvora zbog ubistva neke žene koja je bila optužena da se bavi crnom magijom.
5. Indija: Prošlog juna je gomila, koju su pretežno činile žene, usmrtila par žena zbog ubeđenosti kako su one veštičarenjem pobile neku decu. Kao i u Nepalu, policija je pohapsila osobe osumnjičene za učestvovanje u tom linču. Neke države u Indiji su usvojle zakone kojima se zabranjuje nasilje nad osobama osumnjičenim za veštičarenje.
6. Papua Nova Gvineja: Gomila je mučila pa potom ubila jednu mladu majku koju su optužili za ubistvo dečaka pomoću vradžbina. Spalili su je živu na očigled velikog broja ljudi, od kojih su neki nasrnuli na prisutne policajce i naterali ih da pobegnu pre nego što su mogli da intervenišu. Premijer te zemlje se požalio kako je nasilje nad ženama u porastu usled raširenog verovanja da "vradžbine ubijaju", uprkos postojećem zakonu koji izričito zabranjuje spaljivanje osoba optuženih da su veštice.
7. Uganda: Nakon što su jednom čoveku do temelja spalili kuću i najurili ga iz sela, meštani su ga vezali i odsekli mu glavu zbog navodnog veštičarenja. Uganđani, sa jedne strane, ubijaju neke ljude pod sumnjom da su veštice, dok sa druge strane neke plaćaju da im pomognu u stvarima kao što je obezbeđivanje sigurnog radnog mesta.
Ovo je samo mali uzorak sa liste zemalja u kojima "domoroci" veruju u vradžbine i zarad toga ubijaju druge ljude. Dok vlasti nekih država, uključujući Saudijsku Arabiju i Gambiju, prihvataju takvo verovanje i koriste za sopstvene ciljeve, u drugim se radi na tome da se sa takvom praksom prekine. U svakom slučaju, optužbe za crnu magiju osnažuju ljude da eliminišu osobe koje im se ne sviđaju i u skladu s tim ostale zastraše.
(Care2.com 26.10.2013)
Da ne širimo dalje ovu priču na "korektivna silovanja lezbijki" u Južnoj Africi, o čemu je bilo pisano na ovom blogu (post #99 "Korektivno silovanje?!" 21.03.2009), ili ubistva albino osoba (daleko od malobrojnih incidenata) u Tanzaniji, Keniji, Burundiju i Ugandi, čije delove tela i krv potom prodaju zbog navodnih afrodizijačkih svojstava (isto važi i za nosoroge, koje su na taj način skoro sasvim istrebili) ili zato što donose sreću i bogatstvo.
Naravno, a kako bi inače bilo drugačije, i mi imamo svoje mesto u toj priči: Nikola Radosavljević iz Jabukovca kod Negotina, 2007. godine lovačkom puškom ranio je troje a ubio devetoro svojih komšija, redom, idući niz ulicu. Poslednja žrtva je, po njegovoj izjavi, bila razlog masakra - bacila je na njega "mađije".
***
Da apsolviramo temu:
Lov na veštice spada u tehnike istrage i potonjeg zatiranja svih koji zbog nečega štrče. Etiketiranjem i "nestajanjem" štrčilaca vazda su se bavili palanačko-fašistički režimi na Balkanu, u svim kolektivistički antipersonalnim plemenima podjednako, nesposobni da stvore funkcionalni sistem vlasti i društvo koje bi bilo efikasno i u korist svih građana, umesto zakona rulje (mnogima i dalje jako priraslog srcu).
U vremenu ponovog porasta paranoja, kolektivnih histerija, otuđenosti, antikulture, banalizma, mizoginije, ksenofobije, homofobije, sujeverja, dezinformisanja i naročito besramnog otvorenog laganja od strane najuticajnijih javnih ličnosti, pojam lova na veštice nadaleko prevazilazi okvire priča za nevaljalu decu pred spavanje ili pukog sujeverja.
Lov na veštice je postao društveno prihvaćena delatnost neslućenih mogućnosti.
Samo, ti lovci stalno zaboravljaju na jedan od spomenutih, ako ne i najbitniji rekvizit svake prave veštice. Na metlu.
Kada ne služi za jahanje, letenje, bacanje munja i igranje kvidiča, metlu savršeno možete upotrebiti za ono zbog čega je bila prvenstveno napravljena - da pomete. Kako smeće, tako i one ometene u društvenom razvoju, koji bi doveka da životare po rigolama palanačke magistrale od istraga poturica do lova na veštice, i nazad. Koji vam odatle buše gume i naplaćuju putarinu kroz sopstveni život.
I zato, kada vam se 31. oktobra uveče na vratima pojave neki klinci ovako obučeni i maskirani, nemojte ih terati, vređati, srБoslavno-krstaški 'jebati mater vatikansku koja ih je poslala baš kod vas', ili im namerno davati bajate i pokvarene slatkiše. Setite se da to isto nijednom niste uradili kada su vam na vrata dolazili neki drugi "klinci", uvaljivali predizborne letke i upaljače, pozivali da glasate za ugursuze sa gornje slike kako bi, koliko sutra, ti i takvi postali poslanici i državni funkcioneri koji će vam smanjivati plate i penzije, povećati poreze, krasti vas kroz račune za javne usluge, lagati sa televizije koju morate da plaćate, trovati muzikom za zaborav sa onih navodno besplatnih. Isti oni, koji se krste pre i posle svakog poljupca sa "arapskim prijateljima", pa vam potom svi zajedno oderu kožu s leđa.
U zemlji laži, obmana, prevara i zastrašivanja (trick) još su nam samo dečica preostala kao pravi slatkiši (treat). Nebitno kojim povodom, pustite ih da se na miru igraju, maskiraju (pa i u veštice), ne branite im da budu deca. Dok to još uvek mogu, dok ih ne iskvarimo.
Trick or treat!
Odlučite se sami, već jednom - za ovo drugo.
No comments:
Post a Comment