"Zdravo!" reče Pipin, proturivši glavu pored zavese. "Mislio sam da si zaboravio na mene. Radujem se što te vidim. Bio je to jedan dug dan."
"Ali noć će biti previše kratka", reče Gandalf. "Ja sam se vratio ovamo, jer moram imati malo mira, sam. Ti treba da spavaš, u krevetu dok još možeš. U osvit odvešću te lordu Denetoru ponovo. Ne, ne u osvit, već kada poziv dođe. Tmina je nastupila. Neće biti nikakve zore."
"Ali noć će biti previše kratka", reče Gandalf. "Ja sam se vratio ovamo, jer moram imati malo mira, sam. Ti treba da spavaš, u krevetu dok još možeš. U osvit odvešću te lordu Denetoru ponovo. Ne, ne u osvit, već kada poziv dođe. Tmina je nastupila. Neće biti nikakve zore."
(Gospodar prstenova: Povratak kralja)
U subotnje jutro, 18. oktobra 2014. godine, nije nam bio potreban Bratislav Gašić, po zanimanju dodola na privremenom inokosnom radu u ministarstvu vojnom, da bismo videli kako je osvanuo još jedan sunčan i prijatno topao jesenji dan. Tako barem izgleda, na prvi pogled.
Međutim...
"Jutros negde oko devet časova, ovde u Beogradskoj 33 ubijen je trinaestogodišnji Duško Jovanović. Dečak je ubijen na ulici, ispred broja 33. Krenuo je u prodavnicu da kupi sok. Čim je izašao iz ulaza broj 35, gde je živeo, naišao je, prema nezvaničnim informacijama, na dvojicu skinhedsa koji su mu zatražili novac. Ne sačekavši na odgovor, oborili su dečaka na beton i počeli da ga šutiraju. Ubice su na nogama imali čizme ojačane metalom. Od dobijenih batina Duško Jovanović, inače Rom, odmah je umro. Kako smo nezvanično saznali, polomljen mu je vrat. Ubice su peške pobegle ka železničkoj stanici. Policija je imala njihov opis, tako da je odmah privela trojicu osumnjičenih dok su četvrtog priveli iz tramvaja koji su zaustavili.
Skinhedsi su rasistička organizacija. Mladići koji pripadaju toj organizaciji mogu se prepoznati po tome što nose spitfajer jakne, vojne pantalone i čizme. Glavno obeležje im je obrijana glava, po čemu su i dobili ime.
Trinaestogodišnji Duško Jovanović ubijen je samo zbog toga što je Rom i što je imao drugačiju boju kože."
"Odmah po dolasku na lice mesta policija je uhapsila četiri skinhedsa. Na osnovu njihovih izjava sutradan su uhapšena dva sedamnaestogodišnjaka iz Batajnice, osumnjičena za to ubistvo. Apsurdno je da su se oni zalagali za čistu Srbiju ako se zna da je jedan od njih Mađar."
Ovako su o ubistvu jednog sasvim običnog deteta izvestile tzv. domaće televizije, pre tačno sedamnaest godina. Da ga fašistička stoka nije zverski tukla do smrti, Duško bi danas imao trideset godina.
Dušana Jovanovića su 18. oktobra 1997. godine u strogom centru grada, iznad Slavije, ispred lokala u
Beogradskoj 33, do smrti pretukli pripadnici ultradesničarskog pokreta
skinheads, tada maloletnici Milan Čujić (1980) i Ištvan Fendrik (1980)
iz Zemuna.
"Marta 1998. godine, presudom Okružnog suda u Beogradu, oni su osuđeni na
po deset godina maloletničkog zatvora i upućeni na izdržavanje kazne u
Kazneno popravnom zavodu (KPZ) za maloletnike u Valjevu.
Kako je agenciji Beta danas potvrđeno u Zavodu, njima je prvobitno izrečena kazna maloletničkog zatvora najpre umanjena za po 18 meseci po osnovu amnestije, pa su oni na slobodu, umesto 19. oktobra 2007, trebalo da budu pušteni 19. aprila 2006. godine.
Posebnim rešenjem Okružnog suda u Beogradu kazna im je dodatno umanjena, pa je Fendrik uslovno pušten na slobodu 1. aprila 2004, dok je Ćujić uslovno oslobođen 30. aprila 2004. godine.
Rešenje o uslovnom otpustu doneto je posle njihove molbe, u skladu sa odredbama Zakona o krivičnom postupku (ZKP) Srbije, uz saglasnost okružnog javnog tužioca u Beogradu.
Pri donošenju takvog rešenja, rečeno je danas Beti u valjevskom KPZ-u, u obzir je uzeto njihovo kajanje i dobro vladanje tokom izdržavanja kazne."
Kako je agenciji Beta danas potvrđeno u Zavodu, njima je prvobitno izrečena kazna maloletničkog zatvora najpre umanjena za po 18 meseci po osnovu amnestije, pa su oni na slobodu, umesto 19. oktobra 2007, trebalo da budu pušteni 19. aprila 2006. godine.
Posebnim rešenjem Okružnog suda u Beogradu kazna im je dodatno umanjena, pa je Fendrik uslovno pušten na slobodu 1. aprila 2004, dok je Ćujić uslovno oslobođen 30. aprila 2004. godine.
Rešenje o uslovnom otpustu doneto je posle njihove molbe, u skladu sa odredbama Zakona o krivičnom postupku (ZKP) Srbije, uz saglasnost okružnog javnog tužioca u Beogradu.
Pri donošenju takvog rešenja, rečeno je danas Beti u valjevskom KPZ-u, u obzir je uzeto njihovo kajanje i dobro vladanje tokom izdržavanja kazne."
Kraj mesta gde se zločin dogodio, umesto zlehudog dućančeta, danas se nalazi prodavnica crkvenih rekvizita.
Ako su se potonjih godina domaći mediji kako-tako još i prisećali ovog zločina, uslikavali propale političare koji su se kao na traci menjali ispred dve spomen-ploče na zidu, ove godine se ponašaju kao da se pre sedamnaest godina nije dogodilo ubistvo jednog deteta. Pogledajte i sami njihove internet stranice: Danas, Blic, Novosti, Politika, Kurir, B92, Telegraf, RTS, StudioB...
Ni reči.
Čudo jedno ti slobodni mediji, na slobodnom tržištu informacija. Naročito ova poslednja, tzv. (beo)gradska medijska kuća - kao da se ubistvo desilo u paralelnom univerzumu, a ne u gradu u kome se iz studija te televizije direktno vidi mesto zločina.
U stvari, čuđenju nema mesta. Pogledajte dobro izlog prodavnice kraj koje se nalaze spomen-ploče posvećene ubijenom Dušanu Jovanoviću.
"Nemam daljih pitanja", reče tužilac.
"U redu, zaključujem suđenje" odgovori sudija. "Neka se pripremi sledeći, slučaj: Dragan Maksimović protiv Divljeg društva. Odbrana je podnela predlog za izvinjenje i oprost, ali predlog nije bilo moguće uručiti žrtvi. Pretres se odlaže na neodređeno vreme, zato što se pomenuti Maksimović Dragan nije pojavio na današnjem ročištu iako je bio uredno pozvan."
"Ustaj bre rajo!", povika redar. "Sud je raspušten, do sledeće prilike."
No comments:
Post a Comment