Smrdibuba

Aleksandar Martinović pokušao da usmrdi smrdibubu pred kamerama televizije N1.

stenice i smrdibube su rod rođeni

Smrdibube Halyomorpha halys su poreklom iz Istočne Azije, a od evropskih rođaka Rhaphigaster nebulosa razlikuju se prvenstveno po obliku glave (ništa ne kažu za uši). Zaista je teško ne primetiti ih: nesnosno zuje dok lete (poput zunzara i konjskih muva), a kada ih pritisnete ili makar samo pokušate da ih dodirnete, ispuštaju pogan smrad po kome su zaslužile svoje "narodsko" ime. Pored raznih varijeteta (uglavnom po boji, manje pojavom), najbliži rod su im uholaže i vatrene stenice. Porodicu stenica ionako čini 108 vrsta, pa ko voli neka bira. 

Smrdibube su biljni paraziti, hrane se biljnim sokovima voća, povrća, cveća, baštenskog i ukrasnog bilja, zbog čega ih uzgajivači smatraju za štetočine. Zabeleženo je da su pored biljnih sokova, smrdibube napadale larve i gusenice leptira, što već podseća na ponašanje stenica.

Iako ljudi svašta tvrde, smrdibuba vas ne može ujesti - jer nema zube. To ipak ne znači da ne može pogano da uštine - a može. Probleme mogu imati osobe osetljive na hemikalije koje sadrži pljuvačka smrdibuba, od koje "spopadnuto" voće dobija one sitne trule tačkice. Plus smrad, koji (ako je verovati naučnicima) podseća na korijander.

Prirodni neprijatelji smrdibuba su ose, ptice i gušteri. I ljudi, naravno. Od pobrojanih, niko nije imun na miris&ukus koji idu uz dezert. Postoje biljke od kojih se smrdibube prirodno klone - beli luk i nana. Od njih možete napraviti rastvor kojim ćete poprskati svoj paradajz, cveće, zemlju oko njih pa čak i prostor oko prozora ili ulaznih vrata. Ove štetočine će ih se garantovano kloniti. Ukoliko se smrdljivi neprijatelj ipak probije kroz liniju fronta, i navali na vaše kuće i stanove, preostaje strategija opšte mobilizacije, utvrđivanje poslednje linije rovova, ulične borbe i pokret otpora. Čak i da vam pođe za rukom da pobijete zavidan broj smrdibuba, koje su nekako ipak uspele da se probiju kroz odbranu vaše kuće, nikako ne koristite usisivač da ih potom pokupite. Ni-ka-ko!

Dakle, udri belim lukom po smrdibubama, mentolom po mentolima - brzom paljbom! 

Nadasve multipraktično, zar ne?

- Smrdibube (post #827, 05.05.2015)

Da zaključimo:

Martinović je hteo da jednoj smrdibubi svojom pljuvačkom napravi one sitne trule tačkice koje te bube prave po voću i povrću. I sve to samo zbog sumnje da je smrdibuba bila opoziciono nastrojena, što automatski znači da je pljuvanje dozvoljeno i obavezno. Pa čemu, inače, pljuvačka i služi nego da pravi sitne trule tačkice?

Smrdibuba vas ne može ujesti, ali može da isprska smrdljivom tečnošću ili vas iritira pljuvačkom. Pljuvačkom? Stvarno, zašto se prepodobni smrdibubostrašljivi Martinović kao sad tu nešto ljuti i jada? Da se nije možda samoprepoznao u nečemu... korijanderskom? 

Ne verujem, ne bi taj Samsa nikad (pa ni pred ogledalom) priznao da se svakog jutra transformiše u insekta.

U ogromnu smrdibubu.