Repete

Pomilovati zločinca znači ponoviti zločin prema žrtvi.

Repetirati ga.

Mreža za istraživanje kriminala i korupcije

#podrzikrik

RASKRIKAVANJE

Vučići Uveoci su sve više malo mnogo nervozni.

Ali... zašto?

Pod kestenom

 

Partija želi moć jedino i isključivo radi same moći. Nas ne zanima dobrobit drugih; zanima nas samo moć, čista moć. Šta znači čista moć, shvatićeš odmah. Mi se razlikujemo od svih oligarhijskih grupa iz prošlosti utoliko što znamo šta radimo. Svi ostali, čak i oni koji su nam bili slični, bili su kukavice i licemeri. Nemački nacisti i staljinisti su nam po svojim metodima bili vrlo blizu, ali nikad nisu imali hrabrosti da priznaju svoje motive. Oni su tvrdili, možda čak i verujući u to, da su se dočepali vlasti ne želeći, i na ograničeno vreme; da odmah iza ugla leži raj u kome će svi ljudi biti slobodni i jednaki. Mi nismo takvi. Mi znamo da niko ne grabi vlast s namerom da je se odrekne. Moć nije sredstvo, moć je cilj. Ne uspostavlja se diktatura da bi se sačuvala revolucija nego se podiže revolucija da bi se uspostavila diktatura.

Cilj progona je progon.

Cilj mučenja je mučenje.

Cilj moći je moć.

Da li sad počinješ da me shvataš?

Naravno da gornji tekst nije napisao (ili izgovorio) patrijarh SNSPC, u određenim krugovima poznat i kao Aleksandar Vučić, već Džordž Orvel - koga danas obilato konzumiraju i kao gurua svoje antifilozofije obožavaju diktatori širom kugle zemaljske. Iz toga proizilazi sve što oni rade, pišu, govore svakoga dana i svakog trena u tom pogledu napreduju. Napredno, naravno.

Moć, kao novi poludeli Bog apsolutizma.

Može im se, samo bahato.

Jer, Moć je cilj a Strah je sredstvo.

Engleska reč "power" najčešće se prevodi kao moć, ali koristi se i za snagu, vlast i - silu. Ali ne ona sila, o kojoj smo učili na časovima fizike ("force"), već silna sila silnika i nasilnika. Hajde da, u tekstu s početka ovog blogposta, samo reč "moć" zamenimo rečima "vlast" ili "sila"...
Ispada sve isto.

Od vlasti i sile do kolektivnog silovanja pojedinca tek je mali korak, premali za tako ogroman pad unazad. Naročito onog silovanja, na koje čekaš u kafeu "Pod kestenom" dok igraš šah sa samim sobom, a na telekranu te Veliki Brat čita kao izdajnika koji je osuđen na smrt ali ne zna kada će presuda biti izvršena. Ovog trena ili možda nikad - svejedno. Već si bio mrtav onog časa kada te je osudio - javnim prozivanjem.

To danas najbolje zna svako ko se usudi da zucne nešto što nije "na liniji".

Pitajte glumicu Seku Sablić, dr radeta Panića, novinara Nedima Sejdinovića, potpisnike peticije Ujedinjeni protiv Kovida19 ili bilo kog drugog Vinstona Smita širom naše zemlje ponosne, koji se usudio da živi u ova nekrofilska vremena.

Da se ne vraćamo u prošlost dublje od par poslednjih dana, i ovo je previše.

Nije istina...

Vrhovnici MUP-a svakodnevno izjavljuju da policija nije upotrebila prekomernu silu, nije prekoračila ovlašćenje, nije koristila suzavac već je suzavac bio bačen na policajce... A to što je ceo svet mogao da vidi svojim očima - to nije istina.
Pa i nije - ako si lažov ili slepac.

Čim to kažu Slina & Co. to mora da je istina.

p.s.
Suzavac ubija koronu, provereno. Plus sline.
Pod hlor, bato.
Mada... i suzavac ima dva kraja.

Bitka za Planetu Majmuna

Najnovija repriza poslednjeg nastavka holivudske hit-franšize "Planeta Majmuna", na svim nacifrekventnim televizijama i u bioskopima širom naše zemlje ponosne.

Već 30 godina bez prestanka.

Nismo mogli da dozvolimo da nasilnik, deklarisani fašista Boško Obradović gazi dostojanstvo Skupštine i države, da izvrgava ruglu sve ono što rade Skupština, Vlada i presednik Aleksandar Vučić. Tom nasilju i takvom ponašanju jednom mora da dođe kraj. Mogli ste da vidite da je Obradović sa Ivanom Kostićem upao u salu i nosio transparent kojim je vređao predsednika. Morao sam da reaguje na transparent koji je poistovetio Aleksandra Vučića sa Milom Đukanovićem, jer je to uvreda ne samo za predsednika i SNS, već za ceo srpski narod. Reagovao sam ne kao političar, već kao čovek.
- Aleksandar Martinović

Jedino čemu smo se mi nadali kada smo ušli u plenumsku salu posle godinu dana bojkota jeste da ćemo dobiti podršlu vladajuće većine da Narodna skupština u celini zauzme stav prema dešavanjima u Crnoj Gori. Ne mogu da razumem da je mržnja prema Srpskom pokretu Dveri i opoziciji njima bitnija, važnija i veća od interesa srpskog naroda u Crnoj Gori i Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori. Ne može Aleksandar Martinović da uzima pravdu u svoje ruke, da se fizički obračunava ili da cepa naše transparente. Martinović je pokušao fizički da nasrne na nas, opsovao nam je majku 20 ili 30 puta, pretio da će nam se osvetiti, i da ćemo biti eliminisani. 
- Boško Obradović

Ovo je pokušaj fašističkog napada poslanika Saveza za Srbiju (SzS) na Narodnu Skupštinu. Poslanici Boško Obradović i Ivan Kostić su pokušali da pokažu kako bi izgledao rad Skupštine Srbije i kako bi izgledala Srbija kad bi oni, sa njihovim ljotićevskim političkim programom i manirima, uspeli da osvoje vlast. Fašizmu nije mesto u Skupštini Srbije. Ovo danas što su demonstrirali Ivan Kostić, Boško Obradović, Dragan Đilas i Vuk Jeremić, ide na ruku onima koji ne žele dobro sprskom narodu i SPC. Obezbeđenju sam rekla da ne reaguje, jer sam time želela da sprečim da ljudi iz SzS izigravaju žrtve u parlamentu. Ničija bezbednost nije bila ugrožena. Ponavljam, Boško Obradović i Ivan Kostić su fašisti.
- Maja Gojković

U srce me ganula Martinovićeva iskrenost. Noge mi se na tren odsekle, padoh. Sreća da ne skidam šlem.
- Zorana Mihajlović

***

Najluđe od svega je to što su ama baš svi oni ubeđeni da govore istinu, a da zapravo i nisu daleko od nje.
Svako od njih miriše svoj prst i optužuje drugog da mu smrdi prkno.
Majmunska posla, vaistinu.

Dva minuta laži i ludila

Po medijima se pronose abrovi iz Tužilaštva o tome da nedostaju dva minuta sa snimka nesreće na naplatnoj rampi kod Doljevca, kada je vozilo Zorana Muči-Babića usmrtilo Staniku Gligorijević. I ne samo da nedostaju, već da su trajno izbrisani.
E pa nije baš da jeste tako - ta dva, ključna, minuta ipak su pronađena i na njima nema ama baš ničega što bi opravdalo sumnje opozicionog ološa i povezalo nesrećnog Babića sa "predmetnim saobraćajnim incidentom sa fatalnim ishodom". Lepo se sve vidi: u prvom od ta dva minuta, predsednik Aleksandar Vučić govori na tečnom kineskom i zahvaljuje se celokupnoj PRC što će nas rudarsko-geološki okupirati i topografsko-finansijski očerupati; u drugom, on sve to izgovara unazad, naravno na rikverckineskom, kao svoje lično obećanje da će sve do sad rečeno i urađeno vratiti na početak od pre 7 i kusur godina ukoliko se dokaže da je Babić za bilo šta kriv.

Evo, uverite se sami:

Kao što je pre deset meseci obećao, da će medijima i javnosti dostaviti snimak nesreće, tako je Vučić to svoje obećanje i ispunio. Niko nam nije kriv što nismo pametni kao on, pa ne znamo kineski. Nikako nam bre ne polazi za rukom da razumemo njega i njegovu viziju. Mada, i da znamo, to nam ne bi mnogo pomoglo da u kineskim radnjama širom Srbistana dobijemo fiskalni račun ili - nedajbože! - garanciju za kupljenu robu.
Tako vam je i sa Vučićem koji misli da govori kineski.

Inače, bilo je ovde i "nekih elemenata" koji su sumnjali da su ta nedostajuća dva minuta zapravo Mitrovićeve vesti "Minut, dva" sa Pinka za dan 31. januar 2019. godine; ta čuvena orvelijanska Dva minuta mržnje koji traju deset i više minuta u beskraj.

Štagod bilo od svega izrečenog istina, čini se da je Vučić rešio da lično odšušti ta nedostajuća dva minuta snimka.

***

Mislite da je sve ovo samo neukusna zajebancija na račun žene koja je naprosto bila smrskana u svojim kolima, kao da je lutka od gipsa a ne ljudsko biće?

Bolje bi bilo da ne "mislite", jer ono što je Vučić uradio povodom zahteva porodice Gligorijević - a to mora da je bio on, jer je samo on javno obećao da će prikazati snimak svima (umesto da to uradi JP Koridori Srbije, čijom je kamerom snimljeno ubistvo Stanike Gligorijević) - prevazilazi sve zamislive i nezamislive varijante zajebavanja i pišanja po grobovima. "Nestajanje" tj. brisanje ključnih trenutaka sa snimka koji je porodica iščekivala da konačno vidi, nema drugo ime do - cinizam. Sadističko iživljavanje nad žrtvom i njenim bližnjima. Nad celom Srbijom, po ko zna koji - svakako ne i poslednji - put. Nažalost.

Jer to zlo ne ume niti više može da stane, čak i kada bi želeo. A ne želi niti sme, jer bi tada morao da pojede samog sebe. Zapravo - poješće, jer se sve ovo drugačije ne može okončati.

Ne znam kako se ovo poslednje izgovara na kineskom, niti želim da znam.

Ne pristajem na njihovo ludilo.

Dupla

Bivši košarkaš Milan Gurović, sada aktivista SNS, pretukao suprugu i ćerku (16). Dobio krivičnu prijavu i određeno zadržavanje u pritvoru do 48 sati kako ne bi ponovio krivično delo i da ne bi uticao na svedoke.. (11.12.2019)

"Supruga hoće da mi napakuje, jer želim razvod već nekoliko godina a ona mi ne da." (11.12.2019)

Nakon što je priznao krivicu, Milan Gurović se nagodio sa Tužilaštvom i određena mu je kazna: 10 meseci kućnog zatvora i mera zabrane prilaska u trajanju od 6 meseci. Službenici Ministarstva pravde trebalo bi da mu stave nanogicu za elektronski nadzor u prostorijama u kojima će služiti kaznu. (13.12.2019)

Po prvi put u istoriji...

... e, pa nije da jeste baš tako.

Apropo Vučićevog četnokradikala Gurovića, nikako ne treba zaboraviti da je to naš najisplativiji sport. Doduše, još uvek nije sasvim jasno da li se radi o basketu ili - licemerju?

Slučaj u kojem je 2008. godine srpski državljanin, košarkaš Miladin Kovačević pretukao i u tromesečnu komu sa trajnim posledicama poslao studenta Brajana Štajnhauera doveo je do usijanja odnose SAD i Srbije. Tako je nastao pravi diplomatski triler, koji ne samo da je duboko narušio odnose dve zemlje, već je građane Srbije koštao 900.000 dolara. Ko je, zašto i po čijem naređenju Kovačeviću izdao dokumenta uz pomoć kojih je pobegao iz SAD, da li su vicekonzul i konzul to mogli da urade samostalno, da li je neko iz Beograda to naredio, kakve su veze tadašnjeg ministra inostranih poslova Vuka Jeremića sa ovim slučajem, kada je tadašnja ministarka pravde Snežana Malović imala, a kada nije imala pojma o ovom slučaju, te koja je bila uloga tadašnjeg državnog sekretara u Ministarstvu pravde Slobodana Homena u prikrivanju istine u slučaju Kovaćević?

Naročito je interesantna odbrana koju su u medijima plasirali roditelji Miladina Kovačevića, potencirajući konstantno jevrejsko poreklo pretučenog Štajnhauera i zaveru protiv Srba i Srbije.

- Istinomer, 09.05.2017.

Bijemo njihove, al' bijemo i naše.

I obavezno po džepu svih Srbistanaca.

Ma samo ti udri, brtte.

Će se dogovorimo posle.

Bre.

p.s.
I samo bez nasilja, molićufino.

Zoranin zakon

Podržavam reakciju žena zaposlenih u Skupštini grada Beograda, koje su živim zidom sprečile lidere Saveza za Srbiju da nasilno upadnu u zgradu u kojoj se nalazi gradonačelnik Beograda. Nema boljeg odgovora na to da je neko preterao, kao što preteruju Boško Obradović i ostali lideri Saveza za Srbiju, od toga kada žene odluče da im kažu: "E, sad je dosta!" Jer, ženama je dosta Obradovićevog nasilja, izazivanja nereda, sukoba, nevaspitanja, guranja, vređanja, urlanja... Žene iz Skupštine grada su pokazale da su zakon!

- iz današnjeg priopćenja pučanstvu Zorane Mihajlović, glavne G17SNS mirođije opšte prakse u svakoj vlasti

BOTulinus divizija

Pre 22 godine, tokom i nakon kontramitinga krajem decembra 1996, Miloševićevi specijalci su - obučeni u crne spitfajerke i sa fantomkama na glavama - masovno bejzbol palicama i štanglama prebijali "sve što nosi patike usred zime". Kontramiting im ipak nije uspeo, kao ni da batinanjem nateraju demonstrante da odustanu.
Ali, da li je kontramiting zaista završen 24. decembra 1996, kao što se svih ovih godina mislilo?

Čini se da nije.

On i dalje traje, i povremeno izbija na površinu, kao što se to dešavalo 2008. ili 2011. i svaki put u režiji Nikolića & Vučića. Tako je i danas, režiseri su i dalje kradikali, presvučene Miloševićevi i Šešeljevi akrepi, koji još uvek kontramitingaše - čak to rade brže, jače, više otkad su na vlasti. Ej bre, vlast kontramitinguje "protiv opozicije", a zapravo protiv građana Srbije! Kradikalski kontramiting traje neprekidno 24/7/365 već punih šest godina i to uz live prenos preko svih nacifrekventnih televizija i štampanih toaletoida.

A batinaši?

Ima i njih, naravno, mada su manje aktivni na javnim skupovima jer su trenutno najviše angažovani da rade kao kondukteri bugarskih vozova po lokalnim izborima širom naše zemlje ponosne. To ne znači da ima i onih drugih batinaša, koji koriste druga operativno-tehnička pomagala umesto gvozdenih i drvenih motki. Taj poseban soj sendvičara, nazvan botovi, sve više mahnita kako raste broj učesnika protesta koji se održavaju već nekoliko subota unazad u Beogradu, a od ovog vikenda su najavljeni počeci i u nekoliko drugih gradova.

Botulinus divizija je puštena sa lanca.

Da pogledamo primere tog divljanja, i to samo u nekoliko poslednjih dana:

- U fejsbuk grupi "Narod protiv Vučića", bot koji ima dva profila "Ivan Uggren" i "Ivan Ivan Uggren" ne bira gadosti koje rafalno ispaljuje. Uz fotografiju sa protesta, objavljenu 8. decembra, bilo je 315 komentara na koje je ovaj bolesnik imao 54 kontrakomentara - pre nego što je blokiran i uklonjen. To je bilo samo na pomenutu objavu (fotografiju) - ovaj bot je to, inače, radio celo popodne i veče tog i narednog dana, sejao "pamet" i uz druge objave i komentare. Evo nekoliko primera, dovoljnih za privođenje u policiju i krivično gonjenje:

- Na tviteru, spodoba koja se predstavlja kao "VlasiTimockaKrajina" šalje neuvijene pretnje organizatorima i učesnicima subotnjih protesta, ali i lično Tatjani Vojtehovski:

Ubrzo se na ovo nadovezao i sveže utvitovan nalog još jednog humanoidnog đubreta, "klinacsrbije" (ne, to "klinac" se ne odnosi na dete, ako ste greškom pomislili da se o tome radi):

- Arhibot koji se oglašava kao "adv.Vladimir Đukanović", poznat i kao bizon/loto-moler, riče:

Svakog ko je "hercovao" ili podelio dalje ovaj tvit Marinike Tepić, pomenuti "adv.V.Đ." je trenutno zapratio. Zašto?

- Dragan Murar iz Obrenovca nekoliko poslednjih dana na tviteru i fejsbuku objavljuje liste kradikalskih botova i koordinatora iz cele Srbije. Jasno je da neko u SNS, ko mu to dostavlja, ima nameru da opere biografiju pred nadolazeći slom kulisa kradikalske vlasti.

Jasno, jednoga dana je moralo da dođe i do ovoga:

Čist idiBOTluk.

Na sve do sad pobrojano dodajte crne džipove bez tablica, paljenja kuća i kola, pucnjavu, prebijanje profesora koji neće da ćute, isterivanje sa posla, privođenje tviteraša, blokadu profila na fejsbuku, zastrašivanje, prozivanje novinara i javnih ličnosti po medijima, javno deljenje etiketa i crtanje meta koje tako zdušno praktikuju Predsednik lično i njegove poltronske kopije nižeg nivoa, besomučnu pljačku i laganje, kao i bezbroj sitnih maltretiranja kojima su svakodnevno izloženi Obični Ljudi.

Kontramiting ne samo da nije gotov već mu se kraj i dalje ne nazire.

Mada, to svi znamo, ovu bandu obavezno spopadne nervoza kada osete neku "gustinu"...
U vremenu koje je pred nama, samo pratite ponašanje SPS. Oni su nepogrešiv barometar.

p.s.

BOTULINUS - pojam potiče od latinske reči botulus - kobasica.
To je neurogeni toksin, protein koji luči bakterija Clostridium botulinum; ova bakterija se razvija u kobasicama, konzervama (meso, pašteta, narezak) i suvomesnatim proizvodima. Dakle, u svim elementima koji čine jedan standardni sendvič.
Ovo je jedan od najjačih prirodnih otrova sa paralitičkim dejstvom, jer izaziva smrt izuzetno malim količinama unetim u organizam (udisanjem, gutanjem, potkožno, intravenski); može poslužiti kao sredstvo za vođenje biološkog rata, naročito protiv civila u velikim naseljima.
Ovaj otrov je našao primenu i u medicini, gde se u kontrolisanim količinama koristi za opuštanje mišića, ali daleko je - pored svog ubilačkog dejstva - poznatiji kao BOTOKS, sredstvo za peglanje bora i ulepšavanje... lika i dela, pa i biografija.

Sada je sve jasno.

Trg

Potpuno je nebitno da li se zove Trg Krajine ili Davorov.

Okrvavljen je.

Bijeljina 1992 - Banja Luka 2018

"Milorad Dodik je žestoko odgovorio koristeći svoju policijsku huntu, oslonjenu na narko kartel. On je mogao da bude siguran u svoju pobedu jedino oslanjajući se na policiju i funkcionere koji su do grla u kokainu. Neki od glavnih Dodikovih ljudi su Mićo Mićića i Obren Petković, gradonačelnike Bijeljine i Doboja. Takođe, iza obračuna sa građanima, ali i direktno u vlasti stoje kadrovski ostaci Centralnog komiteta i Službe državne bezbednosti. Oni čine šarenu koaliciju etnofašističkog režima.

Ovo je kontinuitet zločina, ratnih, nad nesrbima, ali i onih počinjenih u vreme rata nad građanima srpske nacionalnosti koji nisu želeli da budu deo kriminalne vlasti. Na vlasti su četnički nepismeni kramp-kadrovi, kokainski kartel je pruzeo MUP RS. Policijska brutalnost je posledica činjenice da je sprečeno formiranje jedinstvenog MUP Bosne i Hercegovine, kojim ne bi upravljala entitetska grupacija političara - ta policija ostala je nedirnuta posle rata i zločina. Sada rade na zastrašivanju, učiniće sve da na ulice ne izađe veliki broj ljudi, kako bi mogli da se pravdaju pred međunarodnom zajednicom."

- Srđan Šušnica, kulturolog i publicista iz Banjaluke (XXZ magazin, 25.12.2018)

Beograd 2017

Da li će otkrivanje ubica Olivera Ivanovića i Davida Dragičevića biti fatalno po režime u Srbiji i jednom od dva entiteta u Bosni i Hercegovini, pod uslovom da ubice uopšte budu pronađene? Ono bi imalo smisla kada bi to bila jedina ubistva koja se pripisuju "srpskim" režimima s obe strane Drine. Znamo da nije tako. Imamo posla s akterima iza kojih stoje - da tako kažemo - strukture koje su odgovorne i za sistematske masovne zločine i ubistva iz devedesetih. Dva uzeta života više ili manje, ne menja mnogo u načinu na koji oni operišu. Za njih je to rutina. Kao što je rutina i da za to dobiju, pribave ili iznude masovni pristanak ili barem privid pristanka, pozivanjem na tradiciju i nekakav navodni kolektivni identitet.

Policija u Banjaluci je uhapsila oca i majku ubijenog Davida Dragičevića. Uhapsila ih je pod sumnjom da njih dvoje "ugrožavaju bezbednost najviših zvaničnika Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske". Zahtev roditelja da saznaju istinu o smrti deteta ugrožava dakle "najviše zvaničnike". Tako se umesto života/smrti deteta kao novi tabui u ovdašnjim kulturama u nastajanju pojavljuju upravo oni - "najviši zvaničnici". Oni su nedodirljivi, njima je sve dopušteno, oni nikome ne polažu račune, čak i kada prekrše tabue bez kojih ne postoje tradicije na koje se pozivaju. Nacionalizam - ni ovde ni bilo gde drugde - nikada nije imao nikakve veze s postojećim tradicijama i identitetskim privrženostima.

Ako već masovna ubistva od pre dve i po decenije nisu bila dovoljna da se raskrinka ova kriminalna manipulacija i uzurpacija prava da se govori u ime zajednice, da li će smrti Olivera Ivanovića i Davida Dragičevića biti okidači da se to promeni? Pitanje jeste i dalje naivno, ali je i nezaobilazno.

- Dejan Ilić, Peščanik 25.12.2018.

Banja Luka 2018

Događaji koji su uslijedili nakon smrti Davidova Dragičevića razotkrili su ružnu, crvljivu političku realnost u kojoj obitavaju ne samo stanovnici grada Banjaluke ili Republike Srpske - to je realnost čitavog regiona. Odjednom, stanovništvo je postalo svjesno korupcije, bahatosti, nepotizma, nasilnosti i bezočnosti vladajućih struktura, koje su nam svima ukrale preko 15 godina života. Davidova smrt ujedinila je, čini se, čitav region, i vlast je počela da pokazuje znake panike.

Na kraju 2018. godine, jedina osoba koja je uspela da artikuliše nezadovoljstvo i nesreću naroda je otac jednog ubijenog dječaka. Bol i nesreća koja je zadesila ovog čovjeka dovela ga je u stanje očiglednog nervnog rastrojstva; on je, međutim, ostao stabilan i dostojanstven kada je riječ o nastupanju prema sistemu i državi. Ostao je pošten i čist, iako je veoma privlačan opoziciji; ostao je onaj nacijom neopterećen Srbin, ranjen u proteklom ratu, a otvoren prema svima i svakome; grupa okupljena oko ubijenog Davida je ostala takođe dostojanstvena, nenacionalistička. Tog i takvog Davora, ratnog vojnog invalida i oca ubijenog mladića, MUP RS je uhapsio, a nedugo zatim i njegovu suprugu Suzanu, mati ubijenog Davida.

Vlast Republike Srpske, na čelu sa Miloradom Dodikom, pokazala je prekjuče svoje pravo lice. Lice je to bestidno, zlo, nezajažljivo. Lice koje izaziva mučninu i prezir.

- Igor Maglov (Peščanik, 27.12.2018)

***

Šutiranje žena oborenih na zemlju, od strane uniformisanih lica, nije izostalo ni u Banja Luci. Zašto bi - baš ih je lepo krenulo 1992, i još "ih ne prestaje" iako je 2018. Inače, ovaj banjalučki šut-majstor je "lice poznato organima reda" i to ne samo po nošenju uniforme tih istih organa već i po suspenziji zbog počinjenog krivičnog dela korupcije i zloupotrebe službenog položaja.

"Mi smo pravi Srbi, vi ste samo srbijanci."

Ovo je omiljena mantra prekodrinskog srBovanja, po sto i jedan put u razgovoru ponovljena kao neizostavan začin prilikom konzumiranja nacipalanačke klin-čorbe; nakon toga obavezno ostaju krvave lokve po betonu - od Vardara pa do Triglava, od Neuma do Đerdapa.

Ne, trebalo bi da glasi ovako:

"Mi smo pravi kriminalci - svih boja, uniformi i pod istom zastavom - a vi ostali ste samo Obični Ljudi."

Poštenije je.

Lepe kuće lepo gore

"Lepa sela lepo gore. A ružna ostaju ružna čak i kad gore."

Pokušaj ubistva novinara Milana Jovanovića: Spaljena kuća, pucano na ulazna vrata

Nepoznate osobe ubacile su "Molotovljev koktel" pa pucale na ulazna vrata kuće Milana Jovanovića kako niko ne bi mogao da izađe. Jovanović, koji je izgubio sve što je u životu stekao, uveren je da je razlog napada njegovo pisanje na portalu Žig.Info, jer se nikome nije zamerio, i kaže: "Neću prestati da pišem o lopovima i o mafiji, pa neka me ubiju." Jovanović se nada da će snimci sa kamera komšijske kuće pomoći policiji, koja još uvek vrši uviđaj, u pronalaženju napadača. On dodaje i da se na snimcima jasno vide dve osobe sa kapuljačama.

On se ranije zbog pretnji dva puta obraćao Aleksandru Vučiću.

- Cenzolovka, 12.12.2018.

Lider Levice Srbije Borko Stefanović napadnut pred početak tribine Saveza za Srbiju u Kruševcu. Levica Srbije podelila je i video-snimke, a na jednom od njih se vidi da su Stefanovića napali muškarci sa kapuljačama, udarili ga prvo metalnom šipkom pa potom i šutirali u glavu.

- RTS, 23.11.2018.

Pretučen urednik portala Žig.Info iz Grocke

Glavni i odgovorni urednik portala Žig.Info iz Grocke Željko Matorčević je juče ujutru fizički napadnut i, kako se navodi na tom portalu, slomljena mu je jagodična kost. Slučaj je prijavljen policiji u Kaluđerici, a izveštaj je prosleđen tužilaštvu.

- Cenzolovka, 10.10.2018.

Gradonačelnici deset opština sa srpskom većinom na Kosovu i Metohiji naveli su da ako do rešenja ne dođe štetočinskim delovanjem srpske opozicije, da će biti prinuđeni da ih potraže u njihovim kućama i vilama, kako bi ih upitali zašto su to uradili srpskom narodu.

- Beta/N1, 15.08.2018.

INCIDENT U VELIKOJ PLANI Lepili letke protiv DS i DSS i batinali po gradu

Grupa momaka napala je sinoć oko 23.15 u Velikoj Plani goste kafića koji su se pobunili da im ne stavljaju flajere protiv lokalne vlasti DSS-DS na automobile. Demolirali su kafić i nekoliko automobila u blizini.Batinaši, njih oko dvadesetak, u Veliku Planu došli su kombijem beogradskih registarskih tablica. Imali su štangle, lanac sa kuglom,bejzbol palice a jedan od njih imao je i mačetu. Pre dolaska u centar grada oni su po selima oko Velike Plane lepili leptke i flajere koji podsećaju na umrlice i na kojima je lik predsednika opštine Dejana Šulkića. Na jednom od flajera je i natpis crvenim slovima "nastaviće se". Na licu mesta se pojavila i policija koja je batinaše privela, ali i pustila posle nekoliko sati. Kako saznajemo oni su u policiji izjavili da su "pripadnici nevladine organizacije".

- Blic, 22.05.2015.

U noći 9. novembra 1938. godine, nacistička vlast je u talasu koordinisanog nasilja širom Nemačke i Austrije, nasrnula na sinagoge, firme čiji su vlasnici bili Jevreji i njihove domove. To je bila tzv. Kristallnacht - kristalna noć; noć polupanih stakala izloga i prozora. Tokom dva dana nasilja i nacističkog orgijanja, ubijeno je više od 90 jevreja, preko 30 hiljada muškaraca odvedeno je u koncentracione logore, preko 7500 radnji i lokala uništeno, više od hiljadu sinagoga oštećeno ili spaljeno do temelja.

- Wikipedia: Kristallnacht

Represija Pašićevih radikala nad političkom manjinom svoj vrhunac je doživela u periodu od 1887. do 1896. godine, kada je u obračunima koji su imali političku pozadinu stradalo oko 400 pristalica naprednjaka. U tom periodu naprednjaci su ostali skoro izvan zakona, bez ikakve zaštite od napada svojih protivnika.

Posebnu pažnju privlače događaji iz juna 1887, kada se odigrao najveći pogrom naprednjaka, i napad na njihov zbor 14. maja 1889. u Beogradu. Broj žrtava "narodnog odisaja" 1887. bio je 140 ubijenih, otprilike isto toliko zlostavljanih, bilo je oko 50 slučajeva rušenja naprednjačkih domova i 70 slučajeva paljevina. Ubistva su počinjena na vrlo brutalan način, neki od postradalih bili su nabijeni na kolac, obešeni ispred seoskih kafana ili ubijeni na kućnom pragu.

- Mirko Popović: "Narodni odisaj" i dolazak Narodne radikalne stranke na vlast (Hereticus, BOŠ 2007)

Više od četvrt veka nakon događaja oslikanih u filmu "Lepa sela lepo gore", u Srbiji su na vlasti oni isti potpaljivači koji su poslužili kao inspiracija za taj film. I dalje usijanih glava, kao da se ništa u međuvremenu nije dogodilo, opet potpaljuju strasti. Za sada, po selima još uvek samo krstare crnim džipovima sa tamnim staklima i bez tablica, i plaše. Mada, saplete se i po koji neposlušni domaćin o koru banane, te tradionalno srBske voćke čudnovate...

Osamdeset godina nakon Kristalne noći, po Srbiji kuće gore kristalno jasno.

Po noći, naravno.

***

Kada me Ameri budu pritisli uza zid zbog svega što sam im obećao oko Kosova, i kada dupe zapadnobalkanske stabilnosti više ne bude imalo lufter-opcija, raspisaću parlamentarno-prestoničke izbore za ustavotvorne skupštine na svim nivoima Srpske Kradikalne Stranke - od kućnog saveta do sindikata, partijskih kupleraja i ostalih rasadnika SNS kadrova za najviše funkcije. Ma neka se nose i oni, i njihovi pritisci, i njihovo Kosovo... je srce Srbije zbog koga je Srbija večito u nekom stanju društvenog infarkta.

Ja znam kako ću okončati:

Oni će nam oteti Kosovo samo na osnovu mog potpisa & pečata, ali ja ga nikada neću dati u sebi, baš kao i drug Sredoje, nego šta, i zato ću 2018. raspisati vanredne izbore koji će umiriti neizbežnu paniku u redovima ovih mojih budala koje mi veruju i misle da ih neću zajebati. Biće to poslednji vanredni izbori pre redovnih 2020. i oni će imati vremena da uživaju u pobedi, taman dok ja šmugnem tamo gde znam da ću okončati. Naravno da nisam blesav da to bude ovde, pa ko još ovde želi da okonča?! Tako je, samo opozicija, mrzitelji i nedostojni ljudi.

Eto kako ću okončati svoje trodecenijsko zajebavanje ove zemlje i naroda.

Ne, nisam rekao pogrešnu godinu narednih izbora posle vanrednih, to ste vi iskonstruisali u vašim glavama. Ja savršeno dobro znam da sam kazao "da su oni u SNS, koji su za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, to zagovarali kako bi 2022. godine zajedno bili održani predsednički, parlamentarni i beogradski izbori." Znači, to nisam rekao ja, nego oni.

Dakle, obećavam vam četiri godine mira i tišine, tokom kojih nećete smeti ni da prdnete bez članske karte SNS, a kamoli da vam na pamet padne nekakva blasfemična ideja o neupodobljenosti.

Jer - znate već - neću više ništa da čujem.

- KremaSNSko proročanstvo, izdanje za drugu petoljetku 2017-2022

Eto, shodno njegovom uobičajenom maniru da "nikada ne laže", vanrednih izbora nje bilo ni 2017. niti 2018. godine. Upravo zbog toga što nije rekao da neće, biće ih 2019. jer je to, po svemu sudeći, godina kada mu "biografija" pada u postkosovski procep iz koga neće moći tako lako (ako ne i uopšte) da se izvuče. Takvi, u takvoj situaciji, uvek teže da sa sobom povuku sve i svakoga oko sebe - istorija je barem puna primera koji to potvrđuju.

Koga će povući, to ćemo tek videti. A pokušaće sigurno da povuče one koji će prvi potražiti utočište na "drugoj strani" nakon što ga prodaju, što im neće biti prvi put. Baš kao što neće biti ni prvi put da umesto svih njih nadrlja Srbija, večiti džak za pljačku i šutiranje "eilta" koje se ovde međusobno smenjuju na vlasti punih dvesta godina, svaki put kada dogori - njima do nokata, običnom čoveku do kuće.

Kradikalsko ludilo sve više ubrzava i uzima maha, kako se primiče najavljeno "proleće konačnog izjašnjavanja" ove vlasti povodom budućnosti srbijansko-kosovskih odnosa. Pokušaće da podmetnu izbore umesto referenduma i ustavnih promena, još jednom da zamažu oči svima koji su ih od 2012. tapšali po ramenu i nazivali "faktorima". Dobro, malo i da zastraše još jednim Balkanskim ratom u najavi te iste, al samo dok ovi ne potegnu korbač. A kad potegnu - zna se: za svaku šibu po goloj kradikalskoj zadnjici platiće debelo građani Srbije. Po sto za svaku. Bilo i biće.

Da, spopalo ih je besnilo zvano "izbori 2019" i zato su počeli sve više da lude. Tek će biti paljevina, prebijanja, privođenja, isterivanja sa posla i ostalih gadosti svojstvenih toj neopašićevskoj bandi. Narodni odisaji 1887-2019 su to, sto trideset godina kontinuiranog kolektivnog ludila.

Pašićevci su priredili krajem 19. veka Veliki narodni odisaj nakon izbora 1886. godine.

Neopašićevci priređuju početkom 21. veka Veliki narodni izdisaj pre izbora 2019. godine.

U tome je sva razlika.

U paljevini kuća i prebijanju ljudi nema ničega lepog, šta god vam o tome pričali.

Lažu.

Lektira

uvod:

09.11.2008. 70 godina kasnije

razrada:

08.11.2013. Ring of fire

23.05.2015. Noći, kristalno jasne

08.08.2015. Narodni izdisaji

10.10.2015. Reanimacija: 1-2-3

07.09.2016. Случай Herling

30.11.2017. Kaldrmaši

16.08.2018. Novi odisaji, u najavi?

24.11.2018. Štangla in the night

zaključak:

- još uvek nije napisan

A na telekranima naših TV prijemnika...

Ljudi će verovati ono što im mediji kažu da veruju.

- Džordž Orvel

- Imamo komičnu i kontradiktornu situaciju: struja je u zgradi isključena, a telekran i dalje vergla statističke podatke, iako je Smitov stan prazan. Teško da su tu postojala dva nezavisna sistema napajanja?

- Zanimljivo, o tome nisam razmišljao. U stvari, mislim da niko nije. Ali, upravo smo tu došli do jedne od glavnih stvari: neophodnog ukidanja neverice, kao u nekoj komičnoj bajci. Pa i taj ekran televizora, koji gleda u vas - to je Orvel pokupio iz Čaplinovih "Modernih vremena". I to je proročanski - danas živimo u eri supermarketa, gde često vidimo poruku "Osmeh - na TV-u ste!"

- Da li je u Engleskoj nakon Drugog svetskog rata postojala televizija?

- Zezaš me? Imali smo televiziju još tridesetih godina, čuveni Beirdov sistem koji je Džojs nazvao "beirdbombarderploča" (ili nešto slično). Logi Beird, što je pomalo zvučalo kao Jogi Ber (medved). Bio sam u prilici da gledam prvu emisiju koju je BBC u svojoj istoriji emitovao - "Pirandelo, čovek sa cvetom u ustima". Sistem je ovako funkcionisao: Beirdov ekran je prikazivao sliku a zvuk je išao preko radija. Oldos Haksli je, koliko se sećam, taj sistem preneo u svoj "Vrli novi svet" (1932). Da te podsetim, zapravo uopšte nije neophodno posedovati televiziju da bi cenili njene potencijale. Kraljica u "Snežani" ima sopstveni TV ekran koji sve vreme vrti samo jednu reklamu. U Engleskoj, I Robert Grin ima TV ekran tj. magično ogledalo koje špijunira - iako su "Fratri Bejkon i Bangej" bili napisani otprilike 1592. Čak je i sam pojam "televizija" postojao pre uređaja. Cela ta stvar se vratila na scenu 1948, čini mi se; već tada je bilo jasno da će postati deo života svakoga od nas. Među brojnim "genijalnostima" bila je i ona da lica koja ti se sa ekrana obraćaju zaista gledaju u tebe. Televizija je od svog početka bila nametljiva. Prvi posleratni programi su bili više obrazovnog karaktera nego što su odvraćali pažnju od bitnih stvari (kao danas). Ekranom su ovladale velike face, a ne neki sitni likovi iz starih filmova. Podešavanje slike, koje danas uzimamo zdravo za gotovo, nekada nije bilo tako lako postići - pritom mislim na to da neku bitku iz Napoleonovih ratova možemo gledati na džepnom uređaju. Televizor u uglu dnevne sobe je nekada bio oko, koje je možda zaista gledalo u tebe. Bio je to deo pokućstva, ali istovremeno je bio i agent neke velike korporacije. Sećam se dosta njih koje je bilo sramota da se svuku pred televizorom. 

- Vama je to komično? Počujte: Svakako, nije bilo načina da znate jeste li pod prismotrom u bilo kom trenutku. Koliko često, ili uz pomoć kakvog sistema, je Policija Misli bila prikopčana na liniju bilo kog pojedinca - bilo je čisto nagađanje. Podjednako je bilo zamislivo i da su svakoga nadgledali sve vreme. Kako god, oni su zaista mogli da se u bilo kom trenutku prikače na svačiju liniju, kad god su to hteli. Morali ste da živite - živeli ste, ta navika je prerasla u nagon - pretpostavljajući da oni čuju svaki zvuk koji napravite i - osim u mraku - primete svaki pokret koji načinite. 

- Ma ne, nije komično, već nije toliko zastrašujuće kao sve to. Radi se o mogućnosti da vas uhvati elektronsko oko, i to je onaj pravi upad u privatnost i život. Veliki Brat ne progoni Vinstona Smita u kuhinji, toaletu ili zgradi u kojoj stanuje. Uzgred, čini mi se u potpunosti pogrešno to što mu je dopušteno da u stanu živi sam. Zar ne bi bilo logičnije da je u zajedničkoj spavaonici sa policijskim siledžijom koji spava u poslednjem krevetu? U krevetu, u mraku, u glavi pojedinca može nastati obilje raznih subverzivnih misli. Telekrani možda i nisu prava pretnja, ništa veća nego što je podmetanje "bubica" za one koji znaju za njih. Zapravo, telekran predstavlja metaforu smrti privatnosti. Ono što je tu važno jeste činjenica da on ne može biti isključen. To je nešto poput muzaka, pozadinske muzike na javnim mestima, jer stalno podseća na prisustvo velike korporacije, Države, na anti-sebe kao suštinu.

- Ali Vinstona zaista posmatraju, jer ga sa ekrana prekorava instruktorka jutarnje gimnastike.

- Da, ta prilika jeste komična.

Entoni Bardžis "1985" (1978)
Deo prvi: 1984

3. 1948: Intervju sa starcem (odlomak)

Napredna urogenitalna politika

Svima onima, koji organizuju, učestvuju ili podržavaju širom Srbije proteste zbog najavljenog poskupljenja cene goriva, želje&česitke&pozdrave u ime vlasti poslali su:

Abot i Kostelo

Stanlio i Olio

Lolek i Bolek

Bole i Đole

Kića i Mića

Latiničar i Kiriličar

Konj i Mulac

Levo i Desno sedište zasedanja AVNOJa

Levo & Desno J.

Pored ovih mudouhosecikesa, istim povodom se oglasio i paradržavni TV-bizon, koji bi da batinama čisti naslage kamenca po mokraćnim kanalima neupodobljenih građana. Kaže, skidam kamenac k'o kreč sa zidova u Lutriji Srbije, nestajem otoke na nogama nastale usled dugog sedenja za volanom - k'o iz patika odnete. Ništa limun, ništa sirće, striktno batinama.

Rešilo goveče da zapišava običnom čoveku neprelazne granice teritorije kaste Nedodirljivih u Srbistanu, pa to ti je.

Ništa ne kaže o tome da li bi mogao i da produva neki - eventualno - začepljeni mokraćni kanal... na onaj stari, narodski način.

Diuretik

Konačno, na istu temu oglasio se i predsednik upravnog odbora SPC o.d. lično, obznanivši vjerujuščem pučanstvu (a i šire) kakvu je torturu doživeo od tih putoblokatora, do sad nezabeleženu u istoriji srBskoga naroda. Veli on, "bejah zarobljen dva i po sata na putu, preživeh torturu, govorahu mi da im se je*e za mene, nazivaše me Vučićevim čovekom!" i sve tako nešto, koliko je uspeo da razume kroz blindirane prozore službenog Audija. Ejbre, pa zamislite samo usijani asfalt na +40 celzijusa napolju, a unutra, uz putnika Patkobolija Gavrilovića tesno pripijeni i oznojeni Amfilohije + Jovan... Tortura, jašta! Samo je još falio Pahomije, pa da razulareni Soroševi plaćenici krenu u otvoreno, a ne samo verbalno nasilje! Da padne i kolektivno zlatno tuširanje po osveštanome Audiju A6, bez Đukinih batina, i po Kačavendinom receptu!
Ali, ko ga je zarobio, mučio, streljao, silovao - možda Nemci? Ne, oni su naši najveći prijatelji.
A tortura, da ne pade i neko nabijanje na kolac, da nisu Turci? Jokmore, oni su naši najveći prijatelji.

A ono "ko ga j..." i ostalo, da nisu šiptari, ustaše, balije? Iš, bre, pa tek to su nam sve najveći prijatelji!!!

Aman, ko su bre oni, onda? Ko?! I ko je spominjao Vučića, da nisu možda građani ove kaznione od države, kojima je više preko glave podjebavanja odozgo, odozdo i sa svih drugih strana sveta?
Tačno, oni su naši najveći neprijatelji.

Sv. Prepucije (za neupućene označen strelicom od strane uredništva Informera)

Autor teksta u Informeru, da ponovimo gradivo, kaže sledeće: "Je*e nam se za patrijarha!" i navodi da je tekst nastao na osnovu izjave ("Kako kaže za Informer, on je bio...") koju je patrijarh Irinej lično dao za taj list. Za pismene - lepo piše.

Da, i u čemu je problem?

Pa, ili patrijarh ima dobrano pogan jezik, neprimeren funkciji koju vrši pod budnim okom Gazde sa Nebesa, ili mu takve pogane izjave u usta meće niko drugi do D. J. Vrhovni Ork Informera Vučićević lično.

Ako je u pitanju prvi slučaj, SIZ Nebeski bi morao nešto tim povodom da preduzme na račun svog arhiduhovnika koji koristi neduhovnu varijantu rečnika. Ako je u pitanju drugi slučaj, zašto Miroslav Gavrilović onda lepo ne presavije tabak, pa za uvredu lika & dela još lepše odere od kazne Gazdinog medijskog kera #2?

Pa kad urogenitalno i rektalno izađe iz samog sebe, da taj konačno sazna zašto je to tako i bez Đukinih batina, tvitovanja zaludnih budala ili uređivanja sopstvenog tariguza sa nacionalnom frekvencom, koji mu uglavnom služi kao portikla dok gleda gazdu u leđa iz žablje perspektive.

Zašto? Zato što nisu pametni, koliko to misle i naokolo o sebi pričaju.

Naprotiv, kolektivno su glupi k'o mišićno-sunđerasti omotač uretre. Zbog toga samo o tome i pričaju.