Pod kestenom

 

Partija želi moć jedino i isključivo radi same moći. Nas ne zanima dobrobit drugih; zanima nas samo moć, čista moć. Šta znači čista moć, shvatićeš odmah. Mi se razlikujemo od svih oligarhijskih grupa iz prošlosti utoliko što znamo šta radimo. Svi ostali, čak i oni koji su nam bili slični, bili su kukavice i licemeri. Nemački nacisti i staljinisti su nam po svojim metodima bili vrlo blizu, ali nikad nisu imali hrabrosti da priznaju svoje motive. Oni su tvrdili, možda čak i verujući u to, da su se dočepali vlasti ne želeći, i na ograničeno vreme; da odmah iza ugla leži raj u kome će svi ljudi biti slobodni i jednaki. Mi nismo takvi. Mi znamo da niko ne grabi vlast s namerom da je se odrekne. Moć nije sredstvo, moć je cilj. Ne uspostavlja se diktatura da bi se sačuvala revolucija nego se podiže revolucija da bi se uspostavila diktatura.

Cilj progona je progon.

Cilj mučenja je mučenje.

Cilj moći je moć.

Da li sad počinješ da me shvataš?

Naravno da gornji tekst nije napisao (ili izgovorio) patrijarh SNSPC, u određenim krugovima poznat i kao Aleksandar Vučić, već Džordž Orvel - koga danas obilato konzumiraju i kao gurua svoje antifilozofije obožavaju diktatori širom kugle zemaljske. Iz toga proizilazi sve što oni rade, pišu, govore svakoga dana i svakog trena u tom pogledu napreduju. Napredno, naravno.

Moć, kao novi poludeli Bog apsolutizma.

Može im se, samo bahato.

Jer, Moć je cilj a Strah je sredstvo.

Engleska reč "power" najčešće se prevodi kao moć, ali koristi se i za snagu, vlast i - silu. Ali ne ona sila, o kojoj smo učili na časovima fizike ("force"), već silna sila silnika i nasilnika. Hajde da, u tekstu s početka ovog blogposta, samo reč "moć" zamenimo rečima "vlast" ili "sila"...
Ispada sve isto.

Od vlasti i sile do kolektivnog silovanja pojedinca tek je mali korak, premali za tako ogroman pad unazad. Naročito onog silovanja, na koje čekaš u kafeu "Pod kestenom" dok igraš šah sa samim sobom, a na telekranu te Veliki Brat čita kao izdajnika koji je osuđen na smrt ali ne zna kada će presuda biti izvršena. Ovog trena ili možda nikad - svejedno. Već si bio mrtav onog časa kada te je osudio - javnim prozivanjem.

To danas najbolje zna svako ko se usudi da zucne nešto što nije "na liniji".

Pitajte glumicu Seku Sablić, dr radeta Panića, novinara Nedima Sejdinovića, potpisnike peticije Ujedinjeni protiv Kovida19 ili bilo kog drugog Vinstona Smita širom naše zemlje ponosne, koji se usudio da živi u ova nekrofilska vremena.

Da se ne vraćamo u prošlost dublje od par poslednjih dana, i ovo je previše.