Apsurd je nova normalnost

Ovde je već bilo reči o tome da je 20. novembar Dan apsurda, u tekstu pod naslovom Apsurdistan, tako da se nećemo ponavljati "u sitna crevca". Eto, pre godinu dana smo se pitali šta je veći apsurd: protivpožarni hidrant na obali mora ili Vučić na mestu predsednika Republike Srbije. Danas, pitamo se šta je još veći apsurd: Vučićevo samoreklamiranje od trenutka prijema rahmetli patrijarha Irineja u bolnicu pa do govora na sahrani, ili trodnevni dan žalosti za verskim poglavarom u državi koja na papiru slovi za sekularnu republiku?

Zar bi u Apsurdistanu bilo apsurdno da On, pored toga što je sve&svja - od predsednika kućnog saveta i partije, preko premijera, do predsednika države - konačno postane i patrijarh SNSPC?

Da ministar zdravlja bude i ostane neko koga zovu Doktor Smrt?

Apsurdno je da gospodar života bude neko ko je na vrh dospeo gaženjem po mrtvima.

Ili još apsurdnije: da to nikome ne bude čudno, ili nedajbože - apsurdno.

Nije apsurdno kada zbog korone preminu već dvojica koja su tvrdila da virus ne postoji, te da protiv tog istog nepostojećeg virusa pomažu molitve i tamjan? Nije, jer... "tradicija"?

Da li je apsurd i to, da Informer prvo objavi vest kako je patrijarh SPC umro, pa potom da nije - uz paljbu po onome ko je objavio takve gadosti... Čekbremalo, pa oni to o sebi ili - šta? Ne, naravno, oni nisu objavili to što su objavili, za razliku od ruskih medija koji su tu istu vest objavili i nisu je demantivali ili obrisali. Zaista, kakve bre veze ima sve to sa notornom činjenicom da je upravo Informer jedan od dobošara preko koga se plasiraju vesti sa ruskog portala Sputnjik? Nikakve, totika'em.

Bogami, Tetar Apsurda srbistanskog radi i dalje punom parom, zajebao je Beketa, Kamija, Joneska i Ženea zajedno.

Ili je apsurd to što je ovde glavna zanimacija da za nekim, dok je živ, pljuckamo "E, crko dabogda!", a kada otegne papke onda obavezno sledi "O pokojniku sve najlepše" od strane tih istih koji su ga prvo kleli? Da, o tom istom, sa početka prethodne rečenice.

Pa dobro bre, narode, kako o pokojniku sve najlepše (ne ovom poslednjem, već uopšteno govoreći) ako je za života bio skot a ne čovek? Valjda se svi slažemo oko toga da o čoveku govore njegova (ne)dela a ne telo, da delo (a ne odelo) čini čoveka. Pokojnik je pokojnik, dođe i ode, ali posledice (ne)dela koja za života počini ostaju mnogo duže. I samo po tome ga pamte. Šta sad, kao, treba da "reknemo samo po koju najs" za Miloševića ili ovog skota kad rikne - ako to doživimo?

Nismo baš toliko naivni.

Ovi, što smisliše da je danas Dan apsurda, predlažu da ga obeležavamo tako što ćemo se zabavljati, onlajn i oflajn, prkositi okoštalim društvenim normama ili ponašati se blesavo... Ali, šta ćeš blesavije od toga da u necrkvenoj (hm?) republici proglasiš trodnevnu državnu žalost za crkvenim državnikom (SPC je oduvek bila država u državi, mada nam to smeta samo kada je Vatikan u pitanju), a da za kršenje iste počinioca po džepu opališ kaznom do 150 hiljada rajshdinara.

Apsurd i licemerje su kada pričaš da "bog čuva" one koji se pričešćuju ili ljube ruku kadavera, ali kad se i ti razboliš onda ne opališ molitvu koju drugima autoritarno preporučuješ već trčiš u najbolju bolnicu da se lečiš o trošku svih građana ove zemlje iako za života nikada nisi uplatio niti jednu jedinu paru "komunističkog" doprinosa za zdravstveno osiguranje ili poreza na prihod. Za razliku od njih, građana - niščih, vjerujućih i nevernika podjednako - koji to uplaćuju pa onda moraju da SMSovima leče svoju decu.

U Apsurdistanu, apsurd je nova normalnost.

Normalni su u velikom problemu, jer i sama činjenica da ih ovde još uvek ima predstavlja apsurd.