Čemu služi danas Fejsbuk?

Zaista, čemu to - al' stvarno - služi "najveća i najpoznatija" društvena mreža, koja u svetu danas ima približno 2,5 milijarde korisnika. Srbija je po broju korisnika FB u top-20 u Evropi, i podjednako kao i svet pati od sveopšteg trenda smanjenja tog broja (sa 90% u 2018. na 88% u 2020). Šta je razlog tome? Pa, tačan odgovor na to pitanje najverovatnije leži upravo u pitanju sa početka teksta: čemu to uopšte služi, tj. za šta ga ljudi danas koriste.
A koriste ga na ubedljivo prvom mestu da bi lagali, širili dezinformacije i teorije zavera, reklamirali sve i svašta, sprovodili političke kampanje, špijunirali jedni druge, lažno se predstavljali, trolovali, spamovali, botovali, lajkovali, šerovali sve i svašta - ponekad čak i nešto, da prostite, normalno - kako kod sebe tako i kod drugih; neki ga koriste da se "nutkaju", neki za prostituciju, neki su "vrebači", špijuniraju i supružnike i švaler(k)e, neki skrinšotuju i štampaju tuđe objave pa potom autore cinkare naokolo (od direktora firme u kojoj rade pa sve do udbaša), neke jednostavno mrzi da izađu iz kuće i bez karantina i policijskog časa pa se onda dopisuju sa komšijama iz zgrade ili ukućanima - preko stola.
Nekada je fejs bio mesto gde si mogao da nađeš i kontaktiraš osobu koja je od tebe daleko u vremenu i prostoru. Danas važi ono "daleko od očiju, daleko od srca".

Danas padaju ozbiljne pretnje i najogavnije psovke ako nekoga ne prihvatiš za FB prijatelja ili ga ukloniš sa liste, iako se viđate ili srećete svakoga dana na ulici.

A tek ako kažeš po koju proširenu ili složeniju rečenicu argumentovane kritike na račun voljenog Vođe... to je kao da si sam sebi potpisao smrtnu presudu - i to ne samo virtuelnu. Te bljuvotine u najvećem broju slučajeva prođu nekažnjeno od strane FB administratora koji se prave nevešti iako im navedeš koja su sve "njihova" pravila ponašanja prekršena. E, ali zato popiješ instant višednevni ban ako okačiš npr. YouTube klip neke numere sa prvog albuma Bauhaus "In The Flat Field", samo zato što je autor tog klipa za thumbnail postavio omot tog istog albuma. Razlog - širiš pornografiju, sa kojom taj omot inače nema ama baš nikakve veze. Ako kreneš da ispravljaš krive Drine i raspravljaš se sa fejs-adminima, dobiješ produžetak zabrane na još 24 časa. Pa ti vidi.

Fejsbuk danas - ne da to nisu radili i pre, već nije bilo sumnji i dokaza - špijunira svoje korisnike, prodaje njihove podatke agencijama za reklamiranje i vođenje političkih kampanja. I ne samo da špijunira pojedinačnog korisnika, već snima i sve ostale sa kojima je u vezi pa čak i one koji se samo spominju u njegovoj komunikaciji na ovoj društvenoj mreži iako oni uopšte nemaju na njoj otvoren profil. Afera sa Kembridž Analitikom je samo najpoznatija u moru sitnih i krupnih pizdarija koje nam svakodnevno priređuju Šećerberg & Co.

Mnogi će reći - pa šta ćeš onda tamo, obriši nalog i gotovo.

Mnogi će odgovoriti - pa kako, ne mogu, pa svi su tamo zašto da se izdvajam, kako da posle komuniciram i čujem šta ima novo. A to "novo" je skoro isto kao da verujete u laž da je stvarni svet oko vas samo onaj prikazan na portalima Informera, Alo, Kurira, Blica, RTS, Telegrafa, Sputnjika, Novosti, na kanalima nacifrekventnih televizija i ostalih glasila vladajuće kaste. Sve ovo važi kako za Srbiju tako i za Svet - i obrnuto.

Ovaj svet se izokren'o, rekao bi Tozovac.
Ovaj svet se posuvratio, rekao bi neki daleko pažljiviji posmatrač.

Jedan od saučesnika tog "posuvraćivanja" jeste upravo Fejsbuk, zbog toga što je takav kakav je. I što su mu korisnici takvi kakvi su. Svo to ludilo koje se danas prosipa naokolo sa fejsa buja iz hiperplodnog tla koje čine kradikali, antivakseri, antimaskeri, ravnozemljaši, koronaši, hemtrejlovci, haarpije, petgejevi, lemurijanci, trećeokaši, srboslavci, patridioti, udbaši, cijaši, kagebeovci, politikanti i bezbroj drugih sorti ludaka i džeparoša tuđih života.

Onih, koji su u školu išli samo da bi mogli da pobenu sa časa.

Koji danas sumanuto drmaju po kavezu zvanom Srbija.
Nije Fejsbuk kriv za to njihovo stanje, da se ne lažemo.

Ali jeste kriv jer im je omogućio, baš kao i moderni politički sistemi u većini zemalja sveta, da takvi kakvi su dobiju svojih 5 minuta slave, koji traju predugo da bi to bilo bezopasno po širu okolinu. Jer bitan je broj korisnika, puta broj reklama po svakom od njih, puta pare od svake od njih. Privatna je to platforma, vlasnika od ranije poznatog Organima širom kugle Zemaljske kao veoma kooperativnog kada se to od njega zatraži. Njegova firma, njegova volja šta će sa njom - a i sa svima nama u paketu. Kome se ne sviđa neka ide, kako je to nekada govorio Zaratustra Lilič iz Brzu Palanku, možda na neke druge platforme, ali neka se ne zanosi - sve su to isto privatne firme kao i fejs, koje se godinama unazad samo ukrupnjavaju, ujedinjuju, kupuju jedne druge, od suparnika postaju suvlasnici i saučesnici u zamajavanju niščih.

I zatvorite vrata za sobom, kada izađete.

Pa da, naravno.

Orvel je predviđao totalitarnu budućnost u kojoj Veliki Brat sve špijunira preko telekrana i nas samih. Haksli je predviđao nešto drugačiju budućnost, onu u kojoj se po beskonačnim žurkama drogiramo somom i seksom, u kojoj samoispiramo mozgove beskonačnim buljenjem u potpuno besmislene televizijske programe na kojima se, zapravo, ne prikazuje ništa. Čista reklamokratija i vidio(t)kratija kao društveno uređenje.

I zato, slobodno možemo reći da Fejsbuk danas služi samo kao veoma bitno sredstvo repanacije društveno umrežene kolektivne besvesti i odvraćanja pažnje od realnosti, stvarnog sveta oko nas, njegovih problema i rešenja, ružnih i lepih stvari, sitnica i krupnica koje život znače. Od nas samih.
Stvarno, pa kad je tako što onda ne dignem ruke od Fejsbuka, ugasim nalog, manem se ćorava posla i Šećerbergove distrakcije?
Zato što je Fejsbuk, sa svim ovim ludilom koje u poslednjih nekoliko godina sve više buja, idealno mesto i inspiracija za pisanje bloga toka svesti na temu besvesti. Besplatan izvor neograničene količine informacija i živih primera koje samo može priželjkivati svaki ozbiljan društveno-politički analitičar, istraživački novinar, sociolog, psiholog ili psihijatar.

Ili hroničar palanačkog uma.