Praznovogovor

Poslanik Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović izjavio je da se protivi da članove Visokog saveta sudstva biraju samo sudije, jer "pravosuđe ne može biti nezavisno od naroda, a veza sa narodom je preko Skupštine". Đukanović je, na sednici Skupštine na kojoj se biraju članovi Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, rekao da bi, ako sudije same sebe biraju to bila "sudokratija, država u državi" i odvojenost od te grane vlasti i da bi strane ambasade mogle da utiču na to.
- N1, 23.12.2020.

Višeslojna plitkoća kojom imanentno evaporira pokvarenost ove spodobe, koja se pritom predstavlja kao adv Đukanović (valjda skraćeno od "advokat", mada sa tim molerima nikada ne možeš biti siguran), baš kao i podržavajućeg kolege mu adv File (koji je od Miloševićevog branitelja konačno stigao do kraja svoje karije postavši deputat Dačićevih nacionalsocijalista), pokazuju šta to pravna "struka" (baš kao i ona zdravstvena u Kriznom štabu) misli o građanima ove zemlje i pripadajućoj im državi.
Stvarno mislite da oni pričaju o lažnoj nezavisnosti sudova i njihovoj odnarođenosti?

Svaki diktator i priateća mu svita supozitorija, kada se pozivaju na narod, zapravo taj isti narod javno pozivaju na linč onoga koga u svom pozivanju prozivaju. U tom pozivanju na linč, obavezno je koristiti tehniku što bombastijih i što glupljih fraza koje ne znače ama baš ništa (ili čak suprotno od onog što se inače misli da znače, što je podjednako čest slučaj - naročito kada ih fašisti svih boja uzmu u usta), ali besomučnim ponavljanjem ulaze u uho pučanstva, zariju se poput propagandne trihinele u mozak i blokiraju normalno funkcionisanje organizma. Ili društva, svejedno.

Propagandnu tehniku trovanja rečima imamo fantastično precizno opisanu u starom dobrom "Priručniku za totalitarizam - For dummies". Naravno da mislim na Orvelovu "1984":

Sajm je bio filolog, specijalista za Novogovor. Radio je u Istraživačkom odeljenju Ministarstva istine. Bio je član ogromne ekipe koja je radila na sastavljanju jedanaestog rečnika Novogovora. Niska rasta, niži od Vinstona, imao je crnu kosu i krupne izbuljene oči, istovremeno tužne i podsmešljive, koje kao da su ispitivale sagovornikovo lice. Sajm je, na neki intelektualni način, bio otrovno ispravan. Umeo je da govori sa ogavnim sladostrasnim zadovoljstvom o napadima helikoptera na neprijateljska sela, o suđenjima i priznanjima zlomislitelja, o izvršavanju smrtnih kazni u podrumima Ministarstva ljubavi. Razgovarati s njim uglavnom je značilo odvraćati ga od tih tema i navoditi, ukoliko je moguće, na stručni razgovor o Novogovoru, za šta je bio stručnjak i o čemu je govorio zanimljivo. Vinston okrete glavu malo u stranu da izbegne krupne crne oči koje su ga ispitivale.

"Kako napreduje rečnik?" upita Vinston podižući glas da nadjača buku.

"Sporo", reče Sajm. "Ja radim na pridevima. Neopisivo privlačan posao."

Čim se pomenuo Novogovor, lice mu je zasijalo. On gurnu svoju šerpicu u stranu, podiže jednom tankom rukom komad hleba a drugom kocku sira i naže se preko stola da ne bi morao vikati.

"Jedanaesto izdanje je definitivno", reče on. "Sada dajemo jeziku konačni oblik - oblik koji će imati kad više ne bude govorio drugačije. Kad budemo gotovi, ljudi kao što si ti moraće da ga uče ispočetka. Verovatno misliš da nam je najveći posao pronalaziti nove reči. Ali ni govora o tome! Mi uništavamo reči - na desetine, na stotine svakog dana. Svodimo jezik na sam kostur. U jedanaestom izdanju nema nijedne reči koja će zastareti pre 2050 godine."

On halapljivo zagrize svoj komad hleba, proguta nekoliko zalogaja, zatim nastavi, sa strašću cepidlake. Mršavo i tamno lice mu beše oživelo, a oči izgubile svoju podsmešljivost i dobile skoro sanjalački izgled.

"Divna stvar, to uništavanje reči. Razume se, najviše se izbacuju glagoli i pridevi, ali ima na stotine imenica kojih se isto tako možemo osloboditi. I to ne samo sinonima, nego i antonima. Najzad, s kojim pravom da postoji reč koja nije ništa drugo do suprotnost nekoj drugoj? Svaka reč u sebi sadrži i svoju suprotnost. Uzmi na primer reč 'dobar'. Ako takva reč postoji, čemu onda reč 'loš'? 'Nedobar' bi vredela isto toliko - čak i više, jer predstavlja potpunu suprotnost, za razliku od reči 'loš'. Ili, ako hoćeš jaču verziju reči 'dobar', čemu ceo taj niz nepotrebnih i nepreciznih reči kao što su 'odličan' ili 'izvrstan' i sve ostale? To se sve može iskazati rečju 'višedobar'; ili 'dvaputvišedobar', ako hoćeš nešto još jače. Razume se, te reči su već u upotrebi, ali u konačnoj verziji Novogovora neće se upotrebiti nijedna od onih drugih. Na kraju će celu pojmovnu oblast dobra i zla obuhvatiti samo šest reči - u stvari samo jedna. Zar ne vidiš koliko lepote ima u tome? Razume se, prvobitnu ideju je dao Veliki Brat", dodade on posle jednog trenutka.

Na pomen Velikog Brata, Vinstonu prelete preko lica izraz čile revnosti. Sajm i pored toga otkri nedostatak oduševljenja kod svog sagovornika.

"Ti još uvek ne shvataš dovoljno pravu vrednost Novogovora", reče on gotovo tužno. "Čak i kad pišeš novogovorski, ti misliš na Starogovoru. Ja sam čitao neke od onih članaka koje povremeno objavljuješ u Tajmsu. Nisu loši; samo, vidi se da su to u stvari prevodi. U dubini duše ti se i dalje držiš Starogovora i sve one njegove nepreciznosti, svih onih beskorisnih nijansi u značenju. Ti ne shvataš kakva lepota leži u uništavanju reči. Znaš li da je Novogovor jedini jezik na svetu čiji se rečnik svake godine smanjuje?"

Vinston to, razume se, nije znao. On se osmehnu, nadajući se da mu osmeh deluje kao saglasnost; nije se usuđivao da progovori.

"Zar ne shvataš da je cilj Novogovora upravo u tome da smanji opseg mišljenja? Na kraju ćemo uspeti to da zlomisao postane doslovno nemoguća, jer neće biti reči kojima bi se mogla izraziti. Svaki pojam koji i dalje bude potreban moći će da se izrazi samo jednom rečju čije će značenje biti oštro omeđeno a sva ostala značenja izbrisana i zaboravljena. Već sad, u jedanaestom izdanju, nismo daleko od toga. No taj će proces trajati još dugo posle naše smrti. Svake godine sve manje reči, sve manji obim svesti. Razume se, ni sam nemam razloga - ni opravdanja - za zlomisao. Sve je to samo pitanje samodiscipline, kontrole nad stvarnošću. Ali na kraju neće biti potrebe ni za tim. Kad jezik bude usavršen, Revolucija će biti gotova. Novogovor je Engsoc, a Engsoc je Novogovor," dodade on sa nekim mističnim zadovoljstvom. "Je li ti ikad palo na pamet da do 2050. godine, ako ne i pre, neće više postojati niko ko bi mogao razumeti ovakav razgovor kakav mi vodimo?"

"Sem..." sumnjičavo poče Vinston, pa zastade. Bilo mu je na vrh jezika da kaže "Sem prolova", ali se zaustavio; nije bio sasvim siguran da li bi takva primedba bila ideološki potpuno na mestu. Međutim, Sajm beše pogodio šta je on hteo reći.

"Prolovi nisu ljudi", bezbrižno reče on. "Do 2050. godine - a verovatno i ranije - Starogovor će se potpuno izgubiti. Cela književnost prošlosti biće uništena. Čoser, Šekspir, Milton, Bajron - svi će oni postojati samo u novogovorskoj verziji; ne samo izmenjeni, nego okrenuti u svoju suprotnost. Čak će se i njiževnost Partije izmeniti. Čak i parole. Kako da se održi parola kao što je 'Sloboda je ropstvo' kad neće postojati čak ni pojam slobode? Cela klima mišljenja će biti drugačija. Mišljenja, u današnjem smislu te reči, u stvari neće ni biti. Biti ideološki ispravan znači ne misliti - nemati potrebe da se misli. Biti ideološki ispravan znači biti nesvestan."

Jednog dana, pomisli Vinston s iznenadnim dubokim ubeđenjem, jednog dana Sajm će biti isparen. Previše je inteligentan. Vidi suviše jasno i govori suviše otvoreno. Partija takve ne voli. Jednog dana će nestati. To mu se vidi na licu.

"U Novogovoru postoji jedna reč", reče Sajm. "Ne znam da li je znaš: patkogovoriti, gakati kao patka. To je jedna od onih interesantnih reči koje imaju dva suprotna značenja. Primenjena na protivnika, ona predstavlja uvredu; primenjena na istomišljenika, pohvalu."

"Sajm će, bez daljnjeg, biti isparen", ponovo pomisli Vinston. Ta ga misao malo rastuži, iako je znao da ga Sajm nipodaštava i pomalo prezire, i da je savršeno sposoban da ga potkaže kao zlomislitelja ako nađe i najmanji razlog. Kod Sajma - neka nijansa, nešto neuhvatljivo, nije bilo u redu. Nešto mu je nedostajalo: diskretnost, povučenost, izvesna spasonosna doza gluposti. Za njega se ne bi moglo reći da je ideološki neispravan. Verovao je u principe Engsoca, obožavao Velikog Brata, uživao u pobedama, mrzeo jeretike, i to ne samo iskreno, nego i s nekim nesustalim žarom, izuzetno dobrom obaveštenošću kojoj obični članovi Partije nisu bili ni blizu. A ipak je nad njim uvek bila neka senka zlog glasa. On je govorio stvari koje je bolje prećutati.

Džordž Orvel "1984"

prvi deo, poglavlje V, str.24

Tako se osoba, koja je letos lično Vučiću preko tvitera (...) poslala ljubavno pismo u kome se javno odriče daljeg političkog angažmana u SNS jer su na površinu isplivali poltroni i preletači, a i dosta mu je više politike jer je sve svoje protivnike pobedio - ponovo obrela pred skupštinskim valovom.

Stanoviti adv Đukanović izmislio je - za ovu priliku - reč "sudokratija", jer tako nešto ne postoji ni u srpskom niti u jezicima okolnih balkanskih plemena. Nema je, ali mogla je biti izmišljena kao takva samo u nacističkoj Nemačkoj (poput neke od beskonačnih kovanica), staljinističkom Sovjetskom savezu (poput nekog od beskonačnih akronima) ili u - Orvelovoj engsocijalističkoj Okeaniji Velikog Brata.
Mogao je isto tako, 'ladne duše, da izmisli i reč bizonogovoriti, mukati kao bizon. Naravno, i ta reč bi imala dva suprotna značenja. Primenjena na protivnika, ona bi predstavljala uvredu; primenjena na istomišljenika, pohvalu. Znajući o kome se radi, nećemo dugo i na to čekati.

Pozivanjem na tobožnju odvojenost te grane (sudstva) od vlasti, on šalje jasnu poruku da oni nemaju ni trunke namere da na bilo koji način sa bilo kim dele vlast. Naročito ne sa narodom, koji toliko vole... posebno kad lažu dok ga pljačkaju. Adv Đukanović aktivno radi na izradi rečnika kradikalskog Novogovora, koji ne nudi ništa osim praznine osmišljene upravo za ispiranje mozgova patridiotski opljačkane raje. I ni za šta više, ili drugo. Ne bude li im se uskoro stalo na put, svi ćemo neizbežno preći na taj njihov Praznovogovor mnogo brže dalje jače pre Sajmove 2050. godine.

I sve to samo zato što umesto izmišljene "sudokratije" nije smeo da izgovori pojam koji itekako postoji u našem jeziku, koji svi dobro znamo i za koji (takođe svi) dobro znamo da ga se Vučići Uveoci najviše plaše, a naročito oni sa diplomama Pravnog fakulteta.

Kaže se: Vladavina prava, adv Đukanoviću.
Ali ti to ne možeš da izgovoriš, otpao bi ti jezik.

Za početak.

p.s.

Istine radi, Đukanović uopšte nije originalan - kao i svaki plagijator, reč je maznuo od dojučerašnjeg idola svoga Gazde: Donald Tramp je reč "sudokratija" upotrebio još 2017. godine, a u martu ove godine i Petar Kunić iz Republike Srpske. Ima neka tajna veza...

A Sajma su, baš kako je to Vinston i naslutio, vaporizovali upravo Njegovi. Isparili ga, starogovoreći. Isto tako će neizostavno proći i Sajm Đukanović, koliko god se ritao. Previše se pravi pametan za ekipu kojoj pripada.