Sch

Na slici, naravno, nije kuća sa svetlećom reklamom njenog "vlasnika" - otimača od onih stvarnih, bez apostrofa. Ali to, naravno, ne znači da tzv. Dom Narodne skupštine Republike Srbije nije kuća Vojislava Šešelja. Jeste, jer se tu on oseća (figurativno ali i bukvalno, baš kao i većina njegovog nakota sa i bez "k" ispred radikalne pripadnosti) više nego igde drugde kao svoj na svome, bezbedan u sigurnoj kući, u svom elementu, na tronu povrh gomile otpada koju je ta trbušina iznedrila pa zatrpala celu Srbiju.

Neonski font "Miroslavljevo" (koji Šešelj svojata kao da ga je lično on izmislio za naziv bande koju vodi i za naslove ukoričenih bulažnjenja koja besomučno štampa u Zemunu) iznad ulaza u Skupštinu, sa gardom kraj crvenog tepiha, samo bi bio konačni ekser u mrtvačkom sanduku parlamentarizma u Srbiji. Glogov kolac za Srbiju je poneo još onomad, kada je krenuo ka Kući cveća, promašio put i "zalutao" u Hrvatsku i Bosnu, pa se potom preko Haga vratio nazad na polaznu tačku. U Zemun, tj. u Hrtkovce.

Spodoba, koja po domaćim i međunarodnim zakonima i običajima nikako ne bi mogla - ni smela - da bude zvanični predstavnik bilo koga i bilo čega, tj. narodni poslanik, sedi u Skupštini i zadovoljno vari sve ono što je za prethodnih trideset godina izbalegao po Srbiji.

Sedi, i sija od sreće kada nezaobilazni Vesić na Glavnom o(d)boru SNS ničim izazvan bulazni o tome šta i ko je stranka čiju člansku kartu trenutno konzumira, pa kaže:

"Srpska napredna stranka nije obična politička stranka. Mi smo veliki narodni pokret promena i reformi kakav je Srbija imala samo jednom ranije u svojoj novijoj političkoj istoriji, i to kroz Narodnu radikalnu stranku u drugoj polovini 19. veka." 

Podsetimo se istorijata te em narodne em radikalne "stranke", u koju se kunu Šešelj i Vesić - šta to beše:

Narodna radikalna stranka je prva politička stranka u Srbiji, osnovana 8. januara 1881. godine. Na početku svog delovanja borila se za socijalističko društvo, jednodomnu skupštinu, skupštinsku kontrolu nad budžetom, ali je vremenom napuštala svoje stavove i postajala sve bliža režimu. Autori njenog političkog programa bili su Svetozar Marković, Adam Bogosavljević i Milija Milovanović. Narodna radikalna stranka se na samom početku distancirala od Markovićevog agrarnog socijalizma, jer kolektivno vlasništvo (kakvo su zamišljali ruski socijalisti) verovatno ne bi privuklo srpske seljake. Jedan od prvih ideologa i organizatora radikala bio je novinar Pera Todorović, koji je program stranke saobrazio prema programu francuskih radikala.
Bila je to prva politička stranka u Srbiji koja je mobilizovala seljačke mase i lokalnu inteligenciji u unutrašnjosti Srbije, privukavši ih obećanjima o lokalnoj samoupravi, suzbijanju birokratske samovolje, slobodi zbora i dogovora, smanjenju poreza i drugih državnih nameta. U svom ustavnom nacrtu iz 1883. radikali su se zalagali za ograničenje uloge monarha čime bi on imao samo simboličnu ulogu bez ikakvog uticaja na sastav i rad vlade. Sva vlast bi bila skoncentrisana u Narodnoj skupštini, a vojska bi bila narodna uz malo stajaćeg kadra, koja bi se mogla mobilisati samo odlukom Narodne skupštine.
Nakon Timočke bune (1883), nekoliko prvaka Narodne radikalne stranke, zajedno sa odsutnim Pašićem (koji je pobegao u Bugarsku) osuđeni su na smrt. Posle izvesnog vremena kralj Milan Obrenović amnestira neke od osuđenih radikala, koji nakon velikih unutrašnjih sporova postižu dogovor sa kraljem i dolaze na vlast 1887. Nakon amnestije, Nikola Pašić i radikali su napustili i poslednje Markovićeve ideje i usvojili buržoasku politiku i nacionalizam kao svoje glavne ideologije.

Radikalska represija nad političkom manjinom svoj vrhunac je doživela u periodu od 1887. do 1896. godine, kada su u obračunima koji su imali političku pozadinu stradale 384 pristalice Srpske napredne stranke. U tom periodu naprednjaci su ostali skoro izvan zakona, bez ikakve zaštite od napada svojih protivnika. Posebnu pažnju privlače događaji iz juna 1887, kada se odigrao najveći pogrom naprednjaka, i napad na zbor Srpske napredne stranke 14. maja 1889. u Beogradu. "Veličanstvenim narodnim odisajem" nazvala je radikalska štampa događaje posle pada vlade Milutina Garašanina. Ipak taj "odisaj" se vrlo brzo izmetnuo u hajku na naprednjake. Do pravih krvavih obračuna nije došlo u Beogradu nego u unutrašnjosti. Linč naprednjaka nije obuhvatio celu zemlju: masovni napadi izvršeni su u požarevačkom, ćuprijskom, aleksinačkom i zaječarskom okrugu - zapravo, okruzima gde su radikali imali neprikosnovenu većinu. U tim oblastima nasilje se širilo kao zaraza. U ostalim delovima zemlje dolazilo je samo do pojedinačnih napada. [1]
Posle neuspelog Ivanjdanskog atentata na bivšeg kralja Milana (1894), za koji su bez dokaza optuženi radikali, stranački prvaci na čelu sa Pašićem našli su se na optuženičkoj klubi. Pod pretnjom da bude osuđen na smrt, Pašić je na sudu optužio sopstvenu stranku za buntovnički rad i izjavio da je zbog toga treba raspustiti, što mu je donelo pomilovanje, ali zbog čega je izgubio i autoritet među članovima stranke.
Nakon Majskog prevrata (1903) Narodna skupština Srbije vraća na snagu Ustav iz 1888. godine, sa izmenama: ukida se Senat i uvodi jednodomno narodno predstavništvo. Posle neuspelog pomirenja sa starijim radikalima Nikole Pašića, mlađi radikali su 1905. obrazovali svoju stranku pod imenom Samostalna radikalna stranka čiji su predsednici bili Ljubomir Stojanović i Ljubomir Davidović, a iz koje će posle Prvog svetskog rata nastati Demokratska stranka.
Počev od svrgavanja sa vlasti "germanofilske" dinastije Obrenovića i dovođenja "rusofilskih" Karađorđevića, Pašićeve radikale je u sve većoj meri "bio" glas da su na platnom spisku obaveštajne službe carske Rusije (zajedno sa Apisovom "Crnom rukom"). [2]
Istorija korupcije srpske građanske politike neizbežno je povezana sa radikalima. Pašić je tolerisao, pa i hrabrio korupciju svojih saradnika, među kojima su se naročito istakli Lazar Marković, Velizar Janković, Milan Stojadinović i drugi, ali centralna figura radikalske korupcije je bio Pašićev sin Radomir koji je oko sebe okupio čitavo društvo mlađih radikalskih korumpiranih političara. Nije bilo gotovo nijednog od istaknutih radikalskih ministara ili lokalnih veličina koji nisu bili upleteni u razne afere oko nabavki, licitacija, davanja koncesija itd. Svi su oni počeli svoje političke karijere mahom kao siromašni ili bez imovine, a završavali ih kao milioneri sa imovinskim interesima u bankama i industrijskim preduzećima. [3]
Po stranačkom sporazumu prvi predsednik vlade Kraljevine SHS je trebalo da bude Nikola Pašić, ali je regent Aleksandar mandat dao Protiću da bi oslabio Pašićev položaj. Zbog Protićevog nacrta ustava, u kome je predviđeno obrazovanje samoupravnih oblasti, uglavnom u istorijskim granicama, došlo je do sukoba Pašića i Protića. Pašić je odneo pobedu, a Protić je napustio stranku. Radikali su zajedno sa Demokratskom strankom i strankama Slovenaca, muslimana i nacionalnih manjina izglasali centralistički Vidovdanski ustav.
Nakon uvođenja Šestojanuarske diktature kralja Aleksandra (1929), NRS bila je zabranjena.
Tokom Drugog svetskog rata radikali su bili podeljeni u više frakcija: uz pokret Draže Mihailovića, uz vladu Milana Nedića, kao i uz vladu u emigraciji. Nakon Drugog svetskog rata došlo je do likvidacije svih stranaka, osim Komunističke partije Jugoslavije i nakratko Demokratske stranke Milana Grola, pa time i do ukidanja Radikalne stranke.

izvori:

- Vikipedija: Narodna radikalna stranka 

[1] Mirko Popović: "Narodni odisaj" i dolazak Narodne radikalne stranke na vlast (BOŠ, 2007)
[2] Istorija građanskih stranaka u Jugoslaviji - Tom I (Institut za savremenu istoriju, 2008, str. 12-15, 95-153)
[3] Istorija građanskih stranaka u Jugoslaviji - Tom I (Institut za savremenu istoriju, 2008, str. 151-152)

Čudo jedno šta sve zna taj Vesić, tj. onaj ko mu je podmetnuo najkraću slamku pa mu popustio lanac. Kada pročitate ovako na brzinu sklepan istorijat (k)radikala, teško je oteti se utisku da je Narodna radikalna stranka u Srbiji na vlasti neprekidno od svog osnivanja pa do danas. I da narod to voli.

Ma samo nek' je narodno, sve se onda daleko lakše proguta i svari.

Još malo o radikalnom boljševizmu pre boljševika, uzdasima i odisajima narodnim, kaldrmašima i batinašima, kao i o studentu-grebatoru koji je izučavajući politehniku spremao teren za potonji iskonski strah radikalnih magaraca da im gvozdeni konji ne poplaše krave - koji traje do dana današnjeg:

- O gvozdenim magarcima (22.03.2013)

- Narodni izdisaji (08.10.2015)

- Reanimacija: 1-2-3 (10.10.2015)

- Kaldrmaši (30.11.2017)

- Novi odisaji, u najavi? (16.08.2018)

Dakle, radikali su uništili naprednjake i liberale, a osnovali demokrate; vek kasnije, demokrate su im vratile partiju, vlast i većinu članstva (uključujući Vesića) ne bi li postali napredni. Kradikali. Eto kako silno prethodno pisanije može stati u jednu rečenicu.

U stvari, nisu se oni odrekli ni svoje (nacional)socijalističke note - pored Vučića, o tome povremeno lanu i koalicioni "partneri" poput Dačića i Krkobabića. Ovaj potonji od nedavno ima jednu epohalnu ideju.

Evo šta zna faraon Milan I:

"Ministar zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić sastao se sa predsednikom Saveza udruženja učesnika ORA (omladinske radne akcije) Srbije Momčilom Talijanom kako bi razmotrili modele eventualnog angažovanja akcijaša u obnovi objekata u Srbiji koji su devastirani dugogodišnjom nebrigom. Sastanak je organizovao bivši državni sekretar MUP-a Srbije Dragan Marković Markoni koji je naglasio da državna politika određuje da li država ide putem neoliberalizma ili putem socijalne države. 'S obzirom da se zalažem za socijalnu državu onda ima mesta i prostora za obnavljanje radnih akcija i samoorganizovanja građana oko obavljanja društvenog korisnog rada te iz tog razloga sam organizovao sastanak ministra za regionalni razvoj i predsednika SORAS' objasnio je Marković. 'Želimo da se uključimo u izgradnju seoskih puteva, obnovu domova kulture i ujedno na taj način negujemo tradiciju omladinskih radnih akcija', ukazao je Talijan. Na sastanku je Krkobabić obećao Talijanu da će sa timom za preporod sela razgovarati oko mogućnosti angažovanja akcijaša i da će o tome obavestiti Talijana na novom sastanku za desetak dana."

- Krkobabić: Moguće uvođenje radnih akcija kako bi se obnovila sela (Danas, 19.09.2019)

Odlična ideja! Evo, u Srbiji već postoji političar-akcijaš-udarnik idealniji od idealnih Vulina&Vesića zajedno. Lik koji je uspešno odradio sve metamorfoze kroz koje je Srbiju provukao njen radikalizam - od omladinca-akcijaša, preko doktoranda iz čije je disertacije volšebno nestala svaka stranica na kojoj autor hvali JBT-a (pocepana, iz ama baš svakog štampanog primerka), preko četnika, pa sve do "mwzitelja Amewke, te največe fašsčke zemlje na svijetu" i fanatičnog "TwumpoljuБca" (tj. predsednika te iste NFZNS).

Da, baš taj - ćosavi Pašić, Hitler bez brčića. Pardon - čosav i bez bwčiča. Oličenje svega što Vučić bezuspešno pokušava da sakrije, kako od sebe tako i od svih. Uzurpator povećeg dela zapremine enterijera u Kući Voj... pardon, u Domu Narodne skupštine Republike Srbije.

Vojislav Schešelj.

Čista šizofrenija.

p.s.
Dom Narodne skupštine Republike Srbije = DNSRS = Dom Napredne radikalne stranke Srbije.
Jasno.

dr Usta Sauronova

"Srpski Dorijan Grej: tipičan autsajder, amimičan momak dečjeg lica, bez svojstava i političke dinamike, čak i sa prividnim deficitom poželjne agresivnosti, sa znanjem i izrazom lica smušenog knjigovođe pripravnika, bez nagoveštaja operativnih sklonosti, zamrznuto lice koje ne ume da napravi grimasu radosti ili očaja, neko ko je prilježno vrhunio svoju doktorsku tezu nastalu bezobzirnom prepisivačkom kompilacijom, čovek koji će svoju dremljivu intonaciju uspostaviti kao antipod vrištećih ekspresija neospornog gazde. I sve to sa vrha jednog državnog organa."
Ovako je Ljubodrag Stojadinović opisao aktuelnog vrhovnika "ministarstva plave sile", u svom tekstu za Peščanik pod naslovom "Neša i tata".

A ovako je sin Nebojša dr Stefanović opisao samog sebe, u izjavi glede upada demonstranata u RTS:

19. mart 2019.

Ne znam da li mu je ovo još jedna od budućih teza za još po koji doktorat, ali da je prepisano - jeste:

15. avgust 2018.

Ali, zar bi moglo drugačije?

Sin Nebojša najavljuje, kao kontrapunkt prošlogodišnjoj najavi još jednog kradikalskog Narodnog odisaja, malo za promenu i jedan kontraodisaj fašističko-tajkunske bande opozicionih lidera - istim rečima, do u zarez. Zar je kradikalska propagandna mašinerija toliko pukla, pa je počela čak i samu sebe da plagira?

Izgleda da jeste.

FBI priručnik za hvatanje kriminalaca u laži preporučuje da se tokom ispitivanja osumnjičenom nasumično postavi isto pitanje nekoliko puta, iznenada i van konteksta, zato što će on - ukoliko laže - stvari izmišljati na licu mesta, a ukoliko se ispitivanje obavlja stručno, garant će negde nešto pobrkati i uskočiti sam sebi u usta. Čak je i profesionalne lažove moguće na takav način uhvatiti u laži.

Zamislite sad ispitivanje, koje zapravo uopšte ne postoji, a sumnjivo lice pritom ima potrebu da beskonačno priča i priča i priča... punih šest meseci. Taj i takav, opisan na početku teksta, zaboraviće šta je odvalio pre šest minuta a kamoli pre šest meseci (nebitno da li to rekao lično on ili neko drugi, ta pamet ionako ide van samo iz jednih usta tj. iz usta Jedinog). I uskočiće sam sebi u usta, tj. u usta Jedinog iz kojih je ispao tog jutra.

Nebojšu iz Beograda zovu još i "Usta Sauronova".

Danas je 25. mart 2019. godine.
25. marta 3019. godine Trećeg doba, Sauron Mordorski je konačno proteran sa Srednje Zemlje. Deder da vidimo, koliko će još dana proći dok Sauron Srbistanski bude oduvan odavde.

Ne još mnogo, nadam se.

Dozvolite da se obratimo

Milan Jovanović, kome su bacili molotovljev koktel na kuću i pucali na ulazna vrata, kaže: "Neću prestati da pišem o lopovima i o mafiji, pa neka me ubiju." On se ranije zbog pretnji dva puta obraćao Aleksandru Vučiću.

Nekako baš i ne mogu da zamislim primlaćenog Borka Stefanovića koji se dva puta obraća Aleksandru Vučiću: prvi put zbog pretnji "legitimnih predstavnika kosovskih Srba" da će Vučićeve oponente obilaziti širom Srbije po kućama i vilama, da im objasne "zašto to rade srpskom narodu"; drugi put zbog kruševačke štangle. I to ne zato što "niko normalan ne može da vidi bilo kakvu vezu predsednika AV sa tim događajima, osim bolesnika iz opozicije", već zato što taj lik - čije ime izaziva hroničnu vomitoznu reakciju, zbog količine u kojoj ga ima svuda pa još zabiberene onim što iz njega izlazi - nije neko kome bi se trebalo obratiti za bilo šta, a naročito ne zbog pretnji, nanošenja povreda, oštećivanja lične imovine ili nanošenja duševne boli.

Jednostavno, predsednik države se time ne bavi, to mu nije u opisu posla. Niti bi smelo da bude.

Možete da zamislite Ćuruviju i Stambolića koji se žale Miloševiću (prvi na Vučića a drugi na Miru), ili Đinđića koji se žali Koštunici na Zmiju? Ne? Ni ja.
Obraćanjem "predsedniku" radi zaštite u stvari pristajete da igrate njegovu igru, koju servira otkad je preuzeo sve konce vlasti u svoje ruke & lepljive prste. ON da se pita, što onomad LDP reče u jednom od svojih predizbornih slogana.
Da, on zaista treba da bude pitan ali za nešto drugo. Nešto, za šta se u normalnoj državi očekuje da se neće desiti, a ako se desi onda onaj ko to radi treba da snosi zakonske posledice, i to što je funkcija viša (značajnija i uticajnija) to je sankcija ozbiljnija. A to, nešto drugo, je stvaranje atmosfere linča i netrpeljivosti prema svakome ko pojedinačno ili grupno izražava neslaganje sa ponašanjem i politikom koju kreira upravo AV i sprovodi je preko svoje partije.

I kako sad: izrazite svoje neslaganje sa politikom SNS u lokalu, u više tekstova ili javnih nastupa, onda vam neke "kapuljače" zapale kuću i kola, izrešetaju ulaz, i vi onda - šta? Zovete u pomoć predsednika te iste SNS? Pardon - obratite mu se?

Ako ne znate da li su to kradikalske kapuljače, ili za to nemate dokaza, zašto ste se onda obraćali SNS-u? Ako znate da jesu, ili imate dokaza, tek onda je obraćanje van pameti... Obratili ste se predsedniku države a ne SNS? Onda ste ili debelo neinformisani o tome ko je ko u Srbiji 2018. ili ste mnogo naivni.
Dođu vam reketaši u dućan i kažu da treba da im platite zaštitu, a ako pitate "od koga" oni odgovore "od nas". Ukoliko ne platite ili im se usprotivite, oni polupaju radnju za opomenu i popale je sledeći put. I, šta onda vi uradite - idete kod Kuma da se žalite? Ipak platite reket? Ili se trajno odselite iz tog kraja?

Pa toga nema čak ni u američkim filmovima, ni igranim niti crtanim.

Jer tamo znate da ih je upravo Kum i poslao da vas reketiraju ili razbiju.

Sa Vučićem nije problem u tome da ga nešto pitate (ionako nećete imati šansu niti sekundu vremena da to uradite, zbog njegovog neprestanog brbljanja), već je problem u tome šta će on odgovoriti tj. u tome što će taj "odgovor" imati veze sa svim i svačim osim sa onim što ste ga pitali.

Tokom devedesetih je ovakvih i sličnih izjava takođe bilo u nemalom broju, i to baš od ljudi na kojima je Miloševićev režim trenirao strogoću. Sve u stilu "ma ne zna Sloba šta se sve radi u lokalu, to ovi njegovi, inače..." Pa se onda lepo sedne za pisaću mašinu i uz pomoć "oba prsta" otkuca pismo predsedniku. Da zna šta rade ovi njegovi, ovde tu i tamo.

Uvuklo se to, bre, većini ovdašnjeg naroda u centar za ravnotežu... pa ne pušća.

***

Izjava poput Jovanovićeve (ukoliko su je novine verodostojno prenele) zapravo pokazuje koliko je duboko otišlo trovanje ovog društva stokholmskim sindromom u odnosu prema bilo kakvom vidu vlasti, naročito kada se sa njom ne slažete. Od čarki sa predsednikom kućnog saveta, nadrndanih šalteruša, komunalaca, preko korumpiranih lekara i sudija reketaša, do političara i ostalih iz ekipe krojača sudbina. Pa ne možete pričati o lekaru koji "na crno" traži evre za najobičniji pregled i onda otići i dati mu te iste pare (ili nekom drugom, koji traži manje), pričati o lopovima koji vas kradu kroz raznorazne račune i te iste redovno plaćati bez reklamacije, prećutati nevraćanje kusura na kasi koje je odavno prevazišlo "metalnu sitninu i žvake", ili žaliti se Vučiću na kradikalsko ludilo. Tako samo produžavate "talačku krizu" o kojoj je prvo na tviteru a potom i u Vremenu nedavno pisala Jovana Gligorijević.

Čak i da ste uradili sve što propisuje procedura u slučaju pretnji ili nasilja, od obične patrole policije pa do vrhovnog tužilaštva i sudstva, predsednik države sa tim nema nikakve proceduralne veze. Veći bi efekat u domaćoj (ali i stranoj) javnosti imala direktna prijava Sudu za ljudska prava u Strazburu, bez obzira na standardne opaske u stilu "zabole njih" i "eee, dok oni reaguju - ako uopšte reaguju". Ukoliko je Mali Čovek za njih previše mali, javne ličnosti poput novinara i opozicionih političara to svakako nisu.

Doduše, treba ostaviti prostora mogućnosti da se građanin Jovanović ipak žalio Vučiću kao predsedniku stranke koja je na vlasti, dakle Kumu SNS, što bi u ovom besmislu od zemlje imalo više smisla (...) Više, jer i život ovdašnji više liči na holivudski gangsterski film nego na uređeno društvo.

Naravno, nikako ne treba sada osuti drvlje i kamenje po Milanu Jovanoviću zbog toga što je izjavio, sigurno duboko uzmenirem zbog svega što mu se desilo, dešava i tek će se desiti. Emotivni naboj nije dobra podloga za davanje odmerenih izjava, naročito kada te zapale, pucaju na tebe ili te opletu štanglom. I kada znaš da će Vučićevi mediji (a to su skoro svi) pokušati na svaki način da u njegovu korist izvrnu to što izjaviš. Problem sa ovakvim izjavama je u tome što se na takav način obesmišljava sve prethodno, pa i čak sam povod za obraćanje.

Ne radi se ni o kakvom zakeranju, traženju jajeta međ cepidlakama ili botovanju za kradikale. Sa ovom bandom treba voditi računa o tome šta se i na koji način kaže. Treba od njih biti daleko bolji i ozbiljniji, ne spuštati se na njihov nivo ili naivno misliti da je za njih najbolji lek "lako ćemo, samo da..." - jer nećemo.

Da citiramo Sartra još jednom:

- Reči su poput napunjenog pištolja.

Prazan pištolj ume ponekad da opali, ali pun uvek.

Lepe kuće lepo gore

"Lepa sela lepo gore. A ružna ostaju ružna čak i kad gore."

Pokušaj ubistva novinara Milana Jovanovića: Spaljena kuća, pucano na ulazna vrata

Nepoznate osobe ubacile su "Molotovljev koktel" pa pucale na ulazna vrata kuće Milana Jovanovića kako niko ne bi mogao da izađe. Jovanović, koji je izgubio sve što je u životu stekao, uveren je da je razlog napada njegovo pisanje na portalu Žig.Info, jer se nikome nije zamerio, i kaže: "Neću prestati da pišem o lopovima i o mafiji, pa neka me ubiju." Jovanović se nada da će snimci sa kamera komšijske kuće pomoći policiji, koja još uvek vrši uviđaj, u pronalaženju napadača. On dodaje i da se na snimcima jasno vide dve osobe sa kapuljačama.

On se ranije zbog pretnji dva puta obraćao Aleksandru Vučiću.

- Cenzolovka, 12.12.2018.

Lider Levice Srbije Borko Stefanović napadnut pred početak tribine Saveza za Srbiju u Kruševcu. Levica Srbije podelila je i video-snimke, a na jednom od njih se vidi da su Stefanovića napali muškarci sa kapuljačama, udarili ga prvo metalnom šipkom pa potom i šutirali u glavu.

- RTS, 23.11.2018.

Pretučen urednik portala Žig.Info iz Grocke

Glavni i odgovorni urednik portala Žig.Info iz Grocke Željko Matorčević je juče ujutru fizički napadnut i, kako se navodi na tom portalu, slomljena mu je jagodična kost. Slučaj je prijavljen policiji u Kaluđerici, a izveštaj je prosleđen tužilaštvu.

- Cenzolovka, 10.10.2018.

Gradonačelnici deset opština sa srpskom većinom na Kosovu i Metohiji naveli su da ako do rešenja ne dođe štetočinskim delovanjem srpske opozicije, da će biti prinuđeni da ih potraže u njihovim kućama i vilama, kako bi ih upitali zašto su to uradili srpskom narodu.

- Beta/N1, 15.08.2018.

INCIDENT U VELIKOJ PLANI Lepili letke protiv DS i DSS i batinali po gradu

Grupa momaka napala je sinoć oko 23.15 u Velikoj Plani goste kafića koji su se pobunili da im ne stavljaju flajere protiv lokalne vlasti DSS-DS na automobile. Demolirali su kafić i nekoliko automobila u blizini.Batinaši, njih oko dvadesetak, u Veliku Planu došli su kombijem beogradskih registarskih tablica. Imali su štangle, lanac sa kuglom,bejzbol palice a jedan od njih imao je i mačetu. Pre dolaska u centar grada oni su po selima oko Velike Plane lepili leptke i flajere koji podsećaju na umrlice i na kojima je lik predsednika opštine Dejana Šulkića. Na jednom od flajera je i natpis crvenim slovima "nastaviće se". Na licu mesta se pojavila i policija koja je batinaše privela, ali i pustila posle nekoliko sati. Kako saznajemo oni su u policiji izjavili da su "pripadnici nevladine organizacije".

- Blic, 22.05.2015.

U noći 9. novembra 1938. godine, nacistička vlast je u talasu koordinisanog nasilja širom Nemačke i Austrije, nasrnula na sinagoge, firme čiji su vlasnici bili Jevreji i njihove domove. To je bila tzv. Kristallnacht - kristalna noć; noć polupanih stakala izloga i prozora. Tokom dva dana nasilja i nacističkog orgijanja, ubijeno je više od 90 jevreja, preko 30 hiljada muškaraca odvedeno je u koncentracione logore, preko 7500 radnji i lokala uništeno, više od hiljadu sinagoga oštećeno ili spaljeno do temelja.

- Wikipedia: Kristallnacht

Represija Pašićevih radikala nad političkom manjinom svoj vrhunac je doživela u periodu od 1887. do 1896. godine, kada je u obračunima koji su imali političku pozadinu stradalo oko 400 pristalica naprednjaka. U tom periodu naprednjaci su ostali skoro izvan zakona, bez ikakve zaštite od napada svojih protivnika.

Posebnu pažnju privlače događaji iz juna 1887, kada se odigrao najveći pogrom naprednjaka, i napad na njihov zbor 14. maja 1889. u Beogradu. Broj žrtava "narodnog odisaja" 1887. bio je 140 ubijenih, otprilike isto toliko zlostavljanih, bilo je oko 50 slučajeva rušenja naprednjačkih domova i 70 slučajeva paljevina. Ubistva su počinjena na vrlo brutalan način, neki od postradalih bili su nabijeni na kolac, obešeni ispred seoskih kafana ili ubijeni na kućnom pragu.

- Mirko Popović: "Narodni odisaj" i dolazak Narodne radikalne stranke na vlast (Hereticus, BOŠ 2007)

Više od četvrt veka nakon događaja oslikanih u filmu "Lepa sela lepo gore", u Srbiji su na vlasti oni isti potpaljivači koji su poslužili kao inspiracija za taj film. I dalje usijanih glava, kao da se ništa u međuvremenu nije dogodilo, opet potpaljuju strasti. Za sada, po selima još uvek samo krstare crnim džipovima sa tamnim staklima i bez tablica, i plaše. Mada, saplete se i po koji neposlušni domaćin o koru banane, te tradionalno srBske voćke čudnovate...

Osamdeset godina nakon Kristalne noći, po Srbiji kuće gore kristalno jasno.

Po noći, naravno.

***

Kada me Ameri budu pritisli uza zid zbog svega što sam im obećao oko Kosova, i kada dupe zapadnobalkanske stabilnosti više ne bude imalo lufter-opcija, raspisaću parlamentarno-prestoničke izbore za ustavotvorne skupštine na svim nivoima Srpske Kradikalne Stranke - od kućnog saveta do sindikata, partijskih kupleraja i ostalih rasadnika SNS kadrova za najviše funkcije. Ma neka se nose i oni, i njihovi pritisci, i njihovo Kosovo... je srce Srbije zbog koga je Srbija večito u nekom stanju društvenog infarkta.

Ja znam kako ću okončati:

Oni će nam oteti Kosovo samo na osnovu mog potpisa & pečata, ali ja ga nikada neću dati u sebi, baš kao i drug Sredoje, nego šta, i zato ću 2018. raspisati vanredne izbore koji će umiriti neizbežnu paniku u redovima ovih mojih budala koje mi veruju i misle da ih neću zajebati. Biće to poslednji vanredni izbori pre redovnih 2020. i oni će imati vremena da uživaju u pobedi, taman dok ja šmugnem tamo gde znam da ću okončati. Naravno da nisam blesav da to bude ovde, pa ko još ovde želi da okonča?! Tako je, samo opozicija, mrzitelji i nedostojni ljudi.

Eto kako ću okončati svoje trodecenijsko zajebavanje ove zemlje i naroda.

Ne, nisam rekao pogrešnu godinu narednih izbora posle vanrednih, to ste vi iskonstruisali u vašim glavama. Ja savršeno dobro znam da sam kazao "da su oni u SNS, koji su za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, to zagovarali kako bi 2022. godine zajedno bili održani predsednički, parlamentarni i beogradski izbori." Znači, to nisam rekao ja, nego oni.

Dakle, obećavam vam četiri godine mira i tišine, tokom kojih nećete smeti ni da prdnete bez članske karte SNS, a kamoli da vam na pamet padne nekakva blasfemična ideja o neupodobljenosti.

Jer - znate već - neću više ništa da čujem.

- KremaSNSko proročanstvo, izdanje za drugu petoljetku 2017-2022

Eto, shodno njegovom uobičajenom maniru da "nikada ne laže", vanrednih izbora nje bilo ni 2017. niti 2018. godine. Upravo zbog toga što nije rekao da neće, biće ih 2019. jer je to, po svemu sudeći, godina kada mu "biografija" pada u postkosovski procep iz koga neće moći tako lako (ako ne i uopšte) da se izvuče. Takvi, u takvoj situaciji, uvek teže da sa sobom povuku sve i svakoga oko sebe - istorija je barem puna primera koji to potvrđuju.

Koga će povući, to ćemo tek videti. A pokušaće sigurno da povuče one koji će prvi potražiti utočište na "drugoj strani" nakon što ga prodaju, što im neće biti prvi put. Baš kao što neće biti ni prvi put da umesto svih njih nadrlja Srbija, večiti džak za pljačku i šutiranje "eilta" koje se ovde međusobno smenjuju na vlasti punih dvesta godina, svaki put kada dogori - njima do nokata, običnom čoveku do kuće.

Kradikalsko ludilo sve više ubrzava i uzima maha, kako se primiče najavljeno "proleće konačnog izjašnjavanja" ove vlasti povodom budućnosti srbijansko-kosovskih odnosa. Pokušaće da podmetnu izbore umesto referenduma i ustavnih promena, još jednom da zamažu oči svima koji su ih od 2012. tapšali po ramenu i nazivali "faktorima". Dobro, malo i da zastraše još jednim Balkanskim ratom u najavi te iste, al samo dok ovi ne potegnu korbač. A kad potegnu - zna se: za svaku šibu po goloj kradikalskoj zadnjici platiće debelo građani Srbije. Po sto za svaku. Bilo i biće.

Da, spopalo ih je besnilo zvano "izbori 2019" i zato su počeli sve više da lude. Tek će biti paljevina, prebijanja, privođenja, isterivanja sa posla i ostalih gadosti svojstvenih toj neopašićevskoj bandi. Narodni odisaji 1887-2019 su to, sto trideset godina kontinuiranog kolektivnog ludila.

Pašićevci su priredili krajem 19. veka Veliki narodni odisaj nakon izbora 1886. godine.

Neopašićevci priređuju početkom 21. veka Veliki narodni izdisaj pre izbora 2019. godine.

U tome je sva razlika.

U paljevini kuća i prebijanju ljudi nema ničega lepog, šta god vam o tome pričali.

Lažu.

Lektira

uvod:

09.11.2008. 70 godina kasnije

razrada:

08.11.2013. Ring of fire

23.05.2015. Noći, kristalno jasne

08.08.2015. Narodni izdisaji

10.10.2015. Reanimacija: 1-2-3

07.09.2016. Случай Herling

30.11.2017. Kaldrmaši

16.08.2018. Novi odisaji, u najavi?

24.11.2018. Štangla in the night

zaključak:

- još uvek nije napisan

Novi odisaji, u najavi?

Beše nekakva konferencija za medije u Kosovskoj Mitrovici (Sever), sa multinegacijskim opravdanjem zašto je do nje uopšte došlo. Da ostavimo po strani gomilu gluposti koje su na samom početku rafalno naizust bile izdeklemovane od strane glavnogovornika, ali izveštavanje sa ovog "događaja" ne ide na čast nekim od izvikanih medija.

Konkretno, radi se o izveštaju objavljenom na portalu TV N1 Srbija.

Evo kako N1, već u drugoj rečenici, izveštava, tj. prenosi vest koju je plasirala agencija Beta:

• Gradonačelnici deset opština sa srpskom većinom na Kosovu i Metohiji  ... naveli su da ako do rešenja ne dođe štetočinskim delovanjem srpske opozicije, da će biti prinuđeni da ih potraže u njihovim kućama i vilama, kako bi ih upitali zašto su to uradili srpskom narodu.

Na snimku objavljenom na KosovoSever Portalu (KSP), objavljen je snimak cele vanredne konferencija za medije Srpske liste, gde izjava preneta na N1 zvuči nekako "drugačije":

• Đilasu, Jeremiću, Jankoviću i Obradoviću ...  ukoliko iz udobnih fotelja nastavite da govorite ovo što govorite, mi ćemo vrlo rado povesti svoj narod zajedno sa sobom, pa da odemo kod vas u vaše vile u Beogradu, i da uživamo malo u blagodetima vašeg života, a vi dođite ovde i onda popujte kako i šta treba da radite.

Po jednima, ovo je KZN ekipe koja čini većinu u skupštini (i vlasti) Kosova, po drugima je to KZN gradonačelnika nepostojećih gradova - Beta ih besmisleno naziva "gradonačelnicima opština", što predstavlja katastrofalno neprofesionalno ponašanje i nepoznavanje suštine onoga o čemu se (valjda) piše. OK; možda je to tamo zapravo jedno te isto, ali osnovne norme novinarske profesije iziskuju da se to jasno kaže. Doduše, nekome (ko za to prima platu) je moralo za oko da zapadne i to da su na KZN desetorice bila prisutna njih osmorica. 

Možda vest Bete i nije greška već "nešto" drugo, ali N1 je sve to uredno prepisala i objavila.

Problem je sledeći: Beta/N1 verzija vesti je žestoko potpalila strasti na društvenim mrežama. KSP je portal koji slovi za pro-kradikalski pa mu antivučićevski korisnici društvenh mreža posvećuju manje pažnje a shodno tome i veruju u vesti koje se tamo objavljuju, dok za N1 uglavnom važi suprotno - koliko god se oni trudili da dokažu da i njihov kredibilitet, pouzdanost pa čak i istinitost objavljenih informacija zaslužuju toliku pažnju.

Kako god bilo, domaći komentari na N1 vest se mogu svesti na "fašističke poruke sa Severa Kosova", "poziv na linč" i slično, a da komentatori uopšte nisu pogledali KZN (čija god da je zaista bila) i tamo čuli šta je zaista bilo rečeno. Slično je bilo i u komentarima na vest KoSSev - niko ne čita vest do kraja niti pogleda snimak, sve je to razumljivo - ali...

Ali.

A da malo svi zajebemo te "ali-kaida" fore, i skoncentrišemo se na suštinu, jer upravo na ovaj način i ovakvim reakcijama kradikalska banda - protiv kojih je, nadam se, svako ko ovo čita - ponovo postigla svoj cilj.

Ova KZN je bila najobičniji igrokaz u stilu Punch & Judy lutkarskog pozorišta za decu, tj. Vučićeve (Profesorove?) glasače sa Kosova, a i one "300, 500 i više hiljada kilometara daleko". Ekipica koja podržava kosovsku vlast i aktivno učestvuje u njoj, lepo po direktivi sazove konferenciju za svoje medije, odgovori i pitanja na njih stignu mejlom iz Beograda, svi glume smrtnu ozbiljnost, spin-doktori im u šareni papir upakuju šarene laže za naše i crne kec-pikove za izdajnike koje predstavnici 90% kosmetskih Srba u dahu izrecituju - i gotovo.

Suština ovog obraćanja jeste huškačka, cilj joj jeste odvraćanje pažnje sa glavnog klovna u cirkusu "Srbija" i svaljivanje krivice na "bandu četvorke" (kradikali su, činjenično, koliko staljinisti toliko i maoisti) pojačanu za jednu kosovsku izdajnicu i jednog popa izdajnika. Krivice - za šta? Pa to se moglo na KZN jasno videti u idiotskom odgovoru na pitanje šta o Vučićevom predlogu glede razgraničenja misle oni prisutni koji žive južno od mitrovačkog mosta na Ibru. A ne misle ništa, jer i da misle isto im se hvata kada to ne smeju da kažu, pa onda udri po izdajnicima i kilometraži.

Jedna od poruka ove KZN jeste i neizgovorena pretnja opozicionim (ehm...) perjanicama, i to se da osetiti između redova i nereda u izjavama od prvog do poslednjeg minuta KZN, ali ne onako kako je to Beta izvestila a N1 prenela. Jer, upravo deo koji najviše deluje preteći - i koji je, naravno, izazvao najviše burnih reakcija - nije bio takav kako je objavljeno. Prozivanja i poluskrivenih pretnji je bilo tokom cele KZN, ali ne na takav način upravo na mestu za koje su se Beta i N1 dohvatili.

Usijanih glava i strasti se ne ide na usijane glave i strasti, pogotovu kada su i jedne i druge iz istog plemena. Ukoliko Vučić i njegova banda nameravaju da, nakon ratovanja sa svima iz komšiluka, konačno zavade i uvuku Srbe u međusobni obračun, upravo izveštavanje poput današnjeg na N1 predstavlja ono što ne treba raditi - potpaljivanje "naših" protiv "njihovih" jer su oni to isto prvi uradili. Jedna televizija koja pretenduje na nacionalnu frekvencu, poput N1, sebi ne sme da dopusti izveštavanje u pinkformerskom stilu, jer je tu na njihovom terenu, na kome su oni neprikosnoveni. Nažalost, to je slika domaćih medija u XXI veku, i tu nema mnogo pomoći. Mali Čovek tu ne može ništa da promeni.
Umesto toga, trebalo je preneti tačno šta je, ko i odakle danas rekao (ne šta je izgovorio, već šta je zaista Vučić kroz njih kazao), objasniti atmosferu "igre senki" (pardon - konferencije za medije), naglasiti koji delovi jasno ukazuju na pretnje i šta to sve može da izazove. Proveriti da li je baš sve tačno u onome što Beta plasira medijima koji nisu bili prisutni na KZN. Tako, a ne - tras, evo varvara, dolaze nam na pragove kuća i vila beogradskih, drnčite cevke da ne bude reprize Boja kod Stare pivare.

Trebalo je podsetiti da je sve ovo već bilo bezbroj puta viđeno upravo od strane tzv. jedinih legitimnih predstavnika Srba sa Kosova - od Karađorđevića do Karavučića, i uvek u režiji crveno-crne pašićevštine.
Ovako, ispada kao da je jedan veliki deo reakcija i komentara po društvenm mrežama pisala neka opoziciona Vjerica Radeta, i niko drugi. Tako se ne ruši ova i ovakva vlast, koliko god da ih ne podnosite; baš kao što se ne ruši ni ovim što rade "prozvani" iz opozicije, niti se tim "rušenjem" bilo šta suštinski menja na putu da se iz Srbistana ponovo vratimo u Srbiju.

Preskočimo Sun Cuovo filozofiranje iz "Umeća ratovanja", Srbiji je poodavno potrebno Umeće neratovanja.

Ne radi se ovde o "ne izazivajte ih", već "ne gasite vatru benzinom". Život nije crtani film o miševima iz Meksika. TV N1 nije smela da bez provere pusti "vest" koju je dobila od agencije Beta, naročito zbog toga što čak i vrapci-selice ovde znaju da Beta i lažni Tanjug najveći broj svojih agencijskih vesti dobijaju direktno iz pres-službe SNS. Jer, od tog, nekakvog novog i "kosovarskog narodnog odisaja" zapravo nema ništa. Ovo lupetanje po KZN je bilo sračunato i samo sa jednim ciljem: da zaplaši neodlučne i neobaveštene, prvenstveno Vučićeve glasače, i dodatno ih koaguliše u ćutanju pred konačnim skidanjem gaća - kako državnih, tako i ličnih.

A u Srbiju se iz Srbistana nećemo vratiti prizivanjem nekog novog "Narodnog odisaja", poput onog od pre 130 godina koji je vlast upriličila opoziciji - (i) tada radikalska, danas kradikalska, a sve vreme idiotska. Pardon, oni sebe već vek i po zovu "narodna", bez obzira na boje barjaka koji (trenutno) ističu. 

Lektira (za ponavljače):

Mirko Popović: Narodni odisaj i dolazak narodne radikalne stranke na vlast (BOŠ, 2007)

Zokster blog: Malo podsećanje na "narodni odisaj", Srbija 1887-1896 (27.04.2011)

Marija Andrić: Ko je rekao... izbori? (Meskalero blog, 16.04.2013)

Stefan Aleksić: Još jedan odisaj (Peščanik, 20.09.2013)

Post #890: Narodni izdisaji (08.10.2015)

Post #891: Reanimacija 1-2-3 (10.10.2015)

Post #1170: Nova pravila RIK o radu biračkih odbora (16.03.2017)

Post #1350: Kaldrmaši (30.11.2017)

Kosovo Sever portal: Srpska lista Đilasu, Jeremiću, Jankoviću i Obradoviću - Prekinite to da radite! (14.08.2018)

Beta: Gradonačelnici s Kosova uputili pismo podrške Vučiću (N1, 15.08.2018)

Kaldrmaši

Podsetimo se istorijskih činjenica:

Represija nad političkom manjinom svoj vrhunac je doživela u periodu od 1887. do 1896. godine, kada je u obračunima koji su imali političku pozadinu stradalo oko 400 pristalica Srpske napredne stranke. U tom periodu naprednjaci su ostali skoro izvan zakona, bez ikakve zaštite od napada svojih protivnika. Posebnu pažnju privlače događaji iz juna 1887, kada se odigrao najveći pogrom naprednjaka, i napad na zbor Srpske napredne stranke 14. maja 1889. u Beogradu.

Skadarlija - kaldrma ispred zgrade Stare (parne) pivare (foto: Blic)

Veličanstvenim narodnim odisajem nazvala je radikalska štampa događaje posle pada vlade Milutina Garašanina i dolaska na vlast liberalno-radikalske vlade na čelu sa Jovanom Ristićem. Ovaj izraz imao je da znači oslobođenje od sedmogodišnjeg pritiska, posle koga je narod "odahnuo", odnosno dao izraza svom dugogodišnjem trpljenju, patnji i srdžbi. "Odisaj" se manifestovao kroz narodne svečanosti i deputacije koje je iz unutrašnjosti primala nova vlada. Ovo stanje razuzdane veselosti u jednom trenutku pretilo je da parališe rad ministarstva, pa je ministar unutrašnjih dela, liberal Radivoje Milojković, bio prinuđen da interveniše kako bi deputacije prestale.

Taj "odisaj" se vrlo brzo izmetnuo u hajku na naprednjake. Nemiri su počeli već prve noći kada je narodna masa demonstrirala ispred kuća vođa naprednjaka Milana Piroćanca i Milutina Garašanina. Kod Garašaninove kuće došlo je do sukoba kada je neko kamenicom razbio prozor. Garašanin je odgovorio hicima iz revolvera i tom prilikom ranio jednu osobu. 

Ipak do pravih krvavih obračuna nije došlo u Beogradu nego u unutrašnjosti. Linč naprednjaka nije obuhvatio celu zemlju: masovni napadi izvršeni su u požarevačkom, ćuprijskom, aleksinačkom i zaječarskom okrugu - zapravo, okruzima gde su radikali imali neprikosnovenu većinu. U tim oblastima nasilje se širilo kao zaraza. U ostalim delovima zemlje dolazilo je samo do pojedinačnih napada. U "Videlu", listu napredne stranke, objavljen je 24. juna spisak postradalih naprednjaka. Broj žrtava "narodnog odisaja" 1887. bio je 140 ubijenih, otprilike isto toliko zlostavljanih, bilo je oko 50 slučajeva rušenja naprednjačkih domova i 70 slučajeva paljevina. Ubistva su počinjena na vrlo brutalan način.

1897

Drugi talas terora izbio je u samoj prestonici, 14. maja 1889. Masa je nasrnula na glavni zbor Srpske napredne stranke, u bašti Velike pivare (u Savamali, na uglu Balkanske i Admirala Geprata). "Čim su se naprednjaci na zborno mesto okupili i rad počeli, primećena je neka nagomilanost dečurlije i drugih sumnjivih lica, prvo oko okolnih plotova, a posle i po susednim ulicama. Čule su se neke zviždaljke i kroz granje je poletao po koji kamen." Kada je zbor završen, na okupljene su poletele kamenice "kao po nečijoj komandi". Napad kamenjem (kaldrmom?) ponovljen je nešto kasnije na stotinak naprednjaka, koji su ostali na ručku u Velikoj pivari. Posle "artiljerijske pripreme" usledio je pravi juriš radikala naoružanih motkama, poljoprivrednim alatkama i ostalim priručnim sredstvima pogodnim za političku raspravu i sučeljavanje stavova. Naprednjaci se taktički povlače u zgradu Pivare, dok u bašti (koju su zazuzeli) radikali prvo temeljno čiste sve stolove s hranom, koliko da prikupe snagu, pa tek onda kreću u konačni juriš na zgradu. Uskoro se na licu mesta pojavio i upravitelj grada sa žandarmima, u pratnji ministra unutrašnjih dela Koste Taušanovića. Prilikom izlaska naprednjaka iz Velike pivare, pod pratnjom policije, došlo je do novog sukoba i zasipanja kamenicama. U jednom trenutku opalio je revolver i oboren je jedan od napadača. Na to je neko iz mase uzviknuo: "Ubi ga Garašanin!". Milutin Garašanin je jedva izvukao živu glavu pred razbesnelom masom i sklonio se u zgradu ministarstva unutrašnjih dela. I pored intervencije policije i samog ministra, batinanje se proširilo po celom gradu. Hvatan je svaki dobro odeven čovek iz unutrašnjosti i bijen. Trgovac, seljak, pop, činovnik, sve je to bilo izloženo rulji, koja je bez zazora i bez obzira tukla i prebijala sve odreda.

Ni maltretiranje naprednjaka u prestonici nije moglo proći bez, već ritualnog, jahanja. Posebno zadovoljstvo masi je pričinjavalo zlostavljanje. Najčešći oblik zlostavljanja bilo je jahanje naprednjačkih prvaka. Mestimično su žrtve pružale otpor, što je u vladinim novinama predstavljano kao izazivanje i žrtve su proglašavane krivcima. Nemiri su trajali i 15. maja, a onda se prestonica umirila, nakon što je vojska izašla na ulice. Bilans uličnih sukoba prema zvaničnim izveštajima bio je: 20 povređenih žandarma, 11 naprednjaka i četiri izgrednika, od kojih je jedan umro. Za razliku od 1887, ljudskih žrtava, izuzev jednog napadača, nije bilo.

Prilikom novog talasa nasilja 1889. mnoge porodice su prebegle u Rumuniju. 

Ipak, poruka je bila jasna. Ni pod ustavom iz 1888. za naprednjake nije bilo mesta u političkom delovanju. Od slobode pojedinca i prava na slobodno političko udruživanje, što je bila okosnica programa Srpske napredne stranke iz 1880, nije ostalo ništa. 

Savamala - ugao Balkanske i Admirala Geprata (foto: Google)

Govoreći o prvim danima savezne vlade, Živan Živanović je primetio da je "narodni odisaj" pratio sve radikalne vlade, ali da je počeo odmah posle završetka sedmogodišnje naprednjačke vladavine i prvog dolaska radikala na vlast, što je psihološki ponajviše razumljivo. Simbolično, političko nasilje je obeležilo dolazak radikala na vlast i kao metod političke borbe ostalo u narednim godinama. Pogrešno bi bilo "narodni odisaj" razumeti kao niz slučajnih i nepovezanih incidenata koji su posledica izliva narodnog gneva protiv mrskih naprednjaka. "Narodni odisaj" je zapravo proces koji je potrajao više godina, a nasilje nad političkom manjinom i neistomišljenicima postalo je obrascem političke kulture u Srbiji.

Da li je jedina krivica u zloj radnji naprednjaka, kako je to pokušao da predstavi Stojan Protić u svojim uspomenama? Tvrdnje da su pobijeni sami izazivali napade i da u tome nema nikakve politike, prenosila je radikalska štampa. Viđenje naprednjaka, kao političkog drugog,

dosta je jasno izneo Nikola Pašić u pismu Raši Miloševću. U tom pismu iz 1886, napisanom povodom pregovora radikalskih prvaka sa liberalima, Nikola Pašić vrlo jasno iznosi mišljenje o Naprednoj stranci i posledicama njene vladavine po narod i državu. On piše: "Nije, brate Rašo, mala stvar kad prvak predloži da se naša stranka sporazume i na vladu dođe s onom istom strankom koja je vinovnik svega zla u Srbiji, koja je i Srbiju i našu stranku do propasti dovela..." U produžetku Pašić naglašava da su naprednjaci "srpstvo obrukali gorom brukom no ikojom od kad postoji". Reči radikalskog vođe nedvosmisleno ukazuju na naprednjake kao na ne samo neprijatelje Radikalne partije, već i čitavog naroda. Drugom prilikom, za skupštinskom govornicom, Nikola Pašić je vladavinu Napredne stranke ocenio strašnom jer je "zadrmala narodnu snagu... dovela finansije u nered... napustila tradicionalnu narodnu politiku". Stavovi koje je izneo radikalski vođa, a sa njim su se slagali i ostali prvaci stranke, mogli su lako poslužiti kao putokaz, a i opravdanje, za zločine koji su obeležili jedan period političke istorije Srbije.

Savamala: napredno radikalna rušilačka novogradnja (foto: KRIK)

Na kraju, moramo se zapitati kakva je povezanost partije, odnosno partija na vlasti sa političkim nasiljem nad pristalicama Srpske napredne stranke? Da li je nasilje podsticano od strane vlasti i, najzad, zašto su u tako dugom vremenskom roku nasilje i anarhija tolerisani od strane državnih službi? Direktnih dokaza koji bi ukazali na umešanost državnih organa u zločine 1887. nema. Jedino što se može zaključiti, jeste da je intervencija policije izostala, bar u onoj meri u kojoj je to bilo neophodno. Utisak koji se nameće jeste da je vlast radije pustila da se linč sam od sebe ugasi nego da surovim merama okrene narod protiv sebe.

Mirko Popović: "Narodni odisaj" i dolazak Narodne radikalne stranke na vlast (Hereticus, BOŠ 2007)

***

Dakle, prvo o državnom trošku odeš na studije u inostranstvo, grebeš se pare pod firmom velike zainteresovanosti za dobrobit otadžbine, pa kad te provale i ukinu ti apanažu za sve tvoje zajebancije i kurvarluk, ti onda osnuješ stranku, nazoveš je radikalnom (i obavezno narodnom), napišeš socijalistički statut koji sprovodiš fašističkim metodama, pa kreneš u osvajanje vlasti. Potpališ narod na bunu protiv onih na vlasti, kukaš kako ti "gvozdeni konji" plaše krave i šiljiš kolac za dan kada ćeš konačno uspeti ponovo da zajašeš državni budžet - ovoga puta ne kao državni student, već kao gazda. Da prostite - kao predsednik Vlade. Trošiš pare kao blesav, ali ovog puta i ruske. A tog dana, odmah nakon izborne pobede - nebitno da li je 1886. ili 2012. u pitanju - kreneš u osvetu koja traje sada već punih 130 godina. Jedino što se promenilo je ime tvoje bande (koju i dalje zoveš "partijom" tj. "strankom"), jer si je na najciničniji način preimenovao u ime svog najvećeg političkog neprijatelja od pre vek i kusur - u Naprednjake.
Srećom po tebe, standardna srpska glasačka kokoška je usled konstantnog dvestagodišnjeg trovanja i dalje politički neobrazovana, dezinformisana, sluđena, nezainteresovana za činjenično stanje stvari i istinu. Danas, podmećeš joj iste mamce kao 1887. i pozivaš je na nastavak "odisaja", narodno veselje i "deputacije" do u beskraj, predizborno batinanje i svakodnevno pinkinformersko jahanje stvarnosti.
Kao što je Pašić nadjahao osnivače radikala, tako je i Vučić uradio u kradikalima. U stvari, ovaj drugi je nadjahao i ovog prvog, samoproglasivši se za osnivača nove dinastije.

Što bi Nada Macura rekla: "Bulevar Kralja Aleksandra Vučića počinje na Trgu Nikole Pašića" (foto: Google)

U gornjem tekstu slobodno možete naziv "radikali" zameniti sa "naprednjaci", a naziv "naprednjaci" možete zameniti bilo kojom od malobrojnih preostalih opozicionih partija. U stvari, još bolje - sopstvenim ili imenom bilo kog drugog građanina Srbije, kome je više preko glave dvesta godina vladavine jedne te iste bande koja samo naziv menja po potrebi ali tehnologiju rušenja tuđe i očuvanja sopstvene vlasti ne menja ni po koju cenu.

Savamala, rušilačka novogradnja, fobija od železničkih šina i tramvaja "dvojke", kamenice, kaldrma, Stara pivara, Velika pivara, kafane, batinanje, jahanje, "narodna volja" i "ulična "pravda", deputacije i mitinzi podrške, putujući stranački cirkusi, telad i prasići, tuče, progoni, stavljanje van zakona svega i svakoga ko je protiv, "prethodni režim" je kriv za sve, nasilje kao glavni vid sprovođenja politike i "politike", radikali, naprednjaci, liberali, kradikali...
Svastikin but, kljukana dinastija!

Na uglu Balkanske i Admirala Geprata više nema ni kaldrme niti pivare, ali ima u Skadarliji.

Istorija je majka znanja, ali ne u našoj kući. Tu ipak - bez obzira na to šta je Rodoljub Petrović govorio ili pevao - više volimo pozorište. Naročito onaj palanački teatar apsurda i mržnje, u kome smo odavno svetski šampioni.


Zokster blog: Malo podsećanje na "narodni odisaj", Srbija 1887-1896 (27.04.2011)
Marija Andrić: Ko je rekao... izbori? (Meskalero blog, 16.04.2013)
Stefan Aleksić: Još jedan odisaj (Peščanik, 20.09.2013)
Građanski krug: Narodni izdisaji (08.10.2015)

Građanski krug: 1-2-3 (10.10.2015)