Plavi šljamovi

Uočite razliku na donjoj ratno-radnoj slici.
Bilo kakvu, makar sitnicu neku...
Nix?

Nema šanse.

Twbuhozbowac

Nedelja, 11. jun 11. godine napredne vlasti:

Kad babo Vojo ženi sina Aleksandwa.

Po društvenim mrežama danas, 24 časa kasnije, kruži priča da je sinoć odmah po objavljivanju fotografija i video snimka sa gorespomenute svadbe, ekipa stručnjaka za fotošop iz obezbeđenja krenula da redom pretresa mobilne telefone svih prisutnih na veselju, ne bi li otkrili ko je cinkaroš. Džabe, ode.

To nije Aleksandar Vučić, no Vojislav Šešelj kroz njega iz stomaka govori - kao ovaploćenje radikalnog boga trbuhozborstva (oduvek bio i ostao); samo su se lutke na njegovom kolenu menjale tokom proteklih trideset godina a ova poslednja i najduže zadržala. Ventrilokvizam u praksi. Zato toliki popizd zbog ovih snimaka, manje zbog venčanja a daleko više zbog glavnog svata.
Nikada se to nije odricalo jedno drugog niti onoga što ih spaja, još od onog paljanskog mitraljez-stalka za kameru preko osnivačkog sajma knjiga na Svetu Petku 2008. godine pa do paparaco otkrovenja onoga što je ovde svako iole razuman oduvek znao: zločinačka sarajevsko-čipuljička udruga pune tri decenije nije imala niti jedan jedini dan pauze laganja i pljačkanja pod firmom patridiotizma srbskog.

Pa vi vidite dokle još imate nameru da ne vidite.

Msm, Šešelj ženi sina Aleksandra... ne onog klipana (potpuno nebitnog za bilo koju priču osim njihove sumanute), već ovog stvarnog. Pravog. A već ga je jedared ženio, i to posred Centralne otadžbinske uprave - na silu.
Iz stomaka.

I tačka.

Realno

Velika Srbija?! HAHAHAHA, najmasniji vic kojim vas radikalno karamo od Pašića do Vučića!
Mislim da smo Šešelj, Vučić i ja obavili svoj zadatak - Srbije više nema i hvala vam lepo.
I tebi Ivice, naravno.
E da, i tebi Borise. Umalo da te zaboravim.

- Tomislav Mesić-Nikolić

Narod koji je spreman da ubije prvog komšiju zbog ovakvih idiota i ne zaslužuje bolje od toga da nestane.

Realno.

Ima neka tajna veza

Aleksandar Vučić tvrdi da je svojevremeno u Londonu prodavao šrafove - u mesari nekog indusa.
Slobodana Miloševića su u francuskoj štampi tokom devedesetih zvali "balkanski kasapin".

Svaki dalji komentar je izlišan.

Zašto kažu ognjišta a misle na zgarišta?

Celokupna politička istorija Šešeljevog nakota (plus koaliciono potentnih Miloševićevih nacionalsocijalista i pridruženih im demokratsko-preletačkih supozitorija), počev od Vukovara 1991. pa sve do Stare Planine i Vinče 2019. staje u jednu jedinu rečenicu:

Zašto kažeš ognjišta a misliš na zgarišta?

Gde su (spaljene) srpske zemlje tu su (opaljeni) srpski kradikali.

Jadan je i bez budućnosti onaj narod koga takvi oslobađaju ili brane, jer to ume da gasi požar samo benzinom.

Kod njih je zabranjeno postojanje uzbunjivača, dozvoljeni su samo potpaljivači.

I potpaljivačice, umalo da zaboravim.

Izgleda kao da im je Stiven King pisao partijski Statut i Program. Za svaki slučaj, treba ih držati što dalje i od Groblja kućnih ljubimaca, tek to je njihov omiljeni teren i prirodno stanište. Dovoljno je što se Tadić jedared zajebao na tu foru, pa ih vaskrsao.

Previše je, za jedan - bilo čiji - život.

Sch

Na slici, naravno, nije kuća sa svetlećom reklamom njenog "vlasnika" - otimača od onih stvarnih, bez apostrofa. Ali to, naravno, ne znači da tzv. Dom Narodne skupštine Republike Srbije nije kuća Vojislava Šešelja. Jeste, jer se tu on oseća (figurativno ali i bukvalno, baš kao i većina njegovog nakota sa i bez "k" ispred radikalne pripadnosti) više nego igde drugde kao svoj na svome, bezbedan u sigurnoj kući, u svom elementu, na tronu povrh gomile otpada koju je ta trbušina iznedrila pa zatrpala celu Srbiju.

Neonski font "Miroslavljevo" (koji Šešelj svojata kao da ga je lično on izmislio za naziv bande koju vodi i za naslove ukoričenih bulažnjenja koja besomučno štampa u Zemunu) iznad ulaza u Skupštinu, sa gardom kraj crvenog tepiha, samo bi bio konačni ekser u mrtvačkom sanduku parlamentarizma u Srbiji. Glogov kolac za Srbiju je poneo još onomad, kada je krenuo ka Kući cveća, promašio put i "zalutao" u Hrvatsku i Bosnu, pa se potom preko Haga vratio nazad na polaznu tačku. U Zemun, tj. u Hrtkovce.

Spodoba, koja po domaćim i međunarodnim zakonima i običajima nikako ne bi mogla - ni smela - da bude zvanični predstavnik bilo koga i bilo čega, tj. narodni poslanik, sedi u Skupštini i zadovoljno vari sve ono što je za prethodnih trideset godina izbalegao po Srbiji.

Sedi, i sija od sreće kada nezaobilazni Vesić na Glavnom o(d)boru SNS ničim izazvan bulazni o tome šta i ko je stranka čiju člansku kartu trenutno konzumira, pa kaže:

"Srpska napredna stranka nije obična politička stranka. Mi smo veliki narodni pokret promena i reformi kakav je Srbija imala samo jednom ranije u svojoj novijoj političkoj istoriji, i to kroz Narodnu radikalnu stranku u drugoj polovini 19. veka." 

Podsetimo se istorijata te em narodne em radikalne "stranke", u koju se kunu Šešelj i Vesić - šta to beše:

Narodna radikalna stranka je prva politička stranka u Srbiji, osnovana 8. januara 1881. godine. Na početku svog delovanja borila se za socijalističko društvo, jednodomnu skupštinu, skupštinsku kontrolu nad budžetom, ali je vremenom napuštala svoje stavove i postajala sve bliža režimu. Autori njenog političkog programa bili su Svetozar Marković, Adam Bogosavljević i Milija Milovanović. Narodna radikalna stranka se na samom početku distancirala od Markovićevog agrarnog socijalizma, jer kolektivno vlasništvo (kakvo su zamišljali ruski socijalisti) verovatno ne bi privuklo srpske seljake. Jedan od prvih ideologa i organizatora radikala bio je novinar Pera Todorović, koji je program stranke saobrazio prema programu francuskih radikala.
Bila je to prva politička stranka u Srbiji koja je mobilizovala seljačke mase i lokalnu inteligenciji u unutrašnjosti Srbije, privukavši ih obećanjima o lokalnoj samoupravi, suzbijanju birokratske samovolje, slobodi zbora i dogovora, smanjenju poreza i drugih državnih nameta. U svom ustavnom nacrtu iz 1883. radikali su se zalagali za ograničenje uloge monarha čime bi on imao samo simboličnu ulogu bez ikakvog uticaja na sastav i rad vlade. Sva vlast bi bila skoncentrisana u Narodnoj skupštini, a vojska bi bila narodna uz malo stajaćeg kadra, koja bi se mogla mobilisati samo odlukom Narodne skupštine.
Nakon Timočke bune (1883), nekoliko prvaka Narodne radikalne stranke, zajedno sa odsutnim Pašićem (koji je pobegao u Bugarsku) osuđeni su na smrt. Posle izvesnog vremena kralj Milan Obrenović amnestira neke od osuđenih radikala, koji nakon velikih unutrašnjih sporova postižu dogovor sa kraljem i dolaze na vlast 1887. Nakon amnestije, Nikola Pašić i radikali su napustili i poslednje Markovićeve ideje i usvojili buržoasku politiku i nacionalizam kao svoje glavne ideologije.

Radikalska represija nad političkom manjinom svoj vrhunac je doživela u periodu od 1887. do 1896. godine, kada su u obračunima koji su imali političku pozadinu stradale 384 pristalice Srpske napredne stranke. U tom periodu naprednjaci su ostali skoro izvan zakona, bez ikakve zaštite od napada svojih protivnika. Posebnu pažnju privlače događaji iz juna 1887, kada se odigrao najveći pogrom naprednjaka, i napad na zbor Srpske napredne stranke 14. maja 1889. u Beogradu. "Veličanstvenim narodnim odisajem" nazvala je radikalska štampa događaje posle pada vlade Milutina Garašanina. Ipak taj "odisaj" se vrlo brzo izmetnuo u hajku na naprednjake. Do pravih krvavih obračuna nije došlo u Beogradu nego u unutrašnjosti. Linč naprednjaka nije obuhvatio celu zemlju: masovni napadi izvršeni su u požarevačkom, ćuprijskom, aleksinačkom i zaječarskom okrugu - zapravo, okruzima gde su radikali imali neprikosnovenu većinu. U tim oblastima nasilje se širilo kao zaraza. U ostalim delovima zemlje dolazilo je samo do pojedinačnih napada. [1]
Posle neuspelog Ivanjdanskog atentata na bivšeg kralja Milana (1894), za koji su bez dokaza optuženi radikali, stranački prvaci na čelu sa Pašićem našli su se na optuženičkoj klubi. Pod pretnjom da bude osuđen na smrt, Pašić je na sudu optužio sopstvenu stranku za buntovnički rad i izjavio da je zbog toga treba raspustiti, što mu je donelo pomilovanje, ali zbog čega je izgubio i autoritet među članovima stranke.
Nakon Majskog prevrata (1903) Narodna skupština Srbije vraća na snagu Ustav iz 1888. godine, sa izmenama: ukida se Senat i uvodi jednodomno narodno predstavništvo. Posle neuspelog pomirenja sa starijim radikalima Nikole Pašića, mlađi radikali su 1905. obrazovali svoju stranku pod imenom Samostalna radikalna stranka čiji su predsednici bili Ljubomir Stojanović i Ljubomir Davidović, a iz koje će posle Prvog svetskog rata nastati Demokratska stranka.
Počev od svrgavanja sa vlasti "germanofilske" dinastije Obrenovića i dovođenja "rusofilskih" Karađorđevića, Pašićeve radikale je u sve većoj meri "bio" glas da su na platnom spisku obaveštajne službe carske Rusije (zajedno sa Apisovom "Crnom rukom"). [2]
Istorija korupcije srpske građanske politike neizbežno je povezana sa radikalima. Pašić je tolerisao, pa i hrabrio korupciju svojih saradnika, među kojima su se naročito istakli Lazar Marković, Velizar Janković, Milan Stojadinović i drugi, ali centralna figura radikalske korupcije je bio Pašićev sin Radomir koji je oko sebe okupio čitavo društvo mlađih radikalskih korumpiranih političara. Nije bilo gotovo nijednog od istaknutih radikalskih ministara ili lokalnih veličina koji nisu bili upleteni u razne afere oko nabavki, licitacija, davanja koncesija itd. Svi su oni počeli svoje političke karijere mahom kao siromašni ili bez imovine, a završavali ih kao milioneri sa imovinskim interesima u bankama i industrijskim preduzećima. [3]
Po stranačkom sporazumu prvi predsednik vlade Kraljevine SHS je trebalo da bude Nikola Pašić, ali je regent Aleksandar mandat dao Protiću da bi oslabio Pašićev položaj. Zbog Protićevog nacrta ustava, u kome je predviđeno obrazovanje samoupravnih oblasti, uglavnom u istorijskim granicama, došlo je do sukoba Pašića i Protića. Pašić je odneo pobedu, a Protić je napustio stranku. Radikali su zajedno sa Demokratskom strankom i strankama Slovenaca, muslimana i nacionalnih manjina izglasali centralistički Vidovdanski ustav.
Nakon uvođenja Šestojanuarske diktature kralja Aleksandra (1929), NRS bila je zabranjena.
Tokom Drugog svetskog rata radikali su bili podeljeni u više frakcija: uz pokret Draže Mihailovića, uz vladu Milana Nedića, kao i uz vladu u emigraciji. Nakon Drugog svetskog rata došlo je do likvidacije svih stranaka, osim Komunističke partije Jugoslavije i nakratko Demokratske stranke Milana Grola, pa time i do ukidanja Radikalne stranke.

izvori:

- Vikipedija: Narodna radikalna stranka 

[1] Mirko Popović: "Narodni odisaj" i dolazak Narodne radikalne stranke na vlast (BOŠ, 2007)
[2] Istorija građanskih stranaka u Jugoslaviji - Tom I (Institut za savremenu istoriju, 2008, str. 12-15, 95-153)
[3] Istorija građanskih stranaka u Jugoslaviji - Tom I (Institut za savremenu istoriju, 2008, str. 151-152)

Čudo jedno šta sve zna taj Vesić, tj. onaj ko mu je podmetnuo najkraću slamku pa mu popustio lanac. Kada pročitate ovako na brzinu sklepan istorijat (k)radikala, teško je oteti se utisku da je Narodna radikalna stranka u Srbiji na vlasti neprekidno od svog osnivanja pa do danas. I da narod to voli.

Ma samo nek' je narodno, sve se onda daleko lakše proguta i svari.

Još malo o radikalnom boljševizmu pre boljševika, uzdasima i odisajima narodnim, kaldrmašima i batinašima, kao i o studentu-grebatoru koji je izučavajući politehniku spremao teren za potonji iskonski strah radikalnih magaraca da im gvozdeni konji ne poplaše krave - koji traje do dana današnjeg:

- O gvozdenim magarcima (22.03.2013)

- Narodni izdisaji (08.10.2015)

- Reanimacija: 1-2-3 (10.10.2015)

- Kaldrmaši (30.11.2017)

- Novi odisaji, u najavi? (16.08.2018)

Dakle, radikali su uništili naprednjake i liberale, a osnovali demokrate; vek kasnije, demokrate su im vratile partiju, vlast i većinu članstva (uključujući Vesića) ne bi li postali napredni. Kradikali. Eto kako silno prethodno pisanije može stati u jednu rečenicu.

U stvari, nisu se oni odrekli ni svoje (nacional)socijalističke note - pored Vučića, o tome povremeno lanu i koalicioni "partneri" poput Dačića i Krkobabića. Ovaj potonji od nedavno ima jednu epohalnu ideju.

Evo šta zna faraon Milan I:

"Ministar zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić sastao se sa predsednikom Saveza udruženja učesnika ORA (omladinske radne akcije) Srbije Momčilom Talijanom kako bi razmotrili modele eventualnog angažovanja akcijaša u obnovi objekata u Srbiji koji su devastirani dugogodišnjom nebrigom. Sastanak je organizovao bivši državni sekretar MUP-a Srbije Dragan Marković Markoni koji je naglasio da državna politika određuje da li država ide putem neoliberalizma ili putem socijalne države. 'S obzirom da se zalažem za socijalnu državu onda ima mesta i prostora za obnavljanje radnih akcija i samoorganizovanja građana oko obavljanja društvenog korisnog rada te iz tog razloga sam organizovao sastanak ministra za regionalni razvoj i predsednika SORAS' objasnio je Marković. 'Želimo da se uključimo u izgradnju seoskih puteva, obnovu domova kulture i ujedno na taj način negujemo tradiciju omladinskih radnih akcija', ukazao je Talijan. Na sastanku je Krkobabić obećao Talijanu da će sa timom za preporod sela razgovarati oko mogućnosti angažovanja akcijaša i da će o tome obavestiti Talijana na novom sastanku za desetak dana."

- Krkobabić: Moguće uvođenje radnih akcija kako bi se obnovila sela (Danas, 19.09.2019)

Odlična ideja! Evo, u Srbiji već postoji političar-akcijaš-udarnik idealniji od idealnih Vulina&Vesića zajedno. Lik koji je uspešno odradio sve metamorfoze kroz koje je Srbiju provukao njen radikalizam - od omladinca-akcijaša, preko doktoranda iz čije je disertacije volšebno nestala svaka stranica na kojoj autor hvali JBT-a (pocepana, iz ama baš svakog štampanog primerka), preko četnika, pa sve do "mwzitelja Amewke, te največe fašsčke zemlje na svijetu" i fanatičnog "TwumpoljuБca" (tj. predsednika te iste NFZNS).

Da, baš taj - ćosavi Pašić, Hitler bez brčića. Pardon - čosav i bez bwčiča. Oličenje svega što Vučić bezuspešno pokušava da sakrije, kako od sebe tako i od svih. Uzurpator povećeg dela zapremine enterijera u Kući Voj... pardon, u Domu Narodne skupštine Republike Srbije.

Vojislav Schešelj.

Čista šizofrenija.

p.s.
Dom Narodne skupštine Republike Srbije = DNSRS = Dom Napredne radikalne stranke Srbije.
Jasno.

Veži gazdu gde ti konj kaže

Za ovih trideset godina menjale su se samo maske "države" i "vlasti".
Sve ostalo, bilo je i ostalo isto - statično. Stalo.

Srbistansko živo blato, a mrtvo.

U toj disciplini smo šampioni sveta.

Smisao života Vojislava Šešelja

Bolesni paraziti, koji decenijama Srbiju drže u smrtnom zagrljaju, maksimalno se trude da nas sve ubede kako umesto života proživljavamo samo jednu lošu epizodu Letećeg cirkusa Montija Pajtona - za koju bi voleli da traje beskonačno.

Shodno tome, ovaj napumpani i ustoličeni skot sa slike ne može biti niko drugi do gospodin Kreozot iz pajtonovskog filma "Smisao života". To je ona dvonožna mešina od par stotina kila, u maestralnoj interpretaciji Terija Džounsa, koja uđe u elitni restoran, naruči prvih nekoliko stranica menija i kofu za povraćanje, pa krene da ždere i baca pegle u maniru idimi-dođimi (uglavnom po kelnerima i čistačicama). Kada dođe vreme za desert, oberkelner (Džon Kliz) ga ubeđuje da proba specijalitet kuće, jedan mikrokolačić - al' obavezno, na šta mu g. Kreozot odgovori:

- Odjebi, pun sam.

Alav, na kraju ipak proguta kolačić.

Eksplodira, pa sopstvenom utrobom i crevnim sadržajem polije goste i osoblje restorana.

Režiser filma Teri Gilijem je još 1983. u sitna crevca (...) opisao današnjeg Šešelja. Od izgleda, alavosti, preko ponašanja i rečnika, pa do polivanja okoline samim sobom. U birkeleru "Srbija", elitnom samo za probranu klijentelu.

I tačka.

Maj

maj 1995.

Sa brda oko Sarajeva puca odličan pogled na Valterov grad.
Puca.
Odličan.

Na slici su izletnici - Stwučnjak za maljutke, bazuke i twomblone, njegov Lični Nosač "pecaljki i stalka za kameru" i njihov ortak Master menadžmenta lopatne asanacije zemljišta po kome je ta ekipa hodala. Pored njih, tu je i buljuk lokalnog i zemunskog bašibozuka, koji neizbežno statira uz njih do dana današnjih.

maj 2019.

Sa skupštinske govornice puca odličan pogled na Kosovo i još odličniji na Srbiju.
Puca.
Odličan, odličniji.

Ekipa je ponovo na okupu, doduše samo malo izmešanih uloga glede komandovanja. I dalje su tu pištolji, stwani plačenci, jebatčuvammatew prolaznici, ratohuškanje, strahohuškanje, "maljutkemaljutke", zveckanje oružj... pardon - pecaljkama i stalcima za kameru, lopatama, asanacijama, džakovima glasačkih listića kupusa i maketama najnovijeg ruskog naoružanja iz sedamdesetih godina prošlog veka, laganje, propaganda, mobilizacije, borbene gotovosti, prenemaganje, vulinisanje, stručnjaci, nosači, masteri, četnici, buljuci bašibozuka.

Izletnicima je trebalo tačno četrnaest godina da se u punom zamahu sa Pala vrate nazad u Beograd i nastave tamo gde su u Bosni stali.
Beogradu se treba osvetitii za sve otpore.
Srbiji se treba osvetiti jer nije dovoljno Srpska, već samo "srbijanska".
Treba se osvetiti jer Beograd i Srbija nisu dovoljno Srbistanski.

Maj je povazdan bio mesec ekskurzija, a ova kradikalska "ekskurzija" predugo traje.

Sav cirkus u poslednjih nekoliko dana organizovan je zato što sumanuti Aleksandar Vučić za jun, nakon Samita u Parizu, priprema veličanstvenu organizaciju 630. godišnjice Kosovske bitke, kao i 30 godina otkako je Slobodan Milošević zajahao Srbiju na tom istom mestu - i još uvek nije sjahao. Zbog svega toga, Vučić nikome - ali baš nikome - neće dopustiti da mu tu proslavu pokvari, jer se nameračio da prevaziđe Mioševića: sve je odradio - ratove, slomove, pljačku, kontramitinge. Ostalo mu je još samo da upriliči i jednu Gazimestansku farsu, po svojoj meri. U tu svrhu, upravo teku najozbiljnije pripreme da celo Kosovo polje preseli u centar Beograda, glumci i statisti odavno spremaju svoje uloge i uvežbavaju scene, oružje, oklopi, konji, barjaci, janičari, izdajnici, Marko - svi spremno čekaju na znak da predstava konačno može da počne.

Konačna predstava može da počne.

Pa da Šizoje pusti i koju suzu radosnicu, i to onu pravu - gazimestansku.

Red bi bio.
Odavno nije.

Grlom u jagode

Tog 8. maja 1980. godine, na dan sahrane Druga Tita, mladi umetnik Bane Bumbar možda i nije naslikao "Jutarnji portret bake s maćkom" (iako su, možda, tu bile i baka i maćka i Bane), ali neki drugovi i drugarice se svakako jesu - slikali.

Za budućnost, u koju samo oni veruju.

Na prvoj slici je Aleksandar Vučić (10 godina), ispred jedne od pogrebnih povorki do Kuće Cveća, koja je krenula sa Novog Beograda, ispred zgrade SIV-a. Vidimo da je mladi Aleksandar, na pragu puberteta, pravilno uočio značaj aktuelnog događaja i tom prilikom izvršio svoju prvu antikomunističku subverziju u životu, puštajući balone duginih boja koji su mu se dezenom slagali uz pink hulahopke, tako najavivši događaj koji će uslediti za nekih deset i kusur godina - kada je njegov udomitelj Vojislav Šešelj 1991. pred Kuću Cveća doneo pravi četnički glogov kolac. Takođe pink. Kolac. Mlađani Aleksandar Prvi je tada svojeručno oglodao koru sa tog kolca alatom koji je upravo doneo iz jedne gvožđare za prodaju mesa u Londonu, vlasnika Indusa, gde je radio kao najbolji student u istoriji Pravnog fakulteta.

Zli jezici (čitaj: Đilas, Jeremić, Obradović, Stefanović, N1, Danas, Vreme, Tviter i ostali opozicioni ološ od građana) lažu kako ovo na slici nije Aleksandar Prvi već Maja Gojković, pritom kao ključne dokaze navodeći hulahopke, suknjicu, šiške, đozluke, cvet u kosi (...?!!)

Žao nas je, ali nisu u pravu. Ovo je On lično, glavom i golobradom, jer se sve te zlotvrdnje daju lako opovrgnuti uz pomoć rasterisanja slike istom metodom kojom je utvrđeno da Partizan jeste dao gol Zvezdi onomad, tj. geometrijskom projekcijom kojom Doktor Nebojša iz Beograda utvrđuje broj demonstranata po kubnom metru od bulevara Kralja Aleksandra do ulice Gospodara Vučića.

Osim toga, drugarica Maja Gojković je upravo tada bila na pragu sedamnaeste godine, a svi znamo da je to inicijalno doba u kome se počinje sa farbanjem, tako da nema šanse da je na slici baš ona. Molim, kako? Eto tako. Zvr. Oduzimam vam reč, povreda poslovnika.

U levom džepu je ona ista crvena pionirska marama koju je nekoliko godina kasnije vezao oko vrata. Iz fazona.

I budalama je jasno da je osoba na slici visoka dva metra (koliko je imao kada se rodio, tj. koliko ima danas), da je drvo kraj nje(ga) kalifornijska sekvoja i to baš ona koja je bila posađena na brdašcetu, u pesku na igralištu ispred zgrade na Novom Beogradu u kojoj su tada živeli Vučići. Pa valjda On sam zna, bolje i od Angeline, da je sa deset godina imao plavu kosu, istu dioptriju, upišanu facu, pogrbljen dupeuvlakački stav i iks-noge neostvarenog košarkaškog centra - budućeg lupača banana deci upravo tog uzrasta, za osvetu.

Međutim, ključni dokaz da je ovo lično Aleksandar Prvi jeste garderoba koju na slici nosi, plus hulahopke i baloni duginih boja, jer samo On je mogao još od malih nogu da bude i Spasitelj i Prorok. Ova slika je živ dokaz da je još tada On najavio dolazak - Ane Brnabić.

Touche, iliti prc!

I tačka.

Na drugoj slici je Aleksandar Vulin (7 godina) sa Tetkom, u kolicima iz kojih još uvek nije izašao.  A ušao je istog dana kada i majmun u tenak. Toga dana, 8. maja 1980. godine, Aleksandar Drugi i Tetka su ovako urađeni prkosno proparadirali od Savezne skupštine do Dedinja, belosvetskim silnicima i domicilnim ništarijama u inat, i proročanski najavili da će tenkovima razjebati sve te šiptare, ustaše, zelenaše, bjelaše, balije, muhadžedine, bečke konjušare, čokalije, komite, četnike (al' samo malo), demokrate, građaniste i ostalu opozicionu bagru - za deset i kusur godina, 1991. - iste one godine kada se случио i Šešeljev kolac-hepening.

Ta parada još uvek traje, pretnja tenkovima onima kojima je bila upućena - i dalje opstaje.
Jedino nam fali par trica&kučina: više nemamo tenkova kojima bi smo mogli da razjebemo sve pobrojane; nemamo ni tenkiste, jer su se prekvalifikovali u Paju i Jareta; para da unajmimo braću iz Sekuritatee, Štazi, KGB, Sigurimi, PLO, IRA, Sendero Luminoso, Tamilskih tigrova i ostalih Tupamarosa - takođe nemamo.
Šta bre "A Mira? A Sloba?"... Pa tu su - eno ih, i dalje riju pa cepaju.

Čak je i onaj majmun pobegao iz Srbije.

Al' kad bi svega toga bilo - e, vala, svašta bi onda bilo!

Pa i to da četnici paradiraju 9. maja po Beogradu i Moskvi, predvođeni atamanom Nikolićem.

U stvari, sve je to ista, pašićevska boljševičko-radikalska nacipalanačka banda, koja samo menja boje hulahopki (češće nego uniforme i značke), vek i po koči razvoj i jebe u mozak celu Srbiju, sakuplja je i razvlači k'o tesne gaće i besomučno pljačka bez prestanka. Striktno - patriotski.

Banda, koja danas za sebe tvrdi da je "napredna" i "budućnost" - kao vrhunac licemerja.

A tog 8. maja 2019. godine, gornje slike kao da nikada nisu bile življe.

Put za evakuaciju

obezbedženje

Najnovije vesti su da je naš bwat Nikola Gwuevski iz Makedonije kwoz Swbiju otšao u bwatsku Madžawsku. Kada se pojavio na swrpskoj gwanci, pwigwli su ga swpski četnici i četnički bajoneti su ga sve do Howgoša obezbedživali, a na Howgošu je u 5 sati ujutwu 12. novembwa pwešao u bwatsku Madžawsku. Pwošao je kwoz tewitowiju bwatske Swbije i na taj način izbegao apšenje.

- Vojislav Šešelj, osuđeni ratni zločinac i još uvek jedan od najaktivnijih učesnika patriotske pljačke

Još jedno lupetanje jedne ispušene lule, na još ispušenijoj televiziji - ili ipak nešto drugo?

Kako stoje stvari, drug Državni Ljubimac je zapravo ovakvom izjavom nehotice uradio nešto što njegov gazda Vučić i nije baš očekivao. A da nije očekivao, videlo se u odugovlačenju od čitavih 4-5 dana da se neko iz državnog vrha oglasi povodom prebega bivšeg makedonskog premijera u "bratsku Mađarsku" preko "teritorije bratske Srbije". Više je nego uočljivo nespominjanje "bratske Albanije" i "bratske Crne Gore", a nije da to nisu. Na kraju, oglasio se niko drugi do lično On ovim povodom i objasnio da je lice sa poternice ladno prelazilo sve granice bez propisanih ličnih isprava i da niti jedan jedini nadležni organ spomenutih država nije radio svoj posao, reagovao i makar zatražio na uvid pasoš građanina Gruevskog. Stvarno, a i zašto bi kad svi znaju da mu je pasoš oduzet?

Elem, da se mi ipak vratimo Državnom Ljubimcu. Šta je to on, između redova svog standardnog lupetanja, podsvesno otkrio?

Ili, možda, ocinkario - što bi takođe bilo u njegovom stilu?

escape plan

Glavnu rutu i sastav obezbeđenja iz Plana za bekstvo. Valjda je jasno čijeg.

Od daljeg razvoja situacije zavisiće da li će obezbeđenje činiti autočetnici ili aviočetnici.

Jer braća.

Zemunski davitelji

Ne volite šampite? Ni karamfile?!
Pero Mitiću... deder, reguliši.

poseban popust u Lidlu

Pre tačno deset godina osnovana je Velika Banda, na današnji dan - 21. oktobra 2008. godine. Ludi Boris je Tomu i Džeriju legalizovao krađu poslaničkih mandata i time osnovao stranku kako bi bio što pametniji od Voje i Vjerice, i potom ispao još gluplji i luđi od svih njih zajedno. Tom je u međuvremenu dobio šut kartu a Džeri uzjahao i nikako da odjaše. No, to su neka davno prošla vremena, na koja se ne treba osvrtati...

E pa zajebali ste se ako tako mislite, upravo na toj krivini vas ova banda i čeka.

Današnji dan je datum za nezaborav, da se uvek zna ko, šta, kada, gde, kako i zašto je pre deset godina uradio to što je uradio - i još uvek radi. Da vam ne budu krivi, beli, crni, žuti, zeleni i ostali listići svih boja i nijansi, zajedno sa apstinentima, bojkotašima i "glasačima beznačajnih partija koje samo rasipaju glasove velikih i važnih". Da znate, kada se protiv kradikalske bagre (i satelita, sa te strane ludila) ujedine njihovi žuti osnivači (i pomagači, sa "druge" strane istog), ko vam ga je šio, šije i nadalje će ga šiti dok se svađate za koga od istih ćete glasati.

Upamtite ovo zlo, sa obe slike, jer zlo samo rađa zlo.

I ništa drugo.

Kradikalski sajam knjiga bez prekida traje punih deset godina. Štivo koje oni na tom sajmu reklamiraju i objavljuju teško je čitljivo i u potpunosti nesvarljivo. Bez obzira na to, po matrici svojih uzora od pre osamdeset godina, "Njihovu Borbu" mora bez izuzetaka posedovati svako domaćinstvo u obor-vilajetu, u koji su pretvorili ovu zemlju. Nebitno je da li se radi o štampanom ili TV-elektronskom izdanju, mora - i tačka. Svako domaćinstvo ili svaki član bande, potpuno je svejedno jer mu to ionako izađe na isto.

Rezultate njihovog decenijskog dela zna svako, pa čak i oni koji se prave blesavi.

Pamtite, pa im kad-tad vratite za svaku stranicu.
Svima.

Dosadašnji sajmovi knjiga:

post #33 (21.10.2008): Sajam knjiga - osnivačka skupština

post #551 (21.10.2013): NBS (Napredna Biblioteka Srbije) - prva petoljetka kradikala

post #1082 (21.10.2016): Iz žutog keca u crnu osmicu - mala matura kradikala

Meso

Nekada smo sve morali da radimo sami, ručno - da koljemo, sečemo, vadimo utrobu, panglujemo, deremo, meljemo i punimo, na čengele kačimo. Čista manufaktura, onako kako su nas nekada učili naši dedovi, očevi i Vjerice! I šta sad, da li je moguće da u Srbiji i dalje ima onih, koji pod dejstvom tračeva strane agenture velikih sila sa suprotne strane sveta od istočne, nikako neće da prizanju da je Srbija po prvi put napredovala kao nikada u svojoj istoriji, da sada više niko ne radi ručno jer se klanje i sve ostalo privatizovalo, automatizovalo, industrijalizovalo i višestruko multipliciralo u obimu poslovanja, zahvatu tržišta i prihodima. Industrija klanja je jedan od ekspresnih investicionih autoputeva džidipija Srbije, kao jedne od najuspešnijih u ovoj grani, i to do samog svetskog vrha - pa čak i dalje od toga, ako treba. Jer, u Srbiji je danas sve moguće, i to nam priznaju čak i naši tradicionalni partneri u ovom poslu, poput Turske i da ne nabrajam dalje. I zato, sa ovog divnog mesta, posred isparenja od iznutrica, poručujem svim domaćim i inim mrziteljima Srbije: napredak srpskog naroda nećete zaustaviti! Danas koljemo po dvesta iljada godišnje, a sutra, ako treba - i milion ćemo! Nema više čekanja u redu, traka rešava sva uska grla! Naši prijatelji ne smeju da čekaju na nas, jer tržište ima svoja surova pravila a mi smo firma tj. zemlja od profesionalnog renomea!

I tačka.

firma Krstić & Sin: za razliku od ćaće, sin je zanat vežbao
u gvožđari nekog indusa koji je vlasnik mesare u Londonu

Eto, i tata... i sin bi.

Dobro, gasi te kamere a ti možeš da mu vratiš električnu testeru, sad sam na bezbednoj udaljenosti.

deder, dečko, pusti tu testeru pa da se rukujemo,
što bi rekli moji veliki prijatelji - ruka ruci, investiraju turci

Dugački brat je, prilikom posete fabrici mesa "Srem" u Šidu, odvalio najmanje dve antiteze (dvomisli):

1. ova firma godišnje preradi 200.000 svinja, a napredovala je zahvaljujući sporazumu sa Turskom

2. firma je od državne u stečaju postala uspešna privatna, a danas država može i više

Konačno vam je (valjda) jasna razlika između radikala i kradikala: jedni bi da i dalje zadrže državnu manufakturu, drugi bi da još više mogu državnu privatizaciju.

Plus turci.

Od ovoga stvarno ume da zaboli glava.

Nočna stwaža

"Samo vas posmatwam, dobwo vas posmatwam i po danu i po noči. E pa nečete se izvuč, džubwad jedna izdajnička i stwanoplačenčka. Kad vas Vjewca pwokune svi čete najebat, svi! Nečete vi meni po Swbiji nosat amewčke majce i slavit tudže slave."

- Prvomajska poslanica Vojislava Šešelja, tvorca primordijalne naprednjačke supe, upućena opozicionim deputatima, studentima, radnicima, taksistima, sudijama, lekarima, slučajnim i namernim prolaznicima, nepodobnim nacijama i svim srbistanskim domorocima van njegovog zemunskog pašnjaka.

Btw, još uvek mu ne polazi za rukom da se napase dovoljno deteline sa četiri lista. Kažu da to leči prošlost jače nego onaj haški recept za rak buraga.

Topovska šupa

Jeremija je "palio topa", odigrao kolo... i na kraju odsvirao svoje, postao legenda narodnjaka.
Crveni Vojvoda je nišanio, okidao, huškao, vatru potpaljivao benzinom i vodom, regrutovao, izazivao, vređao, sastavljao pa čitao spiskove nepodobnih i otpisanih, proterivao, saučestvovao, ljuštio banane i advokatska čela, šepurio se, lagao, cinkario, robijao, potezao pištolj na studente, obučavao svoje učenike i stvarao sebi naslednike... i na kraju popio presudu za ratni zločin, postao moneta za potkusurivanje Zapada i naprednjaka.

Svakom prema zaslugama.

I šta sad?

Ništa. Srbija je sigurna kuća za osuđene ratne zločince svih fela i najnesigurnija kuća za svoje građane. U stvari, Srbija je jedna velika topovska šupa, u mraku, krcata džebanom i fitiljima, i tobdžijama koji povazdan žmure dok nišane u sve nas.

Jeremija i Đole Haubica su izmišljeni likovi, ali ovakvi desno su stvarni da stvarniji ne mogu biti.

Zato je tako kako nam je.

Drino...

Nakon jučerašnjeg samoobraćanja medijima od strane Šešeljevog političkog sina, i večerašnje pink-bljuvaonice Vučićevog političkog oca & ostalih kradikalskih supozitorija - da kojim slučajem ovog trena ustane iz groba i vidi to čudo, Kursula bi mogao da kaže samo jedno:

E, to.

I zatražio da ga više nikada ne probude.

Danas, tu su njih dvojica - tatko i tatkov - a uskoro se vraća i Mira.

Dobrodošli u jesen 1998, na početak Crne berbe koja je na jedvite jade zaustavljena tek dve godine kasnije - i to samo privremeno. Živimo zaokret od punih dvadeset godina unazad, u vreme kada su započeli ono što im je potom "neko" prekinuo u oktobru 2000. Mediji su sjebani, opet su krenuli sa političkim ubistvima nepodobnih, građani Srbije doživljavaju svakodnevno pinkformersko bombardovanje, crveno-crna koalicija ponovo jaše, tu su na okupu svi osim požarevačkog Saurona lično (mada se ne da primetiti neka kvalitativna razlika).
U stvari, ima razlike: u odnosu na 1998, kada je uz vlast Drašković bio samo jedan, danas raznih Draškovića ima na buljuke. Uz vlast, naravno. Svi.

Tek ćemo najebati.
Svi ćemo najebati.
Neće moći drugačije, jer pamet - izgleda - samo tako dolazi u ove krajeve.

Mionici od Tri Ugursuza

Morali smo da izglancamo escajg pre kićenje, al nemoj se brinete - će zarđa to opet!

S nas nema da bude neizvesnos!!

Zaokruži prvo 1 pa 3!!!

Sajam knjiga 2017

22. oktobra 9. godine napredne, u nedelju, otvoren je 62. Međunarodni sajam knjiga u Beogradu. Do danas, zainteresovanim konzumentima knjiga (kupcima i cušauerima), predstavljeno je sijaset novih i reizdanja starih knjiga i fiks-ideja.

Među njima se naročito ističu dve, po temi slične jer su vezane za natalitet srBski:

Prva je "Feldkuratura u 1389 poza", autora Porphiriosa Padobranskog, koja predstavlja zbirku iskustava u periodu od 2013. (kada je feldkuratura uvedena u Vojsku Srbije) pa do dana današnjeg. Posebno upozoravamo potencijalne konzumente ove nadasve duševne knjige, na poglavlje u čijem je pisanju učestvovao i ministar AVlin lično&personalno, o uticaju služenja ženskog vojnog roka i ženskih vojnih vežbi na porast SMB boje kože kod novorođene srBčadi, pored standardne kaki. Postoje, mada autor nije naveo konkretan izvor svojih tvrdnji, i slučajevi genetski predodređene maskirne nijanse, ali ostavimo to nekom budućem nastavku ovog bestselera. Knjigu je promovisao predsednik Upravnog odbora izdavačke kuće "Поп-Пресс", na njihovom sajamskom štandu, Otac Abortije lično. Tom prilikom je u ime autora delio autograme kupcima knjige.

Otac Abortije & Majka nerotkinja Devet Vučića i Jedne Maje

Druga knjiga, sa sličnom tematikom, koju objavljuje jedna privatna štamparija iz Zemuna, zove se "Rumenkina pisma iz Sheveningena: Kako zatrudneti a ne poroditi se 1389 dana dok se ne utvrdi ko je otac". Autorka je Majka nerotkinja Devet Vučića i Jedne Maje, i knjigu je napisala odmah po povratku sa službenog puta. Zbog pomame za ovim literarnim hitom, knjiga je već odštampana sa autorkinim autogramom, a ona sama je kupcima dodatno poklanjala otisak palca na svaki kupljeni primerak. Bilo je i onih koji su umesto palca tražili nos. Svetu se ne može ugoditi.

Inače, vredi se podsetiti da je pre devet godina upravo na Sajmu knjiga tada novoosnovana izdavačka kuća predstavila svoj prvenac, slikovnicu "TOM & DŽERI: Statut i Preambula u slici i reči", kojoj tiraž i obim još uvek svakodnevno rastu do granice izdržljivosti i puknuća. Njima je danas slava i - neka, hvala. Mrsna, da posnija ne može biti.

Papir trpi sve, pa i ovakve autore-lutkare i njihove obime.

Ljudima u Srbiji treba objasniti da ipak nisu lutke od papira, svakodnevno ih podsećati.

Knjige, al' one stvarne i opasne, upravo za to služe.

Krtina, bez kokala

Susreli se neopanglovani kandidati kod skupštinskog lifta za podrum - em nisu odavno, em ne u ovim... dimenzijama.

- Ooooo, kandidatu Nenade...
- Ooooo, kandidatu Vojo...

- E pa bawem danas nema wazloga za stwah da če nas neko pojest, kandidatu Nenade. Petak je, posno. Swbija je to, ispoštovat če post iznad poštenja, čak i piktije danas dolaze u obziw!

- Zdravo si u pravu, kandidatu Vojislave, slanine mi moje i tvoje. Evo ruke, al' da mi je posle vratiš. Nemoj da zovem bratanice u pomoć. Opet.
- Aaaa, jel' si bio dole?
- Aha. A ti?
- Sa'ču.
- Ajde onda.
- Ajde.
Cmok. 

"Neke političare treba samo probati pa ispljunuti a neke druge odmah progutati i što pre ekskrementisati, ali samo slaninu treba temeljno sažvakati i pošteno svariti."

- ser Frensis Bejkon

Tko je to?

Dok se "neki" još uvek premišljaju i prenemažu - pardon, dogovaraju, hajde da predstavimo neke od sigurnih kandidata na predsedničkim izborima u Srbiji koji će biti održani 2017. godine. Naročito one kandidate koji ni za živu glavu neće smeti da se ne kandiduju.
Evo onog koga ne treba posebno predstavljati, pa opet...
 
1973: foto-kabina u Sarajevu - slikanje za indeks i abonentsku knjižicu u studentskoj menzi

1977: Magistarski rad "Marksistički koncept naoružanog naroda"

1979: Doktorska disertacija "Politička suština militarizma i fašizma"

1981: SDB codename "Magistar D-3696"

1984: KPD Zenica codename "Balerina"
1991: Kod Minimaksa u studiju, pred kamerama poplašio Devojče Kasidolče pištoljem
1991-1995: Vršio duplu funkciju u Hrvatskoj i BiH, kao ministar za etničku teleportaciju i dezintegraciju
1992: Svečanim hicima otvarao ulične trke za taksiste, studente i sudije
1992: Kumovao na seoskoj imendan-zavetini u Hrtkovcima
1994: Završio skupštinski kurs za vododeinstalatera i elektrodemontera
1995: Na Palama upriličio pozorišnu predstavu "Hamletov monolog sa lobanjom pod plavim šlemom"
1996: Oslobodio Zemun od austrougarske okupacije
1997: Dok je zajedno sa Dačićem brao banane, jedna mu ispala pod Barovića
1997: Pred Helloween se maskirao u predsedničkog kandidata Crvene veštice sa Dedinja
1998: "Ukazali" mu se bećarski porez, porez na mobilne telefone i satelitske antene
1999: Saučestvovao, tradicionalno
2000: Zaboravio da skine kostim iz '97. dok je Draškoviću podmetao uskršnja jaja u košaru
2001: Jeo sir, ki miš
2002: Srao k'o foka (podmetnuše mu onaj holandski sir, buđav & težak)
2003: Upisao subspecijalizaciju iz ortopedije i rentgenologije u Sheveningenu
2003-2015: Radio kao klovn u jednom holandskom cirkusu za stan i hranu
2013. BIA codename "Debelo crevo"
2014: Privremeno se vratio iz pečalbe, kumovima doneo na poklon po daljinski i privezak za ključeve
2016. CIA codename "Twumpac"

2017: Kada bude izvadio iz soški opet onaj kostim iz '97. Srbiju će zapahnuti miris memle i naftalina

Tko bi to mogao biti, djeco?