Tog 8. maja 1980. godine, na dan sahrane Druga Tita, mladi umetnik Bane Bumbar možda i nije naslikao "Jutarnji portret bake s maćkom" (iako su, možda, tu bile i baka i maćka i Bane), ali neki drugovi i drugarice se svakako jesu - slikali.
Za budućnost, u koju samo oni veruju.
Na prvoj slici je Aleksandar Vučić (10 godina), ispred jedne od pogrebnih povorki do Kuće Cveća, koja je krenula sa Novog Beograda, ispred zgrade SIV-a. Vidimo da je mladi Aleksandar, na pragu puberteta, pravilno uočio značaj aktuelnog događaja i tom prilikom izvršio svoju prvu antikomunističku subverziju u životu, puštajući balone duginih boja koji su mu se dezenom slagali uz pink hulahopke, tako najavivši događaj koji će uslediti za nekih deset i kusur godina - kada je njegov udomitelj Vojislav Šešelj 1991. pred Kuću Cveća doneo pravi četnički glogov kolac. Takođe pink. Kolac. Mlađani Aleksandar Prvi je tada svojeručno oglodao koru sa tog kolca alatom koji je upravo doneo iz jedne gvožđare za prodaju mesa u Londonu, vlasnika Indusa, gde je radio kao najbolji student u istoriji Pravnog fakulteta.
Zli jezici (čitaj: Đilas, Jeremić, Obradović, Stefanović, N1, Danas, Vreme, Tviter i ostali opozicioni ološ od građana) lažu kako ovo na slici nije Aleksandar Prvi već Maja Gojković, pritom kao ključne dokaze navodeći hulahopke, suknjicu, šiške, đozluke, cvet u kosi (...?!!)
Žao nas je, ali nisu u pravu. Ovo je On lično, glavom i golobradom, jer se sve te zlotvrdnje daju lako opovrgnuti uz pomoć rasterisanja slike istom metodom kojom je utvrđeno da Partizan jeste dao gol Zvezdi onomad, tj. geometrijskom projekcijom kojom Doktor Nebojša iz Beograda utvrđuje broj demonstranata po kubnom metru od bulevara Kralja Aleksandra do ulice Gospodara Vučića.
Osim toga, drugarica Maja Gojković je upravo tada bila na pragu sedamnaeste godine, a svi znamo da je to inicijalno doba u kome se počinje sa farbanjem, tako da nema šanse da je na slici baš ona. Molim, kako? Eto tako. Zvr. Oduzimam vam reč, povreda poslovnika.
U levom džepu je ona ista crvena pionirska marama koju je nekoliko godina kasnije vezao oko vrata. Iz fazona.
I budalama je jasno da je osoba na slici visoka dva metra (koliko je imao kada se rodio, tj. koliko ima danas), da je drvo kraj nje(ga) kalifornijska sekvoja i to baš ona koja je bila posađena na brdašcetu, u pesku na igralištu ispred zgrade na Novom Beogradu u kojoj su tada živeli Vučići. Pa valjda On sam zna, bolje i od Angeline, da je sa deset godina imao plavu kosu, istu dioptriju, upišanu facu, pogrbljen dupeuvlakački stav i iks-noge neostvarenog košarkaškog centra - budućeg lupača banana deci upravo tog uzrasta, za osvetu.
Međutim, ključni dokaz da je ovo lično Aleksandar Prvi jeste garderoba koju na slici nosi, plus hulahopke i baloni duginih boja, jer samo On je mogao još od malih nogu da bude i Spasitelj i Prorok. Ova slika je živ dokaz da je još tada On najavio dolazak - Ane Brnabić.
Touche, iliti prc!
I tačka.
Na drugoj slici je Aleksandar Vulin (7 godina) sa Tetkom, u kolicima iz kojih još uvek nije izašao. A ušao je istog dana kada i majmun u tenak. Toga dana, 8. maja 1980. godine, Aleksandar Drugi i Tetka su ovako urađeni prkosno proparadirali od Savezne skupštine do Dedinja, belosvetskim silnicima i domicilnim ništarijama u inat, i proročanski najavili da će tenkovima razjebati sve te šiptare, ustaše, zelenaše, bjelaše, balije, muhadžedine, bečke konjušare, čokalije, komite, četnike (al' samo malo), demokrate, građaniste i ostalu opozicionu bagru - za deset i kusur godina, 1991. - iste one godine kada se случио i Šešeljev kolac-hepening.
Ta parada još uvek traje, pretnja tenkovima onima kojima je bila upućena - i dalje opstaje.
Jedino nam fali par trica&kučina: više nemamo tenkova kojima bi smo mogli da razjebemo sve pobrojane; nemamo ni tenkiste, jer su se prekvalifikovali u Paju i Jareta; para da unajmimo braću iz Sekuritatee, Štazi, KGB, Sigurimi, PLO, IRA, Sendero Luminoso, Tamilskih tigrova i ostalih Tupamarosa - takođe nemamo.
Šta bre "A Mira? A Sloba?"... Pa tu su - eno ih, i dalje riju pa cepaju.
Jedino nam fali par trica&kučina: više nemamo tenkova kojima bi smo mogli da razjebemo sve pobrojane; nemamo ni tenkiste, jer su se prekvalifikovali u Paju i Jareta; para da unajmimo braću iz Sekuritatee, Štazi, KGB, Sigurimi, PLO, IRA, Sendero Luminoso, Tamilskih tigrova i ostalih Tupamarosa - takođe nemamo.
Šta bre "A Mira? A Sloba?"... Pa tu su - eno ih, i dalje riju pa cepaju.
Čak je i onaj majmun pobegao iz Srbije.
Al' kad bi svega toga bilo - e, vala, svašta bi onda bilo!
Pa i to da četnici paradiraju 9. maja po Beogradu i Moskvi, predvođeni atamanom Nikolićem.
U stvari, sve je to ista, pašićevska boljševičko-radikalska nacipalanačka banda, koja samo menja boje hulahopki (češće nego uniforme i značke), vek i po koči razvoj i jebe u mozak celu Srbiju, sakuplja je i razvlači k'o tesne gaće i besomučno pljačka bez prestanka. Striktno - patriotski.
Banda, koja danas za sebe tvrdi da je "napredna" i "budućnost" - kao vrhunac licemerja.
A tog 8. maja 2019. godine, gornje slike kao da nikada nisu bile življe.
No comments:
Post a Comment