Krpelji

Maj je međunarodni mesec borbe protiv Lajmske bolesti, koju prenose krpelji.

Priroda oko nas je baš fino mesto, ali ponekad zaista ume da bude neprijateljski nastrojena prema nama (bilo to zasluženo ili ne) - to je možda jedan od razloga zašto smo proveli hiljade godina stvarajući životno okruženje u kome ćemo što manje izlaziti u prirodu. Jedna od takvih "prirodskih" neprijatnosti je Lajmska bolest - kamperi i lovci, koji provode dosta vremena u prirodi, odlično znaju o kakvom se tipu neprijatnosti radi i šta sve može da se desi kada im se prikači "slepi putnik" u vidu krpelja.

Lajmska bolest je oboljenje koje može biti i opasno po život ljudi, a izaziva je bakterija iz roda spiroheta koja se prenosi preko pljuvačke krpelja koja u ljudski organizam ulazi prilikom ujeda. Inače, bakterije iz soja spiroheta pored Lajmske bolesti (Borrelia burgdorferi) izazivaju sifilis (Treponema pallidum) i leptospirozu (Leptospira interrogans) koja za posledicu može imati i pojavu meningitisa.

Na Zapadnoj hemisferi je ova bolest u porastu, zbog širenja populacije krpelja usled klimatskih promena koje su sve izraženije. Veoma je bitno javnost upoznati u što većoj meri šta je ta bolest, kako nastaje, kako se širi, koji su njeni simptomi i kako se protiv nje boriti. Ovo je veoma važno jer se često dešava da lekari daju pogrešnu dijagnozu, zavedeni ranim simptomima kao što su svrab, groznica, glavobolja i umor. Ukoliko se Lajmska bolest blagovremeno ne otkrije i ne leči, može izazvati ozbiljne poremećaje na koži, zglobovima (artritis), u radu srca, hronične bolove, ili kognitivne probleme poput poremećaja koncentracije ili pamćenja. Kao i kod drugih bolesti, lečenje je efikasnije ako se bolest ranije otkrije. 

Simptomi: bol prilikom uboda krpelja se najčešće ne oseća, jer njegova pljuvačka sadrži prirodni anstetik; može se pojaviti otok na mestu uboda, koji se vremenom menja, širi ili nestaje; temperatura je blago povišena i to može da prevari lekara i navuče ga na pogrešnu dijagnozu "groznice". Lajmska bolest tj. bakterija spiroheta koja je ušla u ljudski organizam, poznata je u medicini kao "imitator", jer u hroničnoj fazi podseća na Alchajmerovu ili Parkinsonovu bolest, multipleks sklerozu, neke oblike infarkta mozga.

Primarnu terapiju čine antibiotici (jer se radi o infekciji) a u poodmaklom stadijumu se zbog neefikasnosti antibiotika mogu primenjivati i kortikosteroidi.

Apsolutno je važno da se u što većoj meri ljudi edukuju o tome kako da zaštite sebe, svoje ukućane i kućne ljubimce od ove potencijalno opasne bolesti - od toga kako se obući prilikom odlaska u prirodu, šta uraditi kada nađete krpelja na garderobi ili koži, do toga kako prepoznati rane simptome Lajmske bolesti.

- Days of the year: May 2019 is Lyme Disease Awareness Month

A krpelji?

Krpelj (kao i njegov sabrat šugarac) pripada vrsti paukolikih grinjastih ektoparazita koji žive na koži i hrane se krvlju domaćina. Mogu da žive po nekoliko godina, tokom kojih prolaze kroz 4 stadijuma: jaje, larva, nimfa i zrela jedinka. Zanimljivo je da svaki od ovih stadijuma (osim jaja) traje po godinu dana i u tom periodu se ovaj parazit hrani samo jednom i svoj obim višestruko uvećava, da bi potom otpao sa domaćina i spremao se za narednu fazu. Životni ciklus odrasle jedinke završava se polaganjem jaja. Jaja polažu u jesen, a iz njih se u proleće izležu larve.

Pored lajmske bolesti, sifilisa, meningitisa i sl. krpelji su prenosioci raznih drugih bakterijskih i virusnih boleštija poput hemoragične groznice (u medijima poznatija kao "ebola"), paralize, alergije na crveno meso, tifusa, boginja, kožnih čireva, "pegave" groznice, kao i razne bolesti koje pogađaju domaće i divlje životinje. Takođe, sredstva koja se koriste za suzbijanje populacije krpelja, preko njih uneta u ljudski organizam često bivaju kancerogena.

Krpelji su samo prenosioci infekcije (poput Lajmske i drugih bolesti) a izvor zaraze su najčešće miševi i pacovi na koje se ovi nakače. Već smo napomenuli kakve sve boleštije koje izazivaju spiroheta bakterije šire krpelji, uključujući i današnju Lajmsku "slavljenicu".

Umeju da budu posebno zajebani kada se ljudskom domaćinu uvuku u gaće. Ne biraju mesto uboda.

Srbija se polako ali sigurno pretvara u endemsko žarište hronične društveno-političke podvarijante Lajmske bolesti. Krpelji, navareni na biračko telo kao domaćina, ušli su u sve pore ovog društva i zarazili ga bakterijom Spiroheta radicalis. Centralni nervni sistem je već u poodmakloj fazi meningoencefalitisa, noseći zglobovi društva krckaju i povijaju se pod težinom sve brojnijih parazita, sve su izraženiji simptomi slepila, demencije i parkinson-drhtavice, groznica traje bez prestanka, temperatura je u stalnom porastu, usta su sve naduvenija, oči buljavije, prsti na rukama maksimalno prepleteni, suza suzu stiže i pretiče. Srce će uskoro biti proglašeno nezavisnim od bolesnog tela zaraženog domaćina.

Najmanje jedan naduveni nos iznad ogromne trbušine ima simptome sifilisa.

Ludilo, kao terminalna faza soc-lajma, sve više hvata maha.

Paraliza je opšte stanje duha i tela nacije.

Baš kao i besnilo.

Krpelji i glodari, šugarci, bubašvabe, smrdibube, uholaže, kotrljani, stenice, pužovi, buljuci drugih ekto i endo parazita... samo nam još kuga nedostaje pa da se vratimo u toliko željeni srednji vek. Eto, i Boj na Kosovu smo pre neki dan opet imali, i - naravno - pobedili. I opet ćemo, ak... pardon - čim zatreba.

Kako bi drugačije pa moglo da bude u Krpeljistanu?

Nikako.

Drugačije, to.

Najgore je što su ovi krpelji odavno bili prepoznati, a simptomi bolesti registrovani. Pa opet, oni su se svi pretvorili u jaja, ućutali, čučali i čekali trenutak da iskoče, porastu i osamostale se. Pa krenuli da opet piju krv, redom.

I tako, prođe još jedan maj, mesec borbe protiv Lajmske bolesti.
A mi - ništa. Krpelji su i dalje tu gde su.