Noć pada

Grupa desničara okupila se i danas ispred pekare "Roma" u Borči, zahtevajući da se zatvori pekara, jer je na društvenoj mreži objavljena fotografija bivšeg radnika kako u centru Beograda rukama pokazuje dvoglavog orla, albanski nacionalni simbol. Oni su apelovali da građani tu više ne kupuju. Učesnici skupa su izjavili da spomenutu fotografiju doživljavaju kao provokaciju i da su se spontano organizovali kako bi izrazili nezadovoljstvo. Nakon njihovog obraćanja usledila je protestna šetnja koju su obezbeđivali pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, a incidenata nije bilo.

- N1, 5. maja 2019.

Istoričari se danas slažu da nema govora o tome da je “izliv besa” koji se dogodio tokom noći 9. novembra 1938. širom Nemačke bio “spontan i slučajan”. Reč je pre bila o dobro organizovanoj i koordinisanoj akciji divljanja koju je organizovala nacistička vlada. "Kristalna noć" se smatra simboličnim početkom sistematskog iskorenjivanja jevrejskog naroda koje je započeto diskriminacijom i isključivanjem nemačkih Jevreja još 1933. godine i naposletku dovelo do ubistva miliona Jevreja ali i tzv. "neprijatelja nemačke države": homoseksualaca, kriminalaca, "asocijalnih" ljudi, članova raznih religijskih zajednica, ljudi s mentalnim tegobama, političkih "prestupnika" (poput komunista i socijalista) i pacifista, španskih republikanskih izbeglica, manjina (poput Roma i Sinta) i ostalih.

***

U Srbiji, danas, ispada da nije toliko zabrinjavajuće (po izjavi nekih političara ali i predstavnika organa reda i mira) okupljanje nimalo zanemarljivog broja građana ispred "nacionalno nepodobne" pekare povodom fotografije neke budale, uslikane još pre dve godine. Šta su, ti silni okupljeni građani, čekali toliko dugo, pa da se tek sad oglase i iskažu svoje nezadovoljstvo zahtevajući da se zatvori ta pekara tj. da "nacionalno podobne" mušterije u nju više ne ulaze?

U stvari, zaista postoji nešto što je daleko više zabrinjavajuće od današnjeg okupljanja ljudi, koji će vam oči iskopati ukoliko im kažete da to što rade ima svoje pravo ime, i da je ono "fašizam" - po bezbroj parametara koji idu u prilog takvoj oceni. Možda su previše gledali domaću kaubojštinu, poznatu i kao "partizanski filmovi", pa zaista veruju da je fašizam "pun kamion s Nemci", ali to što rade i dalje jeste upravo fašistički progon manjine, kolektivističko bezumno urlanje unapred podmetnutih parola i idiotarija (za koje čak i oni koji ih urlaju znaju da nisu istinite), traženje žrtvenog jarca za sopstvene frustracije, palanački patridiotizam, paravan iza koga se uvek kriju bezumni potezi koje vuku oni koji su na vlasti. Toga smo se siti - i presiti - nagledali tokom devedesetih, i čini se da mnogima nije bilo dosta.

Potpirivanje strasti i potpaljivanje vatre, od strane vlasti - upravo je to ono što u sve većoj meri zabrinjava svakoga od preostalih iole razumnih ljudi u ovoj sumanutoj zemlji. Današnje majmunisanje u Borči praktično pokazuje u kojoj meri domaća vlast može da manipuliše građanima i javnošću, i dokle je sve spremna da ide ne bi li opstala (kao i svaka druga kasta pljačkaša, koja ni po koju cenu nema nameru da sjaši s vlasti). Poslušajte samo rečenice, te stereotipne izjave "spontano" okupljenih organizatora ovog izliva mahnitosti, o tome da su baš pekari, poput ovog u Borči, krivi za (buduću) nezavisnost Kosova od Srbije i da zbog toga treba da idu odavde.
Zvuči poznato, čini vam se da ste sve to već negde čuli?

"Jevreji su krivi za ekonomsku propast Nemačke nakon prvog svetskog rata. Dok su Nemci umirali od gladi oni su se bogatili a nemačkim vojnicima na frontu zabijali nož u leđa na svakom koraku. To su poluljudi i stoga ne potpadaju pod naše zakone. Za to su jedino oni sami krivi, i zato će nemačko jevrejstvo kao kaznu za svoje gnusne zločine morati da plati doprinos od jedne milijarde maraka. Te svinje više neće počiniti nova ubistva. Uzgred, ne bih voleo da sam Jevrejin danas u Nemačkoj", reče u novembru 1938. Herman Gering, zalažući se za mere još oštrije od "spontanog" razbijanja i spaljivanja jevrejske imovine i proterivanja njenih vlasnika iz Nemačke.

Za početak... kraja.

A ovo?

"Ovih nam je dana mnogo deklemovano o strategijskim tačkama prema Albaniji koje treba da obezbede našu teritoriju. Strategijske tačke nesumnjivo nešto znače; ali ma koliko sigurne i strašne one bile, nikada nas one neće osigurati od gneva i osvete jedne smrtno uvređene i ranjene nacije. Dokle god u naše buržoazije budu vladali ovakvi vardarski pojmovi; dokle god i najtrezveniji njeni političari budu branili tezu da su Arnauti poluljudi i da se arbansko pitanje može rešiti jedino mačem i ognjem, dotle ćemo mi stalno imati mobilizaciju za mobilizacijom prema zapadnoj granici nove teritorije i fijasko za fijaskom. I sve dotle neće nam pomoći ni strategijske tačke prema Albaniji - a već i da ne govorimo o tome što će nam trebati da stalno i dan i noć držimo 'strategijske tačke' unutra u zemlji sa kojih ćemo klati i uništavati one stotine hiljada arbanaskih saplemenika koji žive u našim granicama i koji treba da budu neki vajni temelj Velike Srbije!" napisao je Dušan Popović u septembru 1912. godine.

Godinu dana kasnije, 1913, Popović piše: "Ne treba se svemu tome mnogo čuditi, pošto parolu za takvo shvatanje i takvu politiku bacaju ljudi koji stoje na najvišoj društvenoj i političkoj visini u Srbiji. I pošto jedan g. Stojan Protić, radikal, predstavnik demokratsklh ideja i šampion engleskog parlamentarlzma u Srbiji, ima kuraži da, u obliku objektivne naučne rasprave dokazuje pred celim svetom kako Arbanasi nemaju prava ni na naclonalnu ni na državnu samostalnost, kako su to bezmalo poluljudi koji nemaju prava da budu članovi velike ljudske porodice, pozivajući se za ta svoja 'naućna' tvrđenja na neke evropske avanturiste i pustolove."

***

Odnos države Srbije - u svim metamorfozama kroz koje je prolazila tokom poslednjih sto i kusur godina - prema njenim građanima tj. državljanima, nije se promenio ni za jotu. I ne samo prema onim "nesrbima" koji žive na teritoriji Kosova (zvali ih Albancima, Arbancima, Arbanasima, Šiptarima ili kako god vam milo&drago bilo) ili npr. u Borči, već i prema svim "dasrbima" koji žive diljem vascele Srbije a ne iskazuju niti trunku slepog podaničkog poštovanja za vlast boljševičke radikalštine koja ovde caruje skoro vek i po, uz obilatu pomoć crnorukaškog udbaštva kao njene udarne pesnice.

Pre sto godina, po okončanju Prvog balkanskog rata i nakon prvog teritorijalnog proširenja Srbije na jug, medijske perjanice kvazipatriotskog bulažnjenja su bili listovi "Politika" i "Večernje novosti". Danas - isto: iste novine, isto lupetanje, ista propaganda, iste rečenice i "ideje", isti medijski progon nepodobnih i nepoželjnih. Ista deca pašićevštine, na vlasti.

Kažu, "vratili smo se u devedesete". Kažu - i greše, i to mnogo. Mi nikada nismo ni izašli iz devedesetih, ali jesmo se vratili - istovremeno u nemačke tridesete i sto godina u "naš" rikverc.

Naravno da je "šiptarska" pekara kriva za nezavisnost Kosova, isto kao što je i onaj bečki kafe sa slike bio kriv za Aušvic. Ili opljačkane INA, Zlatarna Celje, Ledo, meštani Hrtkovaca, Barbalići, slavonski frižideri... za nezavisnost Hrvatske i Slovenije. I kakve bre to veze ima sa Vučićima, Dačićima, Vulinima i ostalim Šešeljčićima?

Posebno je surovo i cinično smešno to, da sve ovde napisano podjednako važi za bilo koje od podivljalih i posvađanih balkanskih plemena istog roda; nema tu ama baš nikakve "srBske" ekskluzive - tradicija kolektivnog ludila je ovde deo folklora neumlja.

Noć i dalje pada. Stalno i bez prekida.
Kristalni mrak je esencijalni sastojak bez koga na Balkanu nema života nijednoj vlasti. Ona, zbog toga, neće od njega odustati ni po koju cenu koju ćemo svi platiti - opet.