Majks

U svojoj Prvomajskoj poslanici, patrijarh Nacionalsocijalističke partije Srbije Ivica Dačić, poručuje:

- Potrebno je da oni koji se bave pravima radnika i tom vrstom posla saradjuju i da imaju koordinirane aktivnosti. Neverovatno da je toliko godina posla Marksa aktivan njegov problem i ono što je on pisao. U 21. veku se i dalje borimo za osam sati radnog vremena. Kako SPS reaguje kada su ugrožena nečija radnička prava? To je posao onih koji treba da se sindikalno organizuju. Treba više aktivnosti, praćenja zakonskih predloga i praćenja rešenja kako da se do nečega dođe usaglašavanjem naših zakona sa evropskim zakonima.

Tekovine socijalističkog radničkog pokreta su i dalje aktuelne, ali u zemljama koje mogu da priušte sebi takvu vrstu stvaranja društva. Da bi smo do toga došli moramo da razvijamo ekonomiju i da imamo šta da socijalno i pravedno raspodelimo. Važno je stvarati zakonodavni sistem i usaglašavati ga sa Evropskom unijom.

Marks, socijalizam, radnički pokret, Evropska unija, ekonomija, tržište, kapitalizam, raspodela, pravda, zakoni... ne ide bre sve to u isti tekst sa Dačićem, ama baš nikako. To je lik koji predstavlja suštu suprotnost od svega pobrojanog - pojedinačno ili zajedno, potpuno je svejedno.

Plus - "sindikalno organizovanje".

Da nije možda mislio na ovog, SPS-ovog omiljenog sindikalca?

Što taj ume da digne masu...

Jedini Marks na koga Dačić i njegova banda mogu da se ugledaju, makar prividno, jeste Gručo. Ali ni to nije baš tako, jer predmetna drugospoda ne razumeju čak ni Gručov humor i karikiranje upravo takvih poput njih.
U stvari, ne razumeju oni ama baš ništa osim puke sile i pljačke.

Samo da je patriotski.

A patridiotizam je ovde, to svi znamo, opijum za narod. Maže se svuda, čak i bez leba.

Mana boga Licemerja, da prostite.

Crveno je boja Đurine ljubavi.

Crvena nijansa crne je boja Miloševićevog mućka iz Žitorađe.

Zadnje je došlo vreme da ukapiramo neke stvari: Đura nam nikada neće oprostiti što nas je tukao, i pljačkao. Zašto bi? Pa sve mu je i dalje potaman, baš kako treba. Jer, ne može mu niko ništa, deblji je i od sudbine... kao nikada pre.

Iako je prošlo vreme "stabilizacije", par-nepar vožnje i bonova za sve i svašta, takvi poput Dačića i danas redovno na luster u kuhinji stavljaju crvenu sijalicu. Nije taj fenjer toliko bitan, koliko signal koji šalje, poruku jatacima: što jes, jes...

Sa njima nikada ništa nije bilo neizvesno.

Neverovatno, u 21. veku.

Vaistinu vaskreše.