Tuesday, 5 May 2015

Smrdibube


Naučnici su ih krstili kao Halyomorpha halys (što zvuči kao ko-zna-kakvo čudo), ali ovi insekti, koji pripadaju porodici štitastih stenica, u narodu imaju daleko prostije i poznatije ime: smrdibube. 


Poreklom su iz Istočne Azije, a od evropskih rođaka Rhaphigaster nebulosa razlikuju se prvenstveno po obliku glave. Ove bubice, veličine petoparca, zaista je teško ne primetiti: nesnosno zuje dok lete (poput zunzara i konjskih muva), a kada ih pritisnete ili makar samo pokušate da ih dodirnete, ispuštaju pogan smrad po kome su zaslužile svoje "narodsko" ime. Pored raznih varijeteta (uglavnom po boji, manje pojavom), najbliži rod su im uholaže i vatrene stenice - porodicu stenica ionako čini 108 vrsta, pa ko voli neka bira. 
Prirodni neprijatelji smrdibuba su ose, ptice i gušteri. I ljudi, naravno. Od pobrojanih, niko nije imun na miris&ukus koji idu uz dezert.
Smrdibube su biljni paraziti, hrane se biljnim sokovima voća, povrća, cveća, baštenskog i ukrasnog bilja, zbog čega ih uzgajivači smatraju za štetočine. Zabeleženo je da su pored biljnih sokova, smrdibube napadale larve i gusenice leptira, što već podseća na njihove "konjske" rođake. Iako ljudi svašta tvrde, smrdibuba vas ne može ujesti - jer nema zube. Isto važi i za kućne ljubimce. To ipak ne znači da ne može pogano da uštine - a može. Naročito mogu da imaju problema ljudi osetljivi na hemikalije koje sadrži pljuvačka smrdibuba, od koje "spopadnuto" voće dobija one sitne trule tačkice. Plus smrad, koji (ako je verovati naučnicima) podseća na korijander.

bliska rodbina: smrdibuba (stinkbug, levo) & stenica (bedbug, desno)

U SAD su smrdibube počev od 2011. godine proglašene za "invazivnu vrstu štetočina". Kod nas to nije slučaj; nekako smo navikli na razne vrste parfema kojima nas svakodnevno polivaju dvonožni insekti, da nemamo vremena za miomirise onih sa tri para nogu. No, tu smo već neželjeno zašli u demimond Golog ručka, neovisno da li je Prvi maj ili neki drugi teferič.
Tokom perioda toplog vremena smrdibube sleću na sve što će moći potom da isisaju; voćke koje su smrdibube izbušile u lovu na sokove, na površini (kori, ali i ispod nje) imaju tamne tačke nastale zbog truleži koji uzrokuje pljuvačka ovih insekata - iako ona nije otrovna za ljude, takvo voće je nemoguće prodati čak i da kupci ne znaju razlog flekica. Jednostavno, ružno izgleda - i tačka.  Međutim, ovi insekti imaju gadnu naviku da se maksimalno trude da prežive zimu, zbog čega se krajem jeseni uvlače na razna skrovita mesta, što podrazumeva i naše domove.


Kako im pronaći prirodna skrovišta, ubediti ih da ostanu tamo i manu se ljudskih pećina?
Kao prvo, treba ih otkriti u prirodi i pokušati kontrolu njihovog broja (što ih manje bude napolju, biće ih još manje unutra):
- postavljanjem zamki sa feromonima (nalik onima za bubašvabe), koje privlače smrdibube svih uzrasta; napomena: treba izbegavati elektronske zamke, jer proizvode iritirajući zvuk, troše struju, a ubijaju sve insekte bez obzira da li su "dobri" ili "loši"
- držite baštu i vrt na oku, naročito u vreme zrenja plodova, pa ukoliko uočite ove štetočine otresite ih u neku teglu i deportujte u kanalizaciju; napomena: ovo praktikovati ukoliko nemate pametnija posla, ili zaista ne znate šta ćete sa sobom
- uključite i komšiluk u antismrdibubske manevre širokih razmera, razmenjujte iskustva i strategije borbe protiv neprijatelja vašeg paradajza; napomena: što vas je više, to ćete se manje smejati jedni drugima preko plota
- postoje biljke od kojih se smrdibube prirodno klone: beli luk i nana; možete od njih napraviti rastvor kojim ćete potom poprskati svoj paradajz, cveće, zemlju oko njih pa čak i prostor oko prozora ili ulaznih vrata, štetočine će ih se garantovano kloniti; napomena: iako je aroma mentola (nane) prijatna ljudskom njuhu, ipak porazmislite o tome da li ćete rastvorom belog luka poprskati unutrašnjost kuće, podove ili nameštaj - al' stvarno


Ukoliko se smrdljivi neprijatelj ipak probije kroz liniju fronta, i navali na vaše kuće i stanove, preostaje strategija opšte mobilizacije, utvrđivanje poslednje linije rovova, ulične borbe i pokret otpora. Elem, bez obzira na to da li ste primenili neku od metoda eliminacije smrdibuba u prirodi, neverovatan broj ljudi teško zanemaruje održavanje svojih vrata, prozora, otvora za ventilaciju i drugih rupa kroz koje ove bube mogu da naruše integritet i suverenitet jednog prosečnog ljudskog staništa. Zbog toga je neophodno povesti računa o sledećem:
- zapečatiti rupe i pukotine na vratima, prozorima, pragovima i podovima, kao i duž lajsni; napomena: pored zaštite od smrdibuba, ovo je i jedan od načina za mikroizolaciju kuće, pripremu protiv curenja "toplote" tokom zime
- zakrpite ili zamenite pokidane mrežice na prozorima i ulaznim vratima; podrazumeva se (valjda) da je nepotrebno napomenuti da tako sprečavamo sve insekte da uđu, ne samo smrdibube
- nezavisno od prethodnih metoda, ne ostavljajte vrata i prozore otvorene - to je apsolutna pozivnica smrdibubama da uđu bez dalje rasprave sa vama; napomena: ukoliko prilikom ulaska u kuću primetite oko dovratka smrdi(&druge)bube, najbolje je to odmah umlatiti bez poziva na predaju, Ženevsku konvenciju i slične trice&kučine


Širom SAD "lovci na smrdibube", otkako je 2011. proglašena opštenarodna opasnost, svakodnevno pronalaze gomile gnezda gde se kriju ti insekti. Kažu, najbolji je lov tokom zime kada se bube šlogiraju i padnu u hibernaciju; što hladnije, to bolji lov. Podaci objavljeni poslednjih par godina pokazuju da se procenat šuma na istoku Amerike, koje smrdibube koriste kao zimovnik, ponegde kreće i do 30%. Takođe, na obližnjim farmama su pronađena skrovišta unutar samih kuća i pomoćnih objekata, u kojima je bilo uništeno i po nekoliko stotina ovih insekata u pojedinačnim leglima.
Inače, smrdibube se ne legu u svojim skrovištima po ljudskim domovima tokom hladnog perioda, one se tu samo sklanjaju od zime. Koliko ih vam se uvuče u kuću, tačno toliko će na proleće iz nje izaći, osim ako ih u međuvremenu ne umlatite.


Napomena nad napomenama:
Čak i da vam pođe za rukom da pobijete zavidan broj smrdibuba, koje su nekako ipak uspele da se probiju kroz odbranu vaše kuće, nikako ne koristite usisivač da ih potom pokupite. Usmrdećeta ga, provereno.

Srećno.


***
Dakle, poput teksta o tome kako da prepoznate pokvareno jaje i to primenite na političke mučkove, tako se i ovde neminovno nameće asocijacija na čuvene door-to-door obijače pragova i silovatelje poštanskih sandučića, kao i internet botove-lupače plusminuslajkova. Invazivnu taktiku smrdibuba su, garant, detaljno proučili pa krenuli u primenu, silni trgovački putnici, uvaljivači "firmiranih" satova i naočara, jehovnjaci i - konačno - oni najbrojniji: partijaška bašibozuk-pešadija, ruku punih kalendarčića, letaka, flajera, upaljača, kapa, zastavica, blokčića, salveta, zaokruženih glasačkih listića... đubreta koje za sobom ostavljaju i mirisa sumpora. Niks korijander.

2 u 1: smrdibube&stenice cuzamen

Pobrojane metode spoljašnjeg i unutrašnjeg otpora smrdibubama, u slučaju stranačkih aktivista daju isti efekat i rezultate kao i kod insekata. Smrdibube će uvek ostati smrdibube, sa i bez feromona kojima ponekad poškrope svoje letke pre nego što krenu u uvaljivanje narodnim masama. Mislite da to ne rade? Pa odakle onda tolika zaljubljivost glasača u njih...
Kako god, preporuka glede usisivača i ovde važi. Takođe, nije loše zveknuti par češnjeva belog luka trenutak pre nego što otvorite vrata naprednjacima, demokratama, fašistima, komunistima, radikalima, liberalima, građanistima, seljačistima i ostalim istima. To će ih naterati da plitko dišu, shodno tome manje i kraće pričaju, a posledično - najmanje smrde, tj. dave vas svojim besmislicama i to na vašem pragu. Pa kad odu, vi hitro na ispiranje mundvaserom sa mirisom&ukusom nane.
Dakle, udri belim lukom po smrdibubama, mentolom po mentolima - brzom paljbom! 
Nadasve multipraktično, zar ne?

Srećno, vaistinu.

objavio u
ključne reči: , ,

No comments:

Post a Comment

Subscribe to: Post Comments (Atom)


Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...