Grlom u jagode

Tog 8. maja 1980. godine, na dan sahrane Druga Tita, mladi umetnik Bane Bumbar možda i nije naslikao "Jutarnji portret bake s maćkom" (iako su, možda, tu bile i baka i maćka i Bane), ali neki drugovi i drugarice se svakako jesu - slikali.

Za budućnost, u koju samo oni veruju.

Na prvoj slici je Aleksandar Vučić (10 godina), ispred jedne od pogrebnih povorki do Kuće Cveća, koja je krenula sa Novog Beograda, ispred zgrade SIV-a. Vidimo da je mladi Aleksandar, na pragu puberteta, pravilno uočio značaj aktuelnog događaja i tom prilikom izvršio svoju prvu antikomunističku subverziju u životu, puštajući balone duginih boja koji su mu se dezenom slagali uz pink hulahopke, tako najavivši događaj koji će uslediti za nekih deset i kusur godina - kada je njegov udomitelj Vojislav Šešelj 1991. pred Kuću Cveća doneo pravi četnički glogov kolac. Takođe pink. Kolac. Mlađani Aleksandar Prvi je tada svojeručno oglodao koru sa tog kolca alatom koji je upravo doneo iz jedne gvožđare za prodaju mesa u Londonu, vlasnika Indusa, gde je radio kao najbolji student u istoriji Pravnog fakulteta.

Zli jezici (čitaj: Đilas, Jeremić, Obradović, Stefanović, N1, Danas, Vreme, Tviter i ostali opozicioni ološ od građana) lažu kako ovo na slici nije Aleksandar Prvi već Maja Gojković, pritom kao ključne dokaze navodeći hulahopke, suknjicu, šiške, đozluke, cvet u kosi (...?!!)

Žao nas je, ali nisu u pravu. Ovo je On lično, glavom i golobradom, jer se sve te zlotvrdnje daju lako opovrgnuti uz pomoć rasterisanja slike istom metodom kojom je utvrđeno da Partizan jeste dao gol Zvezdi onomad, tj. geometrijskom projekcijom kojom Doktor Nebojša iz Beograda utvrđuje broj demonstranata po kubnom metru od bulevara Kralja Aleksandra do ulice Gospodara Vučića.

Osim toga, drugarica Maja Gojković je upravo tada bila na pragu sedamnaeste godine, a svi znamo da je to inicijalno doba u kome se počinje sa farbanjem, tako da nema šanse da je na slici baš ona. Molim, kako? Eto tako. Zvr. Oduzimam vam reč, povreda poslovnika.

U levom džepu je ona ista crvena pionirska marama koju je nekoliko godina kasnije vezao oko vrata. Iz fazona.

I budalama je jasno da je osoba na slici visoka dva metra (koliko je imao kada se rodio, tj. koliko ima danas), da je drvo kraj nje(ga) kalifornijska sekvoja i to baš ona koja je bila posađena na brdašcetu, u pesku na igralištu ispred zgrade na Novom Beogradu u kojoj su tada živeli Vučići. Pa valjda On sam zna, bolje i od Angeline, da je sa deset godina imao plavu kosu, istu dioptriju, upišanu facu, pogrbljen dupeuvlakački stav i iks-noge neostvarenog košarkaškog centra - budućeg lupača banana deci upravo tog uzrasta, za osvetu.

Međutim, ključni dokaz da je ovo lično Aleksandar Prvi jeste garderoba koju na slici nosi, plus hulahopke i baloni duginih boja, jer samo On je mogao još od malih nogu da bude i Spasitelj i Prorok. Ova slika je živ dokaz da je još tada On najavio dolazak - Ane Brnabić.

Touche, iliti prc!

I tačka.

Na drugoj slici je Aleksandar Vulin (7 godina) sa Tetkom, u kolicima iz kojih još uvek nije izašao.  A ušao je istog dana kada i majmun u tenak. Toga dana, 8. maja 1980. godine, Aleksandar Drugi i Tetka su ovako urađeni prkosno proparadirali od Savezne skupštine do Dedinja, belosvetskim silnicima i domicilnim ništarijama u inat, i proročanski najavili da će tenkovima razjebati sve te šiptare, ustaše, zelenaše, bjelaše, balije, muhadžedine, bečke konjušare, čokalije, komite, četnike (al' samo malo), demokrate, građaniste i ostalu opozicionu bagru - za deset i kusur godina, 1991. - iste one godine kada se случио i Šešeljev kolac-hepening.

Ta parada još uvek traje, pretnja tenkovima onima kojima je bila upućena - i dalje opstaje.
Jedino nam fali par trica&kučina: više nemamo tenkova kojima bi smo mogli da razjebemo sve pobrojane; nemamo ni tenkiste, jer su se prekvalifikovali u Paju i Jareta; para da unajmimo braću iz Sekuritatee, Štazi, KGB, Sigurimi, PLO, IRA, Sendero Luminoso, Tamilskih tigrova i ostalih Tupamarosa - takođe nemamo.
Šta bre "A Mira? A Sloba?"... Pa tu su - eno ih, i dalje riju pa cepaju.

Čak je i onaj majmun pobegao iz Srbije.

Al' kad bi svega toga bilo - e, vala, svašta bi onda bilo!

Pa i to da četnici paradiraju 9. maja po Beogradu i Moskvi, predvođeni atamanom Nikolićem.

U stvari, sve je to ista, pašićevska boljševičko-radikalska nacipalanačka banda, koja samo menja boje hulahopki (češće nego uniforme i značke), vek i po koči razvoj i jebe u mozak celu Srbiju, sakuplja je i razvlači k'o tesne gaće i besomučno pljačka bez prestanka. Striktno - patriotski.

Banda, koja danas za sebe tvrdi da je "napredna" i "budućnost" - kao vrhunac licemerja.

A tog 8. maja 2019. godine, gornje slike kao da nikada nisu bile življe.

Juče

Danas je juče, baš kao što je i posle petog oktobra došao četvrti.

Jer sa ovima, dokle god postoje, čak ni vreme ne može drugačije da ide - osim u rikverc.

Niko normalan, već samo takvi mogu sebi da dođu na sahranu.

Rascepljene ličnosti na okupu, jedna do druge do treće, šizofreni F20 do F20 na nekrofilnoj gomili.

Gde im je i mesto.

BLACKWHITE

Prošlo je 24 sata od prethodnog blogposta, konačno da se završi i taj toplovodni Vulindan....

Nego, kad već spomenusmo metamorfozu iz piva u viski, maštu žulja mala nedoumica da li šturmbankamarad u ministarskom kabinetu cirka i onaj "kereći" scotch, čuveni Black & White?

duo Stranglers, čuvari vatrene vode lika & dela Vođinog

"Ništa na ovom svetu nije kao Black & White, bez obzira da li u njemu uživate kod kuće ili van nje. Ova specijalna mešavina finih škotskih viskija ima kvalitet koji je jasno čini zasebnom klasom pića za sebe. Black & White škotski viski - tajna je u mešanju", govori nam etiketa na poleđini zelene flaše.

Stvarno, mešanje.

U sve.

Na domaćem terenu, a (bogami) i u gostima.

Da sve bude u tonu pomenute mešavine, neophodno je periodično menjati košuljicu, bez obzira na zauzeti stav i broj prstiju. Košuljica k'o košuljica, prst(i) - istotakođe, ali nemoj neko da mu je slučajno dirao one flowcharte iza leđa, ili dupedagavara pa okrene novi list! Ne gine mu socijala po meri čuvene crno-bele mešavine viskija i još čuvenije crno-crvene mešavine Šešeljevih i Miloševićevih offspringova.

A gde je soda?

U stvari, korektnije bi bilo taj Crni & Beli viski, koji se cirka u šturmbankamaradovom kabinetu, nazvati onako kako to zaista treba, u duhu Orvelijanske dvomisli - CRNIBELI. Sva velika, kapitalna slova, da se slučajno neka od boja ne naljuti. Onako, baš kapitalno, poput investicija u socijalna radna mesta, leđne bilborde, ledolomne lopate, dvotunele i koridore do Nedođije. Napred u oslobađajući rad, red i stegu desnicom čvrstom.

Za pokoj duše, živeli!

Svom snagom.

Good night, Srbistan.

Može i teška, samo nek' je topla

Pre tačno 20 godina, na ovaj dan i u ovaj čas, u noći između 2. i 3. februara 1997. godine, osmi sekretar SKOJUL-a šturmbankamarad Aleksandar Che Sun-Tzu Hendrix Vulin je izmislio toplu vodu kao sredstvo demokratske komunikacije vlasti sa nepodobnim narodom:

"Zar je trebalo da ih polivaju toplom vodom?"

Može i flaširano, samo nek' je toplo.

Danas, taj isti "izumitelj" topi pahulje i socijalnom lopatom lomi led za viski kojim je zamenio pivo. Onako, baš udarnički & proleterski. Em levački.

Svakog jutra po bazen tople vode na praznu socijalu i penzioni fond.

Čudi me što tolika pamet tada nije predložila policiji da demonstrante poliva i teškom vodom.

Neki japanski, ruski i nemački naučnici tvrde kako su našli dokaze da voda pamti.

Pa vrati.

"Da li imate dovoljno strpljenja da sačekate da se mulj slegne i voda razbistri?"

- Lao Ce 

Otisak Nedelje - 06.07.2014.

Da ne gubimo vreme, nedeljom uveče tako dragoceno za psihičku pripremu pred ponedeljak, hajde da pogledamo šta je to sve obeležilo ovaj produženi ustanički vikend od 4. do 7. jula:

Predlog #1 - Supozitorijamen

Opa, pred Vučićev odlazak u Moskvu pade jedno pravo uvlačenje!

Ne, nije u pitanju niko od "jedinih" opozicionara, ovoga puta Supozitorijamena glumi najveći stručnjak za militarističko novinarstvo & izbor mis maskirnog kupaćeg kostima, kolumnista koji strojevito-rafalno piskara koračnice za najstariji dnevni list na Balkanu. Naravno, a tko bi drugi do Miroslaff de Lazansky.
Bivajući tako de-be-lo potkovan činjenicama na polju svoga interesovanja, u subotnjoj Politici napisao je da "Rusija nikada nije Srbiji postavljala ultimatume", u tekstu posoljenom standardnim setom kleropalanačkog antizapadnjaštva i teorija zavere. Kada se samo setim njegovih slinavih hvalospeva NATO armadi objavljivanih krajem osamdesetih godina u zagrebačkom Startu, ili šuljanja oko US marinaca po Kuvajtu i Južnom Iraku (sa sve pratećim kamermanom RTSPS)... pa da, to se i moglo očekivati od njega. Sada se, hvaleći Putina umesto Isusa, preporučuje za mesto u Vučićevom koferu, čekiran kao lični prtljag na relaciji Beograd-Moskva (i rikverc).

Zaista, Rusija nikada nije Srbiji postavljala ultimatume, već je to SSSR činio Jugoslaviji (1948. su naredili spajanje Jugoslavije i Bugarske u jedan sovhoz, pod pretnjom prinude), dok su se Srbi uglavnom sami "nameštali" Rusima (da ne navedem neku drugu, adekvatniju katu kamasutre, daleko više praktikovanu u odnosima dva naroda).
I belim i krasnejšim podjednako. Rusima, naravno.

Vučić objanjava Lazanskom pod kojim uslovom može ga povede sa sobom
u goste kod Medvedeva i Putina

U vreme najgoreg perioda Staljinovih čistki, sredinom tridesetih godina XX veka, oko 5 miliona građana Sovjetskog saveza, za samo dve godine, izgubilo je život u egzekucijama ili zbog namernog izgladnjivanja (kao što je to bio kazneno-pokazni slučaj u Ukrajini, posle rata) dok je cirka 20 miliona njih protrčalo kroz gulage. Nisu svi izašli odatle.
Bilo je to vreme kada je svaki individualizam bivao nepoželjan i proglašavan za neprijateljsko ponašanje, kada je morao da ustukne pred kolektivnim optimizmom. Baš poput Majakovskog onomad, i zamalo Pussy Riot koliko juče.

Eto, gospodine Mali Šešelju i druže Mali Slobo, kada sutra skoknete do Moskve, tokom naredna "dva dana pakla" iznađite malo lufta u rasporedu i pozdravite zajedničkog nam predsednika, druga Malog Kobu.
Red bi bio da zna koliko i mi njega volimo.

"Ko ne zna kako je stvarno bilo kad su '44 došli Rusi, samo neka pita svoju babu."
(narodna izreka u Istočnoj Srbiji)

Predlog #2 - JULinovska vrućica

Država, tj. državni organi, poslodavci, sindikati, zaposleni i nezaposleni građani - svi su oni zajedno deo DRUŠTVA, konju jedan birokratsko-staljinistički.

Počeo je jul, letnji mesec kojim caruju vašari, svadbe, slave i imendani, vreli dani, omorine i letnje nepogode. Nekada je to bio mesec političke (bezizborne) tišine, jer je preko leta radnička klasa cirkala pivo u debeloj ladovini i čitala tabloide koji su objavljivali paparaco fotke pripadnika političke kaste koji lade guzice u (nedostižnom) moru. Ovi danas, iz unapređene kradikalsko-komunjarske koalicije (KKK), ne prestaju sa bulshittingom čak ni po vrućini, do grla zakopčani u plagirane kreacije Huga Bosa; one, od pre 70 i kusur godina.
Jedna zanimljivost: na Disksvetu, koji je u svojim fentezi romanima stvorio Teri Pračet,  trolovima i ono malo mozga što imaju, otkazuje poslušnost što je veća spoljnja temperatura. Mada, ovaj trol sa gornje slike više liči na Golema - napišeš mu komandu na papiriću i staviš u usta, da zna šta treba da radi i govori. E sad, za prste... kako se ko snađe.
Stvarno, ko našim ministrima u usta stavlja doslovce iste gluposti koje mesecima papagajski ponavljaju? Obratite pažnju na prste naših političara, možda naiđete na odgovor koji niste tražili...

Predlog #3 - Brejkdens

- I evo ga brejk! Stiče se utisak da može da ga brejkuje kad 'oće!
- Eto, ima u publici i onih koji navijaju za Federera.
- Auuuuut!
- Neeeeee!
- Daaaaaa!
- Toooooo!
- AAAAAA!
(komentator B92 06.07.2014, prenos finala teniskog turnira u Vimbldonu)

Stvarno je čovek totalno prolupao, kao da je u školi išao na časove arlaukanja a ne pravopisa. Ne vredi podsećati ga šta je u rečenici podmet a šta prirok, šta glagol radni a šta trpni, jer ne bi razumeo o čemu se radi.
Brejka umalo da bude, samo ne onog koji je spiker prizivao. Na kraju je sve ispalo ipak dobro po Đokovića, ali i po Federera: ovaj drugi je izgleda konačno naučio da bez suza prihvati poraz od "balkanskog skorojevića", a onaj prvi da između njih dvojice nema nikakve razlike osim zastavice kraj imena (do koje im je podjednako stalo, bez obzira da li snobuju ili se krste na terenu), da su danas uloge mogle da budu i obrnute, kao i da su obojica podjednako daleko od zemlje (rodne grude ili planete, svejedno) i pripadajuće joj poreske policije. Anyway, čestitam obojici na iskazanom fer-pleju; ovoga puta kako na terenu tako i (konačno) van njega.
Da su medijski radnici po vrućini naskroz prolupali (manite sad Neđu Kovinjala, tužnog Acu ili ludog Milojka), svedoči i internet izdanje Telegrafa, tog čuvenog etalona unapređene objektivnosti. Njihovi naslovi su sve nešto u stilu "BBC ne može da se pomiri sa činjenicom da je Đoković pobedio Federera i osvojio Vimbldon", "Šta vam izraz Novakovog lica govori o ukusu trave na Vimbldonu?", "Ovo je poen kojim se Srbin vratio na krov sveta!" i slične baljezgarije.
Ako se "Srbin vratio na krov sveta", to ne znači da su to isto uradili i Srbi, oni isti koji su od sredine maja zbog poplava prvo pobegli na krovove svojih kuća a potom i ostali bez njih. Mozgu koji je smislio ovakav naslov, ali i uredniku koji ga je pustio u javnost, očigledno su misli više okrenute ka nebesima nego prema zemlji. Nije ni čudo, s obzirom na visinu sa koje ih pomno posmatra Gospodar neba, zemlje, vode i vatre.

***

I tako je kamarad Miroslav L. radno obeležio dan američke nezavisnosti & sopstvene ovisnosti, drugu Aleksandru V. je propištao ventil na ekspres-mozgu, a drugar Novak Đ. je po drugi put mezetio englesku travu, sada se već može reći - tradicionalno. Prešlo mu u navici, i pehar i trava.

Ne znam da li će posle silnih kiša i poplava ovi štrkoliki komarci i skakavci širiti malariju i groznice, ali sve mi se više čini da potonja isparenja na vrućini pogoduju širenju Slinavke i Šapa, te dve najpogubnije bolesti po ovdašnje doktorate.

Ove nedelje na B92 nema Utiska. Priča se da dobra devojka ne zna šta su letnje šeme. Programske. Videćemo, videćemo...

Karamiško

Miroslav Mišković - Otet 2001. godine, držan u šahti, sutradan pušten uz otkup od 7 miliona rajhsmaraka. Tada je izjavio: "Ja sam svoje otplatio". E pa nisi. Uhapšen 2012. godine, pritvoren, pušten posle 7 meseci, kaucija 12 miliona rajhseura. Vlasnik Delta Imperije, po mišljenju pravnih stručnjaka, predugo je držan u istražnom pritvoru, "da ne utiče na svedoke" - one iste koji su sada listom prešli iz Odbrane na stranu Tužilaštva. A od danas, za očekivati je da Tužilaštvo pređe na stranu odbrane, lakše se diše.

Pošteno.

Prema rečima Dinkića, u narednom periodu ne bi trebalo da se dešava da ljudi “trunu po pritvorima po godinu dana”, kao što je “sadašnji ministar poljoprivrede Goran Knežević 13 meseci proveo u pritvoru, da bi ga onda sud oslobodio, što je nedopustivo”.

Ljubi ga Vučić.

Borka. 

"Bogoljub Karić: Vraćam se u Srbiju u Novembru." Ako treba, ću platim.

Bogoljub se vraća kući (jevanđelje po Palmi). Spreman da dokaže nevinost, angažovaće karleušinog plastičnog hirurga u cilju rekonstrukcije presumpcije.

"Povratku Bogoljuba Karića je vrata otvorila promena Krivičnog zakona, odnosno izmena člana 359. čime je zloupotreba službenog položaja koja mu je stavljana na dušu prekvalifikovana u zloupotrebu odgovornog lica. Tako krivično delo zbog kojeg je za ovim biznismenom raspisana međunarodna poternica više ne postoji."
Dinkić (kata #2): "Da sam na Karićevom mestu, vratio bih se i tražio fer suđenje!", ali bez povraćaja PDV na sve do sad zaplenjeno.

Halal!

Irinej M. Gavrilović je u knjizi utisaka u Moskvi zapisao da je "malo kompanija koje na sličan način promovišu srpsku istoriju, kulturu i tradiciju van granica Srbije, kao što to čini BK grupa".

Dragomir Karić, poslanik: "Porodica Karić će učiniti sve da poslovni kontakti i suživot Albanaca i Srba na Kosovu što pre zaživi". Baš se uklapa u izjavu patr.srB. I.M.Gavrilovića, od 'onomad': "Predlažemo suživot sa tim narodom sa kojima živimo stotinama godinama, ali, na žalost, taj narod ne trpi nikoga pored sebe. To je naš veliki problem.", ne spomenuo se.

Stvarno, izgleda šašavo ali ne boli.

Mirjana Marković, sankilotkinja: Abolicija, bez kaucije.

Poternica protiv M.Marković obustavljena zbog zastarelosti postupka.

"Ne fmem nifta da kažem, niti bilo fta da komentarifem. U Mofkvi pada kifa. Fto fe mene tiče mogla bi da pada 365 dana. F izuzetkom jula."
Jul je, Vuline.

***

Doviđenja, i hvala na svim ribama.

Vidimo se na izborima.

Čitulje su preseljene na FaceBook.