Otisak Vulinove nedelje

Prethodnu sedmicu slobodno možemo odsadpanadaljeiubuduće zvati Vulinova Nedelja. Taj je uspeo da pet dana zaredom rafalno odvali po besmislicu dana, čime je prevazišao i svog gazdu identičnih inicijala ali i zaslužio nagradu za Otisak nedelje. 

Shodno warmongerskom tonu koji Drugospodin Ministar praktikuje duže vreme (bolje reći od onog dana kada se po prvi put za njega čulo u javnosti), zaslužio je da ga počastimo odgovarajućim plakatom koji najbolje opisuje šta se to tačno krčka u toj glavi pod sačem ofarbanim u levičarsko maskirno crno.

Šta li je tek smislio za ovu nedelju...

Možda maskirne Always uloške kao obavezni deo borbene opreme vojnih obveznica, "plavomaskirne" Always Ultra sa krilcima za one u RV i PVO? Da nije SMB mejkap i lak za nokte? Kamuflažne naočari za sunce (letnji i zimski model)? Ili... Ne vredi, ne možete se zajebavati, koliko general-razvodnik Vulin misli da je svaka budalaština koju odvali - smrtno ozbiljna. Dokazano bezbroj puta u praksi.

I zato, Ostav! bre Vuline. Nije prvi zavoj za tebe, daleko je to ozbiljnija stvar nego što misliš da misliš.

Otisak Nedelje - 06.07.2014.

Da ne gubimo vreme, nedeljom uveče tako dragoceno za psihičku pripremu pred ponedeljak, hajde da pogledamo šta je to sve obeležilo ovaj produženi ustanički vikend od 4. do 7. jula:

Predlog #1 - Supozitorijamen

Opa, pred Vučićev odlazak u Moskvu pade jedno pravo uvlačenje!

Ne, nije u pitanju niko od "jedinih" opozicionara, ovoga puta Supozitorijamena glumi najveći stručnjak za militarističko novinarstvo & izbor mis maskirnog kupaćeg kostima, kolumnista koji strojevito-rafalno piskara koračnice za najstariji dnevni list na Balkanu. Naravno, a tko bi drugi do Miroslaff de Lazansky.
Bivajući tako de-be-lo potkovan činjenicama na polju svoga interesovanja, u subotnjoj Politici napisao je da "Rusija nikada nije Srbiji postavljala ultimatume", u tekstu posoljenom standardnim setom kleropalanačkog antizapadnjaštva i teorija zavere. Kada se samo setim njegovih slinavih hvalospeva NATO armadi objavljivanih krajem osamdesetih godina u zagrebačkom Startu, ili šuljanja oko US marinaca po Kuvajtu i Južnom Iraku (sa sve pratećim kamermanom RTSPS)... pa da, to se i moglo očekivati od njega. Sada se, hvaleći Putina umesto Isusa, preporučuje za mesto u Vučićevom koferu, čekiran kao lični prtljag na relaciji Beograd-Moskva (i rikverc).

Zaista, Rusija nikada nije Srbiji postavljala ultimatume, već je to SSSR činio Jugoslaviji (1948. su naredili spajanje Jugoslavije i Bugarske u jedan sovhoz, pod pretnjom prinude), dok su se Srbi uglavnom sami "nameštali" Rusima (da ne navedem neku drugu, adekvatniju katu kamasutre, daleko više praktikovanu u odnosima dva naroda).
I belim i krasnejšim podjednako. Rusima, naravno.

Vučić objanjava Lazanskom pod kojim uslovom može ga povede sa sobom
u goste kod Medvedeva i Putina

U vreme najgoreg perioda Staljinovih čistki, sredinom tridesetih godina XX veka, oko 5 miliona građana Sovjetskog saveza, za samo dve godine, izgubilo je život u egzekucijama ili zbog namernog izgladnjivanja (kao što je to bio kazneno-pokazni slučaj u Ukrajini, posle rata) dok je cirka 20 miliona njih protrčalo kroz gulage. Nisu svi izašli odatle.
Bilo je to vreme kada je svaki individualizam bivao nepoželjan i proglašavan za neprijateljsko ponašanje, kada je morao da ustukne pred kolektivnim optimizmom. Baš poput Majakovskog onomad, i zamalo Pussy Riot koliko juče.

Eto, gospodine Mali Šešelju i druže Mali Slobo, kada sutra skoknete do Moskve, tokom naredna "dva dana pakla" iznađite malo lufta u rasporedu i pozdravite zajedničkog nam predsednika, druga Malog Kobu.
Red bi bio da zna koliko i mi njega volimo.

"Ko ne zna kako je stvarno bilo kad su '44 došli Rusi, samo neka pita svoju babu."
(narodna izreka u Istočnoj Srbiji)

Predlog #2 - JULinovska vrućica

Država, tj. državni organi, poslodavci, sindikati, zaposleni i nezaposleni građani - svi su oni zajedno deo DRUŠTVA, konju jedan birokratsko-staljinistički.

Počeo je jul, letnji mesec kojim caruju vašari, svadbe, slave i imendani, vreli dani, omorine i letnje nepogode. Nekada je to bio mesec političke (bezizborne) tišine, jer je preko leta radnička klasa cirkala pivo u debeloj ladovini i čitala tabloide koji su objavljivali paparaco fotke pripadnika političke kaste koji lade guzice u (nedostižnom) moru. Ovi danas, iz unapređene kradikalsko-komunjarske koalicije (KKK), ne prestaju sa bulshittingom čak ni po vrućini, do grla zakopčani u plagirane kreacije Huga Bosa; one, od pre 70 i kusur godina.
Jedna zanimljivost: na Disksvetu, koji je u svojim fentezi romanima stvorio Teri Pračet,  trolovima i ono malo mozga što imaju, otkazuje poslušnost što je veća spoljnja temperatura. Mada, ovaj trol sa gornje slike više liči na Golema - napišeš mu komandu na papiriću i staviš u usta, da zna šta treba da radi i govori. E sad, za prste... kako se ko snađe.
Stvarno, ko našim ministrima u usta stavlja doslovce iste gluposti koje mesecima papagajski ponavljaju? Obratite pažnju na prste naših političara, možda naiđete na odgovor koji niste tražili...

Predlog #3 - Brejkdens

- I evo ga brejk! Stiče se utisak da može da ga brejkuje kad 'oće!
- Eto, ima u publici i onih koji navijaju za Federera.
- Auuuuut!
- Neeeeee!
- Daaaaaa!
- Toooooo!
- AAAAAA!
(komentator B92 06.07.2014, prenos finala teniskog turnira u Vimbldonu)

Stvarno je čovek totalno prolupao, kao da je u školi išao na časove arlaukanja a ne pravopisa. Ne vredi podsećati ga šta je u rečenici podmet a šta prirok, šta glagol radni a šta trpni, jer ne bi razumeo o čemu se radi.
Brejka umalo da bude, samo ne onog koji je spiker prizivao. Na kraju je sve ispalo ipak dobro po Đokovića, ali i po Federera: ovaj drugi je izgleda konačno naučio da bez suza prihvati poraz od "balkanskog skorojevića", a onaj prvi da između njih dvojice nema nikakve razlike osim zastavice kraj imena (do koje im je podjednako stalo, bez obzira da li snobuju ili se krste na terenu), da su danas uloge mogle da budu i obrnute, kao i da su obojica podjednako daleko od zemlje (rodne grude ili planete, svejedno) i pripadajuće joj poreske policije. Anyway, čestitam obojici na iskazanom fer-pleju; ovoga puta kako na terenu tako i (konačno) van njega.
Da su medijski radnici po vrućini naskroz prolupali (manite sad Neđu Kovinjala, tužnog Acu ili ludog Milojka), svedoči i internet izdanje Telegrafa, tog čuvenog etalona unapređene objektivnosti. Njihovi naslovi su sve nešto u stilu "BBC ne može da se pomiri sa činjenicom da je Đoković pobedio Federera i osvojio Vimbldon", "Šta vam izraz Novakovog lica govori o ukusu trave na Vimbldonu?", "Ovo je poen kojim se Srbin vratio na krov sveta!" i slične baljezgarije.
Ako se "Srbin vratio na krov sveta", to ne znači da su to isto uradili i Srbi, oni isti koji su od sredine maja zbog poplava prvo pobegli na krovove svojih kuća a potom i ostali bez njih. Mozgu koji je smislio ovakav naslov, ali i uredniku koji ga je pustio u javnost, očigledno su misli više okrenute ka nebesima nego prema zemlji. Nije ni čudo, s obzirom na visinu sa koje ih pomno posmatra Gospodar neba, zemlje, vode i vatre.

***

I tako je kamarad Miroslav L. radno obeležio dan američke nezavisnosti & sopstvene ovisnosti, drugu Aleksandru V. je propištao ventil na ekspres-mozgu, a drugar Novak Đ. je po drugi put mezetio englesku travu, sada se već može reći - tradicionalno. Prešlo mu u navici, i pehar i trava.

Ne znam da li će posle silnih kiša i poplava ovi štrkoliki komarci i skakavci širiti malariju i groznice, ali sve mi se više čini da potonja isparenja na vrućini pogoduju širenju Slinavke i Šapa, te dve najpogubnije bolesti po ovdašnje doktorate.

Ove nedelje na B92 nema Utiska. Priča se da dobra devojka ne zna šta su letnje šeme. Programske. Videćemo, videćemo...

11. zapovest

11. zapovest glasi:

Šabac ne sme pasti! Šabac mora pasti!

Naravno, Šabac će biti odbranjen od poplave jer su ondašnjem narodu, spasiocima i silesiji dobrovoljaca popucale kičme da srede nasipe i zaustave bujicu, sa rečne strane. Međutim, ne radi se o toj bujici, već o onoj s leđa, koja se spontano prelila iz autobusa Laste i GSB, sa samo jednom svrhom.

Sada znate već i kojom.

Preksinoć je mnogima stvar bila jasna, a današnja ostavka gradonačelnika Šapca potvrđuje tu teoriju&praksu zavere. Slepcima koji ne žele da vide, ne pomaže ni crtanje niti puštanje video-tripova na sajtu Kurira.

Spašavali decu iz bujice ili ne, najviši državni funkcioneri (premijer, ministar odbrane) ne smeju da rizikuju sopstvenu bezbednost, vozikaju se u spasilačkim čamcima pred kamerama, ali i da (zajedno sa svojim obezbeđenjem) zauzmu mesto nekome ko bi brže bio izbavljen iz poplavljene kuće. Ili nekom od spasilaca stručnih za taj posao, i kojima jeste mesto u tim plovilima - za razliku od budžovana, koji su fotelje privremeno premestili u vojne čamce i pred objektive kamera.

Bilo je bitno pokazati da nam ne može niko i ništa. Šta? Pa... to.

Ozbiljno vam govorim.

Sneg ili blato, voda predstavlja vezivni element naše aktuelne priče. Nauka kaže: Kult vode je duboko ukorenjen u narodnoj religiji, u kojoj voda ima lustrativnu ulogu. Pročišćava, što je ima više to se i teže breme prošlosti njom spira. Naravno, i brzina H2O ima svog udela u svemu tome.

Ukoliko nismo shvatili poruku o "biblijskim razmerama" ove prirodne nepogode, red je da nam se to i objasni: potop i silna vodurina predstavljaju neophodan preduslov kako bi potom Mojsije Ovdašnji imao šta da razdvaja, te povede narod u Obećanu zemlju. 

Da zastanemo na ovom mestu, i ne širimo dalje "defetističku propagandu" na spoznaju o samoskončavanju, poglede sa Neba (planine) i plemenska lutanja po pustinji narednih četrdeset godina.

Naravno, u spasonosnu Arku mogu samo spolno različiti primerci biračkog tela, i ta poruka je apsolutno jasna. Prajd je morao biti otkazan i zbog toga što bi, u slučaju da antipoplavni moleban proradi, po prestanku kiše na nebu osvanula duga. E, tek to ne bi valjalo...

Nikakva kritika upućena na račun ponašanja Proroka i Žreca neće omesti ili umanjiti napore svih onih koji su upregli poslednje atome snage i znanja da se odupru stihiji. Smetaće jedino Njemu - trenutno najvećem medijskom manipulantu na ovim prostorima, i buljucima njegovih narajcanih orukaša spremnih da u korenu počupaju svaku primisao umivanja i sagledavanja gorke istine. Parola "kad čujem reč informisanje, hvatam se za Velju" - i dalje važi.

Dragi naši lokatori, iako vas (očigledno) nismo istrebili devedesdevete (a nisu pre nas ni Čvorovići), nemojte se zanositi da ćemo posustati na sanaciji terena od domaćeg kukolja. Jer ste nam samo još vi preostali. Pa da potom zatvorimo kafanu, red je.

TBRS

Thom Baychetinus Rex Serborum

p.s.

Mnogi Srbistanci se ovih dana pitaju "kud se dede Thom, na sve strane vidimo samo Jerryja?". Pa, evo i ta misterija je razrešena: izgleda da i on, poput Isusa, luta po Indiji. Čeka da vidi hoće li Jona progutati kita, plus sprema nekakav novi advent. Svoj, naravno.

Kume.

Milutinka

Pre par dana Jedna Tica je dojavila promidžbenicima kako će prometna ministarka obići deonicu gradilišta auto-puta Nemanjina 11 - Žaočani kod Čačka (koridor 11v.i.), u četvrtak 8. maja. Djelatnici domaće slobodne reči, umršenih jezika i slomljenih pera, spontano se okupiše i krenuše još uvek vrućim tragom gospođe ministarke. Dostigoše je negde više Uba, na izlazu iz Ruklade, i imadoše šta da vide, te potom pučanstvu detaljno i u sitna crevca isto i priopće.

Elem, na gradilištu pomenutog putnog pravca od krucijalnog značaja za spas domaće privrede, turizma & saobraćaja, ali i za transport crnogorskih okupacionih trupa koje će biti poslate na istočni front ukoliko se sovjetski car Vladimir I uskoro ne dozove pameti, bivša energična a danas saobraćajna megamenadžerka je naišla na građevinske mašine koje uglavnom stoje, radnike koji se vrte kao muve oko buđave paštete - i to bez zaštitnih šlemova, a svi mi znamo šta šlemovi u ovoj zemlji znače! - gde jedan deo njih nema ni obavezne fluorescentne markere (prsluke bre, ne flomastere - pa niste valjda komercijalista u negotinskom komunalu da to pobrkate i radnicima zelenila kupite ono što nisu trebovali).

Prođe trasom i neka panduracija (inspekcija, trgovački putnici, Jehovini svedoci ili štagod već da su), pritom digavši silnu prašinu u objektiv snimatelja RTS, ali i u oči prisutne Sile.

Zvuk ptica ne treba ni spominjati. Samo je nekakav hrast tu još zafalio da ugođaj skoro-pa-netaknute prirode bude potpun. E pa valasigamajci više neće moći tako, paraziti dunđerski nijedni, to vam ja Ministarka obećavam - ne zvala se ja Milutin!

Ali, ne lezi vraže! Sutradan, na istom mestu - mrtva priroda.
Više ni ptice ne rade, to što obično rade.

Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo, ali težak rad zaslužuje još teži odmor.

***

Ne znamo da li je gospođa ministarka posle Uba skoknula do Lajkovca - podsetimo se, pruge su takođe u njenom portfelju, baš kao i u ekspozeu. Izrazićemo sumnju u taj skok, ipak se ona ne zove Mile. Kad smo već kod toga, ne zove se ni Milutin niti Fido, pa opet... 

Liče.

Nego, sestro, aj' pošteno ti nama reci: A gde je tebi šlem?

Pravila ZNR važe podjednako za svakoga, zvala se ti Milutin ili ne.

p.s.
Šta li bi tek gospođa ministarka rekla, da kojim sučajem vidi tempo koji tončevdunđeri (sa podizvođačima) praktikuju na arheološko-političkom lokalitetu nove zelene pijace u Negotinu? A šlemovi?
Beži bre...
Instant fras, garant.

Велигден revisited

Danas je najveći praznik vaskolikih hrišćana, dan kada se slavi ispunjenje vere u Oca kroz vaskrsenje Sinovljevo.

Ne bih se baš nešto preterano trudio oko svrstavanja među one koji očekuju sopstveno uskrsnuće praktikujući smernost i pokornost nevidljivim autoritetima. Doduše, i budućnost je nevidljiva pa je niko ne smatra autoritetom. Nažalost - ni prioritetom.

Spadam u one koji sopstveno, ali i svačije Uskrsnuće, po isteku telesnog roka trajanja, vide u svakodnevnom činjenju Dobra i nečinjenju Zla. Dobro će se uvek pamtiti. I bez paklenih muka, dovoljno je grešnima to što ih se neće sećati, ili za one posebno nadarene u greškama - što će odbijati da ih se sete.

Zapravo, prava stvar je (i bez religijskih pobuda) opraštati a ne zaboravljati. Da se ne bi ponovilo.

Prethodna nedelja je obilovala veoma lošim stvarima. Skoro niko i ništa od svega što se desilo u prethodnoj sedmici ne zaslužuje da bude spomenut na današnji dan. Čak ni kao predlog za Otisak nedelje. Toliko lošeg se duboko otisnulo i utisnulo u sve nas, da nije u redu davati mu dodatnog prostora još i danas, posebno što ni naredna sedmica i sve najavljeno da će se u njoj dešavati ne ulivaju mnogo nade i optimizma za bolje i lepše.

Zato danas neće biti predloga za Otisak nedelje.

Neka to bude Otisak nedelje i bez predloga, glasanja ili komentara.

Građanski krug: Veligden

Post #118, 19.04.2009.

Isti tekst, danas, kao pre tačno pet godina. Ni jota razlike u akterima, ponašanju, događajima.

***

U stvari, razlike ipak ima: 

Nikakve boje ne pomažu glede mućkova & jajara. Miris i ukus ne daju se nikako prefarbati, prelepiti, presvući. Neće to čudo nikada moći da razume, jer ništa drugo i ne umeju do da lažu, kradu i lome tuđa jaja, od sebe čine lažnih idola, od davitelja spasitelje, od korita violinu, od blata zlatnu telad, оd ljudi brojeve.

E, baš zato.

Само ние останавме

останавме ко Cлнце далечно

се тепавме со лоша дума

лоша дума, тешка клетва

Eј, еј, еј не го давам

Велигден

Јас ја сакам ова земја

тамо м’гли и мразој земни

ова земја жолто поле

златно поле Македонија

Eј, еј, еј не го давам

Велигден

Mizar, Свјат Dreams (1990)

Ne dam.

I am the resurrection.

Otisak Nedelje - 23.03.2014.

Sedam dana posle izbornog dubokog udara, stvari i dalje nisu legle na svoje mesto, prašina slegla niti se strasti smirile. Još uvek ne, ali...

1. Smak sveta

Shodno obavijesti plasiranoj iz pouzdanih izvora (zaječarska TV Best je to, garant), smak sveta nastupio je prije dva dana, tako što nas je imao zveknuti stanoviti asteroid umjetničkoga naziva "2003 QQ47". Dakle, svi mi tkoji ovo sada pišemo ili čitamo možemo sebe slobodno zvati rahmetli.
Jer TV Best knows the best - nekad Ničićeva a danas Mirkovićeva krugovalno-dalekogledna postaja, nikada ne plasira neprovjerena iliti (isusamu!) lažna promidžbena priopćenja pučanstvu. Jokbre.
Kako je smaka svijeta bilo u petak 21. Ožujka, slobodno si možemo reći da su dženaza i prva subota bile istoga vikenda. Ovog, također rahmetli.

2. Padavine

Shodno potresu koji je izazvao prošlonedeljni izborni smak sveta, neki od naročito potresenih usled propasti njihovih ličnih mikrokozama počeše da padaju sami od sebe. Neki hoće, neki neće - ali će svi morati, hteli to ili ne.

2.1 Hoće

Mlađahni Dinkić je pustio URS niz vodu (onu istu Beogradsku), uljuljkan obećanjem da neće biti 'apšen već isporučen u Abu Dabi kao telal i kurir-čerkez Gospodara Vučića lično. Za početak će se povući ili na Ekonomski fakultet ili u muzičku produkciju, kako izjavljuje. Da spoji lepo i korisno. Prugaste tunike su ionako vanvremenski hit u odevanju muškaraca po arapskim zemljama. Posle 12 godina... Dobro da nije 17+, to bi ipak bilo previše - za Srbiju, ne za njega. Kao posledica ovog Dinkićevog poteza, neke od njegovih URSuljica su još pre ove objave prebegle u SPS - akontativno.

Odlazak drVojislava drKoštunice sa vrha DSS ipak predstavlja iznenađenje smaka sveta. Prvenstveno za njega samog, onako neobaveštenog o svemu. Kažu da je ostavku podneo čim je saznao za rezultate izbora - onih predsedničkih iz 2002. godine, kada nije uspeo da pobedi Labusa. OK, ne kasni mnogo. Kao posledica ovog pada, konačno sledi utapanje DSS u SNS. Tamo ih već čeka 2/3 dojučerašnjeg članstva. Kako god bilo, na odlasku je legalista uskliknuo s ljubavlju: "Srbiji sam učinio sve što sam mogao". A i više od toga, ako se mi pitamo.

Ostavka Aleksandra Protića na mesto predsednika Treće Srbije a.d. predstavlja težak udarac - samo što se još uvek ne zna kome. Prepodobni Protić izjavljuje da će se i dalje baviti firmom - pardon, partijom - ali još uvek ne zna kako. Možda krene da čita vodomere i kalorimetre po Novom Sadu, čisto provere tačnosti obračuna "Informatike" a.d. radi? Videćemo i to čudo.

2.2 Neće

Naredni slučajevi su naoko malo teže prirode. Spadaju u one koji odbijaju da poveruju kako im se desilo to što se svima desilo. Ne veruju ni oni prvi, ali ih je nešto kvrcnulo po glavi pa su morali. E zato, ovi drugi i dalje misle da neće morati.

Dragan Đilas je jedva uspeo da prevuče DS preko cenzusnih 5%, mada bi poštenije bilo reći da je u pitanju čista inercija a ne zasluga. Zasluga postoji, ali nju on deli sa Tadićem i ni u snu nema pozitivan predznak. U jesen 2013. godine ekipa okupljena oko Tadića i Šutanovca pokušala je obaranje Đilasa (do hajdučkog rastanka, iako im to nije slava); posle propasti te fantazije, Tadić je otišao a Šutanovac ostao. U isto vreme kreće i serijal tekstova po Kuririma i ostalim promoterima gadosti, na temu kako je Đilas ipak targetiran za kontralapot (nasuprot običajnom, ovde bi da tatko utepa sina) posle izbora, kad gora zazeleni. Verovatno na hajdučki sastanak, čisto da se zna ko će biti domaćin slave.

Konačno, zbog svih starih i novih žutih ludorija, dobili smo Novu stranku, Demokratsku stranku i Novu demokratsku stranku. Pa se vi sad tu snađite ako umete.

Kao zadnji, ali ne i poslednji primer(ak) obeućenosti, Čedomir Jovanović predstavlja zanimljiv slučaj. Ne samo da mu nije jasno kako i zašto LDP nije prešla cenzus, već ni zbog koga. Po novinskim izveštajima sa Predsedništva i Glavnog odbora crveno-lila-teget liberala, pljušte ostavke najviših funkcionera LDP. Za to vreme familija Jovanović pomno osmatra nebo: teško da traže onaj asteroid (setite se, smak sveta se već desio), sudeći po autističnim govorničkim fantazijama alfa-mužjaka u stilu Fidela Kastra i Gadafija zajedno, dok je alfa-ženka preuzela komunikaciju sa medijima - sve u duhu najsvetlije tradicije prijateljske im familije Drašković.

Eh, ti Jovanovići...

Da li su ostavke posledice finansijskih problema u koje su sada već bivši lideri uvalili "svoje" stranke, ili se pak radi baš o tom svojatanju tj. totalnoj privatizaciji i pretvaranju stranaka u privatne prćije lidera - vreme će pokazati. Najverovatnije se radi o skupu tih, i ko zna kojih još sve drugih faktora, koji su doveli i tek će dovesti do ostavki, okretanja naglavce, pa možda i potpunog nestanka nekih od stranaka, koje su sada postale podcenzusne i tako se našle u nebranom grožđu ostavši bez funkcionerskih prinadležnosti i budžetskih jasli na kojima su godinama životarile.

3. Nikad dosta

Stvarno, ovima nikad dosta pameti.

To ne da ne ume, već uporno odbija da nauči.

ХВИИИ susreti u negotinskom Дому цултуре

Ali, ne lezi vraže samo u palanačke jasle...

Bljic, najtiražnije novine na severu Kosovu

Naravno, kako bi drugačije pa moglo da bude.

4. Šibicari i prosjaci

Negotin je pored smaka sveta zadesila još jedna pošast: ponavljanje (samo) lokalnih izbora na 13 biračkih mesta. Kako su mozgovi u Opštinskoj izbornoj komisiji uspeli da smute pa prospu neregularnost samo lokalnih ali i ne parlamentarnih izbora na tim mestima - verovatno ni oni sami ne znaju. Jasno je da nisu ni u snu smeli da prijave poništaj parlamentranih, jer bi u slučaju da RIK odbije "razloge", automatski pao i pokušaj obaranja lokalnih izbora. Zato su uradili to što su uradili, pa ako im prođe - prošlo je. S obzirom da se niko ne žali na ovaj luping (isto im se hvata), kao i na to da kada se vidi koja stranka ima koliko manje glasova kada se oduzmu oni sa tih 13 biračkih mesta, jasno je i ko bi mogao biti Pametnjaković koji je smislio celu ujdurmu koja se završava ponovljenim glasanjem u ponedeljak.
Kada sam u proleće '82. bio I razredu Gimnazije, razredni nas je u vreme nastave odveo do jednog biračkog mesta (na Stadionu) jer su se baš tada dešavali nekakvi izbori (ispostavilo se lokalni). Jasno je da je to bilo radnim danom, ispalo je da je to bio nekakav "čas upoznavanja sa sistemom". Osim tada, ne sećam se da se na glasanje ikada išlo radnim danom.
OK, pored fore da se tako kontrolišu oni koji rade u državnim službama i firmama, plus pomenuta razlika u broju glasova, trag vodi samo ka jednoj adresi. Ukoliko je neko uopšte posumnjao, oni koji obitavaju na toj adresi su se svesrdno potrudili da otklone svaku sumnju sa sebe. Mislim, sumnju da se ne radi o njima...

Obzirom da se glasa u ponedeljak, valjda je trebalo da tzv. predizborna tišina počne u petak u ponoć. Verovatno je to razlog zašto su u poštanskim sandučićima u subotu ujutru osvanuli informator Socijalističke Partije Skupštine Opštine Negotin i upaljač na kome je odštampana poruka kako je nekom Ivici Dačiću SPS-JS naš Negotin na 1. mestu. Ako je i od koga je - mnogo je. Magistar Unogović je privatizovao ne samo partiju čiji je član (za koju me, iskreno, zabole nešto), već je prisvojio celu opštinu Negotin - zgradu, zaposlene, resurse, budžet, vozila, telefone, internet, preduzeća, ustanove, policiju, crkvu, zabavište, prosvetu, seoske puteve, asfalt, zelenu pijacu, dunđere, katamarane, reciklažu, igrališta, binu, projekte, ekologiju, vodosnabdevanje, toplane, građevinsko zemljište... sve.

Najgore mi je ipak to da mi istog dana, u subotu oko 17:30, klinac iz komšiluka zakuca na vrata nudeći letak, hemijsku olovku i opet upaljač sa odštampanim Dačićem. Pa kada je toliko pametan, da ne kažem mudovit, mogao je drug Magistar na upaljač makar da stavi svoje ime. Pa neka onda uzme ko hoće, i ako hoće. Tog klinca su višestruko ucenili - i drug Milan, i roditelji koji mu pune uši "idi, možda će bude neki poso", i drugari koji ga zajebavaju, i svi mi kod kojih je zakucao na vrata a da mu ih nismo samo zalupili pred nosem već ga usput i nagrdili. Ne, nije mi ga žao: klinac je usred predizborne tišine, ukoliko ste makar pokazali minimum domaćeg vaspitanja pa ga pitali šta hoće, bez pardona kretao sa pitanjem da li ćete glasati za SPS i da vas upiše u neki njihov spisak.
Milan Uruković, odlazeći predsednik opštine Negotin i lokalnog rizoma SPS, ne može da shvati da od sutra više nije "prvi "Ћovek opšine Negotin" pa i dalje pravi gluposti, sa sobom povlači u rupu i druge. Niko im nije kriv što ga slušaju, iako je jasno da su naprednjaci još pre sedam dana pregazili sve "nas" i "njih". Ovaj se nada da će na sutrašnjem glasanju uspeti da preokrene prošlonedeljni rezultat glasanja i dođe u situaciju da diktira uslove formiranja vlasti. Lupetanje je dostiglo toliku meru, da se iz komiteta čak raznose abrovi o formiranju koalicije svih protiv SNS (moglo bi, odnos je 25:20 kada se presaberu). Moglo bi, da se Milanče iz Dušanovca nije svima ogadio. Čak i tajnoj frakciji starih komunjara, unutar njihovoh redova. Da su pomnije hvatali Lenjinove beleške, znali bi šta činiti sa svojim mangupima. Ovako, nada umire sa čovekom, kažu.

Samo, drugovi socijalisti, pitam ja sve vas: dokle bre više to umiranje preko tuđih leđa?

5. Nightflyers

Kažu da lepota nije prelazna, ali ludilo zasigurno jeste. Negotin je crime scene koje dokazuje ovu tvrdnju. Sav besmisao zanošenjem ikakvom primisli da bi politika mogla da bude i plemenita, fer veština, koja se igra po određenim džentlmenskim pravilima, pada u vodu kada vam partijski aktivisti poludeli od straha koji prožima njihove poglavice, besomučno siluju poštansko sanduče svojim đubretom.
Zlom.

Evo izložbe njihove pogani (one do koje sam došao), kojom svakodnevno i naročito svakonoćno prelivaju ovu upropašćenu palanku i njene stanovnike kojih je sve manje.

Prvo su krenuli sa bojevim gađanjem glede onog ko najviše može da im pokvari fiksaciju ali i poziciju #2. Ko to "oni", a ko "onog"? Pa oni koji su i poništili izbore na 13 mesta, ko bi drugi. A i nije "onog", već "onu".

Stari stil je dobro poznat, tu je i neizostavni Odbor za protiv, kolor-štampa na sjajnom papiru, pare koje se nemilice bacaju protiv najvećeg od svih strahova. Ne znam da li je išta od ovde napisanog tačno - uopšte me ne bi začudilo da je sve istina, da se razumemo - ali znam da je Urukovićev strah od Radmile Gerov višestruko veći i jači od izbezumljenih demokrata + gubitka vlasti + ukrcavanja naprednjaka u fotelje = zajedno. Ne razumem samo kako ga nije bilo strah kada su svi zajedno, on i "opozicionari", arčili budžet po kafanama na špricere i vešalice na metar. Neko je nekoga tu zavrnuo za neku turu, garant.

Zato je kao kontrameru usledio odgovor letkom koji je već bio deljen u decembru - članak iz Blica, upotpunjen lokalnim budalaštinama na poleđini.

Doduše, većina preduzeća sa spiska bilo je uništeno još devedesetih godina. A ono "sela bez seljaka" - to je 100% tačno. Eno ih: nekada su bežali sa njiva u IHP Prahovo da se odmore, pa kada je ta fabrika pukla zahvaljujući Miloševićevim upropastiteljima, preselili su se u sve partije i odborničke klupe. Jbg, nema politike bez motike, bećarska je ovo opština.

Usledio je potom letak za koji znalci lokalnih prilika i abrova tvrde da je delo crvene frakcije. Znao sam - videlo se to odmah po boji, babe mi.

I ovaj letak je takođe "sjajna kolor-štampa", mada nije lako dobiti crnu boju sa visokim sjajem. Treba tu podosta poliranja.

Konačno, pojavilo se i ovo čudo (zapravo, prerađen letak SPS koji juče i danas dele po Negotinu), za koje se šuška kako je kradikalsko maslo. Videli su nakolenjenog magistra, pa vele 'ajde da mu i mi krnemo po koju u vugla, dok je u delirijumu'. Doduše, druga teorija zavere kaže da su u sve ovo umešani prsti zaječarskog ogranka sada već politički pokojnog URS, za osvetu jer im nije prošla lista za Negotin koju nije sastavljao Negotinac, već još jedan od "onih iz Braćeeevac".
Naravno, noć između predizborne nedelje i izbornog ponedeljka nije smela da prođe bez komunjarskih vampira - silovatelja poštanskih sandučića i taraba.

Kao što rekoh:
Panike, strahinje&užasa - na kilotone.
Taloga, prljavštine & šljama - na megatone.
Ovoliko pogani ne bi preživeli Hirošima i Nagasaki zajedno, kamoli mali i uništen Negotin.

Stvarno "noćni letači", baš kao u SF-horor romanu Džordža R.R. Martina (autor serijala Game of thrones), po kome je 1987. godine snimljen film. Samo što je kod nas stvaran život u pitanju. Pardon - u pitanju su svi oni koji bi da žive normalno, ukoliko je tako nešto ovde još uvek moguće.

Baš kao u sloganu sa plakata za pomenuti film:

Nije bila tajna gde su se zaputili, već ono što ih je tamo odvelo.

***

Tako je to kada umisliš da si Kim Il Un.

A nisi, niti ćeš ikada biti. Krajnje je vreme da to ukapiraš.

Druže.

Bitno je da Negotinci u ponedeljak odu do tih 13 glasačkih mesta, od kojih su 4 u samom gradu. Neka se ne vade na radni dan, jer se glasa od 7 do 20 časova. I neka ponove sve isto od pre sedam dana, svako svoje. Tako će pokazati i dokazati da je ovo besmisleno ponavljanje izbora bilo uzalud.

Okrugom ne mogu doveka da vladaju orci i uruk-hai.
 

Zbogom, drugovi i drugarice.

Otisak Nedelje - 23.02.2014.

Svaki tekst je suvišan, mada može i ovako.

FxCK CANCER!

Nedelja. Vreme je za Otisak nedelje.

Međutim...

Kada mi je večeras Weydon Taylor Fulton (WTF) iz Ostina u Teksasu, poslao zahtev za fejsbuk prijateljstvo (ko zna odakle me je iskopao), uradio sam ono što uvek i radim kada je u pitanju neko sasvim nepoznat: prvo bacim oko na njegov profil, pa onda odlučim da li da prihvatim.

Seljačka politika, nadgornjavanje Tadića i Đilasa, radikalske neokapitalističke reforme u najboljem boljševičkom stilu (njima tako dragom), Vučićeve lažne izborne dileme, pljačke, Dačićevo uvlačenje u penzionerska dupeta, kokošarenje lokalnih buzdovana u Negotinu... sve je to najobičnije sranje u poređenju sa onim što sam video kao poslednji objavljen FB status kod ovog mladog Amerikanca.

Ovo:

"Ako neka polugola kokoška u kupaćim gaćama (ili bez njih) može da dobije 1 milion lajkova, onda ova devojka - borac protiv raka zaslužuje 100 miliona."

Saznajte više o ovoj akciji i podržite je na zvaničnoj fejsbuk i web stranici fondacije FxCK CANCER! Ovo 'x' u nazivu je izraz pristojnosti aktivista, ali podjednako slika stanja i licemerja koje vlada među administratorima društvenih mreža (blokiraće vas nemilosrdno, bez obzira na kontekst).

Fondaciju "Fxck Cancer" je osnovao Brendon MekGinis iz Kalifornije, kada mu je 2005. godine bio dijagnostikovan Hodžkinov limfom. Bio je aktivan surfer, skejter, snouborder, voleo je svoje prijatelje. Preminuo je 2007. u svojoj 26. godini. Osnovao je Fondaciju u cilju pomoći obolelima i članovima njihovih porodica, u borbi protiv ove užasne bolesti. Ova fondacija predstavlja neprofitnu organizaciju oslobođenu poreza po US zakonima (korporativni zakon o neprofitnom javnom dobru i humanitarnom radu), i bavi se podizanjem svesti, edukacijom i ranom detekcijom kancera, a takođe i pružanjem pomoći obolelima i njihovim porodicama da se suoče i izbore sa ovom narastajućom epidemijom putem programa pod nazivom "Dyin 2 Live". Svi koji su angažovani u radu ove fondacije, rade kao volonteri, a finansiraju se preko priloga, poklona i donacija.

Žao im je ukoliko se neko uvredio ili ima "problem" sa reči fak iz naslova, jer njih vređa i imaju problem sa bolesti rak. Zbog toga, pozivaju ljude širom sveta da im se u ovoj borbi pridruže, jer niko ne uspeva da se (iz)bori sam.

Ukoliko neko od dežurnih besomuka i ljubitelja "lika&dela" oborknezova svih nivoa vlasti ima makar primisao zajedljivosti na ovaj tekst, onda neka slobodno baci pogled na subotnju (opet!) vest objavljenu na sajtu opštine Negotin. Ponovo dnevna džiberpolitika zloupotrebljava javni servis u striktno ličnu i kvazipolitičku svrhu opstanka i parazitiranja na budžetu i zdravom razumu građana ove kilave palanke. O, nije im dosta, već u dodvoravanju glasačima-vernicima jedne od "ustavom priznatih sedam tradicionalnih verskih zajednica", naši veselnici idu toliko daleko da zloupotrebljavaju nimalo naivnu bolest jednog našeg sugrađanina u cilju promocije grupice foteljaša kojima će već na proleće Negotin videti leđa. Uvlačenje popova u kvazipolitičke igre predstavlja čist bezobrazluk, čak i uz njihov pristanak. Izvinjavam se gospodinu Stojiljkoviću, kome iskreno želim što brže ozdravljenje, ali da li je to stvarno jedini naš sugrađanin koji se leči u Beogradu?

Zaista mislite da preterujem?

Pitajte ih, ako ih ikada sretnete na ulici, imaju li jednu jedinu zajedničku fotografiju sa članovima Društva Srbije za borbu protiv raka, u okviru koga deluje negotinski ogranak pod nazivom Neven. Šta, kao, daju im pare predviđene godišnjim budžetom za rad udruženja, imaju na opštinskom sajtu i besplatan link ka njihovom sajtu? Ej bre - malo li je! Isto daju i crkvi, pa opet to im i dalje ne daje pravo na licemerje i zloupotrebe, jer se to i takvo donosi od kuće, pa potom takvo dalje širi.

Nikada se nisu udostojili da obiđu sugrađane obolele od najteže i u katastrofalno visokom procentu još uvek neizlečive bolesti, ali zauzvrat bezobrazno traže glasove njih i njihovih porodica. Ti, koji se u naslovu vesti predstavljaju kao "Negotinci", zapravo to nisu. Zato što pravi, iskreni Negotinac, kao i svaki drugi normalan čovek:

- ne slika se po bolnicama sa ljudima koji tamo nisu otišli zato što nemaju pametnija posla, već iz neke lične muke, 

- kada ide bolesniku u posetu ne sedi mu na krevetu na kome ovaj leži, zbog milion razloga protiv i nijedan za (osim ako na slici ima više od jednog bolesnika...),

- fotografije na kači na javnom servisu svih građana, kao da je to njegov privatni foto album,

- ne zloupotrebljava tuđu bolest ni u koju svrhu - ne samo političku,

- zato što je život dovoljno kratak, a svaka bolest ga još više skraćuje, da bi bilo ko od sebe pravio toliku budalu nizašta.

Drugovi, a ne Negotinci, sa slike, predlažem vam da obiđete sve naše sugrađane koji boluju od najteže bolesti - da, od raka - i to u njihovim domovima. Nemojte da pucate opštinske pare i arčite opštinska kola do prestonice, idite pešice jer je Negotin mali, i zahvaljujući vama sve manji. Poklonite im neki minut svog dragocenog funkcionerskog vremena na isteku, makar to bilo u pauzama između dočeka i ispraćaja, otvaranja spomenika i zatvaranja firmi, između vešalica i špricera po lokalnim mehanama.

Zato što, dok se vi veselite i urlate noću po ulicama u centru kako je Negotin vaš, neko plače jer nema ili ne može više da ima. Za život, niti Život sam.

Poklonite im nešto o svom, ličnom trošku iz debelih funkcionerskih para, nešto što će ih podsećati ne na vas i vaše doba, već na to da su svi oni i dalje punopravni građani ovog društva, ravnopravni sa svima: nama - koji nismo poput njih bolesni, i vama - koji ćete kad-tad sići sa oblaka među žive ljude. Ne da bi se i sa njima potom uslikali, već uradite nešto dobro i ne slikajte se uopšte. Svako iole razuman zna da ovo što radite, apsolutno nije isto kao kada donirate novac neophodan za lečenje obolele dece. Zato što nije, i tačka.

Zaradite i vi pošteno, makar taj jedan lajk - ali ne na ovakav način.

Sram vas bilo, drugovi "Negotinci".

***

Otisak - jedini i najjači.

Thank you, Weldon.

Join them in their fight, no one fights alone!

p.s.

Komentare postavite na sajt opštine Negotin, tamo im je mesto.

Otisak Nedelje 22.12.2013.

Srbija je arena, prepuna čudesa i predstava za pučanstvo.
Evo nekih.

Predlog #1 - Napred braćo, u dogovor!

Dramaturg je konačno publici obnarodovao svoju novu predstavu. U njoj je do detalja i u sitna crevca opisao svaki budući korak na putu u naprednu budućnost našeg društva:

SNS je potreban dogovor sa LDP, jer su naprednjaci potrošili svoje potencijale. Tražim podršku od ljudi za politiku koju je oduvek vodila LDP, koja nikada nije bila politika sa neodgovornim stavom prema interesima, da bih nakon tih izbora razgovarao sa onima koji će nam jedino biti sagovornici na temu formiranja vlade pod uslovom da tu podršku dobijemo, a to su naprednjaci. To bi bilo ono što se radi u svakoj normalnoj zemlji, razgovor, dogovor oko nekih tema, pa nek se onda izjasni moja stranka, neka se izjasni članstvo, ako hoće hoće, ako neće neka preuzmu odgovornost za to.

Dakle, već se zna ko će biti kriv.

• kraj prvog čina

Predlog #2 - Vranjski odgovor

Prvo je raspušten napredni odbor vranjski, što zbog batina, što zbog predubokog zavlačenja alavih prstića u stranačku kasicu, što zbog političke preaktivnosti. Potom je dogovorena socijalističko-liberalna koalicija, zlu ne trebalo. Tj. "vlast je uvećana", kako tamo rekoše. Na kraju, Gospodar je prelomio: Njegovi će izaći iz vlasti u Vranje, prepustiće (pre)ostalima da se dogovore šta i kako će - dok im ne uvale vanredne lokalne izbore. A uvaliće, dogovarali se oni ili ne, jer "SNS ne želi da snosi odgovornost za loš rad i stanje", naravno - u Vranje.

Definitivno su najgori oni koji gaće skidaju sami, bez moranje, pa makar to bilo i u Vranje.

Dakle, i tu se već zna ko će biti kriv.

Bilo bi zaista interesantno da u Vranje ovih dana skokne i Nataša Mićić, potpredsednica LDP. Da ponovi sve - reč po reč - iz izjave koju je u Vranju dala 07.04.2005. godine, ali kao predsednica GSS. Zaista bi bilo interesantno, a naročito šta bi na to rekli njeni pobratimi iz novosročene koalicije vranjske. Ortaci iz rovova, oni isti.

• kraj drugog čina

Predlog #3 - Nepostojeći ili...

Iako su istekli zakonski rokovi za objavljivanje zvaničnih, dakle i tačnih, rezultata lokalnih izbora u opštinama Voždovac, Odžaci i Kostolac, oni koji za to primaju platu nisu odradili svoj posao. Zaista, jesu objavili nešto - ali šta?
Na neoficijalnom sajtu e-izbori, objavljeni su podaci o rezultatu izbora na Voždovcu. Da vidimo šta tamo piše:

Upisano građana sa pravom glasa: 156.962
Izlaznost: 36% 

Ako ovo pretvorimo u broj građana izašlih na glasanje, dobijamo 56.506.

Procenat osvojenih glasova, po strankama: 

SNS - 53,3% DS - 11,7% SPS-PUPS-JS - 8,23% DSS - 6,08% SDPS - 5,86% LDP - 4,26% Dveri - 3,55% SNP1389 - 1,78% SRS -  1,69% Nova Stranka - 1,49% Beogradska inicijativa - 1,12% NOPO - 1,01% Evropska Demokratija - 0,12% 

Zbir ovih procenata iznosi 100,19%

Tako treba, idemo dalje.
Nešto niže, u tekstu, ponavljaju ove podatke, ali ovog puta broj osvojenih glasova uparen je sa procentima (u zagradi):

SNS - 27.777 (53%) DS - 6.169 (11,7%) SPS-PUPS-JS - 4.309 (8,23%) DSS - 3.210 (6,08%) SDPS - 3.091 (5,86%) LDP - 2.289 (4,26%) Dveri - 1.881 (3,55%) SNP1389 - 943 (1,78%) SRS -  905 (1,64%) Nova Stranka - 802 (1,49%) Beogradska inicijativa - 598 (1,12%) NOPO - 526 (1,01%) Evropska Demokratija - 52 (0,12%)

Zbir glasova daje brojku od 52.552, a zbir procenata (ovoga puta) daje 99,84%.

Zbir procenata (u obe verzije) predstavlja sumu samo po osnovu važećih glasačkih listića, što je netačan i zlonamerno u javnost iznet podatak. Procenti po pitanju cenzusa računaju se na ukupnu izlaznost, dok se broj mandata određuje samo na osnovu glasova koje su osvojili oni preko cenzusa. "Matematika" koja je u ovom slučaju objavljena nema blage veze ni sa Zakonom niti sa zdravom pameću.

Na stranu i to što u istom tekstu na dva mesta ne pišu isti procenat za SNS i SRS (gde baš kod njih), ali još jedna "sitnica" jednostavno bode oči i žulja maštu: 

Gde je nestalo onih 3954 glasa razlike, između izlaznosti i zbira osvojenih glasova? U procentima, to je 6,998% ukupno izašlih građana. Dakle, slobodno možemo reći da je bilo 7% nevažećih glasačkih listića.
Ko je državne komisije, formalne i neformalne medije, glasila Partija Sa Posebnim Potrebama ovlastio da skoro četiri hiljade birača jednostavno prećute, kao da uopšte ne postoje? Odakle bilo kome u ovoj zemlji pravo da 7% glasačkih listića koji su bili nevažeći ignoriše, i tako proglasi - nepostojećim?

Ako su se u maju 2012. jedva nakanili da priznaju kako je nevažećih (ne mora obavezno i poništenih) glasačkih listića bilo oko 4,3% odakle sada toliki bezobrazluk da te glasačke listiće, to jest glasače, žive ljude i građane Republike Srbije koji plaćaju porez i time finansiraju politikantsku kastu - proglasi nepostojećima? Da ih nestane, kao da je ovo Pinočeov Čile a ne Srbija na pragu pregovora sa EU.

Da se nešto razumemo: Osim jednog poziva na Fejsbuku, upućenog (samo) građanima Voždovca da izađu na birališta i ponište svoj glasački listić, nije bila preduzeta nikakva druga akcija ili kampanja. Pa šta se to onda desilo?

Strah - od gubitka privilegija samoproklamovane kvazielite politikanata, ogroman i kod svih. Eto šta se desilo.

Ili to, ili mi je riknuo digitron.

p.s. 

CESID-ov sajt je uspavan još od oktobra, ko zna šta oni sanjaju. Zvanični sajt opštine Voždovac se bavi besplatnim frizerskim uslugama za Novu Godinu. Ako neko sazna stvaran, kompletan, rezultat izbora u Kostolcu i Odžacima - neka javi.

• pišpuš pauza

Predlog #4 - Dan Crvene Armije

Dok se dramaturg lomatao po rovovima i svojoj pešadiji unapred spočitavao defetizam, za to vreme se Premijer Unutrašnjih Poslova Srbije obratio svojim pionirima, shodno partomilitarističkom stilu koji se praktikuje u domaćim strankama:

U Srbiji se danas vodi odlučujuća bitka, to je bitka za budućnost, a pred vama su Srbija i Evropska unija. Prvi put vas zovu, ne da ginete već da se žrtvujete da bi vaša deca imala bolji život. Ovo nije bitka za prošlost nego bitka za budućnost. U toj bici očekujem vaš juriš.

Ne kaže se "prvi put vas zovu" već "prvi put vas zovem". Istine i odgovornosti radi, ako ni zbog čega drugog.

Očigledno da koalicioni partner Gospodara Vučića nema nameru da poštuje novoproklamovani Dan JNA, već se drži onog starog i proverenog, krasnajeg. Skoro da mogu da ga zamislim kako u nekoj pećini sikće "moj prekrassssni".

Predlog #5 - Tvoje pravo lice zvuči poznato

Na današnjem socialistpartajjugendkongresu, Drug Ivica je izjavio i ovo:

Pesma se promenila, dirigent je umro, hor ne može da peva istu pesmu, a ja vas pitam da li ste spremni da menjamo stvari u SPS - pitao je Dačić i dobio odgovor omladinaca da su za to spremni.

Spremte se, spremte, za novu epizodu "Mrsne Gore".

Pljuni i zapevaj, Srbijo. Može i obrnutim redom, pa za pojas zadeni..

• kraj trećeg čina

Predlog #6 - Zmaj-baba

BKTV News (ehm, to i dalje postoji - na netu) javljaju: Uhapšena baba Smilja iz Negotina, najstarija dilerka droge u Srbiji!

Sa sve uskličnikom ljubavi, na kraju.

Po Negotinu se priča kako je ova neodgovorna drugarica, svršena starija pionirka, već pobrstila par prijava za isto još pre nekoliko godina, ali da niko od nadležnih nije hteo da reaguje. Verovatno zato što tada nije bila baba, ne znam šta bi drugo moglo da bude u pitanju.

Predlog #7 - Prva Travarka Srbije

Čarobno Bilje br.87, EKSKLUZIVNO: Zelena apoteka doma mog

Dragica Nikolić, prva dama Srbije, supruga predsednika Srbije Tomislava Nikolića, otvara vrata svoje biljne oaze i otkriva brižljivo čuvane lekovite kombinacije kojima pomaže svojoj porodici i prijateljima. Još kao vrlo mlada, Dragica Nikolić, supruga predsednika Srbije, zavolela je prirodu. Sa izviđačima, čiji je član dugo bila, upoznala je biljke, pečurke i hranu koja se može naći van bašte. Tu je naučila koje se divlje biljke mogu jesti i napravila prve korake u otkrivanju "magičnog" sveta bilja. Tokom godina, njena interesovanja i znanja u toj oblasti bila su sve veća, a u svom suprugu našla je podršku i delila istu ljubav prema zemlji i prirodi. I danas, kada su na društvenoj lestvici stigli do samog vrha, trenutke provedene u Bajčetini, u netaknutoj prirodi, ističu kao vreme koje ih, bez konkurencije, najviše inspiriše i ispunjava. U toj zelenoj oazi, svojevrsnoj biljnoj „apoteci“, gospođa Nikolić neumorno sadi, gaji, bere, smišlja i pravi najbolje eliksire za zdravlje ukućana i prijatelja.

Jesbre, a Tito je znao da svira klavir i držao lekcije Bijelom Dugmetu kakvu muziku za mlade treba da prave. (da se razumemo: Drug Ivica nije mislio na Druga Tita u predlogu #5)

Urednik "Čarobnog bilja" garant koristi njen prirodni melem, onaj za supozitorije.

Ne znam koji se od Dragicinih preparata ispija kod Gospodara Vučića, kada mu raznorazni dođu na priklonjenje, dogovaranje i uvlačenje. Mogu samo da zamislim koji je tek recept uvalila onima u Vranje, i za šta.

• kraj četvrtog čina, ujedno i predstave, zavesa spuštena, nema bisa, publika izlazi

Predlog #8 - Mad Max

Taman su se Negotinci ponadali da su autobusi konačno proterani sa trotoara ispred Hotela, kad u istoj ulici, prekoputa...

Ovaj čovek je definitivno bolestan. Nije mu bilo dosta što se parkirao na trotoaru, već je cisternu, obeleženu po svim propisima i zakonima koji regulišu drumski prevoz opasnih materija, parkirao u petak uveče tik uz zgradu u samom centru Negotina. Između 21 i 23h je sigurno tu bio, ne znam da li je i prenoćio.

Ukoliko je ovaj vozač (ili vlasnik kamiona) znao da ispoštuje zakonsku obavezu označavanja drumskog vozila koje prevozi tečno gorivo (D2 i lož ulje), i da je ta tečna materija podjednako zapaljiva i opasna po okolinu (sve se ovo da uočiti sa tablica na cisterni), onda je morao da zna i to da ovo vozilo nije smeo da parkira u naseljenom mestu, tik uz stambenu zgradu i na trotoaru, bez obzira da li je cisterna puna ili prazna. Jednostavno - nije smeo.

Ne samo zato što je to zabranjeno, opasno, već i zato što nije normalno.

Umesto da peva, juriša i mlati praznu slamu, Drugu Ivici bi bolje bilo da povede računa šta radi njegova saobraćajna policija. Tj. - šta ne radi.

• čistačice sakupljaju semenke, kokice i razne kesice sa tepiha u pozorištu

Predlog #9 - Laku noć, Žuta

Ružica Sokić

14.12.1934. - 19.12.2013.

Postoje svetla pozornice koja sjaju večno, ne daju se ugasiti.

***

Predlozi od 1 do 8 odnose se na nevažne klovnove i pelivane, kaskadere i jahače magle, loše epizodne glumce, režisere afera, suflere tuđih mišljenja, simulante stvarnosti, statiste u sopstvenim životima i negativce u tuđim, ljude-kulise. Niko od njih nije, niti će moći da zaista bude važan za normalan život Malog Čoveka, tog Građanina Nepokornog koga konstantno džepare, muvaju u rebra i gaze po nogama u prevozu do tačke u koju svi ionako idemo.

Oni nisu važni čak ni onom zadovoljnom, glupom i nesrećnom građaninu iz Makijavelijevog "Vladaoca"; oni - šatromakijavelisti, koji ni sami ne znaju koja im je životna krilatica: "cilj opravdava sredstva" ili "dajte sredstva, sad i odmah, ko će da čeka do cilja".

Takvi nikada neće moći da shvate, da nije tako teško glumiti, ali Glumac ne može da bude svako.