C00-D48

Danas je 16. jul, sredina Meseca borbe protiv sarkoma.

Svake godine hiljade ljudi širom sveta bivaju suočene sa dijagnozom sarkoma. To je vrsta kancera koji nastaje od ćelija vezivnog tkiva koje menjaju svoja svojstva, uključujući meka tkiva (masnoću, krvne sudove, nerve) ali i kosti, što ga čini veoma teškim za blagovremeno otkrivanje. Sam naziv potiče od grčke reči za "meso". Sarkom spada u ređe tipove kancera, ali nije ništa manje smrtonosan od ostalih. Istraživanja - o tome šta ga uzrokuje i zašto se kod nekih ljudi javlja a kod nekih ne - još uvek traju. U tom kontekstu, osmišljen je Mesec borbe protiv sarkoma, kako bi se pomoglo podizanju svesti o toj bolesti i pomoglo onima koje je ona pogodila.

Tokom jula 2007. godine, u Sijetlu je održan skup predstavnika neprofitnih organizacija koje se bave problemom sarkoma, kako bi se njihovi napori ujedinili. Oni su doneli zajednički zaključak da je svetu potreban mesec posvećen borbi protiv te bolesti. Podržala ih je grupa lekara koji se bore protiv sarkoma, okupljenih oko vebsajta SarcTrials, čiaj je namera da ovu vrstu kancera eliminišu iz ljudskih života jednom za sva vremena. I tako je nastao Mesec borbe protiv sarkoma.

U okviru tih aktivnosti, na adresu Bele Kuće je bila poslata peticija sa namerom da se sakupi 100.000 potpisa kako bi mesec jul zvanično bio proglašen Mesecom borbe protiv sarkoma u Sjedinjenim američkim državama. Broj pacijenata sa sarkomom se u SAD svake godine povećava za 15.000, a u Velikoj Britaniji za oko 5.300 novih slučajeva. U Srbiji, po podacima iz 2008. godine, više od 500 pacijenata biva podvrgnuto operativnom zahvatu zbog pojave sarkoma, uz napomenu da sarkom koštanog tkiva u najvećoj meri pogađa mlade između 15. i 20. godine, oba pola (Politika, 08.01.2009), te da lekari još uvek ne mogu da nađu razlog tome. Iako je došlo do određenih pozitivnih pomaka u ispitivanju ove bolesti, sama činjenica da postoji preko 100 podtipova sarkoma i dalje otežava nešto veće i ozbiljnije rezultate. Sarkomi su relativno mali u odnosu na druge tipove kancera, pa je shodno tome i teže otkriti ih, i upravo zbog toga mogu biti veoma podmukli i smrtonosni. Svima koji se na razne načine bore protiv ove opake bolesti, potrebna su pomoć i događaji poput ovog Meseca, kako bi uspešno došli do što uspešnijih metoda otkrivanja sarkoma, ali i suočavanja pacijenata sa nivoom opasnosti od smrtnog ishoda kao i brigom za njihove porodice, što velikim delom zavisi i od uspešnosti lekova i terapija koje oni primaju.

Mesec borbe protiv sarkoma obavezno započinje edukacijom. Ljudi veoma malo znaju o ovoj relativno retkoj vrsti kancera, i zato treba krenuti sa ličnim i organizovanim istraživanjem pojave raznih oblika ove bolesti - danas je barem lako to učiniti, uz obavezno vođenje računa da je sa informisanjem najbolje krenuti preko internet stranica i u bibliotekama medicinskih i akademskih ustanova, kao i proverenih neprofitnih organizacija koje se ovom temom bave duži niz godina. Svakako, treba naučiti kako prepoznati simptome sarkoma kako bi ste se što pre javili lekaru ukoliko uočite ili makar posumnjate na neki od njih. Takođe, treba u svom okruženju potražiti one koji su se sa ovom bolešću suočili, pomoći im da se povežu i sa neprofitnim udruženjima koja se ovim bave. Tako će relevantne informacije biti lakše i u većoj meri dostupne svima, svest o ovoj bolesti će takođe porasti, lakše će biti prikupljana sredstva za pomoć obolelima i dalja istraživanja sarkoma. Svako od nas svemu ovome može doprineti na svoj, možda naizgled mali, ali veoma bitan način, kako bi smo pomogli onima koji su suočeni sa dijagnozom ovog i ostalih bolesti tipa "C00-D48" u Međunarodnom šifarniku bolesti (MKB-10). Mesec i Nedelja borbe protiv sarkoma, pa čak i samo jedan dan posvećen tome, savršena su prilika za sve ovde napisano. Nakon toga, daleko je lakše i cele godine raditi isto.

***

U SAD, jul je proglašen za Mesec borbe protiv sarkoma, dok je u Velikoj Britaniji druga sedmica istog meseca posvećena Nedelji borbe protiv sarkoma. Zvanično, u Srbiji ne postoji vremenski datiran period posvećen podizanju svesti o sarkomu i pomoći ljudima koji od njega boluju. To ne bi trebalo da predstavlja prepreku, niti izgovor, da ne budemo humani.

"Borimo se danas. Borimo se sutra. Borimo se dan nakon toga. I ako ta bolest namerava da nas sredi i ne odustane od toga, bolje da ponesemo celodnevni obrok sa sobom - zato što će taj dan borbe potrajati."

- Džim Biver, američki glumac ("Memoari", posvećeni supruzi oboleloj od kancera)

FxCK CANCER!

Nedelja. Vreme je za Otisak nedelje.

Međutim...

Kada mi je večeras Weydon Taylor Fulton (WTF) iz Ostina u Teksasu, poslao zahtev za fejsbuk prijateljstvo (ko zna odakle me je iskopao), uradio sam ono što uvek i radim kada je u pitanju neko sasvim nepoznat: prvo bacim oko na njegov profil, pa onda odlučim da li da prihvatim.

Seljačka politika, nadgornjavanje Tadića i Đilasa, radikalske neokapitalističke reforme u najboljem boljševičkom stilu (njima tako dragom), Vučićeve lažne izborne dileme, pljačke, Dačićevo uvlačenje u penzionerska dupeta, kokošarenje lokalnih buzdovana u Negotinu... sve je to najobičnije sranje u poređenju sa onim što sam video kao poslednji objavljen FB status kod ovog mladog Amerikanca.

Ovo:

"Ako neka polugola kokoška u kupaćim gaćama (ili bez njih) može da dobije 1 milion lajkova, onda ova devojka - borac protiv raka zaslužuje 100 miliona."

Saznajte više o ovoj akciji i podržite je na zvaničnoj fejsbuk i web stranici fondacije FxCK CANCER! Ovo 'x' u nazivu je izraz pristojnosti aktivista, ali podjednako slika stanja i licemerja koje vlada među administratorima društvenih mreža (blokiraće vas nemilosrdno, bez obzira na kontekst).

Fondaciju "Fxck Cancer" je osnovao Brendon MekGinis iz Kalifornije, kada mu je 2005. godine bio dijagnostikovan Hodžkinov limfom. Bio je aktivan surfer, skejter, snouborder, voleo je svoje prijatelje. Preminuo je 2007. u svojoj 26. godini. Osnovao je Fondaciju u cilju pomoći obolelima i članovima njihovih porodica, u borbi protiv ove užasne bolesti. Ova fondacija predstavlja neprofitnu organizaciju oslobođenu poreza po US zakonima (korporativni zakon o neprofitnom javnom dobru i humanitarnom radu), i bavi se podizanjem svesti, edukacijom i ranom detekcijom kancera, a takođe i pružanjem pomoći obolelima i njihovim porodicama da se suoče i izbore sa ovom narastajućom epidemijom putem programa pod nazivom "Dyin 2 Live". Svi koji su angažovani u radu ove fondacije, rade kao volonteri, a finansiraju se preko priloga, poklona i donacija.

Žao im je ukoliko se neko uvredio ili ima "problem" sa reči fak iz naslova, jer njih vređa i imaju problem sa bolesti rak. Zbog toga, pozivaju ljude širom sveta da im se u ovoj borbi pridruže, jer niko ne uspeva da se (iz)bori sam.

Ukoliko neko od dežurnih besomuka i ljubitelja "lika&dela" oborknezova svih nivoa vlasti ima makar primisao zajedljivosti na ovaj tekst, onda neka slobodno baci pogled na subotnju (opet!) vest objavljenu na sajtu opštine Negotin. Ponovo dnevna džiberpolitika zloupotrebljava javni servis u striktno ličnu i kvazipolitičku svrhu opstanka i parazitiranja na budžetu i zdravom razumu građana ove kilave palanke. O, nije im dosta, već u dodvoravanju glasačima-vernicima jedne od "ustavom priznatih sedam tradicionalnih verskih zajednica", naši veselnici idu toliko daleko da zloupotrebljavaju nimalo naivnu bolest jednog našeg sugrađanina u cilju promocije grupice foteljaša kojima će već na proleće Negotin videti leđa. Uvlačenje popova u kvazipolitičke igre predstavlja čist bezobrazluk, čak i uz njihov pristanak. Izvinjavam se gospodinu Stojiljkoviću, kome iskreno želim što brže ozdravljenje, ali da li je to stvarno jedini naš sugrađanin koji se leči u Beogradu?

Zaista mislite da preterujem?

Pitajte ih, ako ih ikada sretnete na ulici, imaju li jednu jedinu zajedničku fotografiju sa članovima Društva Srbije za borbu protiv raka, u okviru koga deluje negotinski ogranak pod nazivom Neven. Šta, kao, daju im pare predviđene godišnjim budžetom za rad udruženja, imaju na opštinskom sajtu i besplatan link ka njihovom sajtu? Ej bre - malo li je! Isto daju i crkvi, pa opet to im i dalje ne daje pravo na licemerje i zloupotrebe, jer se to i takvo donosi od kuće, pa potom takvo dalje širi.

Nikada se nisu udostojili da obiđu sugrađane obolele od najteže i u katastrofalno visokom procentu još uvek neizlečive bolesti, ali zauzvrat bezobrazno traže glasove njih i njihovih porodica. Ti, koji se u naslovu vesti predstavljaju kao "Negotinci", zapravo to nisu. Zato što pravi, iskreni Negotinac, kao i svaki drugi normalan čovek:

- ne slika se po bolnicama sa ljudima koji tamo nisu otišli zato što nemaju pametnija posla, već iz neke lične muke, 

- kada ide bolesniku u posetu ne sedi mu na krevetu na kome ovaj leži, zbog milion razloga protiv i nijedan za (osim ako na slici ima više od jednog bolesnika...),

- fotografije na kači na javnom servisu svih građana, kao da je to njegov privatni foto album,

- ne zloupotrebljava tuđu bolest ni u koju svrhu - ne samo političku,

- zato što je život dovoljno kratak, a svaka bolest ga još više skraćuje, da bi bilo ko od sebe pravio toliku budalu nizašta.

Drugovi, a ne Negotinci, sa slike, predlažem vam da obiđete sve naše sugrađane koji boluju od najteže bolesti - da, od raka - i to u njihovim domovima. Nemojte da pucate opštinske pare i arčite opštinska kola do prestonice, idite pešice jer je Negotin mali, i zahvaljujući vama sve manji. Poklonite im neki minut svog dragocenog funkcionerskog vremena na isteku, makar to bilo u pauzama između dočeka i ispraćaja, otvaranja spomenika i zatvaranja firmi, između vešalica i špricera po lokalnim mehanama.

Zato što, dok se vi veselite i urlate noću po ulicama u centru kako je Negotin vaš, neko plače jer nema ili ne može više da ima. Za život, niti Život sam.

Poklonite im nešto o svom, ličnom trošku iz debelih funkcionerskih para, nešto što će ih podsećati ne na vas i vaše doba, već na to da su svi oni i dalje punopravni građani ovog društva, ravnopravni sa svima: nama - koji nismo poput njih bolesni, i vama - koji ćete kad-tad sići sa oblaka među žive ljude. Ne da bi se i sa njima potom uslikali, već uradite nešto dobro i ne slikajte se uopšte. Svako iole razuman zna da ovo što radite, apsolutno nije isto kao kada donirate novac neophodan za lečenje obolele dece. Zato što nije, i tačka.

Zaradite i vi pošteno, makar taj jedan lajk - ali ne na ovakav način.

Sram vas bilo, drugovi "Negotinci".

***

Otisak - jedini i najjači.

Thank you, Weldon.

Join them in their fight, no one fights alone!

p.s.

Komentare postavite na sajt opštine Negotin, tamo im je mesto.