Svoj poslednji govor dr King održao je u Memfisu, na skupu podrške lokalnim "obojenim" komunalnim radnicima i njihovoj borbi protiv nepravde, za jednake uslove rada i plate, pozivajući ih na jedinstvo, bojkot, nenasilne proteste. Najčešće reference na taj govor, popularno nazvan "Bio sam na vrh Gore", predstavljaju starozavetni citati i parafraze koje je King iskoristio tom prilikom: Mojsijev zadatak bio je da Jevreje dovede u Obećanu zemlju, ali da sam u nju nikada nogom ne kroči; po Nebeskom pozivu, on se uspinje na vrh gore Nevo (Nebo) na Sinaju, odakle pod njom ugleda Izrael. Po svom drugom silasku sa Gore, Mojsije narodu kaže šta je video; ubrzo potom on umire, a njegov šegrt i naslednik Jošua (Isus Navin) povede narod - tamo gde se i danas nalazi.
Svoj govor, poput Mojsija, baptistički sveštenik King završava rečenicom iz koje se naslućuje kako je i sam video Obećanu zemlju ali da u nju verovatno neće za života ući. Tokom tog govora aludira i na nekoliko pokušaja atentata na njega koji su se desili pre samog dolaska u Memfis, kao i na to da će onima koji su to pokušali kad-tad poći za rukom da svoj naum ostvare.
Kingov let za Memfis je bio nekoliko puta odlagan zbog dojava da je u avion bila podmetnuta bomba. Na kraju svog poslednjeg govora, on kaže sledeće:
"Kada sam stigao u Memfis, neki ljudi su odmah počeli da mi prete ili pričaju o pretnjama. Ali, šta bi to mogao da mi učini neko od naše bele braće?
Negde je zapisano da postoji sloboda okupljanja, sloboda govora, sloboda štampe. Negde je zapisano da je veličina Amerike u pravu na protest zbog svojih prava. I baš tako kako sam vam rekao, mi nećemo dopustiti da nas policijski psi i vodeni topovi pokolebaju. Nećemo dopustiti da nas pokoleba nijedna i ničija naredba. Mi nećemo odstupiti.
Eto, ja ne znam šta će sada biti, bilo je raznih problema već danima. Ali nisam ja sada važan. Ja sam bio na vrh Gore, i te pretnje mi nisu važne. Poput drugih, i ja bih da imam dug život. Jeste to važno, ali to nije ono što me sada okupira. Moje je da sprovodim volju Gospoda, i on mi je dozvolio da se uspnem na tu Goru. Pogledao sam sa njenog vrha, i video Obećanu zemlju. Možda u nju neću ući sa vama, ali hoću da večeras znate da ćemo u nju ući kao ljudi. I zato sam večeras srećan, ništa me ne brine jer se ne bojim nijednog smrtnika. Zato što sam video slavu dolaska Gospodnjeg."
Besmisleno je upoređivati ovaj govor sa ljigavim izjavama u stilu "znam kako ću da skončam".
4. aprila 1968. King je ubijen hicem iz snajpera, dok je stajao na terasi ispred svoje hotelske sobe. To je širom Sjedinjenih država izazvalo višednevni talas crno-belih nemira, nasilja zbog koga je ne baš preterano uzbuđeni predsednik Lindon Džonson izveo armiju na ulice američkih gradova. Usput, proglasio je 7. april 1968. za Dan sveopšte nacionalne žalosti.
9. aprila 1968. godine, dr Martin Luter King Mlađi je sahranjen u Atlanti.
Ubica Džejms Erl Rej je do svoje smrti, u zatvoru, tvrdio da je iza tog zločina stajala zavera državnih bezbednosnih službi, u čemu je imao podršku Kingove porodice. Nadležni sudovi i istražni organi više puta su odbacivali ove tvrdnje kao neosnovane i bez dokaza.
Nedokazivo, ne trepnuvši...
Andre Wazzopardi: The murder of Martin Luther King Jr.
The MLK Institute: Assassination of Martin Luther King Jr.
Stuff in the basement: The assassination of MLK - what I won't forget
Wikipedia: I've been to the Mountaintop
Svi oni zajedno nemaju niti jednu od dimenzija Martina Lutera Kinga Jr., niti će je ikada imati.
Pa neka im onda uruči ko i šta hoće, ako mu je na čast. To čudo nikada nije imalo San, niti će, koliko god mislili da danas mogu posle svega mirno da spavaju. Zbog tih i takvih, još uvek mnogi nemaju ni mirnu javu, kamoli snove - čak ni one obične, sa malim "s".
Još im samo nedostaje rumeni Tadić, pa da se svaki naš Mojsije, Jošua i ostala Zlatna telad popnu na vrh planine, uhvate za uši i zajedno sa njega skoče.
Možda tada bude nešto i od Obećane nam zemlje.
Kingov let za Memfis je bio nekoliko puta odlagan zbog dojava da je u avion bila podmetnuta bomba. Na kraju svog poslednjeg govora, on kaže sledeće:
"Kada sam stigao u Memfis, neki ljudi su odmah počeli da mi prete ili pričaju o pretnjama. Ali, šta bi to mogao da mi učini neko od naše bele braće?
Negde je zapisano da postoji sloboda okupljanja, sloboda govora, sloboda štampe. Negde je zapisano da je veličina Amerike u pravu na protest zbog svojih prava. I baš tako kako sam vam rekao, mi nećemo dopustiti da nas policijski psi i vodeni topovi pokolebaju. Nećemo dopustiti da nas pokoleba nijedna i ničija naredba. Mi nećemo odstupiti.
Eto, ja ne znam šta će sada biti, bilo je raznih problema već danima. Ali nisam ja sada važan. Ja sam bio na vrh Gore, i te pretnje mi nisu važne. Poput drugih, i ja bih da imam dug život. Jeste to važno, ali to nije ono što me sada okupira. Moje je da sprovodim volju Gospoda, i on mi je dozvolio da se uspnem na tu Goru. Pogledao sam sa njenog vrha, i video Obećanu zemlju. Možda u nju neću ući sa vama, ali hoću da večeras znate da ćemo u nju ući kao ljudi. I zato sam večeras srećan, ništa me ne brine jer se ne bojim nijednog smrtnika. Zato što sam video slavu dolaska Gospodnjeg."
Besmisleno je upoređivati ovaj govor sa ljigavim izjavama u stilu "znam kako ću da skončam".
4. aprila 1968. King je ubijen hicem iz snajpera, dok je stajao na terasi ispred svoje hotelske sobe. To je širom Sjedinjenih država izazvalo višednevni talas crno-belih nemira, nasilja zbog koga je ne baš preterano uzbuđeni predsednik Lindon Džonson izveo armiju na ulice američkih gradova. Usput, proglasio je 7. april 1968. za Dan sveopšte nacionalne žalosti.
9. aprila 1968. godine, dr Martin Luter King Mlađi je sahranjen u Atlanti.
Ubica Džejms Erl Rej je do svoje smrti, u zatvoru, tvrdio da je iza tog zločina stajala zavera državnih bezbednosnih službi, u čemu je imao podršku Kingove porodice. Nadležni sudovi i istražni organi više puta su odbacivali ove tvrdnje kao neosnovane i bez dokaza.
Nedokazivo, ne trepnuvši...
Andre Wazzopardi: The murder of Martin Luther King Jr.
The MLK Institute: Assassination of Martin Luther King Jr.
Stuff in the basement: The assassination of MLK - what I won't forget
Wikipedia: I've been to the Mountaintop
***
Pored famoznih samospoznajućih priviđenja o skončavanju, još je besmislenije upoređivati dr Martina Lutera Kinga Mlađeg, dobitnika Nobelove nagrade za doprinos miru u svetu 1964. godine, sa dve balkanske bitange koje je "neko" iz čiste zajebancije predložio za ovogodišnje isto. Nebitno je da li je u pitanju običan paravan za eurokandidatkinju, kojoj su ta dvojica samo prilepljeni kao privesci zbog olovne težine koja sputava svaku primisao na iole normalan život. Svi oni zajedno nemaju niti jednu od dimenzija Martina Lutera Kinga Jr., niti će je ikada imati.
Pa neka im onda uruči ko i šta hoće, ako mu je na čast. To čudo nikada nije imalo San, niti će, koliko god mislili da danas mogu posle svega mirno da spavaju. Zbog tih i takvih, još uvek mnogi nemaju ni mirnu javu, kamoli snove - čak ni one obične, sa malim "s".
Još im samo nedostaje rumeni Tadić, pa da se svaki naš Mojsije, Jošua i ostala Zlatna telad popnu na vrh planine, uhvate za uši i zajedno sa njega skoče.
Možda tada bude nešto i od Obećane nam zemlje.
No comments:
Post a Comment