Uskršnja razglednica

U susret slavljenju Uskrsa

Još jednom o Tertulijanovoj izreci

O apsurdu je reč - ne po A.Kamiju[1] - i o uvek nam dragom dr. V.Jerotiću koji nas je zbunio ne kao lekar već kao teolog. U dnevniku Politika 16. 03. 2014. doktor razmišlja o vaskrsenju.[2] Ljudi koji veruju u vaskrsenje imaju to pravo jer ono izvire iz svesti, volje i želje za trajanjem. Sintagma o vaskrsenju bogova postoji u drevnim religijama, nije hrišćanstvo jedino među religijama. Zabunu je uvećalo navođenje iz Tertulijana[3] koji "treba da je rekao" kaže dr. Jerotić kako veruje u vaskrslog Hrista jer je apsurdno. Vera nije besmislica i apsurd. Doktor verovatno misli na ono Credo quia absurdum est.[4] Ne, toga nema kod Tertulijana, to je u srednjem veku tako svedeno, i sreće se u lošim čitankama. Tertulijanovi spisi su sačuvani - De carne Christi V 4.[5] 25-30 - i apsurd se ne pominje a doslovce glasi deo - Crucifixus est Dei Filius, non pudet quia pudendum est. Et mortuus est Dei Filius; prorsus credibile est quia i neptum est. Et sepultus ressurexit; certum est quia impossibile est.[6]

Znamo sve ono iz sv. Pavla i mesto iz sv. Luke i nema potrebe to navoditi. To i deca znaju. Uporedili smo prevode na mnogo jezika pa i onaj najbolji L.Šestova na ruskom - nigde nema apsurda. Umesto drugih uzimamo prevod dr. V.Koraća i Pavlovića "Sin božji je raspet - ne stidimo se toga jer je to sramota; sin božji je umro - verujemo u to jer je to besmisleno; a sahranjen vaskrsnuo je - to je istinito jer je nemoguće“. 

Sam Tertulijan (u V:3-6) kaže "moja bestidnost je nešto dobro, a moje ludilo je moje blaženstvo". Vaskrsenje je sintagma važna u simboličkoj ravni, inače nije u istoriji zabeležen slučaj da je čovek umro i vratio se kući. Dakle nije telesni fenomen. Tertulijan dalje razmišlja o tome da li će se ljudi vratiti kakvi su bili, nestali u moru, istruleli, gubavi su bili, da li će vaskrsnuti obrezani kao Isus ili neobrezani kao Adam, da li će jesti i piti i da li će imati seksualne organe i voditi ljubav, da li će žene imati sisa - Isusov odgovor je "bićemo kao anđeli nebeski". Treba pažljivo čitati Tertulijana iako su opisi grozni. Šta je bilo s telom Isusovim, poznato je i iz kanonskih i iz gnostičkih jevanđelja, kao i iz biblijske istorije i arheologije. I nauka je rekla svoje, naravno onog koji veruje to ne obavezuje. Vera nije apsurd i Tertulijanovi odgovori su jasni samo kada se pažljivo čita. I dr. Jerotić i mnogi kampuju na televiziji ali treba pažljivo čitati Tertulijana i tumačenja. Lajbnic je kazao ne jednom da je Tertulijanova fraza u celini samo "oštroumni i duhoviti aforizam i ništa više".

Znaju li svi kako je F. Engels "doskočio" metodistima - naredio je da ga kremiraju i da mu pepeo razveju u Severnom moru. Razumljiva je ljudska i nada i želja da traju, ali vaskrsenje je nešto drugo. Čovek vaskrsava samo rečju i delom koje traje među ljudima - sve drugo je besmislica. 

A to i Tertulijan kaže.

Mirko Đorđević

Republika, br. 570-571 april 2014.

***

Gornji tekst je jedan od tri autorova teksta objavljena u aprilskom dvobroju časopisa Republika. Prenosimo ga u celini jer, iako napisan krajem marta meseca kao reakcija na neke stavove objavljene u Politici, ne postoji adekvatniji trenutak za njegovo (ponovno) objavljivanje. Mirko Đorđević je otišao na Veliki petak, sahranjen na Veliku subotu u svojim Šimanovcima iz kojih je pisao čuvene Zapise iz palanke. Mirko Đorđević je sopstveni uskrs živeo celog svog veka kroz svoje reči i dela. Na nama je da ih ne zaboravimo i iz njih učimo, kako bi on i dalje bio sa nama.
Ovaj tekst je napisao, kao da je znao...

Ostaje nam da na Veligdensku nedelju, sebi i svetu kažemo sledeće: Srećni smo, a ne tužni, zato što smo imali priliku i čast da živimo u vremenu koje je obeležio Mirko Đorđević.

Zapravo, možemo i svakoga dana - to bi zaista bilo u duhu stila kojem nas je učio Nemirko.

Napomene (nisu deo originala):

[1] Alber Kami: "Stranac" nije roman egzistencijalizma, radi se o filozofiji apsurda koji ga determiniše; život je sam po sebi apsurd, apsurd između vriska čoveka i apsolutne gluvoće sveta u odgovor.

[2] Politika, 16.03.2014. Kad se civilizacija približi vrhu, kultura će biti blizu dna

[3] Tertulijan (Quintus Septimius Florens Tertullianus), ranohrišćanski filozof i pisac, živeo krajem II i početkom III veka u Kartagini; poznat po jednom od prvih pozamašnih opusa verskih spisa napisanih na latinskom, kao i oštrim polemikama protiv jeresi i stavova nekih od apostola. Apsurd se spominje u njegovom delu "O telu Hristovom" (De Carne Christi), u kontekstu objašnjenja Isusovog dualizma, čiji je apologeta bio: on jeste Božji, naravno, ali jeste i Sin koji ne bi mogao da umre da se nije prvo rodio, ne bi mogao na sebe da primi patnje da nije bio od krvi i mesa. Pored podmetnute rečenice o apsurdu, koju u tom obliku nikada nije napisao, Tertuijanu pripisuju i da je prvi upotrebio reč Trojstvo (Trinitas) u crkvenim spisima na latinskom jeziku.

[4] "Verujem, baš zato što je apsurdno."

[5] Tertulijan u V:4 povodom lažnog apsurda koji je podmetnut (na koji se V.Jerotić, očigledno, poziva), kaže: "Šta je više nedostojno Boga, šta će to pre izazvati stid: da li je Bog trebao da se rodi - ili da umre; da ima živo telo - ili krst; da bude obrezan - ili razapet; da bude u kolevci - ili u mrtvačkom sanduku; da ga polože u jasle - ili u grob?"

[6] "Raspet je Sin Božiji - ne sramimo se, baš zato što je to sramno. I umre Sin Božiji - u to verujemo, baš zato što je besmisleno. I sahranjen, on vaskrsnu - sigurno je tako, baš zato što je nemoguće."