GRAĐANSKI KRUG: Einstürzende Neubauten

Pogledi i mišljenja

BEOGRAD NA VODI

- diletantizam kao urbanizam -

Najnovija inicijativa oko projekta Beograd na vodi započela je, za javnost, pre skoro dve godine, u vreme pretprošlih izbora. Taj projekat se i danas nalazi u nekoj fazi poluilegale - o projektu nema kvalifikovanih stručnih informacija. S vremena na vreme pojave se dosta površni novinarski tekstovi s pohvalama investitorima i panegiricima genijalnom projektantu. Pojavile su se i neke elektronske animacije, kao i slike nekih političara koji sa udivljenjem gledaju ono što ne razumeju. Ali ono što političari ne razumeju, razumeju profesionalni urbanisti, već na prvi pogled. Nekoliko marginalija koje slede govore o onome što se, na prvi pogled, vidi u ponuđenom projektu Beograd na vodi. Nalazim da su to teme za vrlo ozbiljan stručni razgovor.

1. Kontekst

Savski amfiteatar se prostire od Gospodarske mehane do Kosančićevog venca i obuhvata levu i desnu stranu Save koje treba integrisati. Projektom Beograd na vodi obuhvaćen je mali deo Savskog amfiteatra, koji se tretira autonomno kao fragment ukupnog prostora Amfiteatra, što nije dobro. Iz ponuđenog rešenja vidi se da se zadržava Zarićev (tramvajski) most, da se ne planira most u Nemanjinoj ulici. Predstava okolnog prostora je netačna, jer nije "podignuta" iz geodetske podloge pa sadrži netačne gabarite, odnosno volumene objekata, što otežava orijentaciju u prostoru.

2. Reka

Sava je međunarodni plovni put kome se mora obezbediti minimalna širina od 120m između stubova planiranih mostova i najmanje 12m visine mosta iznad nivoa velike vode. Širina Save u zoni Savskog amfiteatra je oko 200m. Zbog krivine reke matica je bliža desnoj obali, koja je vekovima izložena bočnoj fluvijalnoj eroziji. Dublji deo korita je bliži desnoj obali reke. Neke od intervencija u okviru projekta Beograd na vodi bitno menjaju karakter toka reke, što će imati značajan uticaj na njeno korišćenje.

3. Mostovi

Planirani pešački most postavljen je nisko iznad vode sa mnogo stubova, odnosno lukova sa malo raspona. Ovakva koncepcija mostova ukida Savu kao plovni put. Zarićev (tramvajski) most se zadržava, most u produžetku Nemanjine ulice za koji postoji urađena tehnička dokumentacija se ne predviđa. Ovaj most je bio predviđen za motorni saobraćaj.

4. Kula

Planirana kula oko 50m ulazi u rečno korito Save iz potpuno nejasnih razloga. Jedini razlog za to može biti želja da se ostvari originalnost po svaku cenu. Ovakva pozicija kule izazvaće poremećaj protoka vode - uspor uzvodno od kule i ubrzanje protoka u profilu kule. Pozicija kule će otežati manevar brodova i barži. Pojaviće se veliki problemi fundiranja kule, odbrane od leda i drugo, jer Sava pod Beogradom nije potok u Provansi. Oblik kule je neoriginalan tj. on je imitacija londonskog "krastavca". Kula će apsolutno dominirati slikom i siluetom Beograda, odnosno osporiće dominaciju Hrama svetog Save u slici i silueti grada. Planirana kula će isto kao i crna Beograđanka biti deo običnog poslovnog servisa Beograda, odnosno biće simbol ničega.

5. Razvoj

Planirano je između 1,5 i 2,0 miliona m2 poslovnog prostora. Računajući sa 15m2 po zaposlenom to je 100 do 130 hiljada radnih mesta u jednoj smeni, odnosno 200 do 260 hiljada radnih mesta u dve smene. Ako 1/3 toga popune nezaposleni Beograđani ostalih 130 do 160 hiljada radnih mesta popuniće se imigracijom u Beograd, odnosno redistribucijom stanovništva unutar Srbije. Prosečna porodica u Srbiji ima tri člana, što znači 390 do 480 hiljada novih stanovnika u Beogradu. Beogradu već nedostaje 100 do 120 hiljada stanova, a za imigrante treba izgraditi još oko 150 hiljada stanova. Sve ovo znači dalje pražnjenje Srbije, odnosno stvaranje u Srbiji dva geta - geta Beograd i geta Srbija. Posle realizacije projekta Beograd na vodi priča o ravnomernom regionalnom razvoju Srbije može biti namenjena samo maloumnim građanima.

6. Šoping mol

Šoping molovi velikog kapaciteta koji zahtevaju hiljade i desetine hiljada parking mesta najbolje je da se grade na periferijskim lokacijama uz pristupne autoputeve a ne u centru grada na najskupljem gradskom građevinskom zemljištu.

7. Tehnički parametri

Svaki urbanistički projekat pa i ovaj projekat ostvaruje se ne samo finansijskim nego i teničkim sredstvima. Projekat ove vrste ne može se predstavljati samo kompjuterskim animacijama nego i tehničkim parametrima koji potpuno nedostaju.

Kao relativni stručnjak, koji se urbanizmom bavi preko 40 godina iz navedenih činjenica izvodim sledeće zaključke:

1. Ljudi uključeni u projekat Beograd na vodi pokazuju ozbiljan diletantizam tj. pokazuju da ne znaju ni gde su ni šta rade.

2. Očigledno je da srpski model demokratije podrazumeva da svako radi ono što ne zna.

3. Demokratija je po definiciji poštovanje procedura i javnost tih procedura. U slučaju ovog projekta sve odredbe zakona i podzakonskih akata, Generalnog urbanističkog plana (GUP-a) i dr. su poništene ili proizvoljno tumačene.

4. Postoji potreba svake nove vlasti u Srbiji da se obeleži i zapiše u urbanu strukturu Beograda nekim stvarnim ili lažnim simbolom, bez obzira na cenu. Primeri su Adski most, želja za izgradnjom žičare između Tvrđave i Ratnog ostrva i slično. Za neuspele urbanističke i druge investicione zahvate u Beogradu i Srbiji treba uvesti lustraciju u političko-pravni sistem. Lustracija za Adski most sprovedena je voljom građana u proteklim izborima.

5. Eliminacija domaće pameti i znanja ima cenu. To pokazuje primer mosta kod Beške koji je ugovoren za 36 miliona evra, a izvođač traži skoro 100 miliona evra; to pokazuje i Adski most i niz drugih investicija u Beogradu i Srbiji.

6. Eliminacija domaće pameti i znanja pokazuje provincijalni kompleks naše vlasti, koju je precizno definisala narodna poslovica "U tuđeg tatka, slađa patka". Potrebno je proučiti rezultate stavljanja domaće pameti i znanja van upotrebe, tj. koliko košta uvođenje u razne investicione poslove firmi i ljudi koji ne poznaju ni grad, ni problem, ni prostor, ni političko-pravni sistem.

7. Treba sagledati ogromne socijalne posledice te politike. Tako, na primer, sve naše tehničke fakultete treba proglasiti za fakultete za školovanje podizvođača, kao sledeći korak porobljavanja domaće tehničke pameti. Treba na odgovarajući način promeniti nastavni i školski sistem, a studenti zajedno sa diplomom treba da dobiju i pasoš.

Na kraju, poseban komentar, odnosno predlog da se uvede nova revolucionarna demokratska praksa i da se ta praksa ozakoni novim Zakonom o planiranju i izgradnji. Svaki javni posao podleže primedbama. One mogu biti pametne i glupe, zlobne i prijateljske, umesne i neumesne, argumentovane i neargumentovane. Tvorci projekta Beograd na vodi očekuju samo pohvale. Na mnoge primedbe raznih vrsta i nesmislene i smislene, odgovor je bio samo jedan - imate li vi 3 milijarde evra? Kao star čovek shvatio sam društvenu suštinu ovog odgovora - ne može svako da ima pravo na mišljenje o ovom projektu, naročito fukara koja nema 3 milijarde evra. Duh primedbe je uvođenje ekonomskog cenzusa za pravo na mišljenje. Ja lično imam oko 300 hiljada evra u nekretninama, biblioteci, hemeroteci, fototeci, fonoteci i drugo. To je jedan desetohiljaditi deo od 3 milijarde evra. Za toliko sam i primedbovao.

Branko Bojović, dipl.inž.arh.

Časopis "Izgradnja", br. 68 (2014), 3-4, str. 167-168

***

Na forumu SkyscraperCity otvorena je 15. oktobra 2013. godine diskusiona tema pod nadasve subverzivnim nazivom "Beograd na vodi". U proteklih šest meseci se tamo dalo pročitati svega i svačega na zadatu temu, podjednako ozbiljnih i neozbiljnih, stručnih i pristrasnih komentara. Gornji tekst g. Bojovića osvanuo je na tom forumu 23. aprila ove godine, i osim konkretne primedbe vezane za iznete brojke po pitanju nedostajućeg broja novih stanova za buduću plimu "vodenih kadrovika", teško da ima ozbiljnijih primedbi na iznete stavove autora. Doduše, u vezi tih stanova, Bojović iznosi ličnu procenu zasnovanu na broju moguće potrebnih novozaposlenih na prostoru budućeg biznis-prostora u Savskom amfiteatru i (planirano) gravitirajućoj mu Prestonici, dok mu kritika spočitava poslednji popis koji je urađen tako kako je urađen. Pitanje je šta tačno znači "116438 praznih/nenastanjenih stambenih jedinica u Beogradu", ako u taj broj ulaze "prazni" stanovi ljudi iz unutrašnjosti koji uglavnom imaju neprijavljene stanare (studente, prijavljene po popisu u mestu stanovanja), stanovi koji se iznajmljuju u poslovne svrhe (takođe neprijavljeni) ali i prazni i neprodati stanovi poput onih u naseljima tipa Belvil (teško da će novozaposleni "sa vode" pohrliti da baš tamo kupuju papreno skupe stanove). Da je Bojović diletant, ili ne zna šta priča, teško da bi mu onda Inženjerska komora Srbije objavljivala tekstove u nekom od svojih biltena i časopisa, kao što je to slučaj sa "Izgradnjom" koja izlazi još od 1947. godine, čiji su urednici stručnjaci iz oblasti arhitekture i građevinarstva, klasifikaciju radova vrši Narodna biblioteka Srbije, i koju je nadležno ministarstvo svrstalo 2009. godine u rang "vodećih naučnih časopisa". Kako god, forumaška diskusija se raširila na (trenutnih) 68 stranica, i ukoliko ste zainteresovani možete pogledati čega sve ima na temu Beograda na vodi i pratećih akrobacija.
Na tom istom forumu, u fusnoti koja prati objavu Bojovićevog teksta, piše da je on već bio objavljen i to 22. aprila ove godine, i - ekspresno skinut, banovan sa interneta (trenutno ga ima na sajtu AAS). A to već predstavlja problem, i to poznat, već viđen i poput onog sa cenzurom zajebancije na temu feketićkog Spasioca.
Kome i zašto smeta ovaj tekst?

Nekome kome je žestoko stalo do patke koja ide preko Save, ali i do debele guske - podjednako.
Možda su to oni kojima je srcu miliji građevinarski stil socrealizma, poznat i kao "konstruktivizam" (važi podjednako za stambene i oficijelne zgrade, kao i za spomenike), njegov zapadnjački sabrat "brutalizam", tj. jednim imenom "militantni modernizam". Čuveni stil gradnje koji predstavlja svojevrsno nasilje nad očnim nervom, poput onoga koje doživite svaki put kada zađete među novobeogradske blokove. Monolitno do bola, baš kao i svaka vlast ovdašnja, koja bi stalno sebi da pravi piramide za života.
A možda im je, baš zahvaljujući spomenutom provincijalnom kompleksu vladavine, draži i urbicid? Danas, kada su im ratovi kao argument izbijeni iz ruku (usled čega otpada opcija genocida, poput one u slučaju Sarajeva, Vukovara ili Dubrovnika), ostaje im stara i proverena varijanta samouništavanja i urušavanja - kulturocid i policid, praktikovani u Srbiji paralelno sa aktivnostima preko Save i Drine tokom devedesetih godina ali i danas, nesmanjenom žestinom.
Na provereno dobitnu formulu, koja glasi "Dinkić + regioni + razvoj + investicije + subvencije + Vučić + šeici + (hiljade) milijardi zelembaća + Čović + srBovanje", ne vredi više gubiti vreme.

Interesantno, ali nigde nisam naišao na to da je neko primetio još jednu iz gomile gluposti, po pitanju projekta Beograd na vodi. Obratite dobro pažnju na sliku koji svi vrte, na kojoj dominira BG-Kula. Probajte da je zamislite u 3D projekciji, zarotirajte kako bi je ispravno usmerili po stranama sveta, pa potom uporedite sa mapom tog dela Beograda.

Samo u usijanim glavama koje zapenušano veličaju tu budalaštinu i oduševljavaju se slepački na stupidne crteže sa fejsbuk zidova šupljoglavih pećina i tabloida, Sunce može da bude na poziciji sever-severoistok. Svakome ko je ikada učio nacrtnu geometriju, nije bežao sa časova geografije za V razred, ili je bio u izviđačima, stvar je očigledna i jasna: Sunce ne izlazi ili zalazi na tom mestu, niti mu je to "nizak" zimski dnevni položaj. Beograđani znaju da Zvezda izlazi iz smera Karaburme i Zvezdare (istok), shodno ovoj mapi, a zalazi u smeru centralnih novobeogradskih blokova (zapad). Na Severnoj hemisferi je tako od postanka Sveta i to neće moći da izmene Gospodari i Bin Zajebi, koliko god se trudili da svet postave po svojoj meri i okrenu ga naglavačke.
Takvi kakvi su, nisu dorasli Hičkoku niti je njihov trip nalik njegovom filmu.

...

Palanački stil rukovođenja društvom (pardon - socmenadžment), nepoznanica zvana cena gradnje mauzoleja po Dolinama kraljeva širom Srbije, pitanje svrsishodnosti besomučnog dunđeraja, dehumanizovano salivanje zelenih površina štampanim betonom, pokolj drvoreda i parkova, uništavanje starih gradskih jezgara srbijanskih varoši koje sve više liče na gradove duhova iz špageti vesterna - opšti je trend i nije ekskluziva samo republičkih i (beo)gradskih vlasti. Više od dvadeset godina na sceni je decentralizacija sa betonizacijom, tj. bidžopalmizacija Srbije u praksi. Imao je i Negotin svojevremeno svoju "javnu raspravu na internetu" oko izgradnje loksodroma u centru, pre 7-8 godina; tu je i sumanuto postavljanje kružnih tokova po gradu i okolnim selima (ovisno o tome ko u datom trenutku glumata predsednika opštine, tj. iz koje je "mesne zajednice" doskakutao u fotelju); naravno da postoji nepoznanica zvana "konačna cena" radova (da se ne mučimo prošlošću, pitanje je da li Dačić, Tončev i lokalne komunjare zaista znaju koliko će na kraju koštati poslednje ludilo zvano "nova zelena pijaca", spomenik za života generaciji lokalnih političara koja je upropastila sve čega se dotakla); naravno, i lokalna pamet se ne da meriti sa onom prekobrdnom, opet je Tončev znao bolje od lokalnih podizvođača njemu poverenih radova (pa čak i onih nepotrebno komplikovanih, poput postavljanja nove kanalizacione mreže i priključenja na nju).
U Negotinu su se, poput Beograda, uvek javljali strani izvođači i lokalni podizvođači, baš kao što je vazda bilo zabranjeno spominjati glavne nadizvođače koji izvode besne gliste po džepu građana. Kako stvari stoje, posle nedavnih lokalnih izbora - i dalje će.

A naslov ovog blogposta - pitate se šta bi to moglo biti?
Nemački pojam einstürzende neubauten obično prevode na engleski kao collaps in new buildings. Draži mi je domaći prevod koji govori mnogo više, kako o pojmu tako i o nama samima: rušilačka novogradnja.
Baš kao i konstruktivizam/brutalizam, ovaj pojam donekle odslikava sam um arhitekte, ali daleko više razotkriva neumlje dunđera naše stvarnosti i aljkavost kolektivnog duha besmisla. Važi podjednako za sve: arhitekturu, istoriju, zakone, državu, društvo.
I živote maljčika.