Enjoy!

Aktuelna društveno-politička situacija u postekspozeovskoj Srbiji je jasna:

1. Na vlasti imamo monolitnu partiju kojoj se članstvo fuziono razmnožava brže od virusa ebole.
2. Kvazikoalicionu vlast čine dve partije: jedna primalnočetnička (PČ) i druga primalnopartizanska (PP).
3. Drugovi primalni četnici su u osnovi autoritarni populistički antimonarhisti, palanački desničari sa dubokim "osećajem za filing" selektivne društvene pravde za naše.
4. Gospoda primalni partizani su u srži sve samo ne borci za levičarske ideje, tzv. crvena buržoazija koja je boju stekla manje po zastavi i daleko više parazitski pijući krv onima za koje se ubiše od brige. Njihova pravda počinje od "ja" i završava se... tu negde
5. Očevi-osnivači, ali i dobar deo aktuelnih kolovođa jednih i drugih sedeli su zajedno u klupama istih partijskih, komandno-štabnih i bezbed(o)nosnih škola. Poglavica PČ tvrdi da noću drži Vebera pod jastukom, dok poglavica PP ne sme da prizna da je nekada imao sve Marksove knjige, sličice, postere i salvete.
6. I jedni i drugi su konačno shvatili da je budućnost u novorazotkrivenoj privatnoj inicijativi (pardon, sektoru), posle višedecenijskog direktorovanja po državnim preduzećima u kojima su se poluprikriveno ponašali apsolutno privatnički (prisvojiteljski) i koja su besramno ali vrlo stručno upropastili. Upravo su otkrili neslućene mogućnosti humanističkih postulata prostačkog kapitalizma "made in USA", koji je na domaćoj granici neumlja prepakovan u plavi kolačarski papir sa žutim zvezdicama. Isto, baš kao što su pre sedamdeset godina prejašili tadašnje primalne demokrate, uvezli echtes staljinizam bez plaćene carine, prepakovali ga potom u socijalističko-samoupravnu postrevoluciju i posejali po plodnom tlu Palanke, te iskonske i jedine stvarne religije u plemenskom boršču koji stručna javnost precizno naziva "balkanski supstrat". Tu sve i svašta niče kao ludo, samo ga treba posaditi i povremeno podjarivati.
7. Aktuelna politička feudalizacija svih sfera života u Srbiji, samo je posledica tadašnje prvobitne akumulacije kapitala, one posle II svetskog rata. Feud Partije je tada bio samo jedan; potonje interesno cepkanje poseda posledično je dovelo do formiranja tzv. Partija sa posebnim potrebama, listom izniklih iz izdanaka opaljenog grma Socijalističkog saveza radnih naroda i narodnosti.
8. Vreme je legalizacije svega do sada učinjenog u drugoj polovini XX veka. Aktuelna je nova akumulacija preostalog kapitala, koja započinje ukrupnjavanjem poseda. Može biti samo jedan - naš feud.
9. Matjoška Rusija (da, majka, ali ne ljudi već fiks-ideja) je danas boljševička monarhija modifikovanog američkog kapitalizma s početka tridesetih godina prošlog stoleća. Moskva evru ne veruje, al' dolar je dolar.
10. I mi ćemo tako. Primamo i evre u našu butigu, čisto da se zna.
11. Buduća spoljnja politika zvaće se Nesvrstana omnizavisnost po prepodobnim Tomu i Džeriju. Naša unutrašnja politika neće se zvati nikako, jer je zabranjeno odavanje službenih imena. Zvaće oni nas, jednog po jednog, shodno kukurikanju.
12. U okviru budućeg Objedinjenog Beogradskog Megatrend Univerziteta (OBMU) biće otvorena katedra za izučavanje Četnologije i komunalizma, kao najperspektivnije društvene nauke na ovim prostorima.
13. Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo, ali volim i ja vas.

Temelje potonjih ekonomskih i političkih nosećih zidova pojma "kapitalizam" postavili su Maks Veber i Karl Marks. Veber, koji je utemeljivač tzv. buržoaske teorije kapitalizma, naprasno postade idol najnovijeg offspringa palanačke PČ kvaziideologije; sa druge strane, Marks, koji je osnivač socijaldemokratske škole o kapitalizmu, nikada nije bio stvarna zvezda-vodilja žitorodnog portparola siledžijsko-boljševičke PP škole koja nema blage veze sa društvenom filozofijom Bradonje iz Trira. Drug Koba je bio i ostao jedini stvarni idol svih njih - Ilija & Đura, Orlova & Sokolova - bez obzira da li mu sliku čuvaju ispod uglja u podrumu ili kao wallpaper na kompjuteru. Na pare, naravno, nisu gadljivi nikada bili niti će biti. Nije bio ni On, niti sve njegove potonje metastaze - od Balkana, preko Urala do Jangcea.

Po Marksu, postoji 6 stadijuma razvoja kapitalizma:

1. prvobitna akumulacija kapitala
2. manufaktura
3. industrijska proizvodnja
4. monopolski kapital
5. napredni monopolski kapital
6. državno-upravljani monopolski kapital

Po našem, tih stadijuma ima manje i oni su sledeći:

1. primalna akumulacija je proces koji traje, sve dok ima šta da se mariše... tj. akumulira
2. faze 2 i 3 su spojene u beskonačno rukovanje prilikom otvaranja novih spomen-pogona Našoj stvari, a kojih je u poslednje vreme sve manje, zbog čega je manufaktura preseljena u Briselske runde i rukohvate sa Stranim faktorom
3. objedinjene faze 4-6 glase: e sad ću ja da vam monopolski uteram budućnost u koju verujete

Kada sve ovo sagledamo, slika bliže nam i unapređene 2-u-1 budućnosti postaje jasna: Uživali smo u komunizmu, uživali i u kapitalizmu. Tek ćemo se sada siti nauživati, u onome što sledi.

enjoy! PRC

Kada je, pre dvadeset i kusur godina jedan od vajnih lokalnih starodemokrata zamerio Mikiju Stankoviću "šta ćeš bre u taj GSS, to je mala partija, ne može ništa da uradi", dobio je jedini mogući odgovor, koji važi i dan danas:

Da sam hteo da se učlanim u veliku partiju, ja bih se učlanio u Komunističku partiju Kine.