A kultura?

Osam sati šljake, pa odmor za junake.

Paraf "Perspektiva" (A dan je tako lijepo počeo, 1980)

Kulturu smo usput negde pogubili, posle je sve ostalo bilo lako.

Naša stvar je krenula nizbrdo onoga trenutka kada su je u svoje ruke preuzeli jagnjičari.

Srp i čekić zamenjeni su novim simbolima kojima ćemo se bespogovorno klanjati, trkom za nekim drugim i isplativijim raspećem. Kao i obično, uz obavezan uvoz strane raspameti. Crveni karanfili su uvenuli, crvene zastave natopljene krvlju (čuj, baš zgodno jer se ne vidi a dobija na težini), crvena jaja sva polupana osim smrdljivih mućkova (njih je uvek teško uhvatiti zbog sposobnosti da sami menjaju boju). Umesto negdašnjih teferiča, krenuli smo u intenzivno pravljenje prvomajskih deponija u prirodi. Hajlenderi su napunili komitete i fotelje, seljaci su napunili fabrike, radnici napuniše kancelarije, nepotrebna inteligencija strane ambasade i konzulate. Krenuli smo u uvoz šljiva i pasulja. Partijske škole su zamenjene Trendovima, radne knjižice i članske karte biblioteka zamenjene stranačkim. Paraziti-upropastitelji i krpelji sa prvomajskih uranaka postadoše spasitelji; one, na čijim grbačama žive, zauzvrat listom proglasiše parazitima.

Stavke 3x8 dobile su novi prefiks: -NE.

Bitno je da su kao krivci za sve proglašeni Satanael, demoni (svih) prošlosti i kosturi iz ormara. Sa rukama prepunih takve životne filozofije, ne može se carpe diem niti uhvatiti korak sa svetom. Jednostavno, stvari ne idu tako.

I posle se kao pitamo otkud mi ovde?

Ma, samo smo bili u prolazu, pa rekosmo "da svratimo".

***

Iako su 16. marta u Negotinu bili upriličeni (potom prilično rastegnuti) lokalni izbori, stvari su apsolutno na istom mestu baš kao što su bile i u vreme prošlogodišnje Crvene nedelje. Pu, pu, ne pomerili se s mesta, da ne ugaze u neku promenu.

Ne brinite, nema šanse - puška je zakočena.