Veliko iščekivanje

Na jučerašnjoj (konačno) konstitutivnoj sednici Skupštine opštine Negotin, ekspresno započetoj i još ekpresnije prekinutoj, i pored gromoglasnih najava iz stranačkih bunkera kako je definitivno pogođena nova lokalna vlast, ipak nije došlo do izbora organa i organela iste. Jednostavno - niko nije podneo bilo kakav predlog, kadrovsko rešenje, ime koje bi bilo dato odbornicima na usvajanje.

Razlog - niko osim SNS nema dovoljan broj odbornika da bi mogao bilo šta da predloži. Da se podsetimo: od ukupno 45 odbornika u SO Negotin, posle martovskih lokalnih izbora plen je raspodeljen na 20 SNS, 14 SPS, 6 LDP, 3 DS i 2 Vlaške stranke. Za predlaganje je potrebna 1/3, tj. 15 odbornika. Po izjavama datim lokalnoj TV-u-transu, može se zaključiti kako se znaju neizgovorena imena budućeg predsednika opštine i predsednika skupštine, ali i da je stvar zapela oko imena njihovih zamenika i skupštinskog sekretara, te članova Veća. Zato su, navodno, rešili da dodatno fundiraju svoje stavove i monolitno izađu pred građane ponovo 15. maja - samo dan pre isteka zakonskog roka za te i takve radnje.

To, što je u međuvremenu 12. maja dan opštine (tzv. nedelja Majskih svečanosti), i obaveza održavanja Svečane sednice na kojoj se dodeljuju Majske nagrade zaslužnim palančanima, očigledno da nije nešto što zabrinjava aktuelne izvođače tragikomedije u lokalnom teatru apsurda. Da li zbog toga što "novi" nisu radi da uručuju priznanja "starima", ili zato što se još uvek ne zna ko će biti nov a ko star, tek krenuli su sa abrovima da će dodela biti - ali tek za gradsku slavu, Spasovdan.

Ko zna, možda u međuvremenu padne i neka revizija laureata?

Polegla neka čudna pasja omorina posred postizbornog interregnuma...

Kako god bilo, a biće, Palanka žudno iščekuje rasplet dvomesečnog čaršijskog abrovanja, strahova i paranoja, što se da videti iz priložene ulične atmosfere.

+++

Kad smo već kod slava, rezanja kolača, raspodela feuda i uterivanja paranoja...

Na prekjučerašnjoj lokalnoj proslavi slave Demokratske stranke, posred bijela dana & radnoga vremena, okupiše se svi akteri palanačke politike. Nedostajali su tu Magistar Milan, Buljiša Novostilski i Jagnjičar, od svih onih koji su se slikali na istoj proslavi pre tačno pet godina. Naravno, i Žena-zmaj je došla na proslavu kod žutog Zmaja Đoke, da potvrdi ono što je bila najavila još 10. aprila.

Prisutni (naravno) socijalisti, u tami disko kluba popadaše listom u fras kada su od meritornih konkurentskih glava čuli da su ispušili za još jedan mandat jahanja Negotina, jer ih nešto podseti da je baš za vreme njihovog mandata po hodnicima Opštine postavljena obavezna signalizacija shodno propisima o bezbednosti i zaštiti objekata u javnoj upotrebi.

Evakuacija, i to obavezno u smeru naniže, mada bi bilo najbolje ako može i bespovratno.

Po završetku slavskog genocida nad cirkom, ćevapima i ostalim primercima ketering-populacije, pristupilo se stručnom angažovanju privedenog saksofona, kojom prilikom su naručivani sledeći čuveni megahitovi:

- Joj Rado, joj Radmila (da Šutanovac za ovo zna, suzu bi pustio)

- Moj MIlane

- Okreće se kolo sreće

- Idem putem oka bistra, važniji sam od Magistra (nebitno kako se ovaj idiotluk u originalu zove)

Dok su se hitovi ređali u žutom prizemlju Komiteta, na crvenom spratu iste zgrade su sve vreme kroz zube siktali refren svoje himne: ne može nam niko ništa, ne može nam niko ništa, ne može... niko... ništa...

Ne zanosite se, vi koji ovo čitate, da su gornje "narudžbine" možda izmišljene. Pored tih, bilo je još drugih, ali i ovoliko je dosta.
Bolje reći - previše.

Stvarno, čudo jedno u šta sve fotelje umeju da pretvore čoveka i gde sve mogu da zajedno završe karijeru.