Zmaj Đoka

Đorđe, Đurađ, Juraj, Džordž, Georg, Horhe, Juri(j), Žorž, Georgios (Jorgos), Georgi, Đorđo, Jirži, Irjo, Đerđi, Joris ... Ђоле
Ederlezi.
Đurđevdan.

Dan Svetoga Đorđa, jednog od najvećih svetaca u hrišćanstvu.
Georgius (lat.) - onaj koji radi na zemlji, zemljoradnik, zemljodjelac
Inače, radi se o rimskom legionaru, velikom ratniku i tribunu u doba cezara Dioklecijana (koji je bio poznat i po progonu hrišćana, osim što je gradio palate). Obzirom da je Georgius odrastao u hrišćanskoj porodici pa i sam bio vernik tada još uvek nove religije, zaprećeno mu je smrću ukoliko se ne pokaje i pokloni rimskim "paganskim" bogovima. Kao svom miljeniku, zbog velikih zasluga u bitkama na Bliskom Istoku, Dioklecijan mu je ponudio oprost, ali i imanje, zlato i robove koje Georgius odbija, zbog čega prvo biva mučen a potom i pogubljen odrubljivanjem glave.
Pre smrti je svu svoju (ne baš malu) imovinu razdelio sirotinji.

Pogubljen je 23. aprila 303. godine. Pravi datum na koji pada Đurđevdan jeste 23. april, kada ga katolici slave, jedino mi nikako da se dogovorimo po kom to kalendaru - pitajte bilo koga (naročito vernike) kada pada ovaj verski praznik i ogroman broj "ko iz topa" odgovoriće da je to 6. maja ...

Postoji još jedan verski praznik posvećen Sv.Đorđu, Đurđic, i pada tačno 16. novembra, kada su mošti Sv.Đorđa prenete u Palestinu i položene u hram njemu posvećen.
Ehm, 6. maj "po novom" jeste 23. april "po starom", ali 16. novembar "po novom" ama baš nikako nije i 16. novembar "po starom" ... veoma dosledno, nema šta.
Ikone koje se iznose za Đurđevdan prikazuju Sv.Đorđa na konju kako kopljem ubija aždaju, dok je na ikonama za Đurđic prikazan kao pešadinac naoružan kopljem i štitom.
Vojnik.

Crveni krst na beloj podlozi naziva se "Krst Svetog Đorđa", po tako ukrašenim plaštovima koji su nosili krstaši tokom svojih ratova.

Samog sveca-zaštitinika i krst mu, mnoge zemlje (pokrajine, gradovi) u svetu koriste za ime, grb, zastavu: Engleska, Gruzija, Severna Irska, Katalonija, Aragonija, Malta, Đenova, Novi Južni Vels, London, Barselona, Moskva, Sardinija, Asturija, Hueska, Aragonija, Milano, Italija (do 1946.) ...

... pa i zastava Vizantijskog cara Paleologusa. Čudo jedno od zastave, zar ne?

Priča o ubijanju aždahe datira takođe iz Palestine, gde je (navodno) Geogius ubio zmaja koji je zaposeo jedan izvor, kome niko nije smeo da priđe dok ne prinese neku žrtvu, što se od blaga, preko stoke, na kraju pretvorilo u žrtvovanje djeva mladih. Prava bitanga od zmaja, znao je taj šta ne valja. No, nije znao da tu prolazi naš Vitez koji ga proburazi, spasi princezu, oslobodi izvor napasti i čitav grad se konačno napije vode. Ne piše šta su i gde do tada pili.
I ne radi se o prvom hlorinatoru na svetu, jer nigde ne kaže da je Zmaj mutio vodu.
Celu priču su, prvo po Mediteranu a potom i šire, prenosili krstaši, nazivani još i vojnici/vitezovi Svetoga Đorđa. Zapravo, simbolika viteza-hrišćanina koji sam ubija mitsku zver (zmaj) predstavlja jedan od prvih vidova propagandnog rata za tržište duša, prenoseći poruku o pobedi monoteističkog hrišćanstva nad paganskim i mitološkim poimanjem religije, tj. nad raznim mutivodama koji odvajaju crkvu od svoga tela, pastve, vernika - plus od buđelara im.
Simbolika: ako je vera "živa" onda je religija/crkva, a ako je "mrtva" onda je mitologija. A neko joj prethodno kopljem pripomogne da se odluči i umrtvi. Ovo je sigurno jedna od prvih sublimiranih poruka, upućena nevernicima.

Motiv je J.R.R.Tolkin maznuo za priču o Turinu Turambaru i Morgotovom zmaju Glaurungu, mada se šema ponavlja i u priči o Beovulfu i čudovištu Grendel, Volsunga Sagi gde Sigurd ubija zmaja Fafnira, kao i u germanskoj pesmi o Nibelunzima gde heroj Sigfrid takođe, između ostalih akrobacija, nađe vremena da sebi umlati i jednog zmaja. Georgije i Aždaha.
Postoji ovde još jedna "simbolika". Baš u maju, kada se praktikuje Đurđevdan, po predhrišćanskim mitovima balkanskih naroda, pada i konačni prelaz iz zime u leto, kada se počinju da poštuju običaji koji podstiču plodnost ukućana, stoke i useva. Svetom Đorđu u nekim krajevima Hrvatske i danas dodeljuju epitet "Zeleni".
Na turskom/arapskom "zeleno" se kaže hidirelez/hader. Odatle i ono romsko "ederlezi".

Na Đurđevdan se veseli, cepaju se morski plodovi (lignje, dagnje, jagnje) i organizuju ciganske trke. Ko pobedi, zna se - ulazi u najuži krug za naredni filmski projekat Kusturice.

Đurđevdan su za svoju stranačku slavu uzele i neke srbijanske stranke. One najdemokratskije demokratske. Mora da je tako, čim im u imenu stoji.
Da bi praktično pokazala i dokazala sopstveni identitet, oličen u ne-komunizmu i da-bliskosti sa najsvetlijom tradicijom, novovaskrsnuta Demokratska Stranka (DS) 1992. sebi upriliči jedan tradicionalno serbski raskol, naravno oko demokratske brige za sedalo No.1 a i za narod, pa se tako lepo podeli na DS i DS+S. Ono proročansko +S, pokazalo se kao veoma pragmatično po narodskiju Demokratsku, naročito od 2001. pa do 2007. godine.
Te, čuvene '92., nacionalosvešćenija struja je izgubila na unutarstranačkim izborima pa je iznervirana formirala soBstvenu stranku nacidemoortodoksne orijentacije sa Drkoš Tunjavim na čelu - DSS. Demokratska Stranka Srbije. Taj je tu bio i ostao manje lider stranke a više eksponent ideologa. Međutim, 1997. godine od njih takvih se iznova izdvaja sasvim nova nacihristodemokratskija opcija koja je postala još patriotskija od prethodnice, ali i još demokratskija - skoro k'o ona prvobitna, primalna, DZ - Demokratska Zajednica. Nazvaše je DHSS - Demohrišćanska Stranka Srbije.

DS + S = DSS
D + H + SS = DHSS

Načelnik - Vladan Batić, jedan od praotaca varijante +S, lik koji je svojevremeno okrenuo leđa Đinđiću i MIćunoviću, ali bivajući novoformirano iznova takav ponovo zavole tu primalnu ekipu iz staroga jata pa ostade uz Zorana do kraja. Potom je bio sve samo ne za/uz Prelepog Borisa Dalmatinskog (nije mu se uklapao uz imidž, šta li je već), a još manje za/uz doživotnog balsamovanog duhovnika SrBske Palanačke Crkve Zatucanosti - SPCZ. Da, na Vojislava mislim.
Vojnika okoštala srca za sve neprijatelje Srbijice.
Danas, oni u DS postadoše toliko opijeni futurističkim vizionarstvom da sve više vide duplo inicijale svoje stranke, naročito ono desno slovo. Sve manje DS, sve više DSS. Postaju sličniji Drkoš Tunjavom više nego što to i njemu samom lično polazi za rukom.
U Negotinu pominjani nemaju uopšte takvih problema. Oni su poodavno razjurili sve one koji su imalo mirisali na Đinđićevštinu i devedesete (kao i predsednik im, države + stranke), pa više nemaju čega da se boje. Mogu komotno da liče na sebe, ko/šta su bili pre nego su uskočili u žute dresove.

Vrh, elita, krem DS danas se sakupio u Užicu da "o svom trošku" (kako je najavljivao lider ondašnjeg ogranka stranke) proslavi stranačku slavu. Tako se bore protiv beogradizacije, plus utiču na ekspresno krpljenje i asfaltiranje lokalnih ulica i puteva po srpskim palankama - ali samo ako ima neki manastir u dometu - slava je, jelte. I jednom godišnje, al' da se zna i pamti, pa za 180 godina - eto opet Nas kod Vas. Ona druga +S varijanta je danas svoju slavu proslavila uglavnom radno, pljuvajući po -S varijanti iz sigurnosti opozicione septičke jame.
Tamo, u Užicu (a ne Užicama, kako je to Labus uporno lupetao 2002. tokom kampanje), da li je bila i centralna proslava slave Radničkog bataljona?
Svi znamo da je za Svetog Voju aždaha Boris lično. Ali, šta li bi, sa druge strane, Boris da prikove?

Kako bi gore, tako beše i dole. I ovde demokrate proslaviše slavu, sa sve gostima.
10:00 - Njih nekoliko čekaju goste, ali ovih ni na horizontu. Kao ni domaćina slave. Niti popa.
10:10 - Evo idu prvi gosti, i to crveni - na radost! Za njima eto i domaćina, Bin Ladena.

10:15 - Nailazi drugi, patriotsko-desničarski talas gostiju (SNS, NS, NRS, JS-Beton). Konačno, evo ga i pop Pera!

nadalje - Opojaše se pa se privatiše kolača.

Među prisutnima beše uočen i domaćin DSS slave! Šta mu bi, niko ne zna. Izgleda da mu je uz put ispalo ono jedno +S pa promašio adresu. A možda i nije ... Ipak ode malo kasnije, u svoju kućicu.
Primećeno da je svako od gostiju doneo po neku buteljku, samo nisu oni što prvi dođoše - čak ni crveno vino. Očekuje se da im svi redom uzvrate istom merom za njihovu slavu, 29. novembar.
Nije primećen nijedan živi primerak demohrišćana. Ne postoje u ovom ataru. Mada, danaske se Posedovalac pečata lokalnog LDP-a okolo raspitivao kuj je za demohrišćani u Neeegotin ... Šta će mu, da neće možda da se prečlani?

Inače, da ne zaboravim, Bin Laden predade slavu novom domaćinu za 2010. godinu. Kome?
Nobelu.
Šef, da se zna, nije bio na slavi. Bio je u Užicu - nikako Užicama, to ne!!! Stekao se utisak da dođoše svi koji obično ne ulaze u sopstvenu stranku. Bio čak i isključeni Čiča-Desko!
Čudo jedno, taj "Život i isključenija".

***

Baš čudo. Kada čovek sve ovako lepo pročita i pogleda uslikovane, prosto ne može a da se ne zamisli i priupita:
Ko je bre u Negotinu, u stvari, Đoka a ko Zmaj?!!!