1888. godine u London stiže mladić iz Indije po imenu Mohandas Karamchand Gandhi, nameran da studira pravo i sudsku praksu. Odmah se prijavljuje u advokatsku komoru The Inner Temple kako bi mogao da jednoga dana postane pravni zastupnik pred višim sudovima.
Tokom studija prava, jedan od profesora (neki Piters) se naročito isticao u otvorenoj netrpeljivosti prema mladom studentu, pakiju; zbog činjenice da je tvrdoglavi mladić uporno odbijao da popusti i povinuje se autoritetu sile, njihove "razmene argumenata" bile su javne i veoma česte. O engleskoj nadmenosti i netrpeljivosti prema došljacima iz kolonija, ne treba ni trošiti reči.
Tako je jednom prilikom, u vreme ručka, Gandi sa poslužavnikom u rukama seo za isti sto u trpezariji za kojim je već sedeo i obedovao pomenuti profesor Piters. Profesor mu se obratio, prepun arogancije: "Gospodine Gandi, vi očigledno ne razumete neke stvari... svinja i ptica ne jedu za istim stolom."
Gandi mu je na to smireno odgovorio: "Nemate brige, profesore, odleteću." I will fly away - mala igra reči koja donosi čist touché. Biserni profesor ostao je sam za "svojim" rasno čistim stolom, bez reči.
Sav zelen u licu od besa, mister Piters je čvrsto rešen da se osveti već na narednom ispitu. Problem predstavlja sam Gandi, koji bez problema briljantno odgovara na svako postavljeno pitanje. U jednom trenutku, profesor Piters postavlja sledeće pitanje: "Gospodine Gandi, zamislite da na ulici nađete torbu punu mudrosti i torbu punu para, koju bi ste od te dve zadržali za sebe?"
"Onu sa novcem, naravno", odgovorio je Gandi bez oklevanja.
Sav ozaren mogućnošću da poentira na naznakama pohlepe neomiljenog mu studenta, Piters uzvraća: "Da sam na vašem mestu, mladiću, mislim da bih ipak uzeo onu torbu punu mudrosti."
"Pa, svako će uzeti ono što mu nedostaje", ravnodušno odgovori Gandi.
Gospodin Piters, sada već na ivici histerije, ispisuje reč "idiot" na ispitnom listu i takvog ga predaje mladom Gandiju. Ovaj uzima papir i odlazi se na svoje mesto. Par minuta kasnije, ponovo dolazi do profesora i kaže: "Gospodine Piters, potpisali ste mi ispit, ali zaboravili ste da mi upišete ocenu."
"Onu sa novcem, naravno", odgovorio je Gandi bez oklevanja.
Sav ozaren mogućnošću da poentira na naznakama pohlepe neomiljenog mu studenta, Piters uzvraća: "Da sam na vašem mestu, mladiću, mislim da bih ipak uzeo onu torbu punu mudrosti."
"Pa, svako će uzeti ono što mu nedostaje", ravnodušno odgovori Gandi.
Gospodin Piters, sada već na ivici histerije, ispisuje reč "idiot" na ispitnom listu i takvog ga predaje mladom Gandiju. Ovaj uzima papir i odlazi se na svoje mesto. Par minuta kasnije, ponovo dolazi do profesora i kaže: "Gospodine Piters, potpisali ste mi ispit, ali zaboravili ste da mi upišete ocenu."
Iako ne postoji istorijski dokumentovan dokaz da se navedena diskusija zasta ikada dogodila, ona ipak predstavlja jednu od najčešće citiranih situacija koja se vezuje za mladost čoveka koji je svojim potonjim životom i delima dobio nadimak "velika/dobra duša" (kako ga je prvi nazvao nobelovac Rabindranat Tagore), sanskrtski pojam identičan hrišćanskom "svetac".
Evo još nekoliko (dokazanih) izreka Mahatme:
- Za mrtve, siročad i one bez domova nema razlike da li je ludilo razaranja počinjeno pod firmom totalitarizma ili u sveto ime slobode i demokratije.
- Pobeda izvojevana nasiljem svodi se na poraz, jer je samo trenutna.
- Ukoliko u našim srcima postoji nasilje, onda je bolje biti nasilan nego navući plašt nenasilja kako bi se prikrila sopstvena nemoć.
- Lenjost izgleda sjajno, ali zapravo predstavlja žalosno stanje; moramo nešto da radimo kako bi bili srećni.
- Šta god da uradimo, na kraju će to biti beznačajno - ali veoma je važno da ipak uradimo.
- Oko za oko čini čitav svet slepim.
***
Nenasilno ne podrazumeva obavezno i pasivno, ali uvek mora biti inteligentno, zato što će jedino tako istovremeno biti duhovito i efikasno. Setite se zime 96/97, mislite o tome svaki put kada vam zapreti nekakva umišljena sila u vidu podobnih kadrova ili napaljenih boraca za neku, njihovu stvar. Jer svaka stvar obavezno ima početak i kraj. Sve ono između je samo lična percepcija dužine, koja zavisi od tačke gledanja i ničega drugog.
Bitan je stav koji zauzmete, dragi moji Pitersi. Bez njega nećete moći da razlikujete mišljenje od onog drugog, što ga svako ima. Što reče inspektor Kalahan, onomad...
Manite se komentara na račun kruciformnih bolesnika, tih krstaša bezumlja i blagosiljača ratova i pogroma svih drugih, njihovim gaćama nepodobnih i okuneugodnih. Oni su višestruko dokazano toliko glupi, da u njihovom slučaju čak ni humor ne pomaže.
Dovoljni su im sopstveni molebani & kletvobacanije s ramena.
Listen to the pop-music.
Manite se komentara na račun kruciformnih bolesnika, tih krstaša bezumlja i blagosiljača ratova i pogroma svih drugih, njihovim gaćama nepodobnih i okuneugodnih. Oni su višestruko dokazano toliko glupi, da u njihovom slučaju čak ni humor ne pomaže.
Dovoljni su im sopstveni molebani & kletvobacanije s ramena.
Listen to the pop-music.
No comments:
Post a Comment