Danas je najveći praznik vaskolikih hrišćana, dan kada se slavi ispunjenje vere u Oca kroz vaskrsenje Sinovljevo.
Ne
bih se baš nešto preterano trudio oko svrstavanja među one koji očekuju
sopstveno uskrsnuće praktikujući smernost i pokornost nevidljivim
autoritetima. Doduše, i budućnost je nevidljiva pa je niko ne smatra autoritetom. Nažalost - ni prioritetom.
Spadam u one koji sopstveno, ali i svačije Uskrsnuće, po isteku telesnog roka trajanja,
vide u svakodnevnom činjenju Dobra i nečinjenju Zla. Dobro će se uvek
pamtiti. I bez paklenih muka, dovoljno je grešnima to što ih se neće
sećati, ili za one posebno nadarene u greškama - što će odbijati da ih se sete.
Zapravo, prava stvar je (i bez religijskih pobuda) opraštati a ne zaboravljati. Da se ne bi ponovilo.
Prethodna
nedelja je obilovala veoma lošim stvarima. Skoro niko i ništa od svega
što se desilo u prethodnoj sedmici ne zaslužuje da bude spomenut na
današnji dan. Čak ni kao predlog za Otisak nedelje. Toliko lošeg se
duboko otisnulo i utisnulo u sve nas, da nije u redu davati mu dodatnog
prostora još i danas, posebno što ni naredna sedmica i sve najavljeno da
će se u njoj dešavati ne ulivaju mnogo nade i optimizma za bolje i
lepše.
Zato danas neće biti predloga za Otisak nedelje.
Neka to bude Otisak nedelje i bez predloga, glasanja ili komentara.
Građanski krug: Veligden
Post #118, 19.04.2009.
Isti tekst, danas, kao pre tačno pet godina. Ni jota razlike u akterima, ponašanju, događajima.
***
U stvari, razlike ipak ima:
Nikakve boje ne pomažu glede mućkova & jajara. Miris i ukus ne daju se nikako prefarbati, prelepiti, presvući. Neće to čudo nikada moći da razume, jer ništa drugo i ne umeju do da lažu, kradu i lome tuđa jaja, od sebe čine lažnih idola, od davitelja spasitelje, od korita violinu, od blata zlatnu telad, оd ljudi brojeve.
E, baš zato.
Само ние останавме
останавме ко Cлнце далечно
се тепавме со лоша дума
лоша дума, тешка клетва
Eј, еј, еј не го давам
Велигден
Јас ја сакам ова земја
тамо м’гли и мразој земни
ова земја жолто поле
златно поле Македонија
Eј, еј, еј не го давам
Велигден
Mizar, Свјат Dreams (1990)
Ne dam.
I am the resurrection.
No comments:
Post a Comment