Saturday, 1 February 2014

Nobelova nakarada 2014


Dana 27. novembra 1895. godine, u prostorijama Švedsko-Norveškog kluba u Parizu, Alfred Nobel potpisuje i overava treću (konačnu) verziju svog testamenta. Kada je koverat otvoren godinu dana kasnije, posle njegove smrti (10.12.1896), ono što se u njemu nalazilo izazvalo je buru negodovanja i nezadovoljstva porodice i najbližih saradnika, ali i članova Komiteta kome je u amanet ostavio 31 milion tadašnjih švedskih kruna. Punih pet godina trajalo je natezanje u pokušajima osporavanja Nobelovog testamenta, u kome piše da je sav novac sa budućim pripadajućim kamatama namenjen striktno za pojedince ili grupe koje u tekućoj godini ostvare otkrića ili napredak u korist celog čovečanstva, u nekoj od pet naučnih disciplina: medicina i fiziologija, fizika, hemija, književnost i doprinos svetskom miru. Ukupan novčani fond ravnomerno je podeljen na ovih pet oblasti.
Po isteku te prve petoljetke od smrti osnivača Nobelovog komiteta, konačno je 1901. godine uručena i prva Nobelova nagrada za mir, i to Anriju Dinanu, osnivaču Crvenog krsta.


Naknadno je uvršćeno i dodeljivanje šeste nagrade, za dostignuća  u oblasti ekonomije, shodno želji samog Nobela; sredstva za ovo priznanje se ne obezbeđuju iz Fonda, već od strane Švedske banke. Nobelova nagrada se uručuje na svečanoj ceremoniji u Stokholmu, svake godine 10. decembra u znak sećanja na osnivača Zadužbine. Jedino se Nobelova nagrada za doprinos miru u svetu uručuje odvojeno - u Oslu, glavnom gradu Norveške.
Petočlani Odbor koji dodeljuje nagrade za mir zaseda u Oslu, bira ga norveški Parlament i sastav mu odražava odnos političkih stranaka u skupštini te zemlje. Članovi Norveške vlade od 1936. godine ne mogu biti istovremeno i članovi Norveškog Nobelovog komiteta. Od 1977. i aktivni poslanici Norveškog parlamenta više ne mogu da budu članovi Komiteta.

Kandidat za dobitnika Nobelove nagrade može da bude predložen od strane nekoga ko spada u jednu od sledećih grupa: 
- članovi nacionalnih parlamenata i vlada
- članovi međunarodnih sudova
- rektori univerziteta
- profesori društvenih nauka, istorije, filosofije, prava i teologije
- direktori instituta za mir ili međunarodnu politiku
- osobe koje su dobitnici Nobelove nagrade
- članovi odbora organizacija koje su dobile Nobelovu nagradu
- aktivni i bivši članovi ogranaka Nobelovog komiteta zaduženih za određenu oblast
- bivši savetnici navedenih ogranaka Nobelovog komiteta
Kredibilitet ovih predlagača predstavlja osnov za prihvatanje nečije kandidature. Samopredloženi kandidati bivaju automatski odbijeni.
Postupak predlaganja kandidata, procene predloga, imenovanja laureata i dodele Nobelovih nagrada, odvija se po sledećem redosledu:


Septembar: Nadležni Komitet izdaje formulare na kojima se podnose zvanične prijave kandidata, i počinje sa prijemom istih. Prijava treba da sadrži: ime kandidata, podatke o podnosiocu kandidature, obrazloženje podnosioca zbog čega je kandidat zaslužio da dobije nagradu. Kandidature se podnose redovnom ili elektronskom poštom.
Februar: Prvi dan u ovom mesecu je krajnji rok za podnošenje kandidatura. Sve prijave poslate posle ovog datuma uzimaju se u obzir za sledeću godinu. Ovaj rok podjednako važi za sve one koji imaju pravo podnošenja predloga.
Mart-Maj: Komitet razmatra predloge, dostignuća predloženih kandidata i posle prve selekcije formira tzv. Užu listu.
Jun-Avgust: Savetnici Komiteta razmatraju Užu listu. To su stručnjaci u konkretnim oblastima, koji rade zajedno sa članovima Komiteta. Rasprava i evaluacija kandidata sa skraćene liste traje nekoliko meseci, a konačna odluka se najčešće donosi na poslednjem zasedanju Komiteta pred samu objavu imena laureata. Uglavnom se po pitanju konačne odluke traži konsenzus, iako nije obavezan. Moguće je i donošenje konačne odluke prostom većinom prilikom glasanja članova Komiteta.
Septembar: Članovi komisije podnose konačni izveštaj koji biva razmatran na dve sednice, posle čega se donosi konačna odluka i prosleđuje Komitetu.
Oktobar: Komitet objavljuje Konačnu listu imena laureata Nobelove nagrade.
Decembar: Svakog 10. decembra Nobelov komitet dodeljuje u Stokholmu godišnje nagrade u oblasti medicine i fiziologije, hemije, fizike, književnosti i ekonomije. Nobelova nagrada za mir biva uručena istoga dana u Oslu.
Nobelova nagrada podrazumeva medalju, diplomu i dokument kojim se potvrđuje novčani iznos koji laureat prima. Nepoznanica je da li se na nagradu plaća porez na dohodak ili onaj na ekstraprofit.

***
Ponoć je prošla, ušli smo u 1. februar. Istekao je rok za slanje prijava kandidata za ovogodišnju Nobelovu nagradu.
Posle višemesečne mukotrpne, pomalo i mučne rasprave, nadležni organi su zaključili da nikako nije moguće podneti samo jednu kandidaturu sa ovih prostora. Zato je doneta odluka da Socijalistička Konfederativna Neustavna Monarhija Srbija i Kosovo (SKNMSiK) predloži po jednog svog najistaknutijeg junošu za svaku od oblasti u kojima se nagrada dodeljuje.
Evo liste kandidata po kategorijama:

1. Fizika


Kandidat: Prvi Podvojvoda Vojislav Vučić
Rad: Radikalna dinamika fluida i napredna primena Bernulijeve jednačine beskonačnog presipanja iz šupljeg u prazno.
Predlagač: Splet koordinisanih službi pri Vladi SKNMSiK.

2. Hemija


Kandidat: Ivica Marica Dačić
Rad: Otkriće masnih kiselina u želucu srBskog domaćina tokom Vidovdanskog posta.
Predlagač: Sedam Ustavom zaštićenih tradicionalnih verskih zajednica u SKNMSiK.


3.Medicina i fiziologija


Kandidat: Majka Tachireza
Rad: Otkriće i razvoj najsavremenijih metoda i tehnika transplantacije urogenitalnog trakta (u celini).
Predlagač: Nadrilekarska komora SKNMSiOVK i Centar za socijalni rad i zdravstveno osiguranje u Buroji - dve posebne kandidature spojene u jednu, radi uštede na poštanskoj marki sa slikom Hrama Sv. Save, koja je obavezna za sve pošiljke na teritorijama SKNMSiK.

4. Književnost


Kandidat: Mohandragicas Karamčičand 'Mahatoma' Nikolić
Rad: Svetski rekorder u radikalnom pisanju 13 visokotiražnih knjiga lijevom rukom i Svetski rekorder u naprednom cepanju stranica knjige "Vatikan, glavno satanino gnezdo", autora V.Šešelja, čiji je stručni recenzent & štampar nadasve uspešno bio.
Predlagač: Dobrica Ćosić, u ime poslaničke grupe ANUSiK pri Skupštini SKNMSiK.

5. Ekonomija


Kandidat: Nelson Puljecela
Rad: Jedini čovek na svetu koji je uspeo, po sopstvenoj izjavi, da stekne diplomu inženjera ekonomije.
Predlagač: Savez računovođa i tehničara SKNMSiK.
Napomena: Uzimajući u obzir činjenicu da nije bilo moguće obezbediti fotografiju kandidata osim one sa poštanske marke na paketu u kome je kandidatura pristigla, Komisija je donela jednoglasnu odluku da kao dopunski dokaz prihvati priloženi video snimak sa odbrane diplomskog rada. Odlučeno je i to, da se snimak ne može koristiti radi favorizovanja u odnosu na ostale kandidate, te da sama kandidatura nikako ne predstavlja vid kompenzacije za nedavnu smenu ovog kandidata sa mesta načelnika Borskog upravnog okruga.

video

Takođe, zbog više nego očiglednog doprinosa uređivanju Nobelove knjige, komisija je razmatrala predlog o dvostrukoj kandidaturi: za ekonomiju i književnost. Na kraju je ipak prevagnuo stav kako bi bio red da svaki od kandidata dobije samo po jednu nagradu - zbog deakumulacije medalja, diploma i dokumenata kojima se potvrđuju novčani iznosi koji laureati primaju.

6. Mir

xxx

Šta bre "mir"?!
To čudo ne stanuje kod nas, niti će. Naknadno oduzimanje Nobelove nagrade za mir nije moguće, i zbog toga je sa ovih prostora niko nikada neće dobiti.
Da završimo više tu farsu & nakaradu oko ovdašnjih plemenskih nominacija za Nobelove pare. Niste valjda toliko sluđeni da poverujete kako će bilo ko od ovih sa gornjeg spiska stići i do Uže liste, a kamoli da za Svetski dan ljudskih prava skokne samaljotom do Osla po neke pare - pa još o državnom trošku.

No comments:



Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...