Poslanica čaušima

Kako se izborna kampanja zahuktava, tako po društvenim mrežama raste broj priča o sve agresivnijim nastupima aktivista stranaka sa posebnim potrebama, o njihovim nasrtajima na izloge, zidove ili vrata domova. I na pokojeg domaćina...

Vlasniku jednog lokala u centru Negotina, kome bašibozuk godinama uništava izloge lepeći svoje propagandno đubre na njih do debljine od nekoliko santimetara, ili kontraški ih cepajući i žvrljajući po istima, pukao je film pa je okačio gornje upozorenje na svoje izloge. Da se kojim slučajem ne bi ponovilo ono što mu rade već godinama:

Možda mu gramatika i nije jača strana, ali čak i kilavi zakoni ove kilave zemlje jesu na njegovoj strani. Sudovi i inspekcije - e, to je već nešto drugo.

Kao u slučaju privatnih lokala, sve ovo važi i za one koji bezobzirno maltretiraju stanare po stambenim zgradama i kućama, lupajući i zvoneći im na vrata bez ikakvog reda i smisla. Poštanski sandučići su zatrpani njihovim reklamama za bofl politiku, što dodatno izaziva nervozu stanara koji mahnito iste cepaju i bacaju po stepeništu - nešto frekventnije nego što to uobičajeno rade sa pikavcima ili korišćenim ulošcima, ali to je ionako stvar domaćeg folklora... zar ne.

Kućni red važi za sve, kako za stanare tako i one koji tumaraju stepeništima i hodnicima, ulaze u dvorišta, plaše kerove i kokoške. Poput privatnih kuća, i većina stanova je prešla u privatno vlasništvo, tako da svako ko mlati praznu slamu u sitne popodnevne časove, jehovnjački obigrava od vrata do vrata i valja laži svojih gazda iz centralnih komiteta i kabineta, mora na umu da ima i sledeće: ulazi i stepeništa zgrada su zajedničke prostorije u privatnom vlasništvu, za njihovo korišćenje odgovorni su sami stanari, tj. vlasnici. Ukoliko na ulaznim vratima stambene zgrade stoji upozorenje da bacači letaka i popisivači glasova (podobnih i nepodobnih, podjednako) nisu dobrodošli, to znači samo jedno - da nisu dobrodošli i da ne treba da ulaze u tu zgradu i ometaju privatni posed. Parteijugend nisu službena lica poput poštara, policajaca, hitne pomoći, vatrogasaca, komunalaca ili radnika elektrodistribucije, kojima se pravo ulaska ne može ograničiti zbog prirode posla kojima se bave. Koliko god se ovi "nepoželjni" primali, radili sve to sanjajući kako će se postizborno ogrebati za posao pa i sami postati službena lica, to im ne daje za pravo da bilo koga uznemiravaju na njegovom pragu.

Osvanula su prva upozorenja stanara, namenjena partijskoj pešadiji u jurišu na radna mesta:

Aleksandar Vučić zna danas da kaže kako je zakon jednak za sve, ali se pravi blesav kada to treba podjednako da važi i za njegove magarce koji u poslednje vreme sebi daju za pravo da ljudima smeju čak i da prete "postizbornim posledicama", jer im je vrlo plastično objašnjeno za koga i zašto nećete glasati. U priručnicima NDI koji su im usvrdlani u usijane glave jasno piše da ne smeju da budu neuljudni i agresivni, u slučaju negativog kontakta moraju da odu dalje i u svoje spiskove "sigurnih glasova" upišu da se na ta vrata više ne kuca jer je to gubljenje dragocenog partijskog vremena. O uznemiravanju i prosleđivanju vašeg imena direktoru ili vlasniku firme u kojoj (nekom srećom) radite - ne piše ništa.

Naravno, druga je stvar ukoliko ste lično pozvali nekoga od njih, što i dalje ne znači da smeju da treskaju na svaka vrata dok ne stignu do vaših. 

Ili da siluju poštanske sandučiće.

Zakon o stanovanju, komunalne i druge lokalne uredbe propisuju prava i obaveze građana po pitanju održavanja i čistoće njihovih zajedničkih prostorija u koje spadaju ulazi, stepeništa, podrumi, tavani, vešernice, kotlarnice, termopodstanice, neposredni prostor oko samih zgrada, njihove fasade i krovovi. Važi za sve ono čemu nije mesto u navedenim prostorijama. Ponavljam - sve, i svakoga.

Ukoliko ste na ulaznim vratima zgrade ili kapiji svog dvorišta jasno istakli upozorenje da je partijaška propaganda nepoželjna u vašem životnom prostoru, ostaje još samo da ih ne pozivate i puštate na vaše vlasništvo. Jedino tako ćete imati pravo da ga branite.

Veliku potporu neradu nadležnih inspekcija i sudova pruža ćutanje građana. Standardni bezobrazluk sa jedne, i fatalistička filozofija u praksi sa druge strane, zaista odlično funkcionišu i predstavljaju stubove ovog podivljalog društva.

Kako god ko od vas hteo, predlažem onima koji se sa ovim divljacima i njihovim ponašanjem ne mire, da na svoje ulaze postave ovaj saobraćajni znak:

Vratite se odakle ste došli.

Ovo je saobraćajni znak iz grupe znakova obaveštenja. Za one koji se na njega ogluše, sledi znak iz grupe znakova izričitih naredbi, pa ako je i to nekima nerazumljivo, onda zna se - grupa znakova opasnosti, kao ultimativna mera. Da ne bude posle "nismo znali".

Sami neka izaberu tehnologiju, da li će se okrenuti ili otići u rikverc.

Ionako su iz rikverca i došli.

***

Drugovi po partijama sa posebnim potrebama, smatrajte ovo za najozbiljnije i zvanično upozorenje da ste nepoželjni u mojoj kući. Upozorenje je, shodno domaćim uzusima, uredno okačeno pribijanjem na javnom mestu - blogovima, fejsbuku i tviteru. Pošto znam čak i imena nekih od vas, zaduženih da ovo pratite i čitate, prenesite svojim gazdama poruku u originalnoj verziji, bez ulepšavanja. Neće se dobro provesti niko od onih koji pokušaju da mi siluju poštansko sanduče ili zvono na vratima.

Da ne bude posle kako niste znali da ionako ništa ne znate.