Izbori kao ogledalo budućnosti

Naši su sociolozi, ekonomisti i politikolozi već u velikom broju osvrta i komentara analizirali razloge raspisivanja izbora, očekivanja učesnika i moguće posledice po društvo, ako se očekivani rezultati ostvare. Verovatno će nadmoć jedne stranke biti ubedljiva, politikantski  će pragmatizam opet biti prisutan u postizbornim kombinatorikama, a frustriranost i apstinencija velikog broja birača biće osnovna karakteristika izbora.
Ali, nije suština u tome. Sve i da rezultati budu potpuno neočekivani i obrnuti, efekat za građane Srbije biće sličan.

Osnovni je problem što ne postoji suštinska razlika  u ekonomskom programu koji se nudi kao spasilački, a u viđenju društvenih odnosa, razlike su skoro zanemarive. Zato ovoga puta suštinski izbor između različitih opcija i ne postoji. Biraju se samo ličnosti koje će sprovoditi isti program, a u tom izboru odlučujuću ulogu igraju populizam, velikom i dugotrajnom krizom stvorena potreba za vođom-izbaviteljem i izuzetno visok stepen neobaveštenosti o stvarnim uzrocima krize.
Kakve god parole i fraze nudili čelnici političkih stranaka (posao za sve, socijalna briga, vreme za promene itd.), iza njih stoji tvrd neoliberalni model daljeg stezanja kaiša – na teret najvećeg broja građana, zaposlenih, nezaposlenih, studenata i penzionera, privatizacije javnog sektora i rasta zaduženosti. Siromašenje i beznađe i posledično sve veća okrenutost desnim, fašističkim opcijama, biće nezaobilazne posledice izabranog puta. Čak i oni koji tvrde da je dosta stezanja kaiša, da je vreme za ulaganja u nova radna mesta, ne kažu kako će to da izvedu, a da ne dođu u sukob sa  najvećim kreditorima, koji su ujedno i najžešeći promoteri neoliberalnog puta.

Šta možemo da tražimo od političara, a da izbori dobiju bar neki smisao, osim puke borbe za zahvatanjem što većeg učešća u vlasti?

Vrlo precizne programe ekonomskog oporavka, jer su i vlast i opozicija imali dovoljno vremena da sagledaju situaciju i osmisle rešenja. Ako to nisu učinili, čemu izbori koje pravdaju upravo potrebom da dobiju podršku građana za sprovođenje programa. Kojih programa? Do sada ih nismo videli. Ili da priznaju da programe nemaju, da će prihvatiti direktive MMF-a, Svetske banke i evropskih institucija I da  potpuno veruju da će to dovesti do boljitka baš ovde, iako nigde nije.
Možemo da tražimo transparentnost i postupanje po procedurama, čak iako su usporavajuće i zaostale. Ta sklonost ka zaključivanju poslova iza zatvorenih vrata i daleko od očiju javnosti, pod velom državne tajne i viših interesa u ime države i naroda, širom otvara vrata korupciji i ogromnim promašajima sa dugoročnim posledicama. Pravdanja koja smo do sada čuli, direktno vređaju zdrav razum i više nisu uverljiva ni za osnovce.
Da nam pokažu jasnu dugoročnu ekonomsku računicu i posledice po prihode države i po građane koje će nastati prodajom javnih dobara i usluga, a da izgovor za to ne bude sprečavanje krađe u javnom sektoru, jer se zbog toga ne sme prodavati opšte dobro (“ne kolje se vo zbog kile mesa “), nego se sprovedu načini zaštite društvene imovine.

Da li će političari odgovoriti na takve zahteve?

Sasvim sigurno neće. Da imaju odgovore i da su zaista spremni da rade u interesu države i građana, a ne u svom ličnom i stranačkom, ne bi im trebali izbori.
Do izbora je ostalo manje od mesec dana. Nije slučajno odabran tako kratak rok, “da se Vlasi ne sete”. Svakodnevno smo bombardovani potpuno beznačajnim, čak bizarnim podacima o ličnostima koje su glavni učesnici stranačkih kampanja, ali ni u tragovima nema pravih informacija o njihovim stvarnim budućim potezima, a cenu ćemo (kao i do sada) mi plaćati.
Svi oni imaju svoje web prezentacije i svoje i javne medije. Zašto im ne oročimo da nam u sledeće dve nedelje vrlo jasno, bez fraza i magle, predstave svoje pisane programe, sa taksativno navedenim koracima, izračunatim efektima, izvorima sredstava i rokovima ostvarenja. Pa to se traži čak i od malih privrednika kada se upuštaju u privatni biznis, a mi to ne tražimo od onih koji se upuštaju da vode državu i odlučuju o sudbini miliona ljudi.
Ako to nisu u stanju da nam pokažu, neka se povuku iz izborne trke. Ako stvarno imaju tako precizne programe sa rokovima, treba da budu svesni da ćemo im za svako probijanje rokova i za svako neostvarivanje ciljeva tražiti opravdanje ili ćemo ih menjati. Novim izborima ili na ulicama i trgovima.

Na ovom nivou ekonomske bede i socijalnog beznađa koje smo dostigli upravo zahvaljujući svim tim istim političarima koji učestvuju u ovim izborima, nema više tolerancije prema njihovim apetitima i motivima.

Mi se pitamo, ne oni.

Ljiljana Latinović

(autorka je ekonomista i članica Građanskog saveza)

GrađanskiSavez.rs

20.02.2014. Ljiljana Latinović: Izbori kao ogledalo budućnosti