Šta nam je promaklo?
Serijal tekstova sa suprotstavljenim stavovima o liberalizmu i
neoliberalizmu koji se već nekoliko dana niže na Peščaniku, pokazuje
da nismo ni izbliza iscrpli argumente ZA i PROTIV danas dominantne
političke i ekonomske teorije i prakse u svetu i kod nas.
Krenimo onda od dualiteta liberalizma:
- Politički aspekt liberalizma u
prvom planu ima slobodarske ideje jednakosti, pravde, solidarnosti,
vladavine prava i potiče iz ideja Prosvetiteljstva i
individualističko-građanskog koncepta Dž. S. Mila.
- Ekonomski aspekt
liberalizma, počev od Smita, Rikarda i Maršala utemeljen je na
apsolutnoj veri u privatnu svojinu i moć nevidljive ruke tržišta koja
suprotstavljene pojedinačne interese učesnika pretvara u opšte dobro, uz
uslov da se država sa svojom regulativom ne meša u to.
Upravo je taj dualitet i osnovni paradoks liberalizma. Ideje
jednakosti i pravde ostvarene su za mali procenat populacije, a države i
unije (kao nad-državne forme) propisima štite takvo stanje. Solidarnost
prema sve većoj masi siromašnih liberalizam jednostavno ne može da
generiše, iako se deklarativno za to opredeljivao.
Period ekonomskog prosperiteta posle Drugog svetskog rata, značajno
pomognut baš mešanjem države u raspored resursa, završio se sedamdesetih
godina velikom stagflacijom (stagniranjem privrede u uslovima visoke
inflacije) u privredi SAD. Novi neoliberalni teoretičari čikaške škole,
pre svih Milton Fridman, iskoristili su nastalu ekonomsku situaciju da
optuže državu da je svojim uticajem na privredne tokove izazvala pad
proizvodnje i inflaciju. Svesno su zaobišli prave uzroke krize –
finansiranje rata u Vijetnamu, odustajanje SAD od konvertibilnosti
dolara u zlato i višestruki skok cene nafte na svetskom tržištu.
Agresivno su krenuli u promociju svojih ideja, pomognuti krupnim
kapitalom, koji je brzo prepoznao svoj interes, i državnom
administracijom, pod upravom Ronalda Regana u SAD i nešto kasnije
Margaret Tačer u Velikoj Britaniji.
Način na koji su nametane neoliberalne ideje, veoma dobro je
prikazala u svojoj knjizi "Doktrina šoka“ Naomi Klajn, kanadska
istraživačka novinarka. Možda se suština tog prikaza može shvatiti i
putem video interpretacije sadržaja ove knjige.
Primena ideja neoliberalne škole proizvela je ekonomske i društvene
posledice. Teško je ovoga časa reći koje su teže i dugoročnije.
Strukturna ekonomska kriza nastala neobuzdanom trkom za enormnim
profitima, sada već potpuno odvojenim od materijalne proizvodnje i robe
kao realne podloge, ili savremeni, svetski raširen aparthejd prema
siromašnima? Verovatno su društvene posledice teže – ne samo potpuni
izostanak solidarnosti sa tako osiromašenim ljudima, lišenim i
minimalnih uslova za egzistenciju, nego i potpuna zamena uzroka i
posledica, pa se tako siromašni prikazuju kao lenji i neodgovorni, dakle
kao krivci za stanje u kome su se našli.
Aparthejd, ili rasizam u širem smislu, bio je imanentan i liberalnom
kapitalizmu. Koncentracioni logori nisu nastali pod nacistima. Oni su
samo nastavak nemačkog iskustva iz 1904-1909. godine iz Namibije, kada
su Herero i Nama narodi skoro potpuno istrebljeni u koncentracionim
logorima.
Da se vratimo još jednom na početak. Liberalni kapitalizam je nastao
na slobodarskim idejama Prosvetiteljstva, na uzletu nauke oslobođene
stega religije i Crkve. Ideje demokratije savremenog doba vezuju se za
pobedu buržoazije i liberalnog kapitalizma. Ekonomskom licu liberalnog
kapitalizma nisu bile svojstvene ideje jednakosti, pravde i
solidarnosti, koje je proklamovalo društveno lice liberalnog
kapitalizma. Radnička klasa, žene i manjinske grupe su se za svoja prava
izborili, često plaćajući stečena prava i životima.
Manja ekonomska efikasnost je bila samo jedan od razloga za
nestajanje socijalizma sa istorijske scene. Njegovim nestankom,
neoliberalni kapitalizam je sebe promovisao u jedini mogući i neupitan
društveno-ekonomski sistem današnjice i budućnosti. Takvim stavom i
činjenicom da danas najveće stope ekonomskog rasta imaju države u kojima
nije bilo demokratije, niti se ona u njima razvija (primer Kine je
najizrazitiji) – kapitalizam se odvojio od ideja na kojima je nastao.
Do čega će to dovesti – pitanje je kojim se danas bave svetski
priznati naučnici. Možda će to biti tema nekog od nastavaka ovog
serijala.
Ljiljana Latinović
(autorka je ekonomista i članica Građanskog saveza)
***
Peščanik.net
29.01.2014. Viktor Cerovski: Država bez društva
GrađanskiSavez.rs
No comments:
Post a Comment