Đurići uveoci

U Srbiji imamo bipolarnu situaciju: kolektivističko-boljševičko-nacionalistički model i kolektivističko-antikomunističko-nacionalistički model. Ni jedan od ova dva modela ne daje ulaznicu za prelazak granice kod Trsta. Ukoliko želimo u Evropu, kojoj geografski pripadamo, potrebna nam je umerena, autentična, demokratska pozicija koja će omogućiti Srbiji, ja tako shvatam Savez reformskih snaga, da nas nekim bajpasom prevede u normalno višestranačko društvo. Jer ovo čime se naše stranke bave, nisu stranačke teme.

(predsednički kandidat SRSJ-UJDI Ivan Đurić, Vreme 26.11.1991.)

Sada, pod režimom gotovo totalne centralizacije vlasti, svi se u Beogradu vrzmaju u "krugu dvojke": i vlast i opozicija i mafija i policija i sudije i suđeni. I sve je u tom krugu zatvoreno. Beograd je danas glava odsečena od tela Srbije

(istoričar Ivan Đurić, HAS 14.02.1996.)

Granicu, koja je, po Ivanu Đuriću, razdvajala vlast i opoziciju od alternative, povlačio je njihov odnos prema dva pitanja: kako krizu ne učiniti permanentnom rizikujući nove sukobe na Balkanu i dalje zaostajanje balkanskih naroda, i kako izbeći moralnu neosetljivost pojedinca i čitave zajednice, koja utiče i na pravnu odgovornost države i njen međunarodni kredibilitet.

Alternativa je stajala na stanovištu da Srbija treba licem da se okrene sebi: “za Srbiju će se pokazati pogibeljno ukoliko ne bude bila kadra da se suoči sama sa sobom“. Priznanje sopstvene odgovornosti nije ni znak slabosti, ni gest prema drugima, već znak sopstvene zrelosti.

Ovaj model mišljenja nije bio za Srbiju nov, niti je Ivan Đurić, među svojim savremenicima, bio jedini kome je on pripadao. Ali, kroz proučavanje istorije i kroz porodičnu tradiciju, on ga je razvio do one prepoznatljivosti posle koje više ne može da se kaže: nije bilo drugog izbora.

(Latinka Perović, predgovor knjige Ivana Đurića "Vlast, opozicija, alternativa", Peščanik 30.06.2009.)

Pošto Srbija nije u pravom istorijskom trenutku razumela da je između "vlasti" i "opozicije" zaista postojala alternativa, danas nam sve to isto i dalje prodaju neki drugi i nadasve drugačiji Đurići, ni nalik svom velikom prezimenjaku.

Pravi mali Đurići-Uveoci, koji svi do jednog tvrde kako su jedini.

Dragan Đilas: Demokratska stranka je jedina alternativa. Jedina smo prava opozicija. Program DS je jedina ideja razvoja ove zemlje.

Aleksandra Jerkov: DS je jedina stranka koja može da se suprotstavi SNS i koja stoji kao brana jednoumlju.

Dragan Šutanovac: DS jedina ima plan za evropsku perspektivu.

DS: Napad na demokrate, jedina strategija SNS.

Zoran Živković: Jedino je Nova stranka opozicija.

Zoran Stojiljković: Odustanak Borisa Tadića od kandidature za funkciju predsednika stranke jedino je racionalno rešenje koje je bilo na raspolaganju.

Boris Tadić: Jedina razlika između Ivana Bogdanova ("junaka iz Đenove") i Vesića je to što se Vesić nikada nije penjao na navijačku šipku.

Čedomir Jovanović: LDP je jedina opozicija u Srbiji. LDP je jedina partija koja je žrtvovala sebe i uvek govorila istinu. LDP je jedina stranka koja je zabeležila rast na ponovljenim lokalnim izborima. LDP je jedina opozicija na izborima u mesnim zajednicama.

LDP Stara Pazova: Čedomir Jovanović je jedini i istinski naslednik Zoranove politike i vizije EVROPSKE SRBIJE, i jednom rečju pravi lider za postavljanje Srbije tamo gde joj je i mesto. Bravo za govor, uz tebe smo!!!

SPO: Jedino Vuk! Srbija je jedina država u Evropi koja nije učinila dostupnim tajne arhive. SPO na izbore ide na listi SNS-a.

Rasim Ljajić: Ako Dinkić dobije šta hoće, u tom slučaju ja bih bio jedini gubitnik rekonstrukcije Vlade.

Miša Brkić: Jedino je ministru Oliveru Duliću trebalo godinu dana da shvati da je njegovo "revolucionarno čedo", Zakon o izgradnji i planiranju, uništio domaću građevinsku industriju i tržište nekretnina.

Dragan Đurić: Podržavamo privatizaciju Partizana i Zvezde, jer je to jedino rešenje za napredak klubova. Na taj način moći ćemo da poslujemo profitabilno.

Vladimir Cvetković: Samo zahvaljujući Bogu i sudbini, Zvezdi kao da je u poslednji čas poslat Nebojša Čović. On je jedini koji može da izvuče klub iz problema u kojima se nalazi.

Ivica Dačić: Pozvaću SNS da radimo zajedno, najbolje u interesu Srbije. Ako ne prihvate, jedino rešenje su izbori ili nova koalicija bez SPS.

Nebojša Stefanović: Glasajte za SNS, jer jedino ona ima kapaciteta da reši probleme i garantuje nastavak borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Zorana Mihajlović: LDP je jedina konstruktivna opozicija.

Bojan Đurić: LDP će glasati za novi zakon o radu.
Borko Stefanović: DS neće glasati za novi zakon o radu.

(poslednje dve izjave su izdvojene, kao naročito jedine besmislice koje ne kazuju ama baš ništa a otkrivaju mnogo)

Kako to svi oni mogu da budu istovremeno jedini, kada ih toliko ima?!

Od ovoliko jedinih, čoveku jedino može da pripadne muka. Ponašaju se i gađaju izjavama kao da nemaju blage veze šta je smisao reči koju besomučno arče - ja, jedan, jedini, unikatan. Kakav naizgled besmislen kolektivitet jedinih, a zapravo je u pitanju boršč opštih budalaština koje caruju našim društvom. Po svojim partijama sa posebnim potrebama, listom su jedini kandidati za predsednike svega i svačega - čak i tamo gde glume dvojicu.

To što Dačić ne zna gramatiku, da "jedino" i "ili" ne mogu da stoje u istoj rečenici (osim u ovoj), neka ide na dušu onome ko ga je takvog pustio da izađe iz osnovne škole.

Nekontrolisana upotreba ovog pojma, sa svom njegovom maksimalističkom i ultimativnom suštinom, spada među standardne i jasno prepoznatljive indikatore koji ukazuju na duh palanke.

Ukoliko neko od njih baš hoće ispravan primer upotrebe reči/pojma "jedino", evo: Vampir je jedina reč iz srpskog jezika koja je opšteprihvaćena u svim svetskim jezicima, i koja se odomaćila u svetu kao pojam bez sinonima.

Pravo pitanje, koje svako od nas treba sebi da postavi, glasi:

Ima li u Srbiji alternative silnim Uveocima?

Za početak, pročitajmo knjigu dr Ivana Đurića "Vlast, opozicija, alternativa" (pdf), lakše ćemo shvatiti da za svakoga od nas, ponaosob, važi "jedan jedini", dok za njih u gomili jedino stoji "jedan - k'o nijedan".

Nijedini.