Negotin na mapi Građanskog Saveza

Sredinom prošlogodišnjeg decembra (tačnije 12-12-13), predstavnici reformiranog Građanskog saveza - Aleksandar Kraus, Ljiljana Latinović i Dragoljub Kenig - sastali su se u Negotinu sa aktivistima Građanskog Kruga Emilom Petrović,  Radmilom Kračunovićem, Darkom Dinićem, Nenadom Kraljevićem i Miodragom Stankovićem (koji je član i Građanskog saveza).

Građanski Savez u Mokranjčevoj kući

Ovom prilikom provocirane su stare uspomene dugogodišnjih prijatelja, još iz vremena reformista Anta Markovića, ali i svih potonjih uspona i padova nekadašnjeg Građanskog Saveza Srbije. Zajednički je zaključak da na današnjoj političkoj (i društvenoj) sceni Srbije nedostaje organizacija poput GSS, koja bi predstavljala politiku levice, socijaldemokratske orijentacije. Građanski Savez Srbije je potrošio svoju energiju i nestao, ne profilišući se ideološki, osim kao stranka centra koja se borila za ljudska prava. Smenom Miloševićevog režima, takav vid i cilj političkog delovanja izgubio je svoju snagu i smisao, a da se stranka nije konsolidovala i redefinisala svoje ciljeve i politike, što je na kraju dovelo do njenog nestanka lapot-utapanjem u LDP.

Građanski savez će u narednom vremenskom periodu, stoga, pokušati da uspostavi što više starih i pokidanih veza sa svojim nekadašnjim članovima, a takođe i uspostaviti nove kontakte i saradnju sa svima koji se zalažu za program i ciljeve GS, podjednako kao pojedinci ili udruženja. Kao jedan od koraka u tom smeru, organizovan je i ovaj naš sastanak u Negotinu, moglo bi se čak reći - prava mala "Građanska bilaterala" u desnom korneru Srbije.

Predložene su neke oblasti i u okviru njih određene teme koje bi mogle biti od zajedničkog interesa ne samo za Građanski savez i Građanski Krug, već za sve građane Negotina, Beograda i Srbije. Pričalo se o ekologiji, privatizacionoj pljački koja je ekonomski dotukla građane (naročito srednji sloj društva i radnike) u prethodnih dvadeset godina, o potrebi defašizacije našeg društva u kome ekstremni stavovi i ispadi postaju sve očigledniji i češći (i nasilniji), formiranju političke platforme na levici (današnje "leve" stranke su sve ideološki otišle udesno, naročito ka vulgarnom kapitalizmu - da ne kažemo baš "neoliberalizmu", njihovi se ekonomski programi više uopšte ne razlikuju kako god da se stranke makar nominalno zovu); na kraju, razgovarali smo i o potrebi definisanja odnosa prema crkvi, tj. verskim zajednicama koje imaju povlašćen status u društvu koje ne može da ih prati u mnogo čemu - ukoliko su verske zajednice oslobođene plaćanja PDV-a na svoje "usluge" jer pružaju utehu duši, nepravedno je da nemaju isti tretman kao alkohol ili bensedini, koji pružaju isto iako se na njih plaćaju akcize i porezi.

Nedostupnost i nezainteresovanost medija za ideje i aktivnosti neistomišljenika - kako režima tako i opozicije – zajednički je problem u Negotinu i Beogradu, kao i pronalaženje sredstava za promociju ideja i rešenja koja bi vodila boljem životu građana. Zato smo svi spremni da što bolje koristimo potencijal elektronskih medija i planiramo zajedničke aktivnosti. Najmanje košta, ali donosi rezultat. Naravno, te aktivnosti će imati manje efekta ukoliko izostane "živa akcija": tribine, javni nastupi, deljenje letaka i flajera (kao što je to bila akcija u centru Beograda). Zbog svega ovoga, kontakti, sastanci, druženja će biti nastavljeni i u drugim gradovima širom Srbije.

Na kraju, dogovoren je naredni sastanak GS&GK sredinom januara - ovoga puta u Beogradu.