Štafeta 2020

Drugarica Kolinda je danas, na granici Hrvatske i Srbije, prosledila ovogodišnju Štafetu, uz prigodnu poruku:

- Druže Aleksandre, predajem ti ovu buket-štafetu da je, poput mene, i ti uzdignuta čela uzduž i popreko svoga obora nosiš. Palicu sam si negde usput zaturila, ali nema veze, ti toga barem imaš u izobilju pa si udeni drugu. Samo pazi, druže Aco, da štafetu do Dana mladosti proslediš dalje: drugu Milu, drugu Hašimu, drugu Troglavim Bosancima... kako i kome god ti to poželiš ili za shodno smatraš. Samo neka ode dalje, čisto da se nešto vrti po komšiluku. I nemoj, molim te Aco, da je zadržiš duže nego što je to zdravo. Obiće ti se o glavu, a ti znaš kako štafete umeju ponekad da budu baš tvrde. Čak i bez palice.

- Gospodine drugarice Kolinda, uz veliku zahvalnost primam i dalje nosim ovu štafetu koju sam sa radošću od tebe preuzeo. Ne brini oko palice, biće udenuta. I prosleđena. Na kraju, fala ti za sve i - datsevrne!

A sad, svi na svoje radne zadatke.

I tačka... na palicu.

Ima neka tajna veza

Aleksandar Vučić tvrdi da je svojevremeno u Londonu prodavao šrafove - u mesari nekog indusa.
Slobodana Miloševića su u francuskoj štampi tokom devedesetih zvali "balkanski kasapin".

Svaki dalji komentar je izlišan.

Akcija i reakcija

Bratstvo i jedinstvo, uz aminovanje UEFA:

Tenk stigao na Marakanu: Plato Delija dobio novi spomenik! U pitanju je stari zaplenjeni tenk, koji će biti deo platoa ispred stadiona "Rajko Mitić", blizu mesta gde se nalaze blagajna i prodavnica "Delija". Ovaj motiv je često prožet u navijačkim koreografijama. Dan pred Jang Bojs su Delije rešile da ovo učine, a poznato je koliku važnost na severnoj strani zauzima i zastava "Vukovar". Hrvatski mediji su inače nedavno osuđivali Delije zbog te zastave, a navijači Crvene zvezde su još jednom udarili kontru.

- Telegraf, 26.08.2019.

BBB odgovorili navijačima Crvene zvezde: Ispred Maksimira postavili traktor. Premda su u Zvezdi i pokušavali demantirati da tenk ima ikakve veze s Vukovarom, već same snimke na Youtubeu otkrivaju sasvim drugačiju priču. Naime, prikaz tog tenka su Delije više puta koristile tijekom koreografija uz skandiranje Vukovar, Vukovar. Bilo kako bilo, ubrzo je stigao odgovor navijača iz Zagreba. Bad Blue Boysi su ispred stadiona u Maksimiru postavili - traktor. Što su time željeli poručiti zaključite sami.

- Večernji list, 27.08.2019.

Evropska fudbalska unija (UEFA) je posle konsultacija sa Fudbalskim klubom Crvena zvezda i nadležnim organima za sprovođenje zakona u Srbiji, obaveštena da postavljanje starog rashodovanog tenka ispred stadiona "Rajko Mitić" nema političku konotaciju. "Navijačka grupa Crvene zvezde dobila je odobrenje nadležnih organa za postavljanje tenka sa klupskim bojama izvan stadiona, što je tražila već nekoliko godina. Njegovo postavljanje nema nikakve veze sa večerašnjom utakmicom plej-ofa UEFA Lige šampiona", navela je UEFA.

- N1, 27.08.2019.

***

Ko je ikada rekao da postavljanje tenka ima veze sa večerašnjom utakmicom? Što da se UEFA ne pravi blesava, kad se mi (i jedni i drugi) pravimo ludi. Misterija rešena, slučaj zaključen. Mir, mir, niko nije kriv. Sve ostalo - pod tepih, i dosta više.

1:1
Svaka čast, Vučiću!

Kvaka 26

Iako je prošlo nešto više od mesec dana od pobede Donalda Trampa na američkim predsedničkim izborima, sve su brojnije određene neizvesnosti koje se tiču skoro svih bitnih pitanja vezanih za društvo. Njegovu politiku, stavove i ideologiju mnogi naučnici i komentatori opisuju kao populističke, protekcionističke i nacionalističke (op.a. pitanje je šta pojam "nacionalizam" u SAD zaista predstavlja, ali je svakako bliži pojmu "rasizam" nego što je to slučaj u Evropi). Tramp zagovara neintervencionistički pristup spoljnoj politici ali i povećanje izdvajanja para za vojsku, fokusiranje na borbu protiv islamističkog terorizma i agresivno vojno delovanje protiv tzv. Islamske države. Sa druge strane, previše je sumnji u njegove stavove o zaštiti životne sredine, razvoju nauke i obrazovnim standardime.

Neki od kandidata za Trampov kabinet su pripadnici Hrišćanske evangelističke crkve, poput Skota Pruita, koji je takođe u očima javnosti poznat po tome što poriče postojanje klimatskih promena. Majk Pens (novoizabrani potpredsednik) i dr Ben Karson (Trampov kandidat za ministra stanovanja i urbanog razvoja), takođe su pripadnici pomenute crkvene zajednice i poznati kao zastupnici kreacionizma koji u javnosti striktno zagovaraju Biblijsku dogmu o tome da je Zemlja kao planeta stara samo 6000 godina.

Poseban razlog za zabrinutost, po izjavama kritičara, predstavlja imenovanje Betsi Devos za ministarku obrazovanja. Pogodili ste - i ona je evangelista, zastupnik istih stavova.

Skot Pruit (trenutno državni tužilac Oklahome) i njegov pomoćnik Luter Strejndž  (državni tužilac u Alabami) izjavljuju: "Naučnici se i dalje ne slažu oko stepena i obima globalnog zagrevanja i njegove povezanosti sa ponašanjem čovečanstva. Tu debatu treba podsticati - u učionicama, javnim nastupima, po salama Kongresa." Pruit u svom "dosijeu" ima i protivljenje jednakosti polova u braku, zabranu ulaska transrodnim osobama u javna kupatila, zabranu abortusa, kao i javno protivljenje inicijativi za razdvajanje crkve i države na nedavno održanom referendumu u Oklahomi. Takođe, bio je po medijima prozivan i kao pripadnik "tajnovite alijanse" između Republikanskih tužilaca i naftnih kompanija.

Trampova odluka da Betsi Devos bude ministar obrazovanja samo dodaje ulje na vatru. Ona je glavni pobornik uvođenja školskih vaučera, programa kojim bi se javni novac slivao u verske ili privatne škole. Ona i njen suprug, Dik (ehm...) Devos, svoju podršku sistemu školskih vaučera pravdaju delovanjem zarad "unapređenja Carstva Božijeg". Tokom svoje kampanje 2006. godine, Dik Devos je javno pozivao uprave školskih okruga da decu uče o tome kako je Viša Sila stvorila sav život na Zemlji, bez obzira što pojmovi poput "inteligentnog dizajna" i "kreacionizma" ne uživaju skoro nikakvu podršku naučne zajednice.

Sam ton Trampove kampanje zabrinuo je mnoge nastavnike i profesore po pitanju budućnosti obrazovanja u oblasti liberalnih umetnosti tj. nauke, tehnologije, tehnike i matematike (skraćeno STEM, na engleskom). Kvinsi Braun je programski direktor STEM obrazovnih istraživačkih projekata pri Američkom udruženju za unapređenje nauke. On kaže da je predsednik Obama 2011. godine pokrenuo inicijativu za obrazovanje novih sto hiljada STEM nastavnika, i navodi: "Takve inicijative motivišu obrazovnu zajednicu. Ukoliko takve poruke ne dolaze od samog vrha države, pitanje je onda i da li će doći do promena u prioritetima."

Po američkom Ustavu, predsedniku i Kongresu nije omogućeno da diktiraju obrazovne standarde, već svaka od saveznih država sama donosi odluku o tome. Novoizabrani predsednik Tramp je u više navrata najavio da će ukinuti postojeći zajednički nastavni plan koji se odnosi na nastavu matematike i jezika. Sve je više izražena zabrinutost da bi ovakva politika mogla da otvori vrata preispitivanju naučnih standarda i uvođenju kreacionizma i inteligentnog dizajna u škole. Tramp smatra kako porodica, a ne država, treba da odluči u koju (i kakvu) će školu ići deca i da im treba omogućiti da pritom koriste javna sredstva namenjena obrazovanju ali za javno ili privatno obrazovanje - po njihovoj želji.

Protivnici ove ideje ne pristaju na takvo preusmeravanje državnog novca u privatno versko obrazovanje.

Atheist Republic: Trump undermines science education in schools (16.12.2016)

***

Dakle, šes' nedelja od završetka izbora, kruciformiranje USAmeristana se nastavlja nesmanjenom žestinom.

Meanvile in USSrbistan, pre desetak dana nam se Kvaka 26 zaglavila u fijoci još jedne od kleronaučnih država poput naše - ovoga puta u USCroatistanskoj.
Farsična nameštaljka sa navodnim protivljenjem Republike Hrvatske otvaranju poglavlja 26 o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji, zbog nepoštovanja određenih stavova po pitanju udžbenika za obrazovanje na jeziku nacionalnih manjina (pritom su kukali samo o Hrvatima, ne spominjući i ostalih par desetina nacionalnih manjina u Srbiji) - što baca senku sumnje u iskrenost i realnost upućenih primedbi, i naročito miriše na još jednu od "nameštaljki" koje srBsko-kroatske vlasti kooperativno priređuju za unutrašnje i povremeno spoljašnje potrebe - završiće se na vrlo jednostavan način, čim prođe srbijanska izborna histerija u 2017. godini: Srbija će iz Hrvatske preuzeti udžbenike "podobnog" sadržaja, doslovce ih preštampati u nekoj od ovdašnjih privatnih štamparija bliskih vlasti, uz dozvolu Ministarstva prosvete da taj udžbenik ispunjava zakonske standarde; tiraž će, naravno, biti na nivou broja pripadnika hrvatske nacionalne manjine koji su se tako izjasnili na poslednjem Popisu - jer rabat predstavlja najbitniju stvar u razrešenju cele ove lažno sporne priče.
Poput "problema" sa udžbenicima, tako će biti rešeni i ostali "problemi" koji se spominju u nesporazmu dve susedne i bratske državice. Ska probljem, sve bumo zrihtali. Bre.

Kvaka 26, za naivne domoljuBce

No, problem ne leži u tom "problemu".
Problem, na koji retko ko obraća pažnju, predstavlja rečenica iz izjave predsednika Vlade Republike Srbije koji kaže da "o Poglavlju 26 više neće ni da razgovara". Bravo majstore - tebi mozgožuljonosno Poglavlje 26 se ne odnosi na poštovanje EU standarda za obrazovanje i kulturu hrvatske nacionalne manjine u Srbiji, već se tiče svih građana ove zemlje, bez obzira kako se nacionalno ili verski izjašnjavaju. To što "niko nema primedbi u EU osim Hrvatske" (citat A.V.) ne znači da kleronacionalistički revizionizam, koji se u sve većoj meri podmeće u udžbenike za obrazovanje na svim nivoima - od osnovnog do akademskog - predstavlja vid poštovanja evropskih standarda.
Površne evrobirokrate se nisu bavile prekrajanjem istorije prilikom navodnog davanja zelenog svetla na otvaranje Kvake 26, zato što je njima dovoljno sledeće:

• nema veličanja Hitlera, Musolinija i Staljina
• Tito & Co. ne postoje u udžbenicima kao ozbiljna referenca
• uloga Miloševićevog ganga (dobrim delom i ovog današnjeg) je prezentovana po principu nit smrdi nit miriše, ali rane devedesetih su još uvek sveže pa ćemo i njega u kantu sa Titom (do daljeg)
• nema negativnih referenci na ratne i poratne lidere Zapadnih zemalja, što zaslužuje ekstra kosku za dobru kucu
• poništena je odluka Ljiljane Čolić, nekadašnje koštunjave Ministarke neobrazovanja i kleronauke (ovdašnja verzija Devosove), da se "Darvinovo učenje o evoluciji ne ukida, al' se u obrazovanje uvodi kreacionizam" (doneta 2004. godine)
• sve je aktuelnije laprdanje o uvođenju vaučerizovanog obrazovanja i u naš burdelj, baš lepo
• besplatnog ručka nema ni u kulturi, zaradite ga projektnim finansiranjem (budalaština koju u iskrivljenoj varijanti podmeću već godinama domaći ministri nekulture, plašeći "kulturne" radnike privatizacijama i sličnim nebulozama teško poznatim na Zapadu)

Sve ostalo je u nadležnosti lokalnih prosvetnih organa određene države, baš kao i u Americi. Razlika je u tome što ni Srbija ni Hrvatska ne mogu promeniti standarde EU poglavlja po svojoj volji, onako kako je to zamislio Donald Tramp a ove naše usijane plemenske glavudže rado kopirale i "implementirale".

Da je kojim slučajem Donald Tramp neki faktor u Srbiji, kladim se da bi rekao isto što i ovi naši poglavari da su kojim slučajem (ludilom) izabrani za predsednika Sjedinjenih američkih država: "Neću više da ni da razgovaram o Poglavlju 26" se na novoameričkom kaže "I will end the existing Common Core curricula standards".
Na našu sreću, ovi naši će morati da ispoštuju Poglavlje 26, šta god laprdali ovde ili preko Save i Dunava. Na nesreću Amerikanaca, njihove budale će pokušati da zloupotrebe sistem koji je osmišljen upravo da spreči to isto. Taj sistem je, do sada, odolevao kroz istoriju (sa manje ili više uspeha) i posle kriza bio menjan uglavnom na bolje. Šta će sada biti, ostaje pitanje na koje ćemo morati da sačekamo odgovor - možda i ne tako dugo.
Rat teroristima smo odavno objavili, obrnućemo i po koju kinticu kroz humanitarni uvoz-izvoz naoružanja, sa verskim organizacijama (svim, uključiv i evangelističku) smo najdobri i najsuper u tolikoj meri da im je sada bolje nego u vreme Kralja & Tita zajedno, na čemu će Tramp i njegovi mozgovi morati da još porade ne bi li nas sustigli. 
Obrazovanje i kultura spadaju među najveće neprijatelje svakog populističkog režima, što se naročito odnosi na široku dostupnost obrazovanja i nauke kao i sve veću multikulturalnost globalnog sela koja ruši standarde zatucanosti svake palanke - od Srbije do Amerike. Biznis, trgovina, bankarske i berzanske špekulacije ne poznaju granice, i to važi podjednako za populističke i autoritarne režime baš kao i za demokratske i liberalne.
Za obrazovanje i kulturu ne važi, već smo rekli zbog čega.
I zbog koga.
I zbogzašto.

Ne kaže se Hrvati već Republika Hrvatska, jedna od članica EU, ali onda izjava nema željenu nacitežinu.

p.s. (20 sati nakon nastanka prethodnog dela teksta)

Zaglavljena Kvaka 26 je danas, posle 11 dana šlajfovanja, konačno odglavljena a ovdašnji izbori još nisu raspisani. Čudo neviđeno! Šta se to drastično dogodilo i promenilo za tih 11 dana u odnosu na 12. decembar, teško da će javnost saznati dokle god ova ekipa jahača bude bila u sedlu. Čini se da je predizborna frka u redovima ovdašnje vlasti veća nego što to izgleda.
Svaki bravar će vam reći da, pre nego krenete u kaznenu ekspediciju čekićem i šrafcigerom po neposlušnim bravama & kvakama, sve to lepo prvo malo podmažete. U podmazivanju se krije najefikasniji lek za zaglavljene kvake i poglavlja. Podmažeš, pa klizi k'o novo.
Bolje tako nego da lomiš kvaku. Vučić to najbolje zna, zar ne?

Ti si moja čokolada

Čokolada ima nacionalnost taman koliko i pasulj.

Onaj pasulj, od onomad.

Najefikasniji lek za nacionalističko ludilo koje je na Balkanu endemska epidemija:

- Let3 čokolada 3 x 1 kockica na prazan stomak

Ukoliko posle uzimanja ovog leka osetite neželjene posledice ili tegobe, nemojte se obratiti svom lekaru, farmaceutu, predsedniku, premijeru i popu. To samo znači da je lek počeo da deluje.

Abortusi (jedne) nacije

Pravni zastupnici slovenačkog alter benda Lajbah su najavili da će podneti tužbu protiv hrvatske desničarske partije "Hrvatski demokratski sabor Slavonije i Baranje" (HDSSB), zato što su bez dozvole koristili njihovu pesmu "Geburt einer Nation" u svom promotivnom spotu. Lajbah je postao poznat početkom osamdesetih godina po svom kultur-otporu cenzuri i totalitarističkim težnjama u bivšoj Jugoslaviji.

photo: Flickr

Partija HDSSB, čiji je počasni predsednik Branimir Glavaš optužen za ratne zločine, iskoristila je ovu pesmu sa albuma "Opus Dei" (1987) u video spotu kojim promoviše uniformisanu stranačku omladinu nazvanu "Slavonska sokolska garda" (HSG). Taj spot je prikazan na partijskom skupu i takođe javno emitovan na lokalnoj televiziji, zbog čega podleže odredbama zakona o kršenju autorskih prava. Ta garda je promovisana u video klipu hrvatskih novina 24 sata, u kome grupa mladića u crnim uniformama paradira noseći partijske, hrvatske i regionalne zastave.

Njihovu obuku nadgleda lično Glavaš, koji je u januaru pušten iz Haškog pritvora usled "proceduralnih pitanja" u postupku koji se protiv njega vodi po optužnici za počinjene zločine protiv civila srpske nacionalnosti u Osijeku 1991. godine. Trenutno, on čeka poziv za ponovljeno suđenje.

Glavaš insistira na tvrdnji kako HSG nije "partijska vojska" već "sportsko-rekreativna sekcija, koja će po potrebi pružati obezbeđenje na partijskim skupovima i događajima". Inače, ovaj ratni zapovednik je podigao prašinu i okupirao naslovne strane medija kada je na fejsbuk okačio svoju fotografiju na kojoj pozira sa flašama vina, na čijim je etiketama lik Adolfa Hitlera.

Lajbahovci tvrde da HDSSB-ovci nisu zatražili dopuštenje niti platili za upotrebu njihove pesme. O ovome su obavestili i zastupnika autorskih prava za Hrvatsku, nacionalnu Službu za zaštitu autorskih muzičkih prava (ZAMP): "Od njih očekujemo da preduzmu odgovarajuće mere zbog nezakonitog korišćenja pesme, te da razmotre mogućnost podnošenja tužbe. Autori tog partijskog spota su iskoristili našu pesmu, ignorišući ili ne znajući za autorska prava."

Tim povodom, predsednik HDSSB Dragan Vulin je za medije izjavio da "nije učestvovao u pravljenju video spota". Poslanik te partije u hrvatskom Saboru Ivan Drmić, tvrdi da je HDSSB uplatila sve takse na račun ZAMP ali i da spot HSG praktično nikada nije bio javno emitovan: "Ukoliko smo im naneli neku štetu, izvinjavamo se. Nadamo se da neće podići tužbu, jer za to nemaju osnova."

Međutim, u ZAMP tvrde da je HDSSB platila taksu samo za emitovanje muzike na javnom mestu, i naglašava da u to ne ulazi upotreba neke pesme u video klipu. Propisi u Hrvatskoj su jasni: "Da bi koristio muziku u nekom novom delu, autor audiovizuelnog rada mora da poseduje eksplicitnu dozvolu kompozitora."

Sven Milekić: Slovenian rockers Laibach to sue Croatian right-wingers (BIRN - Balkan Insight, 16.10.2015)

Pare na sunce, kamaradi!

Elemdaklem, drugovi ustaše, poslušajte staru mudrost vaše četničke braće: plati, pa klati. Ili, kako to Lajbah kažu: "You will pay". Jbg, kod babe nema džabe, zašto bi tako bilo u EU?

p.s.
Pesma "Geburt einer Nation" za naslov ima naziv holivudskog filma iz 1915. godine (Rađanje jedne nacije), koji nosi etiketu najrasističkijeg koji je iznedrila ta "fabrika snova i pokretnih slika", dok je tekst prepev na nemački a sama kompozicija obrada Queen hita "One vision". Na mom primerku albuma "Opus Dei", barem, jasno stoji istaknut copyright po tom pitanju, tek i to da se zna.

***

Mogao je svog prezimenjaka Dragana Vulina da tuži i ovdašnji Aleksandar Julin za kopirajt oko tih crnih uniformi... kad bi samo smeo. Imaju svi oni sreću što Hugo Boss više nije živ, inače bi ih odrao od kazni za autorska prava na schnitt.

Igor Marojević: Šnit (2007) - levo je omot srpskog, desno omot hrvatskog izdanja

I jedna zanimljivost:

Kada je 1933. godine, odmah po izboru za nemačkog kancelara, književnik Adolf Hitler od tadašnje (svoje) Vlade zatražio da njegova knjiga "Mein Kampf" bude oslobođena svih poreskih obaveza, ministarstvo finansija je po hitnom postupku donelo uredbu kojom se uslišava želja tog zaslužnog građanina Rajha - zbog "nacionalnog interesa". Isti razlog je bio naveden uz obavezu da svaki nemački dom tada mora da ima najmanje po jedan primerak te knjige. Najmanje po jedan, od višemilionskog tiraža. Kažu, bez obzira da li je zaista Hitler umro ili ne 30. aprila 1945. godine, toga dana je bio neverovatno bogat čovek - makar samo zbog legalne utaje poreza, da sada ne spominjemo ostale pljačke svog i drugih naroda.
Dakle, stvar je jasna: Hitler je sam sebe oslobodio plaćanja poreza. Čovek koji je propovedao da je opšte dobro uvek iznad ličnog, maksimalno se trudio da prvo obezbedi sopstvenu guzicu. Hm, što mi je to od negde poznato...

Prosto je neverovatna doza besa koju izbljuje svaki fašista kada ga opale po džepu; to samo potvrđuje tezu psihologa i sociologa da u suštini fašističkog uma pored psihičkih problema leže i oni daleko prizemniji, tzv. društveni: laganje i pljačka.

Ti, sportsko-rekreativni zavijači u crno, kojima su usta povazdan bila puna nacije, kroz istoriju su uvek bili među prvima koji su je (ras)prodavali. Kako nekada, tako i sada. Uvek.

Crni Petko

Da svima nešto bude jasno, na samom početku: Ovo nije tekst o Robinsonu Krusou i Petku, o tome smo već pisali. Ovde se radi o onome na samom kraju teksta.

Vučić, u probi odela prosečnog Japanca. Lakše se radi.

I tako je naš Crni Anđelko rešio da na današnji Crni Petak malo po pijaci napazari nacionalističke glasiće koji nekako posred zime suncokretski sve više okreću prazne tintare ka pravom duhovnom vođi srBskog hitlerjugendundalterizma u poslednjih 25 godina, tom Kralju Suncu palanačkog fašizma koji je u inostranstvu poznat kao The Duke of Rust Soupspoon a u domaćoj prokletoj avliji se odaziva na 'Jebatčuvamatew!'. U tu svrhu je pustio Vojvodu da par nedelja baljezga sve i svašta, sačekao reakciju iz komšiluka - koja je bila programirano očekivana - i... 

E jbg, tako je to kada igraš krajcare sopstvenom glavom pa se preračunaš oko doskoka i lupiš u zid. Doduše, ipak manje boli, jer ćeš po običaju bol ravnomerno da rasporediš na sve građane zemlje koju vodiš u propast. Jedan sedmomilioniti deo bola je ipak bolji od jednog celog, bez obzira da li se radi o glavi, grbači ili preponama.

Elem, kako je Najevropljanin mogao da zna da će hrvatsko cinkaroško kukumavčenje uroditi plodom? Kakve bre to veze ima što su oni članovi EU, kad je Srbija raj za investitore kojima treba najškolovanija najjeftinija radna snaga na svetu a i šire?! Najpespektivnija ekonomija Mlečnog puta, društvo najsrećnijih ljudi Nebule?

Nema tu šta 'a zašto', 'a što niste', 'e nećete', 'ne može bre to tako sunce li vam jebem lopovsko', i sve tako nekve visokodiplomatske fraze&frazoni. Kada se već preigrao pomenutih krajcara, preostalo mu je samo da onako najevropljanskiji izbljuje malo iz sebe šešeljovodonične kiseline koja ga nešto davi poslednjih nedelja, otrese se eurožgaravice i poruči svojoj radikalsko-dverinjskoj sabraći da je i on tu, na braniku otadžbine, da se branik brani kod onog graničnog kamena sa nožem urezanim inicijalima K-K-O-V, da on čak i tamo često misli na njih. Tamo, na toj karauli velikosrBskog besmisla i ludila.

2013

Drug Gospodin Crni je poručio: 
- Danas, na Crni Petak, kada katoličko-ustaško božićno potrošačko ludilo dostiže vrhunac a cene vrtoglavo padaju, napašću ih Svom Snagom pravo u amigdalu! 

- Koga, šefe, jal' Rvate jal' one Juropejce?, reče dr. Šlajmer.

- Jokmore, ove naše budale od naroda. Nisam valjda blesav da stvarno nešto kenjam na račun EU sada, kada me vole više nego cele familije Tadić, Đilas i Pajtić zajedno. Vi'š ti bre Slino, desanko moja opendrečena, oni su lane obarali cene po 30% za Crni Petak Dvaesdeveti, a ove godine na Dvaesosmi ih poobaraše za 70%. Pa jel kapiraš ti da je to skoro + otprilike + tačno koliko mi zajedno sa svim supozitorijama&privescima imamo podršku u ukupnom biračkom telu Srbije koju niko neće vređati i ponižavati na domaćem terenu i tribinama osim mene i nas samih?! Pa to je na današnji dan znak Nebeski, proviđenje koje se samo molitvom moglo da ukaže!! Odma' da si napisao jedno saopštenje podrške drhtavom rukom, da liči na pupsovski rukopis, obavezno ćirilica i ako znaš ubaci po koje rusko slovo - znaš ono k'o defektno NJ i ono naopačke R, e to - i da mi se šatro slučajno dobaci jednim od onih Kurira sa mikrofonom i Informera sa diktafonom dok ja čitam bukvicu pred kamerama ovima što me EUvole. Ajsad, poteci sokole! I nemoj opet da mi mnogo razmišljaš kad te pitaju za pijanu decu koja voze bez vozačke, nego odma udri po onima iz opozicije što su mom burazu falsifikovali ličnjak.
- Ali...

- Šta je sad? Nemoj da te strogo pogledam, onako, pa da se opet upišaš!

- Ali, šefe, pa ti dobro znaš da ja ne umem da razmišljam.
- Odlično. Nastavi tako. A ja sad idem da se presvučem iz kostima nindže u gejšu, uzo sam ga na rasprodaji od Ljajića. Jesbre, sa popustom, Crni je Petak.

2014

Tako i beše. Sa 70% diskonta na znojenje oko truda da se džiberska Srbija ponovo okrene na pravu stranu, podrazumevano zonenblumenski, oplete ti Crni po onima što ga onomad proglasiše Najnjihovim, i to pravim karate udarcem koji je sveže naučio prilikom svečanog uručivanja zvanja Viteza Crnog Pojasa japanske humanitarne organizacije iz Novog Sada. Zvekne ti on tako posred čela EU i Hrvatsku, onako, baš putinovski. Sada je jasno da je car Novosovjetskog Sojuza bio u pravu glede fašističke EvroUkrajine sa sve Amerikom, i da će njegovi ovdašnji repetitori to najbolje rabiti u ove diskontne dane, kada je vrednost života na ovim prostorima i zvanično dobila popust od 70%. Makar samo za ovaj vikend, ako ništa drugo.

***

Svakome barem jednom u životu dođe crni petak. Nekome dvaesosmog, nekome dvaesdevetog a nekome dvaesdesetog. I zato, dok možeš, opleti Crni Lolo jedno Gluvo oro po svima njima i nama.

Njih zabole, a mi ćemo se tek češati.

Power in the darkness

Tokom teške ekonomske krize, koja je sredinom sedamdesetih godina žestoko tresla Veliku Britaniju, paralelno sa socijalnim buntom uzdigla se neka "nova muzika": mešavina vudu, rege i ska poskočica donetih sa Jamajke u London desetak godina ranije, sve to ukršteno sa brljanjem belih luzera uzduž i popreko gitarskih žica i mlaćenjem po na brzinu sklepanim bubnjevima, neretko na opremi koja je bila ukradena. Beznađe, revolt, nasilje, sukobi sa policiotima u predgrađima, masovne tuče po pabovima, stadionima i mračnim sokacima, zdravice bobijima uz Molotovljeve koktele, IRA, propast gomile fabrika, otkazi, aparthejd usred Londona (fokusiran na crnce, Irce & pse), enorman broj mladih ljudi bez ikakve životne perspektive i nade za posao. Droga na ulicama, u sve većim količinama.

A onda, 1976. godine, "ničim izazvani i mučki s leđa, iz zasede"- Sex Pistols. Za njima, lavina novih ljudi u muzici, biznisu, politici. Mašina koja naizgled nezaustavljivo melje klasni i kapitalistički stereotip života, iz temelja trese oronulu Monarhiju Belog Lava.

Pored samog Rotten/Lydona, koji je zaista bio politički stihoklepac (ostali u bendu su bili puki pozeri i kasica-prasica menadžera, plus Suicide Sid), na scenu uleće lik koji se preterano ne uklapa u nametnut imidž gubitnika upakovanog u kožnjak, zihernadle, plastične kese za smeće, podjednako žutih zuba i zelene kose. Po kriterijumima pankera on je već matorac (bliži se tridesetim), nosi zvoncare i ćubast friz na razdeljak, podseća na asistenta sa Kembridža više nego na pesnika spremnog da stav brani pesnicom, ako zatreba. OK, tu je nezaobilazni odrpani sako sa bedževima (koga Čonta par godina kasnije "skida" do u šav i umalo JMBG), ali taj tip unjkavog i promuklog glasa svira bas gitaru i peva! A oni njegovi u pozadini cepaju mešavinu funka, pub rocka, Deep Purple klavijatura i sirove žičane šibačine!! Sviraju i pevaju, ne šlagere, već najtvrđe protestne i političke pesme, uperene direkt među rogove fašikonzervatizma jednako prikrivenog u tradicionalnom establišmentu i palanačkom mentalitetu prosečnog stanovnika Ostrva.

Tom Robinson (1950) okuplja ekipu muzičara 1976. godine, pod neverovatno inspirativnim nazivom "Tom Robinson Band" (skraćenica TRB se vrlo brzo odomaćila kod publike). Iza ove prividne bezidejnosti imena grupe, međutim, krije se jedan od najvećih politrok (neki to zovu i agitpop) pesnika punk pobune, koji zajedno sa odlično muzički potkovanom sabraćom iz bande uskače vrlo brzo u kasu i fabriku vinila izdavačke kuće EMI. Prvi album izdaju početkom, a četvrti 7''-singl krajem 1978. godine - oba pod istim imenom, po pesmi koja do danas ostaje njihova najjača u karijeri. Iako je sličnih bilo podosta, radilo se ipak o Himni.

Odmah po uključenju u seriju koncerata koje po Londonu i širom Britanije tokom proleća '78 organizuje ekipa muzičara i političkih aktivista (TRB, The Clash, X-Ray Spex, Steel Pulse), nazvanih "Rock Against Racism", TRB rade set udarnih političkih numera, što konačno rezultira stihovima pesme koja dobija ime Power In The Darkness. Ove, 2013. godine, tačno je 35 godina kako ona ne gubi ni trun svoje aktuelnosti i snage. Himna onih koji znaju da je sve moguće ako shvatiš da je snaga u tebi, i da ne postojiš sve dokle god dopuštaš da te lažna sila drži u tami.

Tom priča o slobodi: da sa svojim telom radiš ono što ti hoćeš, veruješ u ono što želiš, da brat voli brata a crn belog, za majku i ženu, bez maltretiranja, zastrašivanja i ispitivanja od strane mašinerije Velikog Brata. O slobodi da slobodno živiš sopstveni život.

Union Jackenkreuz

(photo: The Church Of Punk)

Negde na sredini pesme, čujemo glas spikera:
"Fundamentalne institucije britanskog sistema vlasti danas su napadnute: javne škole, Dom lordova, Engleska crkva, sveta institucija braka, čak i naše veličanstvene policijske snage više nisu bezbedne od onih koji bi da potkopaju naše društvo, i zato je krajnje vreme da kažemo 'Što je mnogo, mnogo je!' i povratimo tradicionalne britanske vrednosti - disciplinu, poslušnost, moralnost i slobodu. Ono što mi želimo je:

- Sloboda od crvenih, crnih i kriminalaca, prostitutki, sekapersi i pankera, fudbalskih huligana, maloletnih delinkvenata, lezbejki i levičarskog šljama,
- Sloboda od crnja, Pakija i sindikata,
- Sloboda od Cigana i Ješa,
- Sloboda od levičarskih lenština i liberala,
- Sloboda od takvih kao što si TI."
Pesma se završava porukom: 
Ne plaši se njihovih laži, jer snaga leži u tami. Ustani i bori se za svoja prava.

Ovi stihovi su napisani 1978. godine. Još uvek su aktuelni, i to ne samo u UK - uhvatilo se TO na daleko širim prostorima. Sve vreme postojanja, TRB su na svojim koncertima posetiocima delili letke, bedževe, majice sa jasnom porukom: NE nije odgovor, odluči se na kojoj si strani. Snaga je u tebi.

George Henry Ince & George Davis

Tom Robinson je napisao i druge pesme sa teškom političkom porukom.
I shall be released - B-strana singla PitD, nešto izmenjena obrada pesme Boba Dylana. Posvećena je ubici žena po imenu George Ince, čija je krivica dokazana a on odveden u zatvor - gde je bio mučen, drogiran, tučen i povređivan na najgore načine i to od strane čuvara i lekara. Pokušao je u očaju da izvrši samoubistvo presekavši vene na rukama, što je potom "neko" dodatno iskoristio da mu u bolnici istim sečivom unakazi lice. Ista pesma se odnosi i na George Davisa, krimosa koji je zaglavio zatvor bez ikakvog dokaza da je zaista učestvovao u oružanoj pohari plata iz lokalne elektrodistribucije; kada je pušten iz zatvora vrlo brzo je ponovo uhvaćen, ali ovoga puta sa pištoljem i ukradenim parama iz banke, pa je dobio zaslužen smeštaj o državnom trošku. Oba ova slučaja govore o brutalnosti sistema u kome je izbila punk pobuna - prvi je dokazani ubica kome u presudi nije pisalo to što mu je potom činjeno, drugi je notorna budala. To i dalje ne opravdava "sistem" koji se od njih nimalo ne razlikuje. Potonji film "Britannia Hospital" (1982) takođe ima veze sa oba slučaja prekomernog Pravedničkog uterivanja pravde - u medicinske svrhe.

Public: George Davis is innocent!

TRB: George Davis is guilty. He has to be.

Glad to be gay - Tom Robinson se od samog početka javno, jasno i glasno deklarisao kao gayperson i aktivan borac za ravnopravnost i slobodu manjina. U Engleskoj toga doba, bilo je zabranjeno javno ispoljavati LGBT samospoznaju; tim "elementima" se bavila policija otvarajući dosijee onima koje bi "hvatali na delu", metodama koje je Orvel opisao trideset godina ranije. Dovoljna je prva strofa, koja kaže "Britanska policija je najbolja na svetu, i ne verujem u glasine koje sam čuo. Da upadaju u pabove bez ikakvog razloga, postrojavaju goste uza zid, pretresaju i bacaju na zemlju. Hapse ih što se opiru dok ih šutiraju, pretresaju im kuće i zovu ih pederčinama. Ne, ne verujem da toga ovde ima."
Up against the wall - O narastajućem nasilju među adolescentima, razularenim bandama koje bi da u život uđu glavom kroz zid. Ako može tuđom.
Ain't gonna take it - Ne nasedamo na tu foru, "da su abortusi i gay scena predviđeni samo za bogate".
Grey Cortina - Nedosanjana fiks ideja pripadnika sjebane radničke klase, da imaju baš taj auto u svom posedu (o kome pevaju i The Clash u "Janie Jones").
Man you never saw - Nikada se nismo poznavali, jer nas prate svi: crkvena policija, vojska, službe, neznanci, ja i ti.
Blue murder - Tema je ista kao kod Angelic Upstarts "Who killed Liddle?". U obe je prosto odgovoreno: "Police killed Liddle Towers". Izvukli iz paba, prebili, priveli, ubili ga od batina u ćeliji. Bukvalno. 
Law and order - jasno.
Better decide which side you're on - još jasnije.
Don't take no for an answer - najjasnije.
I tako dalje, u tom stilu, do 1982. kada se bend raspao a Tom krenuo u solo karijeru koja i dalje traje - podjednako, kao muzičar i kao aktivista u borbi za ljudska prava svakoga i svih.

A onaj prvi RAR koncert, nazvan "Carnival Against the Nazis", imao je zaista debeo povod: čuveni muzičar Eric Clapton je sebi dopustio dovoljno umetničke slobode i idiotizma da te godine na koncertu u Birminghamu 'ladno odvali kako je "Britanija prenatrpana svakakvim došljacima". To je našu ekipu toliko iznerviralo da su se udružili sa Anti-Nazi Ligom, zajedno sa 100 hiljada građana Londona promarširali šest milja rutom od Trafalgar Skvera, kroz East End (srce teritorije divljih plemena naziskinova i biračkog tela Nacionalnog Fronta), sve do Victoria parka gde su održali zajednički koncert. Pokazali su i dokazali da se to sme i može.
Anti-Nazi Liga je ponovo oživljena 1994. godine, kada je maršom 150.000 učesnika kroz Južni London proslavljen težak poraz partije britanskih fašista na lokalnim izborima.
Da se i to overi.

Prve punk ploče kojih sam se 1980. dokopao u Palanci Negotinskoj, bile su: Rock'n'Roll Swindle, London Calling, Buzzcocks singlovi, prvi Vibratorsi, Boys Only, Costellovi Armed forces i Get happy, Tenement steps The Motorsa i (gle čuda!) Power in the darkness. Sve ovo (osim Pistolsa, naravno), mogli ste da kupite u musavoj Knjižari kraj crkve u centru Negotina. Ubrzo su se u prodaji pojavili i Stranglers, XTC, Stiff Little Fingers, Dead Kennedys, Jam, Bow Wow Wow, 999, MC5... 
Danas su tu kafić i butik, Knjižare više nema, niti možete kupiti ploče - daleko bilo one punk. Jedino crkva i dalje stoji na istom mestu.

***

Ima li sve ovo gore napisano neke veze sa nama, danas? Ima, ali ne po pitanju muzičkog ukusa - mada... zaista me ne bi začudilo da iz neke od smrdljivih nacijazbina jednoga dana ponovo ispuže neka šund-komisija pa zatraži referendum za zabranu slušanja punk muzike, naročito Toma Robinsona & njegove Bande i sličnih kvaritelja morala nacije, tradicije kolektivnog slepila i palanačke žabokrečine uma.

Hajdemo raja, ruka gore! Tko je 'za' da pederi ne mogu više rađati pedere?
Srbija bez pedera k'o krevet bez federa! (SNP 4 Hakenkrojcila)

Rezultat jučerašnjeg referenduma u Hrvatskoj govori sve i svašta, ali i ništa. Isto kao i čuveni falsifikovani referendum 2006. za promenu (ili štagod već) Ustava Srbije. Eto, Hrvati su rešili da budu EUROpejski Srbi pre Srba, izjednačiće svoj ustav sa našim do u fusnotu jer "im se tako javlja" (pa da nas onda EUzezaju kao mi onomad njih za McDonalds). Javlja im se verovatno odozgo, kao i ovim našim braniteljima tradicionalnih vrednosti čija je istorija/povijest kraća od one čuvene američke, koja je pak kraća od Tarabićeve tarabe. I tako u krug i nesvest.
Suv matematički odnos 65:35 procenata u korist HDZovske vizije hohcajta govori ali ne kazuje mnogo. To jeste dvotrećinska većina izašlih građana Republike Hrvatske na referendum, kojih je bilo oko milion. A to je negde oko 26% ukupno upisanih u glasačke spiskove. I, šta sad 2/3 od 26 iznosi 17,5% (recimo, jedna šestina) - to je broj koji je odlučio o sudbini referendumskog pitanja? Naravno, to je demokratija, i ko vam je kriv što je ne konzumirate nego sedite za ekranom i kukate. Sa druge strane, PROTIVnici se teše kako ni 35% onih koji ne podržavaju ovakvu diskriminatorsku klauzulu nije baš za bacanje. A to što ih je zapravo nešto više od 8% ukupnog broja, to kao da se ne računa?
Nažalost, računa se. I ta na sledeći način, tj. jednom sasvim prostom rečenicom:
Ćutanje je odobravanje.
Oni koji su glasali ZA i svi oni koji su ostali kod kuće i ćutali ZA, predstavljaju ogromnu masu, potencijalni zahvat svake naredne sumanute ideje koja će se kao katran lepiti i uvlačiti u pore hrvatskog društva. Možda i udružiti sa onima koji su poodavno tamo. To je onaj MRAK iz pesme Toma Robinsona Crusoa, gusta tama koju čine silni Četvrtci, Petci i ostale Subote okorelog društva, ogrezlog u sebe samo. To je ona famozna većina koja je u dva dana i ponoći izmuvala srbijanski ustav pre sedam godina, kako bi Vojislav Koštunica imao baš lep amanet, nišan sebi za života. Kretenski Ustav koji je Demokratska Stranka podržala.
A da li su njihovi PROTIV, baš poput onog malog broja bojkotaša iz naše varijante (oličenog u umirućem GSS, simboličnoj SDU i LDP ekipi iz političke teretane u naletu), ta SNAGA iz Robinsonovih stihova - to će zavisiti jedino od njih/nas samih.
Oni ZA danas imaju sve. Brojke i logika su na njihovoj strani, barem tako izgleda. Ogromna je cifra od 650 tisuća graktavih, još veća ona od oko 2,8 miliona koji ćute. Zajedno ih je preko 90%.
Međutim, stvari i ne stoje baš tako, jer oni ne mogu da imaju nikada više od toga, nedostaju im do 100% glasovi ovih PROTIV. Ovi drugi, neće moći da imaju manje od toga što su osvojili, ali će početi da dobijaju sve više ukoliko budu strpljivo i kvalitetno radili na promeni (ne rušenju) sopstvenog društva u sasvim suprotnom smeru od besmislenog vrtenja ukrug u potrazi za sopstvenim repom, misleći kako je u pitanju neko drugi, ispred.
Nešto se mislim, ovakav bi referendum u Srbiji morao da prođe tradicionalno okrvavljenih glava i gaća. Neće nama pederi da rađaju još pedera! To ćemo moći samo mi, domaćini srBoslavni, i niko drugi! Da jebe oca nacije Dobricu, ako nije tako.

photo: FaceBook

Da, ovo bi zaista bio dobar omot novog albuma Toma Robinsona, npr. Balkanska ili makar S/H turneja, ili nešto slično. Pa da vidimo ima li i kod nas neki Tom da se uključi i pripomogne, da se napuni Arena za taj i takav koncert, ili ovde ipak rastu samo Tomislavi i to sa obe strane Dunava, Save i Drine? Da li bi ga ustavobranitelj Koštunica pohvalio čuvenim "Antiglobalista? Može." ili bi na njega, kao svaki dobar homoklast palanačkog šovinizma nad Zlim Svetom, bacio stotinu kletvi, fatvi, strela, ledenih metaka i Ćoki-dramlija, jer donosi tradicionalne engleske darove Zla tradicionalno naivnim srBskim domaćinima.
I domaćicama, umalo da zaboravim.
Jedva ih primetih, ovako nepokrivenih glava.

p.s.
Matori Gandalf je lepo rekao, ukoliko se još uvek mislite koji je odgovor na nedeljnu statističku distribuciju, pitanje da li je ZA ludilo zaista veće od PROTIV istog:

"Shvatio sam da su male stvari, svakodnevna dela običnih ljudi, ono što drži Tamu na odstojanju. Jednostavna dela dobrote i ljubavi."
Ako makar toliko ne umete, ne umete ništa.

ArtTerorizam#25

ONO ŠTO MOŽEŠ

Ako baš ne možeš od svog života da učiniš ono što hoćeš
pokušaj bar da postigneš
ono što možeš: ne unižavaj ga
prečestim druženjem sa svetom,
silnim izlascima i razgovorima.

Ne unižavaj ga razbacivanjem,
čestim razvlačenjem i izlaganjem
svakodnevnoj gluposti
veza i susreta
da ne postane dosadan kao da je tuđ.

Konstantin Kavafi

Može li iko u životu svom koji je nepregledno more mnoštva (more ljubavi, strasti, knjiga, informacija ...) tvrditi da mu je dosadno. To je nemoguće!
Svaki novi susret, upoznavanje i iskustvo početak je i života novog. Nove senke, pratilje koja neće nestati ni u večnom snu. Možemo živeti samo u sećanju ali ne bez želja. Jedan novinarsko-književni tekst na koji sam naleteo ovih dana, pretražujući po netu, ko sve i kada gostuje na Sajmu knjiga, vratio mi je blisko sećanje na jedan susret koji se zbio pre otprilike tri godine.
Naime, na skupu mlađanih poeta u Pančevu, povodom objavljivanjaj zbornika "Rukopisi" autora sa teritorije svih bivših republika (nekad veoma cenjene i poštovane) Jugoslavije (nekako, sve što sam stariji, moj žal i neka čudna nostalgija su veći za tom državom, sastavljenom od šest republika, za tim vremenom ...). U ta tri dana, koliko sam bio gost Doma omladine Pančeva, upoznao sam gomilu interesantnih, zanimljivih ljudi, a među njima i Daria Šareca, pripovedača, novinara RTL-a iz Zagreba, mog potpisnika (rođen je iste godine - 1981 - kad i ja).
Valjda smo se odmah duhovno prepoznali; zbog otpora prema malograđanštini, opsednutosti ka pričanju priča, bradi koju obojica već dugo tako ponosno nosimo (pod miškom, ne?), votki koju smo pili. Elem, on mi je nakon te večeri poklonio knjigu. Bio je to zbornik. "Zbornik Eventualizma". On i njegovi prijatelji, okupljeni oko sličnih ideja i pogleda, više u zbilji no u šali, sastavili su Manifest Eventualizma, napravili kružok i objavili Zbornik.
Jer, šta prosečni srpski čitalac koji imalo drži (ne baš čvrsto) do svog intelekta, zna o novijoj hrvatskoj književnosti, autorima u najboljim godinama za (ne)dela (generacije od 1977 do 1990, od pojave Sex Pistolsa do sloma "Gvozdene zavese", okončanja "hladnog rata", rušenja Berlinskog zida, prvih višestranačkih izbora u SFRJ)? Ništa! Što je totalni bedak, odličan primer neinformisanosti, zatvorenosti i plašljivosti jednog jalovog pogleda, iskrivljene samodopadljivosti, grubo onanisanje opravdanjima i kurcem nemrdanje. Za razliku od, takođe bliskih, suseda Rumuna, Bugara, Arnauta i Mađara - hrvatski jezik (uz par novosmišljenih kroacioniranih reči) može razumeti gotovo svaki prosečan građanin Srbije.
Ovde je reč upravo o tome. O otkrivanju ...

ZBORNIK EVENTUALIZMA
"Nagni se kroz prozor"

izdavač: Celeber, Zagreb (biblioteka "Procvat", knj.9)
godina: 2006


TKO JE TO/ŠTO JE TO?
Zbornik Eventualizma "Nagni se kroz prozor" donosi prozu osmoro mladih autora iz Hrvatske. Da ih ja ne bi posebno predstavljao, najbolje će biti da sami pročitate šta su oni sami o sebi u delu "biografije autora" zapisali, a sve povodom gorepomenutog zbornika.
Pa, krenimo redom. Najpre moj prijatelj:

Dario Šarec: Biografije su nebitne. Zamislite da sam raščupani bezveznjak kojeg je na putu do videoteke pregazio FAP. Svi veliki pisci ionako postaju poznati tek posthumno.

Krešimir Dujmić: Rođen 1978. U najranijoj dobi preživio je strašnu nesreću koja ga je kao zla sudba pratila kroz čitav život, naime rođen je od roditelja koji nisu bili bogati. Ova tragedija se odrazila na njegov cjelokupan stil života i njegovo televizorom obilježeno djetinjstvo. Trauma prolaska kroz formalno obrazovanje, studij računarstva i na kraju svakodnevicu radnoga čovjeka, ostavile su na njemu svoj tužan podsjetnik. Kulminacija tog i takvog života bila je prije nekoliko godina kada je u studentskom domu bio osuđen na sobicu veličine manjeg kupatila, loše vino i društvo nesretnika slične sudbine, koji nisu imali ništa drugo osim samih sebe. Honorarima od knjige planira cijelu tu stvar stubokom izmijeniti.

Andrija Škare: Rođen u srpnju 1981. u Zagrebu. Živi od pisanja. I od pridruživanja pokretnih slika riječima. Prozu objavljivao svuda gdje je mogao i ponegdje gdje nije trebao. Završio fakultet, čak. Luta i o lutanjima izvještava. Nije previše ponosan na činjenicu da si je dobar s djevojkom iz susjedstva koja je poznata po pokazivanju svojih grudi.

Slavica Rojc: Rođena u travnju u Zagrebu, najviše voli mamu, Lelu i Ivicu. I Dedu.

Kruno Čudina: Rođen u Zagrebu, u mjesecu svibnju. Bavio se glazbom dugi niz godina; skladao i pisao stihove. To nije bilo dovoljno. Filozofija mu ne gine. Sa nekolicinom vjernih pristaša, suboraca (ODT – Osloboditelji dušne tamnice ) vježba i prakticira Wing Chun, staru borilačku vještinu, jedan od mnogih Gung – fu stilova, bori se protiv pragmatizma, proučava stare mističke zapise, ide posvuda u konstantnoj, nemirnoj potrazi za svim vrstama senzacija. Rado posjećuje i kavane, tamo pije, uči strane jezike i opušta se.
Piše romane, kratke priče, zapisuje senzacije. Čita ponekad te riječi javno. ’Noć je milost’ – moto je ODT-e i njegov osobni.

Ivan Turković - Krnjak: Rođen 1988. u Zagrebu, ima baku i djeda koji žive u zagrebačkim Utrinama. Nedavno je razmišljao o tome zašto piše. Ima još jednu baku koja dobar dio godine provodi na otoku Murteru. "Pišem zato jer mi se glavom provlače čudne misli. Osim toga, slabo se usmeno izražavam", odgovorio je sam sebi. Njegova baka zadnjih se mjeseci svim silama trudi oko pokvarenog bunara na otoku. "Osim toga, volim ostavljati tragove", mislio je Ivan dalje, "A volim i sebe." Pa iako problem s bunarom još uvijek nije riješila, njegovu se baku bez dvojbe može nazvati energičnom ženom.

Mirna Bačun: Rođena je 1982. godine u Zagrebu. Ne pije kavu, ne nosi sunčane naočale i ne skida se u javnosti. Pjeva pod tušem i dok kuha. Voli kravate, šljokice, školjkice i ribu. Ne zna se dosađivati jer joj je to previše dosadno, ali voli spavati, dremuckati i ubijati oko.

Neven Vulić: Nema biografiju.

Videli smo ko su autori, a sada da pročitamo šta je za njih Eventualizam.

MANIFEST EVENTUALIZMA

1. Sve točke ovog manifesta su promjenjive u skladu s protjecanjem vremena i mijenjanjem svijeta. Ova nije.
2. Naša preokupacija je slobodni književni izraz. Ne zamaramo se formom, pretpostavljamo joj sadržaj.
3. Ovo je vrijeme svedostupnosti, površnosti i nametanja filozofije pragmatičnosti. Protiv njega se možemo boriti samo našim pisanjem.
4. Držimo se razumljivosti i jednostavnosti. Želimo biti pristupačni svima.
5. Naše teme su ono što smo čuli, vidjeli, doživjeli, ali dozvoljavamo si pisati i o onome o čemu ne znamo ništa.
6. Ne vjerujemo u žanrove. Smatramo ih nepotrebnima i ograničavajućima.
7. Odbijamo biti politički korektni. Politička korektnost je fašizam. Pišemo kao što mislimo, bez uljepšavanja.
8. Težimo univerzalnosti. Mogućnosti da se naše priče čitaju bez obzira na mjesto i vrijeme.
9. U vremenu jeftinih senzacija za književnost nema vremena. Onima koji nam posvete svoje vrijeme pružit ćemo sve ono čega su se zbog nas odrekli.

MOŠA/ZANIMLJIVOST
Možete li naslutiti koje su to teme kojima se bave mladi hrvatski Eventualisti?
Naravno da oni nisu sa Saturna pali, te ih kao i mlade ovde u Srbiji iritiraju iste ili barem slične stvari, dok je sam dojam i poimanje istih raznovrsnije samo utoliko, koliko je ko od autora maštovit. Seks, gudra, intima/neintima, melanholija, depresija, virtuelni svet i njegov glavni greh - lenjost, sećanje na tek minuli rat, tranzicija i destabilizacija, tek neke su od pojava sa kojima se susreću njihovi (anti)junaci, neretko autsajderi, totalni marginalci čija zlehuda sudba i duh ne jenjavaju, već u ovakvoj usranoj i često paranoičnoj stvarnosti nađu ili opravdanje ili utehu u onome što ih je i pre okruživalo.
Jer, i sam sam imao prilike milijardu puta u raznim fakultetski i uopšte obrazovno "natucanim" društvima da slušam kako je sve sranje, kako ovu havariju od našeg društva treba baciti na đubrište (istorijske) prošlosti, detaljno lustrirati (što se slažem), isterati matorce sa okupiranih cvetova i razna druga bla bla bla truć truć - a da su samo od silnih reči "isterali kurcu rebro". Pa i to, da sam (uvek pun entuzijazma i dobrog duha) ulazio u projekte, kulturne sekcije, sve sa istim ciljem da otvorim drugima oči, ukažem na loše stanje za mlade, u kulturi, i onda najčešće zbog lenjosti, grešaka ili slepog zaleta, drugih, sam sam morao da vadim "trnje iz pičke". (narodna izreka, op.a.)

Tako Neven Vulić u fantastičnoj priči "Vatikanska policija" govori o mladim opaticama koje bi se pre ševile nego molile i pomagale siromasima, za koje i kažu da strašno smrde, i koje beže, odevene kao sve devojke, na plažu. Sve dok jednu od njih nije navatala Vatikanska Policija, i provalila da je tren pre pušila kitu. Nju je, dapače, izdala koleginica-redovnica, jer je bila ljubomorna, da joj ona nije dovoljna. Na kraju je, kao i na svim inkvizitorskim mučenjima, priznala i ono što nije radila i naravno stradala bizarnom smrću koja je u službenim dokumentima navedena kao dehidratacija. U priči "Sutra provjeravamo jesi li peder" Vulić se sprda sa staromodnim i prečesto surovim i grubim vaspitanjem naših očeva, ovde na Balkanu. Kako je svaki od autora zastupljen sa po četiri priče, pored ove dve tu su još dve priče Nevena Vulića: "Smrt na licu kurve" i "Jebena priča".
Mirna Bačun pak u priči "Status: Dostupna" obrađuje motiv teške adikcije Facebookom, koji je prva paradigma bilo kojoj teškoj gudri, gde njeno olakšanje uslova života i dostupnosti stvarnosti napolju, dovode do toga da ona prestane da izlazi, hoda, sve dok je takvu odviknutu od osnovnih ljudskih radnji ne sprži struja. "Na njenoj nadgrobnoj ploči pisala je samo IP adresa", zaključuje autorica. Priča "Balkanski etno" je pravi sudar svetova, izvanredna poetska priča o susretu lika iz Novog Sada, studenta, aktiviste za zelene površine, i junakinje Zagrepčanke, zaljubljene do ušiju u nešto tako blisko a opet tako daleko, da nešto slično nikada nije videla, sa naravno tužnim i razumljivim krajem. Mirna se predstavila sa još dve priče: "12000 u dahu" i "Brada Deda Mraza".
Ivan Turković-Krnjak se poigrava sa brzinom odlučivanja o životu i smrti, organizovanih država kakva je Švajcarska (priča "Muha, muha, mušica") i nenaviknutost bivših Jugoslovena na taj i takav pristup.
U priči "Preventivne mere", Kruno Čudina opisuje sve češću (kod mladih) anksioznost, visoku toleranciju i rezistentnost prema opijatima, tabletomaniji, cugi. O mamurluku koji ne prolazi. Dok je priča "Kineski zid" prava humoreska o trojici pijanih prijatelja-filosofa usred Šangaja, i njihovim komentarima o tamošnjim curama.
Slavica Rojc se predstavila pričama "Hugo Arion", "Grudnjaci", "Kada bog tako hoće" i "Kao srna".
Andrija Škare i Krešimir Dujmić obrađuju motive ljubavnih inata. Prvi - između cure i lika, koji se završi silovanjem i overdozom prve sa sledećim dečkom (u priči "Tamo me više nikada neće biti"), dok drugi obrađuje motiv bračne zasićenosti, previše posla dvoje supružnika koji ne stižu da "naprave" decu (priča "Krampus").
Tako stižemo i do Daria Šareca koji u izuzetno duhovitoj priči "Moje ime je Shelly" pripoveda o liku koji se zaljubljuje u lutku za seks, koju dobiva od kolega, a kada ona oživi i postane alkos on je cigaretnim žarom ubija. Priča "Jesi li sama večeras" je parodija na usamljene, još uvek jedre i sveže sredovečne žene, koje kupuju vibratore, dildo koji peva. Na njemu je mp3 kompilacija. Priča "Plan" me veoma podseća na Bukovskog i govori o dvojici pljačkaša koji obrađuju gajbu, kada nalete u sobi na spratu na ultradebelu ženu od nekih 200-300 kila koja jednom odgrize kurac a drugog savlada i upuca. "Vrtni patuljak" je priča-simbol o mladoj, seksualno nezajažljivoj ženi, veoma zgodnoj i lepoj, i o njenom debelom, niskom i starom mužu koji veoma hrče, na šta je ona već navikla, a za to vreme hrkanja njoj u postelju dolazi vrtni patuljak koji je jezikom obrađuje.
Ukratko, ovo bi bili opisi priča hrvatskih autora, Eventualista iz zbornika pod nazivom "Nagni se kroz prozor".

Osim ovih, postoji još nekolicina što poznatih, što nepoznatih pesnika i pripovedača tzv. mađe generacije koji dolaze iz Hrvatske, i na koje vredi obratiti pažnju. To su: Robert Perišić, Marko Pogačar, Tatijana Gromača, Delimir Rešicki, Dorta Jagić, Kristina Kegljen, Igor Grbić, Maša Kolanović ...

I, ne zaboravite: "Politička korektnost je fašizam. Pišemo kao što mislimo, bez uljepšavanja."
Kažu Eventualisti, a i Naturalisti.

27 - X - 09