Zapravo, pravi redosled je Petko i Četvrtko, ali hajde sad ... da nam bude lakše oko naslova.
O kome se sad pa tu radi? Cojle i Manojle, Petak i Subota, Mujo i Haso, Srbi i Mupovci, rogovi u vreći, vezani k'o crevca, body & soul, thumb & nail i sve tako neke dečije igrarije.
Ko? Šta?
Slučaj "Petko"
Petko (u originalu Friday) je lik iz knjige Danijela (De)Foa "Robinson Kruso". Pun naziv prvog izdanja knjige bio je zapravo sledeći:
ŽIVOT
i
Čudne Nenadane
AVANTURE
Robinsona Krusoa,
Iz Jorka, Moreplovca:
Koji požive Osam i još Dvadeset Godina,
sasvim sam na ne-naseljenom Ostrvu kraj Obale A m e r i k e, kraj Ušća Velike Reke Orinoko;
Beše izbačen na Obalu u Brodolomu, kada cela Posada postrada osim njega samoga.
S A
Objašnjenjem kako su ga na skoro čudesan način spas'li P I R A T I.
------------------
Napisao lično On.
------------------
L O N D O N
Štampala za V.Tejlora Zadruga iz Očenaš-Ulice. 1719.
Svi smo čitali ovu knjigu kao deca. Čitali a na kraj pameti nam nije padalo, osim zamišljanja ličnog robinsonkrusoizma u školi, na obližnjem igralištu, u nekom svom unutarnjem svetu, šta se iza svega toga krije. Pojma nismo imali koliko kolonijalne i prezbiterijanske propagande tu ima, kako čak i običan Englez (originalni lik po kome je pisana knjiga zvao se Aleksander Selkirk, i bio je Škot) u sebi ima tu natčovečansku moć preživljavanja i širenja civilizacije u bilo kojoj situaciji da se nađe. Imperija je neuništiva! Plus, poseban naglasak na moralno popovanje o tome kako kanibalizam baš i nije fin, dragi moj Petko (Wotsone?), ali robovlasništvo sa tim nema ama baš nikakve veze, no no ...
Retko ko zna da postoje i dva nastavka: "Dalje avanture Robinsona Krusoa" i "Ozbiljna razmišljanja Robinsona Krusoa".
Po današnjim, savremenim kriterijumima, ova knjiga bi najverovatnije bila zabranjena ili cenzurisana zbog sublimiranog, pa čak i otvorenog propagiranja rasizma i šovinizma bele rase i zapadne civilizacije nad ostalima. Garant.
Razjašnjenje slučaja #1:
Sumnjate u gore navedenu ocenu dela koje se podmeće kao "dečija literatura"?
Kako je onda moguće da je na skoro svakoj ilustraciji vezanoj za ovu knjigu domorodac, divljak, neznabožac, poluidiot necivilizovani, nekrst jedan, stalno kraj nogu Gazda Robinsona, zajedno sa kerom (primeri stečene i prirodne poslušnosti glede Gazde). A ovamo su kao neki drugari i sapatnici na pustom ostrvu. Gazda nosi vazda pušku u ruci, krst/Biblija su tu samo kao pomoćno nišansko sredstvo, prikazan je bos da bi se pokazalo kako ima čvrst, stabilan i direktan kontakt sa zemljom (svetom, životom), mali je uvek u nekoj polumolitvenoj pozi da ga ne naljuti, naokolo uvek ima po par umlaćenih neposlušnih domorodaca od kojih je Frajtag "spašen" (civilizovano odnarođen, odsečen, jelte, ali i civilizovano upozoren na nedopustivo ponašanje - ljudožderstvo & golotinja - koje se očigledno neće tolerisati), luk i strela su tu prvenstveno da pokažu kako možemo da ih bijemo i njihovim sredstvima, koliko smo superiorni. I sve tako neke zajebancije i podmetačine koje ne bi preskočile Holivudski PG18 pa da u filmu glumi čak i Branko Kockica lično.
Sublimirano, kao firentinske freske.
Marks pominje Robinsona u "Kapitalu" kao referencu ka superiornosti rada nad kapitalom, tj. bezvrednosti novca na pustom ostrvu gde nema na šta da se potroši. Zato ga na Zapadu ne vole, al' ga primenjuju kad zagusti.
U savremenom engleskom jeziku postoji fraza "Man/Girl Friday" (Petko/Petka) kojom se označava posebno veran sluga, saradnik, desna ruka, sadrug. Upotreba ovog idioma se u SAD danas smatra politički nekorektnom i nepristojnom, i uglavnom se zadržao u upotrebi u Britaniji.
Naša srpska budalaština "ženski Petko" nema ama baš nikakve veze sa ovom pričom.
Petka je Robinson sreo/spasio u petak, otud mu ime. Šta bi tek bilo da su se sreli 19. jula na Svetog Sisoja Velikog ... Pazite se da vam toga dana neko slučajno ne ponudi pomoć ili spasenje, da vam posle to ne bi izašlo na nos. Bilo bi to zaguljeno kumstvo.
U verziji ove priče, nobelovca Džona Maksvela Kucija, "Gospodin Fo" (Foe, 1986) Petko nema jezik, odsečen mu je ... a na ostrvu ih je troje. Plus koza, ker i papiga.
Slučaj "Četvrtko"
Sećam se stripa koji sam čitao kao klinac, objavljenog sedamdesetih u "Mikijevom Zabavniku". Zvao se "Mikijev gost Četvrtko", iz 1948. godine. U nekoj od prethodnih epizoda Miki Maus se upoznaje sa Robinsonom i Petkom, koji je u međuvremenu postao poglavica svog plemena i Mikiju u posetu civilizaciji šalje svog buraza Četvrtka. To je kao trebalo da bude neki fazon u nastavcima. Ispalo je da se i tu radi o sublimiranom rasizmu, "za decu" baš u stilu stare irsko-švapske džukele Valtera Elijasa Diznija, koji je svaki svoj strip radio u od nekog naručene propagandne svrhe. Kako to?! Zar je moguće da neko blati takvog filantropa, oskarovca, decoljubitelja itd.? Zapisano je kako Dizniju nije bila namera da propagira rasizam, samo da nasmeje decu. Ehm ...
Razjašnjenje slučaja #2:
Pa, evo poslednjih rečenica iz stripa o Četvrtku i Mikiju:
Do danas, postoji samo jedna stvar o kojoj Miki nikade ne zbija šale. U vezi sa Četvrtkom. Od dana kada je taj dečko nestao, Miki se plašio čak da pogleda i u grozd banana plašeći se da u njemu ne ugleda šašavo tamno lice koje iskače i izgovara "Ugabuga. Ja Četvrtko. Ja vratio."
U stripu se spominju još i "taj mali majmun", slon kućni ljubimac, napadi kopljem na kućne aparate, izloge i preparirane životinje, krađa veštačkih vilica od zubara i sijaset KKK idiotizama na račun afroamerikanaca. Najava za naše "Negro bombone" koje su osamdesetih godina banovane iz USA zbog uvredljivog naziva. A danas na sve strane kod nas možete kupiti i "Negro kafu" (opet subotički Pionir).
Propaganda? Ma jok, nego samo onako malo, čisto da se crni momci koji su se nedavno vratili iz tek završenog rata, ne dosete kako su pobedili, zajedno sa belim. Te četresosme, godine veštica.
Da naglasimo nepomirljivu različitost, superiornost, strip je urađen u dve verzije, gde je u potonjoj Miki dodatno civilizovan, kultivizovan, iz kratkih pantalonki retuširan u modu i garderobu iz tih godina. Levo je verzija objavljena kod nas a desno je ona kod njih. Staljin i ostali iz Bande Crvene su Mikija (uz Koka Kolu i slično) proglasili jednim od najvećih imperijalističkih i kapitalističkih propagandnih trikova koji je bio podmetnut Мальчикима. Doduše, i neki američki idioti su još 1947. Diznija proglasili ruskim špijunom ...
Diznijeva namera bilo je jedno, potonje implikacije su ispale nešto sasvim drugo. Boleštija jedna.
U kraljevini je od 1936 do 1941 izlazila strip edicija pod naslovom "Mika Miš", po naški a ne po stranski. Potom su u republici izlazili "Miki", "Politikin Zabavnik" (petkom), "Mikijev Zabavnik" (sredom) i "Mikijev Almanah" (mesečnik, prevođeno italijansko izdanje). Ništa četvrtkom. Ali uvek sa ušima i najčešće petkom.
***
Pa dobro, šta sad sa ovim postom, kraj nedelje, nema se tema pa hajde da kantamo malo stripove i dečiju literaturu ... Kada bi se zezali.Četvrtko i Petko su tu, među nama. Svaki dan. Još ih niste provalili ko su?! Ne mogu da verujem.
Prošao je četvrtak 2. juli, poslednji ozbiljan "Vladin četvrtak" kada se očekivalo uvođenje nekakvih privremenih mera u negotinsku opštinu. Negotinski Opozicioni Četvrtko (ili Četvrtci) sve je bliži kraju kanapa, poznatijem i kao živci Negotinaca. Veliki Četvrtko u Beogradu i Mali Četvrtko u Negotinu, izgleda imaju toliko problema sa slonom-ljubimcem, sami sa sobom, da nemaju ni vremena ali ni namere da se uozbilje i bace oko na Malog Čoveka.
Samo, izgleda da im je i pobegao slon, i to onaj ušati leteći Dambo, prebegao još zimus na stranu Petka & Cvetka Bećara. Dok oni prvi pate od sindroma "promašenog četvrtka" ovi drugi imaju teranje održavanja nelegalnih sednica SO Negotin petkom. Pod hitno da promene gradsku slavu u Svetu Petku, u duhu Tetke Petke.
I u Negotinu su Četvrtko i Petko braća. Petko je poglavica i kod nas, i ima jezičinu a ne jezik. Za razliku od onog Diznijevog, zna sve padeže. Naš Četvrtko se ponaša kao da nema glavu, a jezik, što mu je tek to muka. Teška.
Robinson Kruso? On odavno više ne živi u ovim krajevima. Ukapirao čovek da se divljačine nikako ne mogu da civilizuju i počnu da poštuju zakone, svoje sugrađane, pa čak i same sebe. Umalo da i sam postane ljudožder. Proces se potpuno izokrenuo, ka decivilizaciji.
Izgleda da se vratio na pusto ostrvo. Ali ovoga puta sam.
Ljudožderi su sada ovde. Na njih je došao red da se prave Englezi, svi listom Men Fridays.
p.s.
Mr. Foe still remains here.
Watching and blogging, never surrender.
2 comments:
Ima kod nas još podosta četvrtka i petka ali mnogo više ima subotara.
Subota je po Starom zavetu Božji dan za odmor, počinje u petak u sumrak i traje do subotnjeg.
... 'nas petak u subotu.
Kalendari u zemljama na zapadu svi počinju nedeljom, a ne ponedeljkom.
Sunday - Monday.
Sunce - Mesec.
A ne kao naše, veoma originalno: Nedelja (da se ne dela ili da se ne delje?) - Ponedeljak (posle nedeljanja)
Kako god, negotinci spadaju u najveće subotare koji postoje. Pijačni dan, kada se svi sjate nekada u dve čaršije, a danas u Barbaroš pa posle na betonsku plotnu. I sećaju se zlatnih vremena buvljaka.
Da, baš tako, u subotu se na jednom mestu nađu i Četvrtko i Petko. Pa posle, u šinobus ili u džipove, kako ko.
Post a Comment