Majstori zanata

Dok se iščekuje rasplet u vezi poslednje sednice lokalnog parlamenta u Negotinu, onaj beogradski Parlament, Veliki, doneo je Zakon o udruženjima. Tiče se i Građanskog Kruga, jer je tim zakonom propisana obavezna preregistracija svih udruženja građana, a posao je poveren republičkoj Agenciji za privredne registre (APR). Baš lepo, neprofitne organizacije evidentiraće služba zadužena za preduzeća i preduzetnike. Profitna za neprofitne. Sve pod pokroviteljstvom Ministarstva za lokalnu samoupravu i državnu upravu, koje vodi - ko bi reko?! - prepodobni Milan.
Samo, nije to tema ovog posta.

Kada sam uzeo da pročitam pomenuti zakon, imao sam šta da vidim. Pošto sam sa sajta Narodne Skupštine Srbije prvo skinuo ćiriličnu verziju teksta, ispalo je da sam direktno naleteo na nešto potpuno nenormalno i sumanuto:
U histeričnoj žudnji da sve mora da bude po Ustavu ćirilično, pa tako i zakoni koje Skupština donosi, napravili su ovo čudovište od teksta koje je bruka i sramota za ovu (ovakvu?) državu i njene službenike koje svi plaćamo. Ja ih ne plaćam da budu nepismeni. A vi?

U naslovima pojedinačnih oblasti (glava) koje pokriva Zakon, numeracija rimskim brojevima je kompletno poćiriličena. Ko uzme da čita Zakon napisan ćirilicom, uočiće uzdahe (ИХ), kikotanja (ХИ, ХИИ), pa čak i persiranja (ВИ, ВИИ) na šаtrovačkom (ИВ) ... Pa još iza svakog "ćirilirimskog broja" - tačka.
U latiničnoj varijanti se takođe javlja ta, inkriminisana tačka.
Tačka. I još jednom, tačka.
Kao da je onaj ko je kucao tekst Zakona dobio zečititis, samo mu igraju tačke pored očima pa je morao nekako da ih rasporedi. Tekst je u originalu kucan latinično, pa su potom koristili (najverovatnije) Microsoftov modul za preslovljavanje iz latinice u ćirilicu. To je onaj modul, poznat po performansama tako uobičajenim za MS aplikacije - narod to zove i "brljotine". U njemu postoji opcija kontrole da li su neka latinična slova u stvari rimske brojke. Ali, skupštinski kucači nisu bili na času kada se to učilo. Ili im niko nije ni kazao da i to postoji. Kako god bilo, nema opravdanja za to što je nekoga, posle preslovljavanja, mrzelo da čitavih 14 (XIV, četrnaest - ali nikako i ХИВ!!!) stavki koriguje, 24 stranice Zakona nisu šala za proveriti!
Da li u Skupštini Srbije uopšte postoji lektor koji proverava šta sve iz te zgrade izlazi u Svet? Radi se o "najmodernijem zakonu, po svetskim i evropskim standardima".
Kako da ne!
Proveravao sam sve zakone donete u poslednjih mesec dana, jedino je u ovom pomenuta brljotina. U ostalim zakonima su u ćiriličnoj verziji teksta rimski brojevi i dalje latinični, ali - ostala je i ona tačka iza.
Šta o tome kaže srpski pravopis?
Tačka se u srpskom jeziku (ćirilično ili latinično pisanije) ne stavlja iza rimskih brojeva jer se oni po definiciji koriste kao redni, dok se to čini iza arapskih cifara. Rimske cifre ostaju latinične u ćiriličnom tekstu, zato što to nisu slova nego - brojevi.
Interpunkcija:
NS Caffe (interpunkcija/tačka/10)
Laćarak.net (interpunkcija/tačka)
Čuvam noć od budnih (pravopisni znaci i njihova upotreba)
Vokabular.org (transliterator i rimski brojevi)
Wikipedia (redni broj, titula i rimski brojevi)
Svi kažu da iza rimskih brojeva tačka - ne ide.
Lingvista Vlado Đukanović smatra suprotno, da treba utvrditi jedinstveno pravilo koje bi važilo za oba pisma ili tipove cifara, i ukoliko su redni brojevi, onda tačka iza njih - ide. Tako će biti uprošćena gramatička pravila i jezik lakši za korektnu upotrebu ... Inače, potvrđuje pravilo da tačke nema kod rimskih brojeva, nego eto, malo da i on nešto predloži.
Pitam se kako bi se u Engleskoj proveo mozak koji bi, na primer, predložio da se u cilju uprošćavanja radi korektne upotrebe tog jezika ukine oko 200 nepravilnih glagola (irregular verbs), da se u nemačkom zabrane one predugačke imenice (kovanice) ili da Francuzi moraju jedino da pišu kako govore, bez gomile samoglasnika?
Kakva je to strast za uprošćavanjem, zapravo za upropašćavanjem jednog jezika?
Da li je dopismenost posledica ili uzrok ovakvih budalaština?
Srpski narod je bogat narod, jer ima jezik koji ima dva pisma, trideset slova i puno pravopisnih pravila.
Kome to odgovara da nam se jezik svede na ahm, hmm, ohmm, ih, hi, ohoho, aha, uh, c-c-c, uuujaeooteee, na dahtanje, mumlanje, grimase i gestikulaciju rukama, znači, sine, brate, sestro, kevo, vrh, dno, jbte, mojne i tvojne, na nečitak rukopis ili još gore ukucane tekstove na kompjuteru? Stvarno, prostije od toga ne može da bude.
Čija je to koncepcija da nas primora da prihvatimo kako nam je malo ili ništa dovoljno?

***

I kako posle svega da kritikuješ ove naše domaće, negotinske, što imaju greške na opštinskom sajtu ili greše u kucanju štampanih saopštenja - kada vidiš šta rade oni "gore", urbani, za razliku od nas "dole", seljačina?
Grdnog li izgovora da pustiš bilo koga da radi šta hoće ...