Thursday, 23 July 2009

Odbrana Artterorizma (po drugi put)



ODBRANA ARTTERORIZMA
brani: Skala
tema: Književni konkursi


KUGA

Svejedno rodiš li Sina ili Kćer
U slavu pokolenja
Ukus se menja, ukus se menja:
Ne menja se čovek i ker.

I nama je dosadno zar ne,
I Kosovo i jauk itd. Sve?
Pa to je bila samo šala,
Treba već nešto novo
Ko bi još spominjo ovo,
Krv i sram i rat.
Večna su samo tamnica i vešala,
Njih će ti rado nuditi i brat.

Što ti je žao našeg pokolenja?
Zar to nije vesela maskarada:
Danas je ukus car a sutra barikada,
Hristos, pa Neron, pa - Lenjin.
Ukus se menja, ukus se menja.
Samo su hulje sve isti:
Hiljadu godina vuku nas za nos
Pesnici, mesije, carevi i komunisti.

Što ti je žao našeg pokolenja
Ukus se menja, ukus se menja
Svejedno rodiš li Sina ili Kćer
Večno su isti čovek i ker.

Miloš Crnjanski

Desilo se to potpuno slučajno; naime, baviti se književnim radom i biti na (nazovi) književnoj sceni (a evo ima tome već više od decenije) nailazio sam bukvalno na svašta.
Na razne skribomane, prevarante, lažove, bednike, sujetne i male pesnike, frustrirane i gabor-babadevojke urednice i antologičarke, ali i na normalne, fine, velike kao Nebo pripovedače, esejiste i uređivače časopisa, antologija itd.
Već svikao i navikao (kao što čitate) na razne tipuse i zlurade pojave u umetnosti i životu (a tu gotovo da nema razlike) ništa me posebno ne dotiče što dolazi sa polja GLUPOSTI, ali ...
KNJIŽEVNI KLUB u kome ordiniram (ne samo za šankom) na mestu el Presidentea i sam ima svoj tradicionalni (od skora) međunarodni festival Poezije "Pesničke Rukoveti" (na kome ste mogli da učestvujete, posetite i budete, ali i da čitate ovde, na ovom blogu - post XVIII Pesničke Rukoveti) za koji se svake godine raspisuje konkurs za učesnike pod šifrom, i gde sam i sam bio član tročlanog žirija. Takođe, učestvujem (što toplo preporučujem svima koji pišu ili tek nameravaju da pišu bilo prozu, poeziju ili esej, onima koji su mladi, vole uzbuđenja, da putuju ...) na konkursima koji se raspisuju tokom godine, gotovo od Triglava do Đevđelije, što bi bio neki "naš" prostor gde se (valjda) još razumemo. Posebno kod nas u Srbiji. Pa kako nađeš sve te silne konkurse, verovatno se pita neko? Pa lepo: na netu, ukucate "književni konkursi" i izaći će vam čitava plejada sajtova, što aktuelnih konkursa, što prošlih ...
Ali ...
Pored stvarno dobrih i vrednih, kao što su oni u Pančevu, Kragujevcu, Bačkoj Palanci, Kikindi, Vrbasu, Čačku, Zaječaru, Jagodini, Subotici (pa i naš, naravno, u Negotinu), postoje i mali, sitni i svakako neknjiževni konkursi. Kakvi?! UŽASNI - ali, evo kako sam i to saznao.

Ne znajući o kakvom se konkursu radi, ja (verovatno kao i mnogi drugi) pošaljem, kako je navedeno, tri svoja rada u tri primerka, uredno otkucana, potpisana šifrom sa rešenjem šifre u posebnoj koverti, na adresu: "Rade M. Obradović" - Biblioteka Mlava, za konkurs poezije "Ćirilica - slovo srpskog pisma", Veliki Popovac, 12315 Rašanac. Još preporučim svom kolegi, pjesniku, antologičaru i uredniku časopisa za književnost, umetnost i kulturu "Buktinja", Goranu Vučkoviću - Vučku da to isto, kao i ja, učini. Nakon izvesnog vremena, nama dvojici (nezavisno jedan od drugog) stigne pozivnica sa programom na adresu i telefonski poziv od tog istog (neću reći gospodina jer on to svakako nije) Radeta M. Obradovića, koji kaže:

- Znate, mi putne troškove vašeg dolaska nismo u stanju da platimo.
- Pa dobro, nije problem, neću ni doći - odgovaram ja.
- A znate, ako hoćete Zbornik u koji su ušle vaše pesme i pesme vašeg kolege i sugrađanina (misleći na Vučka) morate da mi pošaljete 250,00 dinara plus još 100,00 dinara za poštarinu.
- Ja vama da plaćam svoje pesme? - već ne mogu da poverujem.
- Da, takva je praksa, kasnije ga neće biti. Rasprodaće se - uverava me potpuno hladnokrvno, bez imalo stida, on.
- Pa vi niste normalni. Ovo je nečuveno. Kako vas nije sramota - vidno iznerviran vičem u slušalicu.
- Pa tako - ostaje bez reči.
- Vi ste ološ, secikesa ... Stidite se - završavam razgovor.

Pozivam Vučka, obojica zaključujemo da je dotični budala. Oduvek je praksa svih časopisa, zbornika i antologija bila da svaki autor koga uvrste u već pomenute kategorije knjiga, i to se odštampa pa izađe na videlo, taj autor dobija najmanje jedan besplatan primerak tog istog časopisa, zbornika ili antologije. Nikakav novac, pare se ne traže, ne uzimaju za tobož troškove štampanja, jer pobogu svako umetničko delo je zaštićen autorski rad i samo tipično lopovski um može da smisli da uzme novac od autora čije se delo nalazi u pomenutim knjigama.
Elem, verujući da je to tek sporadičan, izolovan i redak "slučaj", reših da zaboravim taj poziv.
Ali, ne lezi vraže - prošlog meseca još jedan poziv. Književni konkurs "Rudnička Vrela", iz Gornjeg Milanovca, na koji sam poslao svoja dela ne znajući šta će biti. Vrlo naivno.
Poziv izvesne gospođe, preko telefona, organizatora čije ime nisam hteo da zapamtim, koja mi je nakon čestitki što uđoh među probrane autore koje će štampati u zborniku, zahtevala i 500,00 dinara plus još 100,00 za poštarinu, ukoliko želim zbornik. Odmah sam joj odgovorio da mene ni ne moraju da štampaju. Da ja ne želim.
Bedno. Zaista bedno.
Shvatate da se ovde ne radi o novcu. Radi se o ponosu. O zdravom razumu.
Ti ljudi, lažni književni radnici, knjigobrižnici, su samo jedna banda koja se dosetila kako da samareći naivne (uglavnom) mlade poete dođe do nekih para, sve "brunući" o njima. Ulože npr. 50.000,00 dinara za štampanje časopisa, zbornika ili antologije, a dobijaju 100.000,00 dinara od onih čije se pesme, priče ili eseji tu nalaze.

Još samo ovo bih želeo da vam kažem:
Ne pristajte na ovu pljačku., užasnu rabotu. Kada vam neko ovako ili na sličan način zatraži novac za vaše sopstvene pesme, pripovetke - glatko ga odbijte. Jer to nisu ljudi. Ne dozvolite da vas vuku za nos.
Mi iz Krajinskog Književnog Kluba to nikada nećemo raditi. Naplaćivati. Svaki autor čije se delo nalazi u časopisu, dobiće besplatan najmanje jedan primerak. Tako smo radili do sada, tako ćemo raditi do kraja. Zauvek.
Sve ostalo nema nikakve veze sa književnošću, a još manje sa Poezijom.
Pozdrav.

Skala

3 comments:

Miljan Ristić said...

Isto sam doživeo i ja samo su vas udostojili i pozvali vas telefonom. Meni su poslali sms poruku sa sličnim obaveštenjem.
To je jedan od razloga zbog kojih sam rešio da blogujem.
Moj novi blog je
http://miljanristic.wordpress.com/

Diogen 8 said...

Postoji gomila stakora u kulturi koje treba ovako javno imenovati.

Žubor Mlave said...

08. januar 2010.godine


Na našu veliku žalost tek na Božić smo videli Vaš tekst od 23. Jula 2009.godine.
Sa pozivnice koju ste prezentovali u Vašem tekstu vidi se da su organizatori završne svečanosti Konkusa pod nazivom Festival poezije „Ćirilica – slovo srpskog lica“ Društvo za očuvanje ćirilice i srpske kulturne baštine „Žubor Mlave“ iz Petrovca na Mlavi i Domaća biblioteka „Mlava“ Radeta M. Obradovića iz Velikog Popovca opšt. Petrovac.
Festival je, po oceni prisutnih, kojih je bilo u zaista velikom broju, bio sjajno organizovan.
Kompletan posao oko organizacije festivala je obavilo Društvo „Žubor Mlave“ u čemu su naišli na veliku pomoć meštana.
Ono, o čemu Vi govorite, je nešto što se odigralo nakon festivala. Mi za sve to nismo znali.
Zato koristimo ovu priliku da se ogradimo od ovakvih postupaka Radeta M. Obradovića i da ih osudimo.
Međutim, bez obzira što smo za ovakvo postupanje R.M.Obradovića tek sada čuli, mi smo sa njim prekinuli svaku saradnju odmah nakon festivala poezije, jer smo i bez ovoga za to imali mnoštvo razloga. Saradnju smo mogli da prekinemo i pre festivala, ali to nismo želeli, kao odgovorni ljudi, da uradimo.
Društvo „Žubor Mlave“ je iz ovih razloga 10. novembra 2009.g. raspisalo drugi po redu konkurs poezije „Ćirilica – slovo srpskog lica“, a koji je otvoren do 31. marta 2010.
Ovoga puta Društvo, koje okuplja veliki broj ozbiljnih stvaralaca, će završnu svečanost tj. Festival poezije organizovati zajedno sa Kulturno-prosvetnim centrom iz Petrovca na Mlavi.
Javite sa i učestvujte na konkursu. Oko ove ideje sada su okupljeni samo ozbiljni i odgovorni ljudi.



Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...