Meso

Nekada smo sve morali da radimo sami, ručno - da koljemo, sečemo, vadimo utrobu, panglujemo, deremo, meljemo i punimo, na čengele kačimo. Čista manufaktura, onako kako su nas nekada učili naši dedovi, očevi i Vjerice! I šta sad, da li je moguće da u Srbiji i dalje ima onih, koji pod dejstvom tračeva strane agenture velikih sila sa suprotne strane sveta od istočne, nikako neće da prizanju da je Srbija po prvi put napredovala kao nikada u svojoj istoriji, da sada više niko ne radi ručno jer se klanje i sve ostalo privatizovalo, automatizovalo, industrijalizovalo i višestruko multipliciralo u obimu poslovanja, zahvatu tržišta i prihodima. Industrija klanja je jedan od ekspresnih investicionih autoputeva džidipija Srbije, kao jedne od najuspešnijih u ovoj grani, i to do samog svetskog vrha - pa čak i dalje od toga, ako treba. Jer, u Srbiji je danas sve moguće, i to nam priznaju čak i naši tradicionalni partneri u ovom poslu, poput Turske i da ne nabrajam dalje. I zato, sa ovog divnog mesta, posred isparenja od iznutrica, poručujem svim domaćim i inim mrziteljima Srbije: napredak srpskog naroda nećete zaustaviti! Danas koljemo po dvesta iljada godišnje, a sutra, ako treba - i milion ćemo! Nema više čekanja u redu, traka rešava sva uska grla! Naši prijatelji ne smeju da čekaju na nas, jer tržište ima svoja surova pravila a mi smo firma tj. zemlja od profesionalnog renomea!

I tačka.

firma Krstić & Sin: za razliku od ćaće, sin je zanat vežbao
u gvožđari nekog indusa koji je vlasnik mesare u Londonu

Eto, i tata... i sin bi.

Dobro, gasi te kamere a ti možeš da mu vratiš električnu testeru, sad sam na bezbednoj udaljenosti.

deder, dečko, pusti tu testeru pa da se rukujemo,
što bi rekli moji veliki prijatelji - ruka ruci, investiraju turci

Dugački brat je, prilikom posete fabrici mesa "Srem" u Šidu, odvalio najmanje dve antiteze (dvomisli):

1. ova firma godišnje preradi 200.000 svinja, a napredovala je zahvaljujući sporazumu sa Turskom

2. firma je od državne u stečaju postala uspešna privatna, a danas država može i više

Konačno vam je (valjda) jasna razlika između radikala i kradikala: jedni bi da i dalje zadrže državnu manufakturu, drugi bi da još više mogu državnu privatizaciju.

Plus turci.

Od ovoga stvarno ume da zaboli glava.