Tom, kad je čuo da nema ništa od povlačenja... naredi Dragici da mu povuče obloge.
One srbijanskopartijske, od mešavine tropstohvata veljobilja, rendanog korena lepog radomira i tucane beoslonovske paprati.
Džeri je danas, usred najžešćeg povlačenja, naredio Vulinu da trubi "povlačenje", tj. čuveno "rikvercpovlačenje". U prevodu na još uvek važeći srpski jezik, to znači da povlačenja - koga, u stvari, nikada nije ni bilo - nikada neće ni biti; ono čega nikada bilo nije, niti će ga biti, sledstveno minimumu logike nikada nije ni bilo moguće, osim u ludim glavama koje su to smislile i još luđim glavama koje su se na to primile.
Nakon današnjeg Vuinovog trubljenja, počeo je rikvercjuriš u kome će po prvi put u istoriji najveći uspeh biti svaki osvojeni metar - Srbije. Jer im je još samo to preostalo kao bojno polje.
Nikada se nije postavilo pitanje povlačenja, niti je uopšte bilo aktuelno, već su glodurske budale po supozitornim medijima pogrešno protumačile dopis iz press-službe Kabineta, da treba dostojno & dostojanstveno obeležiti desetogodišnjicu poraza u trci za gradonačelnika Beograda. One iste trke, nakon koje je Đilas bulšitovao kako mu u vlasti trebaju ljudi poput Vučića.
E pa eto mu ga na, sad.
Doduše, postoji tu jedna sitna i verovatno nebitna razlika - 2008. je lik sa naslovnice Pravde bio radikal, a 2018. je lik sa naslovnice Telegrafa kradikal. Sve ostalo (mu) je ostalo - isto. Da je ostao radikal, možda bi i njemu danas nedostajao Đitler u vlasti, ali pošto se u tu ljubav umešalo jedno K - od toga nema ništa.
Sorry, but... da, baš to.
No comments:
Post a Comment