Bela kragna

Pojam "kriminal belih kragni" odnosi se na finansijski motivisan, nenasilan zločin počinjen od strane profesionalaca u vlasti i biznisu, koji najčešće pripadaju srednjim i višim društvenim klasama (po imanju ili obrazovanju). Mogu ga počiniti kako pojedinci tako i grupe. U okviru kriminologije, sociolog Edvin Saderlend je 1939. godine dao sledeću definiciju: "To je zločin počinjen od strane osobe od ugleda i na visokom društvenom položaju tokom aktivnog profesionalnog života". Razni tipovi ove vrste kriminala mogu uključivati prevaru, podmićivanje, Ponzi šeme, insajdersku trgovinu, reketiranje radnika, proneveru, informatički kriminal, kršenje autorskih prava, pranje novca, krađu identiteta i falsifikovanje. Pravnici mogu često postati visokospecijalizovani počinioci ovakvih kriminalnih dela.

Savremena kriminologija u načelu odbacuje ograničenje ovog pojma referencama, već ga klasifikuje po vrsti i temi:

• Prema vrsti krivičnog dela: imovinski kriminal, privredni kriminal i druge korporativne kriminalne radnje (kao što su kršenja zakona o zaštiti životne sredine, zdravlja i bezbednosti). Neki zločini su mogući zbog samog identiteta počinioca, npr. transnacionalno pranje novca zahteva učešće viših službenika zaposlenih u bankama. FBI ima uži pristup kojim kriminal belih kragni definiše kao "one nezakonite radnje  okarakterisane prevarom, prikrivanjem ili kršenjem poverenja, a koji ne zavise od upotrebe ili pretnje fizičkom silom ili nasiljem".
• Prema vrsti počinilaca, npr. po pripadnosti određenoj društvenoj klasi ili visokom društveno-ekonomskom statusu, po zauzimanju određene visoke profesionalne ili javne pozicije, akademskom zvanju. Istražujući motive za ovo kriminalno ponašanje (npr. pohlepa ili strah od gubitka imidža ukoliko ekonomski problemi postanu očigledni javnosti), Šover i Rajt (2000) ukazuju na suštinsku neutralnost kriminala - to je samo po sebi apstraktno delo i ne zavisi od karaktera počinioca. Stoga jedini način da razlikujemo jedan od drugog tipa kriminala, leži u karakteru njegovog počinioca.
• Po organizacionoj suštini (daleko više nego po karakteru prestupa ili počinilaca) dobrim delom se preklapa sa organizovanim kriminalom. Apelbaum i Čemblis daju dvostruku definiciju: 1) Profesionalni kriminal na radnom mestu, počinjen zarad ličnih interesa, npr. promenom poslovnih podataka, prezaduživanjem ili varanjem klijenata 2) Organizacioni ili korporativni kriminal kada korporativni rukovodioci vrše krivična dela zarad korist svoje kompanije prekomernim fiksiranjem ili napumpavanjem cena, lažnim savetima itd.

Najčešći slučajevi kriminala belih kragni su: prevara u vezi sa osiguranjem, lažni stečaj, prevara potrošača, informatički kriminal, poreska prevara, mito, korupcija, politička prevara, prevara i krađa zaposlenih itd.

Svoj skroman - shodno mogućnostima i performansama - doprinos istoriji kriminala belih kragni, dali su pre neki dan i kradikali ovdašnji, još jednom državno-partijskom prevarom uz obilno sadejstvo supozitorijalnih medija i hitnih službi. Kako stoje stvari, ispunili su obe organizaciono-suštinske podvrste: foliranje i laganje kako zarad lične tako i zarad "firmine" koristi. Plus definicija po performansama počinioca: opštinski PR, potpredsednica i koordinatorka kradikalska.

Doduše, niko joj nije objasnio da počinilac kriminala bele kragne ne mora neizostavno da istu nosi. Verovatno je računala - neka, bolje da se nosi, neće da se baci. Ali, i to spada u karakteristike počinioca - onaj deo o akademskom obrazovanju.

Eto, čak je bila i nenasilna - striktno po definiciji.

appendix:

fotke iz Spomenara jedne vladimiračke kradikalske koordinatorke

Pa šta ćeš više od definicija.
OK, može šišanje, katran i perje... kad dođe vreme za to.
A doći će.
Mora.